Crnogorsko-turski rat (1876—1878)

Crnogorsko-turski rat (1876—1878)

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652

Citat:Црногорско-турски рат је био је рат између Црне Горе и Османског царства који се водио између 1876. и 1878. Рат је окончан победом Црне Горе. У рату је вођено 6 већих и 27 мањих битака, а међу њима је била пресудна битка код Вучјег дола.

Устанак у оближњој Херцеговини је изазвало низ побуна и устанака против Османског царства у Европи. Црна Гора и Србија су се сложиле да објаве рат Турској 28. јуна 1876, чиме је почео рат. Црногорци, у савезу са Херцеговцима су побиједили. Битка која је била кључна за побједу Црне Горе у рату је била битка код Вучјег дола. Године 1877. Црногорци су водили тешке битке дуж границе са Херцеговином и Албанијом. Кнез Никола I Петровић је преузео иницијативу и напао је турске снаге које су долазиле са севера, југа и запада. Освојио је Никшић (24. септембра 1877), Бар (10. јануара 1878), Улцињ (20. јануара 1878), Грможур (26. јануара 1878) и Врањину и Лесендро (30. јануара 1878).

Рат је окончан када је Османско царство потписала примирје са Црном Гором у Једрену 13. јануара 1878. године. Напредовање Руске Империје ка Истанбулу је приморало Османско царство да потпише мир, чиме је призната независност Црне Горе, Србије и Румуније, а територија Црне Горе увећана са 4.405 km² на 9.475 km². Црна Гора је такође добила градове Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Бар, као и излаз на Јадранско море.
Узроци рата
Октобра 1874. године у Подгорици, која је тада била погранични град Османског царства према Црној Гори, убијен је Јусуф-бег Крњић, знаменити османски чиновник. Највјероватније га је убио један блиски рођак војводе Марка Миљанова. У знак освете, Турци су извршили одмазду над становништвом и трговцима. Овај догађај је прозван Подгорички покољ. Он је резултовао лошим односима Црне Горе и Османског царства, које је још више погоршало избијање устанка у Херцеговини. Црна Гора је устаницима пружала велику војну и материјалну помоћ и заступала њихових интереса пред Портом. Црна Гора је за себе тражила дио Херцеговине што јој османска влада није хтјела уступити. Због тога је Црна Гора, јуна 1876 године објавила рат Османском царству, а одмах затим и Књажевина Србија.

Битке

Битка код Вучјег дола

Вучји до, зараван око 6 km источно од Билеће, у општини Никшић, Црна Гора, на којој се 1876. водила одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

У црногорско-турском рату 1876-78, црногорски Северни одред јачине 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона и 4 топа, после неуспеха на Бишини, повукао се из рејона Невесиња и прикупио 27. јула увече у селу Врбици с предстражама између Вучјег дола и Билеће. Тога дана књаз Никола је распоредио све снаге у 4 бригаде, а резерву од 6 батаљона задржао под својом непосредном командом.

Турске снаге (24 батаљона и 12 топа) под Мухтар-пашом наступиле су за Северним одредом и стигле у Билећу 27. јула 1876.

Турци су 28 јула са 16 батаљона и 12 топова кренули правцем Билећа - Вучји до – Убли; у претходници су се налазила 4 батаљона и 2 топа под Селим-пашом; за њима су наступали 5 батаљона и 3 топа под Осман-пашом, са задатком да пре Вучјег дола скрену ка Голом брду (кота 1049) и Вардару (кота 1129) ради заштите левог бока главнине; главнина јачине 9 батаљона и 7 топова наступала је под непосредном командом Мухтар-паше, а испред ње башибозук (око 1000 људи).
Битка на Вучијем Долу. Илустрација из илустрованог часописа „Орао“ за 1877. г.

Црногорско-херцеговачке предстраже изложене дејству артиљеријске ватре повукле су се на Кокот (кота 1249), Ковчег (кота 1216) и Голо брдо (кота 1049 и кота 1073). Бригаде из логора у селу Врбици кренуле су ка положајима Вардар - Ковчег и избиле колоном на десно крило под сердаром Јолем Пилетићем, на центар под сердаром Бајом Бошковићем и на лево крило под војводом Петром Вукотићем, за њим војвода Пеко Павловић, а књаз Никола са 6 батаљона на Кокот (кота 1249). У међувремену, турска претходница се под ватром црногорско-херцеговачких предстража развила у стрељачки строј, заузела Ковчег (кота 1216) и продужила према Кокоту, а снаге под Осман-пашом су преко Радмиловића Дубраве (део села Баљака) продужиле покрет према Вардару (кота 1129). За то време Северни одред избио је на положаје Вардар и Кокот и кад су се Турци приближили на 1000-1500 m кренуо им у сусрет. Мада без подршке артиљерије, која је била упућена у Убле, лево крило Северног одреда је у снажном налету разбило башибозук који је у бекству у пролазу, кроз редове низама, начео њихов морал. Северни одред је заузео на јуриш Ковчег (кота 1216), ликвидирао турску артиљеријску посаду и запленио топове; ту је погинуо Селим-паша; десно крило Северног одреда разбило је, за то време, колону под Осман-пашом, запленило топове, заробило цео батаљон Турака и Осман-пашу. Мухтар-паша успео је да развије за борбу само део главнине, коју су одмах напали већ развијени црногорски батаљони и натерали је да већим делом баци оружје и у паници побегне према Билећи. Разбијене турске снаге гонио је Северни одред до утврђења у Билећи, из којег је Мухтар-паша, сутрадан, одступио према Требињу.

У бици су Турци имали 4000 погинулих и рањених; међу погинулим сем Селим-паше налазила су се 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра; заплењено је око 3000 пушака, 21 застава, и др. Северни одред имао је 70 погинулих и 118 рањених.

Битка на Фундини

Битка код Фундина вођена је 2. августа 1876. године између војске Османског царства под Махмуд-пашом са једне и црногорске војске под командом Илије Пламенца, Шкрње Кусовца и Марка Миљанова са друге стране. Део је Црногорско-турског рата, а завршена је победом Црногораца.
Битка
За време офанзиве главних црногорских снага у Херцеговини, јула 1876. године турске трупе из Албаније покушавају да разбију црногорске снаге у Кучима. Међутим, доживеле су велики пораз. Због тога Порта почетком августа поставља Махмуд-пашу на чело Јужног фронта. У Подгорицу је са њим стигло и појачање од 3000 зејбака и четири батаљона из Египта. Ујутро 2. августа, Махмуд је предузео наступање из Подгорице ка Медуну. Црногорци су му се могли супротставити са 5000 људи под командом Илије Пламенца, Шкрње Кусовца и Марка Миљанова. Турци су око 15 часова збили пред главни црногорски положај. Међутим, Црногорци користе стрми предео како би прешли у противнапад. Турске снаге су разбијене у борби прса у прса и гоњене до Подгорице. Турци су изгубили између 4000 и 5000 људи. Црногорци су изгубили 700 људи, а задобили су велики плен. Махмуд-паша је након овог пораза смењен. На његово место постављен је Дервиш-паша.

Битка на Маљату

Битка на Маљату се одиграла на брду Маљат код Спужа, Црна Гора, 9-10. октобра 1876. године. Збила се током црногорско-турског рата 1876-1878.

Припреме

Послије изгубљеног боја на Тријепчу, турске снаге су ојачане и под Дервиш-пашом су наставиле напредовање од Спужа ка Даниловграду. Истог дана стижу до небрањене Височице. Црногорске снаге у околини су биле распоређене на шест група. Три батаљона Бјелопавлића под војводом Илијом Пламенцом су били на самом Маљату, а дванаест батаљона по другим групама распоређеним недалеко у резерви.
Битка

Напад Турака на Маљат је почео 9. октобра. Упорном одбраном су Турци знатно задржани, а Пламенчеви војници су се тек сутрадан повукли ка Даниловграду. Црногорци тада изненадно нападају позадину и бокове турских снага са 12 батаљона које су чували. У жестоким борбама су турске снаге разбијене и одбачене ка Подгорици.

С овим је нападна снага Турака на јужном фронту сломљена. Црногорци тад опсједају Подгорицу, а турска посада Медуна се предаје.

Битка код Мартинића (1877)

Битка код Мартинића је битка из црногорско-турског рата која се одиграла 1877. године код села Мартинићи сјеверно од Спужа.

Турски заповједник Али Саиб-паша је наступао од Спужа и кроз Бјелопавлиће дошао до Мартинића. 5. јуна су заустављени од стране 3. батаљона Црногораца под војводом Илијом Пламенцом. У жељи да продре даље к Даниловграду долином Зете по сваку цијену, Али Саиб-паша 16. јуна је убацио у борбу 3.000 башибозука и још 13 табора (батаљона) низама (редовне војске).

Дошло је до борбе ножевима у којој су Црногорци одбили напад турских предњих дијелова. Главнина Турака је тада одустала од напада и повукла се у Спуж. 19. јуна су поновили напад на Мартиниће, али су и овог пута одбијени.

Уз знатне турске људске губитке, у борбама су Црногорци заробили 2.000 пушака острагуша и доста другог ратног материјала.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D.....%B0%D1%82_(1876%E2%80%941878)



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652




offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652


NTV Montena, dokumentarna emisija - Bitka na Vučjem dolu 28. jula 1876. godine


NTV Montena, dokumentarna emisija - Bitka na Fundini 1876. godine


Bitka Na Trijepču Septembra 1876 Godine

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652


ВМ

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 19102

Da li je sacuvana i jedna od ruskih Krnka pusaka koje su koristili Crnogorci u ovom ratu?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1085 korisnika na forumu :: 24 registrovanih, 6 sakrivenih i 1055 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amaterSRB, babaroga, Boris BM, CikaKURE, comi_pfc, Dimitrije Paunovic, draganca, Georgius, Hexe, hyla, Ivan001, jaeger, Još malo pa deda, Kubovac, Milometer, nenad81, nesa1962, ostoja, raptorsi, S2M, skvara, stegonosa, suton, Vlada1389