Automatske puške familije AR-15 - M16 i derivati

• 1Ovo se svidja korisniku: vrag81
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pokrecem temu sa dva odabrana teksta.



Zla lepotica

Lepotu i sklad njenih linija mnogi su pokusali da oponasaju. U Vijetnamskom ratu stekla je slavu ali i glas najomrazenijeg oruzja ikada napravljenog.







Kada su momci sa zelenim beretkama rasporedjeni u Vijetnamu , dobili novu pusku da je isprobaju, nisu bili bas odusevljeni. Puskica koja je napunjena tezila svega tri kilograma i koristila municiju od samo 5.56 mm nije uzivala poverenje. Culi su se komentari kako se mala zrna mogu uhvatitit rukavicom za bejzbol. Zli jezici ucutali su se posle prvih borbenih ispitivanja . Pogodjeni Vijetnamci (ili jos cesce civili) nisu se mogli prepoznati. Vojni patolozi koji su ucestvovali u ispitivanjima bili su zaprepasteni ne samo velicinom izlazne rane nego i njenim polozajem. Ne samo sto nije bila paralelna sa ulaznom ranom, nego je odstupala i dvadesetak centimetara, sto znaci da je metak krivudao prolazeci kroz telo pogodjenog. Pored izuzetne ubojitosti, novo oruzje imalo je i mnoge dobre osobine pa je prihvaceno u naoruzanje specijalnih americkih i juznovijetnamskih jedinica , a nekoliko godina kasnije odluceno je da se sve jedinice americke vojske opreme puskom M16.

Razvoj ove puske zapoceo je 1950. godine na osnovu zahteva Pentagona za kracim, laksim i dovoljno ubojitim oruzjem. Od vise ponuda odabran je predlog Eugena Stonera. Njegova AR10 bila je prototip puske buducnosti. Izradjena u velikoj meri od od aluminijumskih legura i plasticnih materijala bila je mnogo laksa od tadasnje americke automatske puske puske M14. Deo mehanizma smesten je u kundak cime je AR10 postala i kraca od svojih suparnika , ali je time Stoner postigao i nesto vise.

Svi koji su pucali iz automatskog oruzja znaju kako ono odskace navise prilikom rafalne paljbe i kako ga je tesko obuzdati. Kod ove puske cev, zatvarac i kundak postavljeni su u jednoj liniji pa trzaj puske ide pravo u rame strelca a ne na vise kao kod ostalog oruzja. Ideja je poznata odranije, ali je retko koriscena jer zahteva visoko postavljene nisane sto otezava tacno gadjanje. Stoner je , medjutim, ispravno smatrao da je bolje nesto slabije nisaniti nego uopste ne obuzdavati oruzje. Uz sve navedeno , AR10 je bila puska relativno jednostavne gradje i nije zahtevala dugu obuku.

Na poligonu, medjutim, nije bilo sve tako sjajno. Pentagon je uporno zahtevao da se puske izradjuju za standardni NATO metak 7.62 mm. To je snazan metak jakog trzaja i uprkos svim Stonerovim naporima AR10 nije ispunjavala tacnost gadjanja rafalnom paljbom , i tu je bitno zaostajala za M14.

Po ko zna koji put pokazalo se da je nemoguce napraviti dobru malu pusku za snazan metak. S druge strane , slab metak nije dovoljno ubojit.


Dok su Rusi polako postajali poznati kao proizvodjaci najboljeg oruzja na svetu, americki generali i dalje su robovali jakom ubojitom metku velikog dometa. Nezadovoljni ponudjenim resenjem , okrenuli su se novom projektu. Za to vreme Eugen Stoner nije mirovao. Resio je da napravi metak kod kog ce biti objedninjena ubojitost sa malim trzajem.

Jedini nacin da se to postigne bio je da se laganom zrnu da ogromna pocetna brzina. U svetu lovackog oruzja postojalo je nekoliko takvih metaka , pa je Stoner za osnovu svoje municije uzeo jedna metak namenjen odstrelu sitne divljaci i znatno ga usavrsio.

Rezultat je bio zadivljujuci. Zrno njegove municije tezilo je samo 3.56 grama, ali ispaljeno brzinom od blizu 1000 metara u sekundi postizalo je na cilju stravican ucinak. Eksperimentalne zivotinje cesto su umirale od soka iako sam pogodak nije bio smrtonosan. Kada na vecim daljinama brzina padne ispod potrebnih 800 m/s , zrno je zadrzavalo svoju ubojitost tako sto je prilikom pogotka gubilo stabilnost i lutalo kroz telo praveci teske rane. Uz sve ostalo lagani metak omogucavao je strelcu da ponese mnogo vise municije .


Svoju AR10 Stoner je prilagodio novoj municiji i napravio novu pusku nazvanu AR15. Posle visegodisnjeg ispitivanja i usavrsavanja na poligonima i vojnomedicinskim ustanovama, licencu za proizvodnju ouske kupila je cuvena firma Colt. Uprkos odlicnim osobinama americka vojska nije zelela da usvoji takvo oruzje u nestandardnom kalibru i tek ju je surova ratna praksa naterala da postepeno promeni svoje misljenje.


Kada su se americki vojnici u Vijetnamu prvi put suocili s partizanima , s nevericom sz+u shvatili da „primitivni“ Vijetnamci imaju vecu vatrenu moc. Amerikanci su zasipani rafalima iz kompaktnog i brzometnog Kalasnjikova , dok su se kroz prasumu jedva provlacili sa svojim dugackim i teskim M14 podesenim samo za poluautomatsku vatru. Kako je ova zbog jakog trzaja onemogucavala tacnost pogotka , resenje je potrazreno u masovnijem koriscenju automata. Medjutim, automati se razlikuju od automatskih pusaka po tome sto koriste pistoljsku municiju kojom se pogadja sa sigurnoscu samo na malim daljinama i nikada nisu bili zamena za pusku.

Americki generali osecali su se ponizeno dok se medju jedinicama pod njihovom komandom sirio ocaj. Tada se neko setio Stonerove AR15. Kao deo tajnog programa „Edzil“ kojim se predvidjalo naoruzavanje i opremanje placenickih jedinica u jugoistocnoj Aziji, u Vijetnam je 1962. godine stiglo 60 000 pusaka koje su dobile oznaku M16A1.


Postepeno je sve veci broj broj Amerikanaca dobijao M16, a sredinom rata postala je osnovno oruzje americke armije. U vijetnamskom ratu M16 je stekla slavu, ali i „ugled“ najomrazenijeg oruzja ikada proizvedenog. Rane koje je stvarala bile su iste kao one koje pravi zabranjena rasprskavajuca municija i na medjunarodnim konferencijama o kontroli naoruzanja mnoge zemlje trazile su zabranu municije kalibra 5.56 mm . Ta osobina uplasila je protivnike , no, rat je otkrio i njene druge osobine koje su zabrinjavale i same Amerikance.


Da bi AR15 radila pouzdano, Stoner je sasvim pojednostavio njenu gradju, ali je u tome malo preterao. Dok sve puske koje za rad automatike koiriste snagu barutnih gasova pozajmljenih iz cevi imaju poseban klip za tu svrhu , kod AR15 gasovi pravo iz cevi ulaze u nosac zatvaraca. Teoretski, pa i na poligonima to je izgledalo savrseno , samo se zaboravilo na jednu „sitnicu“. Posle duze paljbe garez baruta se nagomila u unutrasnjosti nosaca zatvaraca i sanduka i dovodi do zastoja a borci na ratistu nemaju vremena da stalno ciste oruzje. Pored toga, M16 je pravljena na uobicajen americki nacin – izuzetno kvalitetno sa delovima koji se besprekorno uklapaju. Ruski „Kalasnjikov“ a anrocito kineska verzija koju su koristili vijetnamski partizani izgledao je pored M16 kao gomila lose sklepane limarije. Medjutim, iako doprinose vecoj tacnosti pri gadjanju delovi izradjeni bez odstupanja cine da blato i pesak lako zaglavljuju oruzje.

Prosecnom vojniku ipak je mnogo vaznije da ga puska ne izda u odsudnom trenutku nago da ima tacnost koju, ionako, samo vrhunski strelci mogu da iskoriste. Americki generali ponovo su bili ponizeni: pojedini njihovi vojnici cesto su bacali M16 i koristili zaplenjene ili kupljene „kalasnjikove“. Za razliku od americkog cuda tehnike , ruska i kineska „gvozdjurija“ radila je savrseno.

Stonerova puska bila je ipak relativno dobro oruzje i posle Vijetnamskog rata ostala je naoruzanju. Tada su sve zemlje NATO pakta presle na kalibar 5.56 mm . Za ovaj metak mnoge zemlje napravile su bolje puske od od M16.

Kada su krajem sedamdesetih godina, zapadni obavestajci saznali da Sovjetski Savez uvodi u naoruzanje novi „kalasnjikov“ AK74 jos manjeg kalibra od samo 5.45 mm , Amerikancima je postalo jasno da hitno moraju da usavrse svoje puske. Gasni mehanizam je prepravljen i uvedena je nova municija od 5.56 mm koja je imala nesto manju brzinu ali veci domet i probojnost.
Nova verzija sa sluzbenom oznakom M16A2 postala je 1985. godine standardna americka puska. Pored nje , proizvodi se i M733 „komando“ , skracena verzija namenjena specijalcima. M16 postala je opste poznata zahvaljujuci filmovima o Vijetnamskom ratu ali i krimicima.


Jos jedna osobina ucinila je da ona postane oruzje za sva vremena : LEPOTA, ako to za oruzje moze da se kaze ! Njen izgled pokusali su da kopiraju mnogi konstruktori, ali niko nije dostigao lepotu i sklad njenih linija. Uz jedan Mauzerov pistolj , M16 je jedino oruzje koje je obavezan eksponat u svim muzejima savremenog industrijskog dizajna.


Iako po borbenim osobinama nikada nije bila ravna svom ljutom protivniku – „kalasnjikovu“, ona je neosporno mnogo, mnogo lepsa.


(Tekst objavljen u Politikinom zabavniku, godina 1997, autor N. Rondovic)






Puska M16


Bez obzira na dipolarizam razmisljanja o vojnim automatskim puskama , postoji nesmunjivo par pusaka koje plijene svojom paznjom mnoge zainteresovane „puskofile“, a svakako od dvije najpoznatije (sovjetski AK47 i americki M16) ovom prilikom predstavljena M16 jeste jedna od njih. Kod nas svoju siru promociju ima zahvaliti „masovnim“ medijima zadnjiih desetak godina (dokumentarni i igrani filmovi, stripovi i literatura). Vijetnamski rat bio je njen filmski debi u Jugoslaviji, premda njeni zaceci datiraju dosta ranije. Puska M16 „zaceta“ je po jednoj Pentagonovoj specifikaciji iz davne 1950. godine. Radni nalog glasio je : Lagana, kraca, i manjih dimenzija (vec se tada pazljivijem analiticaru nazirao neki „novi rat“ u u vjetima dzungle , a kocka je pala kao sto rekosmo na Indokinu. Dakle, Vijetnam je trebao biti poligon za neko novo oruzje upotrebljivo na „kratkim“ odstojanjima.

Pentagonovi generali su od vise ponuda odabrali program nadarenog balisticara i futuristicki orjentisanog oruzara Eugena Stonera. Posle dizih samostalnim ispitivanja (Costa Mesa), „kesu“ je odrijesila mala enklava kompanije Fairchild Armalite Div., iz Kalifornije , a rezultat je bio puska AR10 sa u ono vrijeme vec uhodavanim „NATO“ metkom 7.62x51 mm (.308 Win) . No ta prva verzija brzo je zaboravljena te dopunjena novom , a li u manjem kalibru od 0.223 incha (5.56 mm) sa radnim naslovom AR15.


U okviru tog visokosofisticiranog projekta Stoner je razvio novi metak na bazi Remington metka .222 i metak dobija oznaku .223. (kodna oznaka M193). Nakon skoro desetogodisnjih sveobuhvatnih ispitivanja u citavom nizu poligona i vojnomedicinskih instituta , licencu za serijsku proizvodnju , ali sada pod oznakom AR15-M16 –A1 otkupila je glasovita oruzarska kompanija „Colt“ iz Hartforda sedmog mjeseca 1959. godine.


Linija kundaka ove puske jeste bez nagiba u odnosu na osu cijevi, sto kod vecine puskomitraljeza cini normalnu stvar , dok to kod puska rijetko vidjamo. Stoner je mudro koristeci jos davna parabelumova mitraljeska iskustva pomjerio i razradio u jednaš siri koncept citavu problematiku koja zadire u polje „odskocnih kutova i koeficijenata trzanja“, tako da su ta iskustva , do danjasnjeg dana nepremostive vrijednosti pri konstrukcionim nastojanjima za sto vecom kinetickom preciznoscu streljackog oruzja na polju „snajperistike“ i danas je iole relevantnija snajperska puska radjena tom metodom.


Dakle, upornost i studioznost citavog projekta tvrtke Armalite rezultirala je na citav niz reperkusija na podrucju opceg povecanja preciznosti streljackog naoruzanja. Od posebno odabranih pusaka M16 odabiraju se snajperske verzije za snajperski bataljon Americkog mornarickog korpusa, najcesce sa optickim nisanima druge i trece generacije koji su dimenzionisani kao originalni za tu vrstu puske. Premda, M16 na spada u pravo snajpersko oruzje , u pojedinacnim slucajevima zna zadiviti svojom optimalnom upotrebom (slucaj cuvenog IRA snajperiste Petera Scherya, koji je u roku par godina precizno pogodio cak 23 engleska policajca).


Brzina taneta predstavlja pricu za sebe (prosjecno iznosi 988 m/s) imajuci u vidu cinjenicu fantasticnih balistickih performansi sa nevjerovatnim terminalno-balistickim osobinama koje se u odredjenim tipovima pogodaka pretvaraju u fizioloski irevirzibilne efekte „par excellence“. Ustvari, puna kvaliteta te puske jeste njena ubitacnost sto moze zahvaliti spretno pogodjenom odnosu tezine i duzine zrna sa velikom pocetnom brzinom.


Mane te puske, ako se gleda njena namjena , jeste niska tolerancija pokretnih dijelova, sto onda uvjetuje upotrebu iskljucivo originalne, ciste i suhe municije. S druge strane, slaba osobina njezinog stendardnog streljackog metka jeste mali domet (no to bi mogla biti relativna stvar). Treci veci nedostatak puske jeste njezino rasturanje , koje je kod njezinih NATO „kolegica“ puno manje (G3), i posebno flamenska „ljepotica“ FN CAL.


No ono sto je mozda njena najjaca strana , jeste njen dizajn koji je nesumnjivo pridonio njezinoj popularnosti sirom svijeta. Oko 15-ak miliona do sada nacinjenih pusaka M16, u velikom postotku moze bas to zahvaliti , jer ce jos puno godina proci dok neki novi model personalnog naoruzanja ne zasjeni njezinu neponovljivo cistu i autenticnu liniju.

(Deo teksa objavljenog u magazinu „Metak“, godina 1990., autor Milan Rabatic)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Iz pera Branka Bogdanovića

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde malo da ispravim za pocetak, posto gornji tekstovi imaju poneki nedostatak..


Pre svega glavni razlog za stabilnost bilo koje puske iz Stonerove AR 15 serije, nije samo to sto se cev, zatvarac i kundak nalaze u jednoj liniji, vec i to sto se u toj liniji nalazi i osa gasnog klipa, pa se kompletno delovanje sila desava u jednoj te istoj liniji, koja se kod pravilnog stava za gadjanje (posebno treba obratiti paznju na ovo, a o tome kasnije) u ramenu strelca. Upravo ovo omogucava da se kompletan rad oruzja obavi bez momenta, vec samo sa potpuno pravom silom unazad.

Ako bi neko mogao da postavi crtez sastavnih delova pomoglo bi.

Kod AR-15, otvor za uzimanje barutnih gasova iz cevi se nalazi na uobicajenom mestu, ali se od njega do nosaca zatvaraca priuza sprovodna cevicica, preko koje leze valkasta veza izmadju nosaca zatvaraca. (ne znambolji srpski izraz za Carrier Gas Key) Elem, ona sprovodi barutne gasove nazad i nanize, pravo u nosac zatvaraca, koji u isto vreme radi i kao gasni cilindar. Klip je upravo obrnuto od ostalog oruzja, okrenut unapred, i predstavlja zadnji deo samog zatvaraca, koji se rotacijom bravu u nastavak cevi. Prakticno, kada do samog zadnjeg kraja zatvaraca doju barutni gasovi, on potiskuje nosac zatvaraca, i pomera ga unazad, odbravljujuci zatvarac i pocinuci proces repetiranja.

Sam zatvarac i nosac zatvaraca su kod AR 15 relativno lagni, poprilicno laksi nego delovi kod konkurentskih pusaka, pa je i kretanje masa gotovo minimalno.

Zahvaljujuci maloj masi pokretnih delova, i delovanju sila u osi cevi, sto je iskljuccilo momente, drasticno su smanjene potrebne sile za pomeranje mehanizma, pa je kod AR 15 uzimanje gasova iz prostora za sagorevanje unutar cevi minimalno, daleko manje nego kod konkurentskih sitema. Ceo mehanizam AR 15 je fino izbalansirana masina, sto je i drugi razlog za pojedine probleme koji se pripisuju ovom oruzju, a nastali su iz raznoraznih ideja za modifikaciju, pre svega skracivanjem cevi, cime se itekako pomerio balans celog mehanizma.

AR 15 je pionirsko oruzje, koje zahteva vrhunske materijale za izradu glavih dellova, sto je od pocetka stvaralo probleme sa ovom puskom. Jednostavno, u vreme kada se ova puska pojavila mnoge tehnike za ispitivanje su bile iznad mogucnosti koriscenja u masovnoj proizvodnji, kao sto je recimo testiranje materijala magnetnim cesticama, a postepenim uvodjenjem ovih tehnika, i sama puska je znatno dobila na pouzdanosti.

5.56x45 metak razvijen uz pusku je takodje pionirski metak, pre svega po visokim pritiscima, bez obzira na cauru relativno male zapremine, koji takodje komplikuju izradu samog oruzja.


Savremene verzije AR 15 iz Coltove proizvodnje su daleko odmakle iz prvobitnih, i sa njima problema u koriscenju gotovo da nema, bez obzira na sve igre koje se trenutno pletu oko ovog oruzja. Najpouzdanija verzija i dana danas ostaje gotovo prvobitna konfiguracija, sa cevi dugackom 20" kod koje zastoja ima jako malo, a sve druge verzije imaju sve vise i vise zastoja u zavisnosti koliko su se udaljile od osnovne verzije skracivanjem cevi.

Danas AR 15 u Americi proizvodi preko 150 firmi, od kojih samo Colt snabvdeva vojsku. NEke od ovih firmi, recimo Bushmaster je po kvalitetu blizak Coltu, pojedine verzije su jako lose, kao ona koju pravi RAA, a neke su i pouzdanije od originalnog Colta, kao sto su recimo puske iz Noveske produkcije.

Generalno, AR 15 korisnici uglavnom obozavaju.. Komentar svih koji iole imaju sa njom iskustva, pa makar i na strelistu je da je AR 15 upravo puska kakva treba da bude. Definitivno AR 15 je najudobnije oruzje za koriscednje, bez premca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Crtež delova i rengenski snimak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: kod koje zastoja ima jako malo
mene to interesuje!kakvi zastoji u uporedjivanju sa ak47?kada(kada je oruzje hladno,toplo)posle koliko opaljenja?
p.s armis sta je pacijent to polomio?jel su ovo belo polimeri a crno kosti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mutivoda ::Kod AR-15, otvor za uzimanje barutnih gasova iz cevi se nalazi na uobicajenom mestu, ali se od njega do nosaca zatvaraca priuza sprovodna cevicica, preko koje leze valkasta veza izmadju nosaca zatvaraca. (ne znambolji srpski izraz za Carrier Gas Key) Elem, ona sprovodi barutne gasove nazad i nanize, pravo u nosac zatvaraca, koji u isto vreme radi i kao gasni cilindar. Klip je upravo obrnuto od ostalog oruzja, okrenut unapred, i predstavlja zadnji deo samog zatvaraca, koji se rotacijom bravu u nastavak cevi. Prakticno, kada do samog zadnjeg kraja zatvaraca doju barutni gasovi, on potiskuje nosac zatvaraca, i pomera ga unazad, odbravljujuci zatvarac i pocinuci proces repetiranja.



Mutivoda zar uvek moras zaboraviti najbitniju stvar? Sad te moram ispravljati, ali ne ljuti se. Dobrodosao u temu!


Uopste nisi pomenuo CAM PIN! A to je najbitniji momenat u celoj prici. Cam Pin je specijalna obrtna osovina sa narocitom cetvrtastom glavom. Cam Pin spaja zatvarac sa nosacem i ima zadatak da , krecuci se po svom krivudavom kanalu koji je smesten sa leve strane nosaca zatvaraca, obrce i odbravljuje sam zatvarac a da svojom glavom koja ulazi u specijalni otvor na prednjem, gornjem, levom, unutrasnjem zidu upper receiver-a (gornjeg sklopa sanduka) i obezbedjuje zabravljeni polozaj nosaca i zatvaraca u sanduku! Obrtna osovina dakle bravi ceo sklop nosaca zatvaraca za sanduk. Inace, samu obrtnu osovinu na mestu drzi telo udarne igle koja prolazi kroz specijalni otvor na njenom telu u unutrasnjosti zatvaraca. Rotacioni zatvarac na M16 se zove rotacioni upravo zbog obrtne osovine – Cam Pin!

Dakle, ponovimo jos jednom ciklus. Posto zrno prodje otvor za pozajmicu barutnih gasova, barutni gasovi putuju kroz gasnu cevcicu koja je smestena iznad cevi sve do skopa nosaca zatvaraca. Gasna cevica ulazi u gornji deo sklopa sanduka i tu barutne gasove prihvata specijalni sastavni deo nosaca zatvaraca - bolt carrier key (Gasovod nosaca zatvaraca – to je korektan prevod na Srpski). Gasovod nosaca zatvaraca svojim prednjim krajem je „nataknut“ na zadnji kraj gasne cevcice koja u njega ulazi. Barutni gasovi sada ulaze u u EKSPANZIONU KOMORU nosaca zatvaraca i istovremeno deluju na nosac zatvaraca i zatvarac u suprotnim smerovima.

Ekspanziona komora je sa zadnje strane zatvorena a sa prednje strane nalazi se zatvarac kao pokretni deo koji zaptiva ekspanzionu komoru putem gasnih prstenova. Posto zatvarac ima specijalne zaptivajuce prstenove Gas Rings (slicne kao karike automobilskog klipa) i ima rotacionu putanju unutar nosaca zahvaljujuci obrtnoj osovini, barutni gasovi na zatvarac deluju upravo preko gasnih zaptivajucih prstenova. Posledica toga je da se zatvarac zbog svog kretanja obrce i odbravljuje zahvaljujuci neobicno vaznoj Cam Pin (obrtnoj osovini) cija glava pri tome izlazi iz svog cetrvtastog lezista u sanduku i omogucava da se nosac i zatvarac donekle razdvoje jedno od drugog i zajedno krenu u nazad. Zavinuti kanal sa leve strane tela nosaca zatvaraca sluzi za kretanje obrtne osovine i ona upravo zahvaljujuci tom kanalu utice na rotaciju i odbravljivanje zatvaraca od cevi.

Samim tim je obezbedjeno da se sklop nosaca zatvaraca odvoji od sanduka za koji je bio zabravljen putem cetvrtaste glave obrtne osovine koja ulazi u specijalni otvor na levom zidu sanduka. Da nemamo obrtne osovine Cam Pin, bradavice na glavi zatvaraca se nikada nebi odbravile iz svojih lezista u cevi! Dakle, jasno je zasto su gasni prstenovi i obrtna osovina u medjusobnom sadejstvu.

Izvlakac i izbacac na glavi zatvaraca su obavili svoje i ceo sklop zatvaraca krece unazad pri cemu zapinje udarac i svojim zadnjim krajem gura buffer (odbojnik, amortizer) u kundak, pritom sabijajuci action spring (povratnu oprugu smestenu sa zadnje strane odbojnika u kundaku)...

Sta se desava sa barutnim gasovima koji su usli u ekspanzionu komoru sklopa nosaca zatvaraca? Oni se eliminisu kroz specijalne otvore (rupe) na telu nosaca i izlaze kroz port (otvor) za izbacivanje caura.





novembarski tango ::Citat: kod koje zastoja ima jako malo
mene to interesuje!kakvi zastoji u uporedjivanju sa ak47?kada(kada je oruzje hladno,toplo)posle koliko opaljenja?
p.s armis sta je pacijent to polomio?jel su ovo belo polimeri a crno kosti?


Ovde sam opisala neke od ozbiljnih zastoja karakteristicnih za M4

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Diemaco ali mene interesuje situacija a ne pravila.Znaci kad u rafalnoj paljbi,pojedinacnoj,(oruzje toplo ,hladno)kada je verovatnoca veca?posle koliko opaljenja u poredjenj sa ak47?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recimo da AR 15, poluautomatski, na dvodnevnom treningu (znaci ne u ekstremnim uslovima) ispali 2500 metaka, tj 1200 i nesto malo dnevno, samo sa vecernjim ciscenjem sa recimo 5 zastoja.. Od kojih su 2 vezana za municiju, a dva za lose punjenje okvira, a jedan je problem same puske.. Naravno, sa losom miunicijom, ni jedna puska pa ni AK nece raditi kako treba. Prvi se pokazao jako dobro, i dosta je popularan, a od jeftine municije WOLF je najgori, i zna da izazove ozbiljne zastoje.

Ako se puska podmazuje kako treba, tj svakih 300 metaka nekoliko kapi ulja kroz otvore za odvodjenje barutnih gasova na zatvaracu, izdrzi i dva ovakva kursa jedan za drugim bez ciscenja.. Bilo kakvog. Samo posle toga sledi kiseljenje u Slipu..

Ako imas SBR sa prigusivacem tj pusku kratke cevi, sto je u vecem delu USA sasvim dozvoljeno onda prljavstine ima vise, ali opet se izgura 1000 metaka bez vecih problema.

Rafalna paljba se generalno ne koristi, za njom nema potrebe.. Jedina upotreba je pokrivanje prilikom izvlacenja, u uslovima smalnjene vidljivosti, kada nekome drzis glavu dole.. I kod nje, zastoja nema bez 300-400 ispaljenih metaka. pogledaj na YUTUBU, nacices ljude koji guraju po 500 metaka iz puske u skoro neprekidnom rafalu, sa jedinom pauzpom da promene beta mag

Diemaco, nisam zaboravio Cam pin, taj deo nisam ni objasnjavao, vec samo princip rada gasnog mehanizma. Muka mi je od ideje da je AR isto sto i ljungman, to nema veze jedno sa drugim, i uoravo je taj gasni klip u osi cevi tajna celog sistema..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

thanks multivoda a sada kad bi nam neko uporedio AK-47

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno, gornja prica vazi za ozbiljnu pusku, a ne DPMS, RRA i slican bofl, a da ne pominjemo puske sklapane na kuhinjskom stolu, sto je postalo popularno u zadnje vreme. Gomila firmi pravi delove za AR 15, ali generalno, jedino treba apsolutno verovati Coltovim puskama, (sve vojne su Colt) Diemaco je isto deo Colta, i nekolicini privatnih firmi. Noveske puske su odlicne, JP rifles su trkacke masine, sa ponesto smanjenom pouzdanoscu u losim uslovima, La Rue verzije su barem jednako dobre kao Noveske..

Generalno vojska ima samo Coltove ali oni koji su vezani za Tier 1, i druge operacije koje su vise paravojne koriste i La Rue, i Novseke.. I to ne bez razloga.

Dopuna: 21 Jul 2009 0:15

Tango, generalno, kada neko ozbiljno zapusti pusku, AK ce biti pouzdaniji.. Ako su uslovi iole pristojni, znaci ne mislim na pescanu oluju, i valjanje po blatu sa guranjem puske u isto, onda otprilike mozes da ocekujes isti nivo pouzdanosti, ako je municija jednakog kvaliteta..

No ne lezi vraze, iskustvo sa terena je da je municija za AK cesto drasticno losija od municije za AR 15, koja dolazi kroz provereni sistem za snabvdevanje. Kineska i ruska municija sa celicnom caurom, koja stoji u ko zna kakvim uslovima duze vreme zna da zakaze, pa samim tim i broj zastoja na AK zna da bude veci. Ovo nije problem same puske, vec situacije na terenu, u kojoj se jedna velika sila, sa impozantnim lancem za snabdevanje, bori sa grupama koje koriste municiju koja stoji po pecinama niz godina..

Generalno, cak i nova ruska i kinska municija zna da pravi probleme. Barem ona municija koju oni izvode. Glavni ralog za probleme su uglavnom lakirane caure, i korozivne kapisle. Razloga za koriscenje korozivne kapisle ima, zivin fulminat daje jaci plamen, sto je prednost u izyuyetno hladnim uslobvima, ali to znaci da ce puska ako se odmah ne oicisti imati problema.

Opet, ovo nije problem AK, vec municije.