Prvi Srpsko-Turski rat 1876-1877

1

Prvi Srpsko-Turski rat 1876-1877

offline
  • Šuca  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 10 Feb 2011
  • Poruke: 386
  • Gde živiš: Aleksinac

Posto sam ja iz Aleksinca, Prvi Srpsko-Turski rat je neposredno vezan za moj kraj,nasao sam za shodno da otvorim ovu temu.
Ovom ratu je predhodio dogadjaj Nevesinjska puska i zelja porobljenih naroda za slobodom i krajem ropstva pod Otomanskim carstvom. Ovaj rat je takodje poznat po tome sto je u bici kod Adrovca je poginuo i pukovnik Rajevski (alijas Vronski u Tolstojevom romanu Ana Karenjina).
U leto 1876. godine dolazi u Srbiju sa nekoliko hiljada dobrovoljaca, gde dobija srpsko državljanstvo i postaje glavnokomandujući srpske vojske na Moravskom frontu. Pošto je Aleksinac bio važno čvorište na putu turske vojske, u okolini je i bilo jače utvrđenje srpske vojske. Najznačajnija pobeda, bitka za Šumatovac, koju je predvodio general Černjajev sa srpskom vojskom (pored ruskih bilo je i italijanskih i bugarskih dobrovoljaca), bila je teška ali srpske pozicije su odlučno odbranjene. Gubici srpske vojske su bili oko 9000 ljudi (35 ruskih oficira) a turski od 15000 do 20000 ljudi.

Tih dana u bitkama oko Aleksinca iskazana je velika požrtvovanost srpskih vojnika koji su odbili nebrojene napade turske vojske, gde su se isticali i pukovnik Komarov, pukovnik Protić, majori Popović i Glišić koji su kasnije i unapređeni.

Kralj Milan je uz čestitku i veliku zahvalnost za dobijenu bitku, glavnokomandujećem Moravsko-timočke vojske, generalu Černjajevu, dodelio najviši stepen Takovskog krsta(koji je tada ustanovljen).
Kompozicija Srpsko-ruski marš je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata, 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba.Slovenski marš ili Srpsko-ruski marš u Be-molu, op. 31. je muzička kompozicija ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog.
Od literature najpogodnija je knjiga "Istorija Aleksinca i okoline II deo"Miodraga Spirica

Srbija je usla u rat protiv Turske imperije nadajuci se da ce u brzom naletu osloboditi svoje juzne krajeve i njen narod.Ali lose vodjena ofanziva i lose koriscenje elementa iznenadjena prema Turskoj vojsci ,rezultiralo je neuspehom.To je omogucilo Turskoj vojsci da pokrene kontra ofanzivu,tako da je ovaj oslobodilacji rat pretvoren u odbrambeni.
Naravno svaki,pa i ovaj rat je bio "corba"u koju ce velike sile umesati svoju mirodjiju.U tom zacinjavanju prednjacile su A-U monarhija i Ruska carevina.
Ovim ratom postojala je mogucnost da nestane evropska Turska.Naravno teritorija je velika,ko je ne bi zeleo u okvirima svojih granica. Rusija je isto tezila tim teritorijama ali bi time rizikovala rat sa A-U,tako da je u najvece nastojala da izbegne potencionalni rat.Na sastanku careva A-U i Rusije,koji je odrzan pred sam pocetak rata u Rajhstatskom zamku nije bilo nekog uspeha u pronalazenju kompromisa,samo je dogovor pao da u slucaju uspeha Turske,obe strane zahtevaju "status Quo" i nedozvoljavanje stvaranje velike srpske dzave.
Sto se tice Bosne i Hercegovine one bi trebale da pripadnu A-U.
A Bugarska i Rumunija bi trebalo da budu samostalne knezevine.Dok u Austriskim spisima bi trebali da budu autonomne pokrajne u okviru Turske,sto bi isto vazilo i za Albaniju.
Austrija zabrinuta za svoju buducu teritoriju Bosnu grupisala je snage na svojoj granici sa Bosnom i cekajuci da Srbija uleti u Bosnu kao pomoc ustanku.Tako da Srbija nije intervenisala u Bosni,a ni Austrija.
Posto mi je ovo prva tema koju otvaram,nemojte zameriti sto sam mozda istoj pristupio pomalo amaterski Ziveli



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 15 Jan 2011
  • Poruke: 63

O "velikoj istočnoj krizi ustancima u Bosni i Hercegovini i srpsko turskom ratu 1876-78 održan je veliki naučni skup na Ilidži 1975. i rasprave su objavljene u tri toma.
Ovim događajem počelo je da se rješava istočno pitanje (preporučujem knjigu Vasilja Popovića Istočno pitanje)
Pod istočnim pitanjem u evropskoj diplomatiji, smatran je kompleks pitanja vezanih za opstanak Osmanskog carstva i pitanje njegovih nasljednika na Balkanu.
Postoje tri faktora koja utiču na rješavanje istočnog pitanja.
1.)Balkanski hrišćani sultanovi podanici, koji čestim bunama drže stanje zategnutim,
2.)Balkanske hrišćanske države koje su manje više nezavisne i
3.)Velike sile

Istočno pitanje će se i rješavati ovim redoslijedom.

Moram da skratim, počinje ustanak u Hercegovini, a potom u Bosni 1875.
Veliki pritisak je na vladi u beogradu da pomogne ustanicima vlada je čak nazvana "akciono ministarstvo", jer se smatralo da joj je glavni zadatak da pripremi rat sa Turskom.
Sklapa se savez sa Crnom Gorom i Crnogorcima se daju sve pare iz državne blagajne (čini mi se čak i neki topovi, nisam siguran), a Srbija će uzeti kredit u inostranstvu za vođenje rata. Međutim kredit joj niko ne odobrava i Srbija u rat ulazi totalno nespremna i sa narodnom vojskom.
A-U monarhija će joj ubrzo staviti do znanja da pokrajne zbog kojih ulazi u rat Hercegovina i Bosna ne mogu biti pripojene Srbiji, tako da ni politički nije pripremljen teren.
I jedini pravac napada i eventualnog proširenja je ostao pravac prema Nišu i tu je bila skoncentrisana glavna srpska snaga moravska vojska sa oko 60 000 ljudi pod komandom Mihaila Černjajeva, Ranko Alimpić je komandovao drinskom vojskom sa oko 25 000 ljudi i imao isključivo defanzivne zadatke (kasnije je bila poslovica "šta si stao ko Alimpić na Drini zbog koje će jedan naš poznati pisac dobiti batina od Alimpića), više se ne sjećam brojnog stanja timočke i sandžačke vojske, a čini mi se da su komandanti bili Milojko Lešjanin i Franjo Zah.
Černjajev je već na početku operacija oslabio moravsku vojsku odvojivši neke jedinice na druge pravce gdje nisu bile toliko potrebne, zatim je moravsku vojsku podijelio na četiri udarne kolone, čime je dodatno oslabio njenu snagu i tako je prešao granicu. Poslije početnih uspijeha bio je primoran na vođenje defanzivnog rata, a zatim na povlačenje i potom bezglavo bježanje, prije napuštanja Srbije predložio je knezu Milanu da traži arbitražu ruskog cara (to mu je bio izgleda jedini pametan potez) i na taj način je turska vojska zaustavljena nakon što je opustošila 1/4 tadašnje Srbije.

Za sada toliko



offline
  • zidam zgrade i fasade, i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 15987
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

@Šuco stićićemo do Aleksinca samo malo da povežmo dešavanja i pomenemo bitne detalje u skladu sa naslovom teme Wink

Savez između Srbije i Crne Gore je sklopljen 16. juna 1876.god. u Mlecima. Srbija je stavila na raspolaganje 40000 dukata od ukupnih 70000.
Zbog velike razlike u brojnosti vojnika knjaz Nikola je tražio da se odrede granice vojnog angažovanja. Tadašnje granice angažovanja vojski će kasnije postati političke granice između Srbije i Crne Gore.

Po naređenju Vrhovne komande, Drinska vojska je trebala zauzeti Bijeljinu. Napad je usledio noću 2. na 3. jul. Stigla je do Bijeljine ali je nije zauzela. Jedini početni uspeh je bilo stvaranje mostobrana sa kojeg su se mogla nastaviti dejstva na levoj obali Drine. Nakon početnog neuspeha general Alimpić odlučuje da ne napada naseljena mesta uređena za odbranu (zbog slabog naoružanja svoje vojske) i čeka povoljniji trenutak.
U noći između 4. i 5. jula deo Drinske vojske zauzima Bosansku Raču preko koje su Austrijanci pomagali turski garnizon u Bijeljini. Turski pokušaj da povrati Raču nije uspeo.
Na ostalom delu drinskog fronta su vođene sporadične borbe (Mali Zvornik i Sakar) ali bez promena stanja na terenu.
Treba napomenuti da se Austro-Ugarska žestoko protivila ofanzivnom delovanju Drinske vojske i da je pritiskom na srpsku vladu uticala na ukupna ratna dešavanja na tom delu ratišta.

offline
  • Šuca  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 10 Feb 2011
  • Poruke: 386
  • Gde živiš: Aleksinac

Mobilizacija Srpske vojske je završena 1. jula po sledećem
- vrhovni komandant knez Milan Obrenović, načelnik štaba Vrhovne komande potpukovnik Ljubomir Nikolić, sedište štaba je bilo u Paraćinu
- Moravska vojska, pod komandom generala Mihaila Černjajeva, 68000 boraca, koncentrisanih kod Aleksinca i Deligrada sa zadatkom da napadne Niš i prodire na jugoistok u pravcu Pirota, Prokuplja i Kuršumlije
- Timočka vojska, pod komandom pukovnika Milojka Lešjanina, 25000 boraca, koncentrisana kod Zaječara i sela Kobišnice, sa zadatkom da brani istočnu granicu i da, radi poboljšanja odbrambenih položaja, zauzme Kulu
- Ibarska vojska, pod komandom generala Franje Zaha, 24000 boraca, koncentrisana na Javoru, imala je zadatak da nastupa prema Sjenici i Novom Pazaru
- Drinska vojska, pod komandom generala Ranka Alimpića, 15000 boraca, prikupljena kod Lešnice sa zadatkom da brani zapadnu granicu i da se upućivanjem dobrovoljaca preko Drine aktivno angažuje u Bosni.

offline
  • zidam zgrade i fasade, i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 15987
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Pri razmatranju ratnog plana Ratni savet (oformljen u aprilu) je polazio od cilja rata koji je vlada formulisala kao: "Smer je rata s Turskom da se oblasti u kojima žive Srbi prisajedine Srbiji, te da se na taj način ostvari oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda na Balkanskom poluostrvu."
Savet je odlučio da se glavne snage koncentrišu kod Aleksinca i preduzme ofanziva ka Nišu, a sporedne snage drže u defanzivi kod Zaječara, na Drini i na pravcima Javor-Sjenica i Raška-Novi Pazar s tim da se preduzmu lokalni napadi kod Vidina, Sjenice i Novog Pazara iz političkih razloga.
Knez Milan je želeo da rat počne 2. jula tj. na dan njegovog proglašenja za kneza, jer je bio uveren da će pobediti u ratu ako ga počne upravo tog dana.


Još od izbijanja hercegovačkog ustanka Turci su odpočeli prikupljanje trupa za napad na Srbiju. Ujesen 1875. oni su oko Srbije napravili jedan prsten sa oko 100000 vojnika. Postepeno je taj broj povećavan i raspored prilagođavan ratnom planu.
Turski ratni plan je predviđao da se glavne snage koncentrišu kod Niša i preduzme ofanziva na pravcu Aleksinac-Deligrad-Paraćin. Na ostalim frontovima trupe su trebale ostati u defanzivi. Koncetracija Turske vojske je izgledala ovako
- na moravskom vojištu pod Ejub-pašom prikupljeno je 35000 vojnika nazima i redifa 10000 čerkeza, i oko 30000 bašibozuka. Na maršu prema Nišu je bilo još 25000 nazima i redifa
- kod Vidina pod Osman-pašom 15000 vojnika, u Nikopolju Fazli-paša sa 15000 vojnika
- u Bosni pod Derviš-pašom 25000 vojnika
- kod Sjenice i Nove Varoši pod Muktar-pašom 15000 vojnika
- kod Novog Pazara pod Mehmed Ali-pašom 18000 vojnika.

Ukupnim poređenjem srpske i turske vojske vidi se da su Turci imali oko 80000 vojnika više nego Srbi.
Turska je u to vreme bila naoružana najmodernijim puškama i topovima što je davalo dodatnu prednost.

offline
  • Šuca  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 10 Feb 2011
  • Poruke: 386
  • Gde živiš: Aleksinac

Proklamacija o objavi rata citana je na brdu Rujevica pokraj Aleksinca.Evo kako taj dogadjaj opisuje dr Vladan Djordjevic:
"Tog dana ujutru osvanu Aleksinacu svom najsvecanijem ruvu,okicen narodnim zastavama,zelenilom i cvecem,jer toga dana se ocekivao iz Deligrada vrhovni zapovedni vojske,knez Milan
Sve bese gotovo.Deligradska i aleksinacka utvrdjenja gotova,mobilizacija i koncentracija bese izvrsena;celu Rujevicu nad Aleksincem bese pritisla silna vojska, tolika vojska,koliku ja do tada nikad u Srbiji ne bejah video.
Za oficire koji ne behu na sluzbi toga dana bese izisla naredba da docekaju kneza u avliji one kuce koja bese opremljena za gospodara,a to je,razume se,kuca g.Prendica.oko 10 sahata odosmo u tu kucu,i prestavismo se komandantu "centralnih"divizija,djeneralu Cernjajevu,koji je u tij kuci do tad stanovao.
Medjutim ulica bese puna naroda koji je bilo tesko odrzavati u pravilnom spaliru i organima starog energicnog policajca,kao sto je aleksinacki nacelnik.Siroma g.St.Lukic! Njegova je sluzba u junu bila vrlo teska.Tolika vojska,toliki svet skrcao se u njegov inace miran Aleksinac.Sad bas eno ga,gde je skinuo kacketu,pa brise znoj s cela.
-Kako je g.Lukicu,jel sve gotovo?
-Hvala Bogu jeste,ali ja znam kako mi je.Pomislite samo,knez samo sto nije dosao,a onu rupu na djupriji preko Moravice jos ne behu zakovali,i dok nasam otisao sam nema nista.Morao sam da cekam dok se i poslednji jekser zakuca.
U taj mah grmnu jedna prangija...i s brdasa se stade valjati ogroman talas burnih klicanja:
Ura,ura,ura ziveo Knez!
Knez posle primanja raporta pozdravi se sa svima i udjosmo u kucu.Posle malog odmora,Knez dade naredbu da se ide na Rujevicu da ce cita Proklamacija"

offline
  • zidam zgrade i fasade, i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 15987
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Početkom marta 1876. godine, Srpska vojska je usvojila novu formaciju po kojoj je stajaća vojska imala 2 bataljona pešadije, 2 eskadrona konjice, 2 inženjerijska bataljona i 8 artiljerijskih bataljona. Narodna vojska je imala 18 brigada I klase, 18 brigada II klase i 18 bataljona III klase. Brigade I klase formirale su šest divizija: Dunavsku, Šumadijsku, Južnomoravsku, Zapadnomoravsku, Timočku i Drinsku. Divizije su u svom sastavu imale po 3 pešadijske brigade I klase, artiljerijski puk od 3 baterije po 8 topova, 3 lake brigadne baterije, konjički puk, pionirski bataljon, bolničku četu i profijantsku kolonu. Brigade II klase nisu sačinjavale divizije II klase, već su upotrebljavane kao zasebna taktička tela.
Svaki teritorijalni okrug davao je onoliko obveznika koliko je bilo potrebno za popunu jednog puka pešadije, jednog eskadrona konjice i odeljenja pionira. Srezovi su davali obveznike za jedan bataljon pešadije i četu konjice, a opštine za jednu četu pešadije. Artiljerijske jedinice popunjavane su samo iz gradova Beograda i Kragujevca, te iz srezova vračarskog i kragujevačkog.

Narodna vojska bila je podeljena u III klase:
I klasu sačinjavali su obveznici od 25 do 35 godina starosti
II klasu od 35 do 50 godina starosti
III klasu obveznici preko 50 godina starosti.
Prvim zakonom o "Ustrojstvu narodne vojske" bilo je predviđeno da prva klasa služi za operativne zadatke, II klasa za rezervu, a III klasa za pomoćne zadatke u pozadini. Međutim sve tri klase su upotrebljavane u svim vidovima borbe.

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

Šuca ::Mobilizacija Srpske vojske je završena 1. jula po sledećem
- vrhovni komandant knez Milan Obrenović, načelnik štaba Vrhovne komande potpukovnik Ljubomir Nikolić, sedište štaba je bilo u Paraćinu
- Moravska vojska, pod komandom generala Mihaila Černjajeva, 68000 boraca, koncentrisanih kod Aleksinca i Deligrada sa zadatkom da napadne Niš i prodire na jugoistok u pravcu Pirota, Prokuplja i Kuršumlije
- Timočka vojska, pod komandom pukovnika Milojka Lešjanina, 25000 boraca, koncentrisana kod Zaječara i sela Kobišnice, sa zadatkom da brani istočnu granicu i da, radi poboljšanja odbrambenih položaja, zauzme Kulu
- Ibarska vojska, pod komandom generala Franje Zaha, 24000 boraca, koncentrisana na Javoru, imala je zadatak da nastupa prema Sjenici i Novom Pazaru
- Drinska vojska, pod komandom generala Ranka Alimpića, 15000 boraca, prikupljena kod Lešnice sa zadatkom da brani zapadnu granicu i da se upućivanjem dobrovoljaca preko Drine aktivno angažuje u Bosni.

Da dopunim:
- Opšta rezerva, satava : 28 pešadijskih bataljona i gradska artiljerija - u Aleksincu i na Deligradu
- Knjaževačka vojska - nepoznat broj vojnika , pod komandom potpukovnika Đure Horvatovića (koji će odigrati presudnu ulogu i II Srpsko-turskom ratu decembra 1877.) koncentrisana oko Knjaževca, da brani pravce iz Bugarske (Kadibogaz i Pirotski pravac).

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%90uro_Horvatovi%C4%87

Dopuna: 18 Maj 2011 12:12

А сада да се надовежем на догађаје везане за Зајечарску и Књажевачку војску.
Извор: Војвода Живојин Мишић, "МОЈЕ УСПОМЕНЕ" - описује догађаје, када је у својству "Наставника" Колубарског батаљона II класе (са чином поднаредника) Ваљевске бригаде II класе, учествовао у догађајима и борбама како на Моравско-нишавском, тако и на Тимочком правцу (мада је војна географија Књажевачки правац третирала као "Тактички правац", од значаја и за један и други поменути Оперативни правац):
"Ваљевске бригаде I и II класе биле су у саставу Моравске војске, која је, према почетном операцијском плану, имала задатак да делом снага опседне Ниш, а осталим у три колоне (десна: 10 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 2 батерије; средња 15 батаљона пешадије, 7 ескадрона коњице и 8 батерија и лева 20 батаљона пешадије, 5 ескадрона коњице и 6 батерија), наступа према Куршумлији, Прокупљу и Пироту. Међутим, обавештен да се из Бугарске према Нишу креће једна турска колона (око 5000 војника), генерал Черњајев је на рачун леве колоне ојачао Књажевачку војску с циљем да заузме утврђене турске положаје на Бабиној глави, а затим продужи наступање према Белој Паланци, пресече турцима пут за Ниш и, по могућности изазове народни устанак у Бугарској. Књажевачка војска, у чији су састав ушле обе ваљевске бригаде, заузела је Бабину главу и, после безуспешних напада на Белу Паланку, утврдила се на њој. Остатак леве колоне, будући јако ослобљен, није дејствовао по пројективаном плану, већ се задржао на Грамади..........
........Због неповољног развоја ситуације код Тимочке војске, Врховна команда је наредила генералу Черњајеву да Тимочку војску, која је стављена под његову команду, ојача деловима Моравске војске и избаци турке из долине Тимока. Ради успешног извршења овог задатка, Черњајев је обуставио офанзивне операције Моравске војске, ојачао Тимочку војску с обе ваљевске бригаде и са три батаљона Кушевачке бригаде I класе и још неким јединицама.Па ипак његов покушај да поврати Велики Извор завршио се, као што ћемо видети, неуспешно".

offline
  • Šuca  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 10 Feb 2011
  • Poruke: 386
  • Gde živiš: Aleksinac

U velikom ilustriranom kalendaru »Orao« povodom velikih uspeha srpske vojske zabileženo je o generalu Djuri Horvatoviću:
„Po osjećanju kojim Srpstvo prati ovu borbu srpskoga oružja, Horvatović je posle Černjajeva danas najomiljeniji vođa srpske vojske"

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

Šuca ::U velikom ilustriranom kalendaru »Orao« povodom velikih uspeha srpske vojske zabileženo je o generalu Djuri Horvatoviću:
„Po osjećanju kojim Srpstvo prati ovu borbu srpskoga oružja, Horvatović je posle Černjajeva danas najomiljeniji vođa srpske vojske"

Zato sam i spomenuo Knjaževačku vojsku, kako bih došao do Horvatovića, a ujedno i podsetio na prvo vojevanje podnarednika Živojina Mišića, kasnijeg velikog Vojvode srpske vojske
General Đuro Horvatović


Vojvoda Živojin MIšić

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 779 korisnika na forumu :: 62 registrovanih, 5 sakrivenih i 712 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 20:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, AceVox, Acid_Burn, ALBION101, Atomski čoban, BRATORIII, caki028, cemix, chester_perry, chichabg, Cufo, danijell, darkangel, DARKMEN22, Davor Kondic, delrey, DJORDJE-NO-1, Dutch, flash12, Gabriel18, Gerilac, goran.vvv, haris1913, hatman, indja, JOntra, Koca Popovic, Komentator, Križar, laki_bb, Logic005, Marko Marković, MiG-29M2, Mikulino3, Miskohd, Nemanja Opalić, NenadG, pein, Profica, Recce, rkekoke, robertino, rodoljub, royst33, samkubm4, samsung, Sass Drake, Skywhaler, Snorks, soonne, srdjan979, Stoilkovic, suton, svetac, theNedjeljko, vathra, Vazduhoplovac, Viceroy, WS2, Yuhuuuuuu, zziko, 79693