offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ево неколико интересантних података о нечему што на први поглед није оружје - а јесте. Чак је и формацијски било заведено као такво. Свакако специјално (без обзира на масовност) и свакако пригушено (док не проради). 
Молотовљев коктел
Ко није чуо за Молотовљев коктел? Најпопуларнији ''коктел'' на свету, популарнији и познатији од ''Крваве Мери'', ''Московске мазге'', ''Маргарите'' , нема готово никакве додирне тачке са народним комесаром за иностране послове Вјачеславом Михајловичем Молотовим. Хајде да се забавимо овим популарним, до неверице једноставним средством.
Први пут је ова ''сиротињска артиљерија'' спорадично коришћена у Шпанском грађанском рату, да би се масовно појавила у Совјетско-финском рату 1939-1940. Наравно , историја познаје много примера коришћења запаљивих смеша, течности и других материјала, као и мноштво начина да се употребе против непријатеља. Најпре је то било најобичније просипање вреле течности (уља, катрана, чак и воде); временом су грађена утврђења код којих су постојали одлично укомпоновани отвори на споју зида са подом, како би браниоци могли сипати смешу, не излажући се нападу противника, директно , без подизања тешког терета на зид утврђења. Ни нападач није седео скрштених руку па су катапулти свих врста и могућности избацивали разне врсте пламених лопти, од бенгалских ватри па надаље. То је, наравно, дуга и интересантна прича, но није предмет овог текста, већ само повод да се покаже да су људи, у жељи да униште једни друге, врло рано долазили до сјајних открића.
За овај ''коктел'' стекли су се услови много раније него што се он појавио, јер људи су одавно знали за стакло и за запаљиве састојке. Своје ватрено крштење доживео је, како кажу, у Шпанском грађанском рату, где није имао много непријатеља на коме би демонстрирао свој учинак, или су бомбе биле једноставније и доступније за употребу. Свој прави деби (и коначно ''кумовање'') имао је током Совјетско-финског рата 1939-1940. Извесно време владала је заблуда да су Финци имали довољно муниције и горива, па нису штедели на овој врсти средстава , те да су то оружје из подсмеха назвали по Молотову, кога су посебно мрзели и сматрали експонентом својих мука. У почетку се звао ''Коктел за Молотова''. Тада је западна штампа поједноставила име (у присвојном облику) и кренула је фама да је коктел ,наводно, измислио Молотов. Међутим, права истина крије се у много бизарнијем детаљу: Руси су (на свој начин тумачећи психолошки рат) малим падобранима у позадину финске одбране бацали пакете хране, сугеришући да Финци немају шта да једу и да ће ускоро уследити, из тих разлога, предаја. Међутим, срчани Финци су узвратили у стилу - ''ви нама храну, ми вама пиће'' и почели масовно да користе флаше са напуњеном запаљивом течношћу (није се много бирало, а имало се) и назвали га подругљиво ''Молотовљев коктел''.
У Црвеној армији, чији борбени официри уопште нису били гадљиви на туђе идеје, нити наивни (искуства из Шпанског грађанског рата и Халинг Хола то говоре) овај проналазак такође је прихваћен и заживео; због своје крајње једноставности за припрему и употребу, сместа је био тражен већ у првим данима Другог светског рата. Дана 7. јула 1941. године, само две недеље од почетка рата (!), Државни комитет за одбрану усвојио је уредбу „О противтенковским запаљивим бомбама (боцама)“ у којој је детаљно описано како се производе и снабдевају трупе запаљивим бомбама, а другог августа 1941. Стаљин је одобрио „упутства за употребу запаљивих боца“. У односу на првобитну верзију, када вам је за активирање било потребно да имате шибице увек при себи, ова ''усавршена'' верзија имала је на себи залепљену тарну смешу (нешто као на нашем топовском удару) и одлепљивањем горњег дела добијала се варница. Тако је обезбеђивано самозапаљивање, чак и ако борац не би имао где да запали крпу која је стајала уместо чепа. Ова компликација је извесно време међу корисницима изазивала жртве, али је брзо превазиђена. Реалистички приказ њене употребе можемо видети, у крупном плану, у филму ''28 Панфиловаца''.
„Молотовљев коктел“ ни данас није заборављен. Можете га срести по целом свету - флаше бацају демонстранти на полицију, навијачи на навијаче, па чак служе и за обрачун уличних банди, али (зашто да не) и за комшијска поравнања и обрачуне. Не остављају отиске. Наравно, већина данашњих ''корисника'' и не зна за тадашњу политику Комесаријата СССР, али памте име Молотов. Он је, кад га већ спомињемо, био огорчен због тог имена, а историја је показала да су сви они уговори (тада веома важни) потиснути важнијим историјским догађајима. Сада није ни важно како се тај коктел зове. Важно је да се ситуација потпали и баци на време. Остало уради ватра, традиционални савезник и непријатељ људи.
|
