offline
- Pridružio: 09 Sep 2015
- Poruke: 1201
|
Ja sam obecao da ne otkrivam majstorske tajne oko stainskog hladnog brunianja, no generalno, ovo je postupak. Napisao ga je prijatelj, i ima po neku sitnicu koja moze da se i bolje uradi, i po koju majstorsku tajnu koju je precutao, ali za pocetak, ovo su osnovne informacije.
Kupis FeCl3 iliti ferihlorid kod Kelca [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Kupis destilisanu ili demineralizovanu vodu (kupi bar 5 litara, a bolje 10 trebace ti i za kuvanje, ima u Metrou) i rastvoris 1Kg FeCl3 u 7 litara destilisane vode da bi dobio 10% rastvor. Naravno mozes i da rastvoris 0.5Kg u 3.5 litara vode.
Od hemije ti treba jos aceton za odmascivanje. Kupi cist aceton u apoteci, ne sredstvo za skidanje laka u parfimeriji, posto skidaci laka imaju neke dodatke.
Treba ti i fina celicna vuna (0000 to jest ona sa oznakom 4 nule, ima je kod woby-a), kao i rukavice. Rukavice uzmi ili one tanke ko hirurske, ili ako koristis one za kuhinju, ne zaboravi da i njih dobro operes sa spoljasnje strane.
Lepo obrusis to sto hoces da bruniras, finom smirglom.
Odmastis acetonom, i vise nema pipanja prstima, samo u rukavicama. Jako je vazno da bude perfektno odmasceno.
Vatom ili nekom krpicom namazes tanak sloj rastvora ferihlorida, sto ravnomernije, ne sme da ima kapljica, samo da bude vlazno, i ostavis da zardja.
Ako postoji neki deo koji neces da bruniras (recimo unutrasnjost cevi), to moras da zastitis na neki pogodan nacin (cev nekim cepom na primer).
Okacis ga na neku zicu (gvozdenu zicu, nemoj koristiti bakarnu ili Al)
Koliko mu vremena treba zavisi od puno faktora (vlage, temperature, materijala...) Znaci za prvi put ces morati malo da ga "obilazis" i zagledas.
Preko svega treba da se formira tanak sloj rdje.
U pogodnu serpu sipas destilisanu vodu, i stavis je da prokljuca. Sad komad uronis u kljucalu vodu, tako da ne dodiruje dno (okaci ga nekako), ali da je ceo potopljen, i kuvas ga oko opola sata do sat. Voda sve vreme mora da vri.
Kad si ga skuvao, izvadis, sacekas da se ohladi (mozes i da ga ohladis pod cesmom), osusis, i istrljas celicnom vunom. Ne treba "trljati ko blesav", vec samo da se skine ono sto nije vezano. Znaci blago trljanje, bez velikog pritiska. To sto skidas lici na "stroku", i treba je kompletno skinuti. Nakon prvog cetkanja, povrsina ce biti "prosarana" i siva a ne crna, al nemoj to da te brine, to je samo pocetak.
Sad ponovo odmastis, opet namazes sa rastvorom FeCl3, ostavis, skuvas, iscetkas... Pa u krug.
Tako teras ili dok ne prestane da rdja, ili dok ti nisi zadovoljan izgledom. Trebalo bi da mozes da dobijes finu crnu, toliko tamnu da dobija plavicast odsjaj. Kako ce konkretno izgledati zavisi i od samog celika koji bruniras, ne daju svi istu nijansu.
Kad si zakljucio da je dosta, prokuvas jos jednom u blagom rastvoru sode bikarbone, kako bi neutralisao eventualno zaostalu kiselinu, fino osusis, ocistis, podmazes nekim laganim uljem i gotovo.
Ako mozes da nadjes jako finu celicnu cetku ona je bolja od celicne vune. Kad kazem finu mislim baaaaaas finu. To napolju zovu "carding brush", i zicice treba da budu oko 0.05mm ili tanje (pet stotih milimetra).
Ako ne konvertujes rdju kuvanjm, nego umesto kuvanja nanosis sloj po sloj ultratanke i ravnomerne rdje, naravno sa skidanjem celicnom vunom izmedju, pa tu rdju zastitis lanenim uljem, dobices braon finis, koji je bio jako popularan dok su se koristile puske na crni barut. Britanske Brown Bess pusk su dobile naziv po tome sto su bile braon, a ne crne.
|
