Okrsaj u Donjem Prekazu 1981 god.

1

Okrsaj u Donjem Prekazu 1981 god.

offline
  • Pridružio: 16 Feb 2008
  • Poruke: 415
  • Gde živiš: kragujevac

Okrsaj u Donjem Prekazu 1981 god.


Visedecenijski propagadno-teroristicki rat koja je Albanija vodila protiv SFRJ kulminirao je izbijanjem siptarske pobune na Kosmetu marta 1981. Pobuna koja je pocela kao studnetska u pristinskom studenskom centru, I koju su organizatori a I partijski celnici okarekterisali kao socijalnu bila je sve samo ne to. Rezultati visemesecnog divljanja su pored materijalne stete skoro u svim vecim gradovima na Kosmetu, jesu I podmetanje pozara u konaku Pecke Patrijarsije, skrnavljenja pravslavonih grobalja u selima Bresje, Grebno, unistavanje spomneika narodnim herojima itd. Siptarska akcija nije se ogranicavala samo na teritoriju Kosmeta, vec je bila aktivno ukljucena njihova imigracija narocito u SR Nemackoj, organizcovanjem niza protesta pred jugoslovenskim ambasadama , a protiv krsenja ljudskih prava albanaca u SFRJ. U Svedskoj I Nemackojsu organizovani I kontraprotesti jugoslovenskih drzavljana, stim sto je u Nemackoj doslo I do sukoba dveju skupina demostranata, a u nekim izvestajima se govori da su siptari na tim protestima u Nemackoj imali maltene direktnu podrsku nemackih vlasti.
Takodje su bacene I dve bombe na jugoslovensku ambasadu u Tirani.
Jugoslovenske vlasti su reagovali na pobunu na dva nacina za javnost trudilo se na svaki nacin da se spreci da do jugoslovenskog auditorijuma dodje pravo stanje na terenu I razmere pobune, I drugi nacin razmestanjem dodatnih vojnih I milicijskih snaga. Dovodjenje vojnih snaga na teritoriju Kosmeta trebalo je vise da ima psiholoski uticaj na pobunjenike, sto I je I dobrim delom bilo tako. Svakako najznacajniju ulogu u smirivanju imali su pripadnici Milicije SUP-a , od kojih su petorica izgubila zivot a troje ranjeno za vreme trajanja pobune. Dobrim delom pripadnici milicje su bili rasporedjeni na bivsem aerdromu u Milosevu (nekadasnj aerdrom JKV), preko Gazimestana do strategijske tacke Tenodoloskog tesnaca na putu Pristina-Podujevo, praveci luk severno od Pristine.
U tenodoloskom tesnacu su siptari uspeli da ukradu iz milicijskog kamiona oruzje, ali su kasnije uhvaceni i oruzje je vraceno.
Druga velika protivteroristicka akcija posle one u Radusi 1972-te godine na prostru SFRJ odgirala se u Drenici za vreme trajanja ove pobune, u mestu gde ce 17 godina kasnije opet izbiti siptarska pobuna Donjem Prekazu. Teroristi simbolicno biraju 13.maj dan bezbednosti za svoju akciju, saljuci tako jasnu poruku jugoslovenskim vlastima i njenoj javnosti, koja ni tada a ni sada skoro cedrtest godina kasnije malo ili uopste ne zna o ovom oruzanom obracunu. Iz malobrojnih izvora pokusao sam da rekonstruisem dogadjaj.
Nosilac akcije siptarskih terorista bio je Tahir Mehaj okoreli kriminalac iz tog kraja koji se nalazio na policijskoj poternici i bekstvu. Tog 12-tog maj Tahir je primecen oko svoje kuce, i ubrzo salje poruku policijskim organima u Opstini Srbica da je voljan da se preda. Medjutim tu nije bilo reci o predaji vec o dobro organizovanoj teroristickoj akciji. Po dolasku policije na teren Tahir izjavljuje da je sa svojim ocem Nebihom Mehajem uzeo za taoce dve zene i petoro dece, da se zivi nece predati i da ce taoce koristit za zivi stit, i da su dobro naoruzani. Pocinju pregovori sa teroristima koji ce trajati do 22 sata toga dana, u medjuvremenu stize i pojacanje policiji u vidu pripadnika zdruzenog Odreda Milicije SUP-a. Narednog dana 13 maja prepodne odluceno je da se krene u akciju protiv terorista, ali uz maksimalno izbegavanje koriscenja vatrenog oruzja od strane pripadnika milicije, cilj je bio da ako je moguce uci u dvoriste i pokusati da se ubaci suzavac u samu kucu u kojoj su zabarikadirani teroristi.
Akcija milicije krenula je nesto pre 11 sati prepodne, pipadnici milicije su uspeli da udju u samo dvoriste kada je na njih otvorena unakrsna vatra od koje prvi strada u 11 casova Muhamet Selmanaj, ubrzo za njim biva pogodjen Milenko Pejovic koji je uspeo da se priblizi kuci i pokusa da ubaci suzavac, milicajci uspevaju da udju u kucu i likvidiraju tahirovog oca Nebiha ali uz pogibiju jos dvoje svojih kolega Voje Tubica i Saliha Hasanovica i ranjavanje jos troje svojih kolega. Tahir uspeva da pobegne iz kuce i pokusava da se domogne okolne sume, gde u okrsaju sa milicijom gine.
Epliog ovog krvavog obracuna su dvoje mrtvih terorista, cetri poginula policajca prosecne starosti 27 godina i troje ranjenih, bez poginulih i ranjenih taoca. Medjutim u kasnijim izjavama ranjenih policajaca izrazavaju sumnju da su i zene terorista otvarale vatru na njih, jer je bilo prosto nemoguce da dva coveka tako brzo menjaju polozaj sa kojeg su otvarali vatru iz kuce. O naruzanju terorista koje je pronadjeno samo je navedeno da su pronadjene puske ``Kragujevke,,? bez navodjenja kolicne nadjenog oruzja.
Jugoslovenska i srpska javnost za okrsaj saznaju tek kasno popodne tog 13 maja, verovatno se cekalo da prodju sve manifestacije predvidjene za taj dan i to kroz sturo saopstenje i izjave saucesca upuceno narednog dana porodicama poginulih.
Peti pripadnik milicije koji je poginuo u toku pobune je bio Ibrahim Abazi koji je 5.aprila podlegao ranama koje je dobio u skuobu sa demonstrantima u Pristini.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 20051

Odličan prikaz i dobrim se delom poklapa sa izjavama nekoliko policajaca iz SMUPa koji su mi o ovom događaju pričali još polovinom 1983 dok se o njemu tada u javnosti malo znalo.
Pa i kasnije se malo gde o ovom pisa lo.



offline
  • Pridružio: 13 Avg 2011
  • Poruke: 783
  • Gde živiš: Zajecar

Što se pušaka "kragujevki" tiče, verovatno repetirke sistema Mauzer.
Jesi li siguran da se tesnac zove Tenodol?
Na putu Priština - Podujevo postoji mesto koje se zove Vrani do, koje bi otprilike odgovaralo opisu.


offline
  • Pridružio: 16 Feb 2008
  • Poruke: 415
  • Gde živiš: kragujevac

Verovatno je taj tesnac u pitanju. Igrom slucaja mesec dva posto sam o ovome pisao, bio sam na jednom skupu gde se javio za rec penzionisani pripadnik tadasnjeg SSUP-a koji je ucestvovao u ovoj akciji, i gde je u svom govoru pomenuo ovaj okrsaj i da su posle pogibije kolega, krenuli da se spremaju da ociste drenicu, jer se znalo da ih ima naoruzanih jos koliko hoces, medjutim brze bolje stigli su ,drugovi` iy Beograda gde su ih maltene klececi moleli da ne krecu u akciju, za rad bratstva i jedinstva...

Evo ,,njihovog`` obelezavanja ovog dogadjaja od ove godine... mada su to ne smetano radili jos 80-tih
https://www.youtube.com/watch?v=YOhdDeV3D6c

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2019
  • Poruke: 1

Tačno,
Milanko Pejović je moj brat.
Treba da se zna i to da je kao pripadnik specijalnih jedinica bio maksimalno zaštićen opremom koju je nosio priliko prilaska kući gde je drebao da ubaci suzavac. Nosio je pancirnu košulju sa kapuljačom gde je samo lice bilo ne zaštišeno a smrtno je strado preciznim pogodkom u slepočnicu, jednim metkom. Šta mislite odakle je stigao metak.... iz kuće!

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22389
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ево још једног сведочанства о том догађају:
Ово сведочанство није засновано на томе шта сам чуо или шта су ми причали. У то време сам био члан штаба ПЈМ ЗСУП и најдиректније сам (осим личног присуства на месту обрачуна јер је то било немогуће) информисан о томе.

Наша ПЈМ била је смештена на периферији Призрена , у хали спортова. То је део који се зове (звао) Баждарана и већински је турски насељен. Већ ту је било доста наелектрисано јер су Турци били много већи провокатори него Срби и Шиптари заједно. У близини је стадион малих спортова и даље, мало узбрдо, касарна (тада се звала ''Боро и Рамиз''). Командант је био неки потпуковник Андрић (колико се сећам). Ту смо били од краја марта.

Тог дана смо ''прослављали'' (колико се то могло) Дан безбедности. Нешто пре дванаест сати јединица је узбуњена (а иначе је била увек у највишем степену приправности до узбуне, с метком у цеви што би се рекло) , постројена и саопштено нам је да се у општини Србица, у месту Доње Прекале води борба и да су неке наше колеге страдале. Сматрало се (према процени Славка Стрике, тадашњег команданта здружених знага ССУП) да је то део координираних акција па је наша јединица требало да, ако ситуација буде захтевала, дејствује на правцима Призрен-Црна Река и Призрен-Урошевац. Правац према Ђаковици покривала је ЈНА. Били смо спремни на све, укључујући и општу побуну, која се најављивала још од марта.

Око 14 сати јављено је прецизно за жртве. Пошто је борбена готовост наше јединице иначе увек била на нивоу до узбуне, ми смо практично увек били у ратној приправности, увече је остало само да одгледамо дневник и да се вратимо уобичајеним активностима (позорнички и секторски рад, ауто-патрола и појачано, колико је то уопште још могло да се појача, обезбеђење објекта где смо били).
Сећам се да смо били огорчени јер смо знали процедуру (која није уопште представљена јавности преко телевизије!). Процедура за јединице ПЈМ на Косову 1981. је била следећа: у случају кризне ситуације редослед интервенције био је овај: прво излазе локални функционери да убеђују, затим њихова милиција (локална па покрајинска) , а затим ми...и онда, ако нико не успе, следи ЈНА. Код њих (ЈНА) хвала богу тог степеновања није било, они су одмах могли да ударе змију у главу и то свим средствима. Ту процедуру смо сви знали напамет јер смо морали да је примењујемо и у позорничким активностима.

На телевизији је та акција представљена као спасилачка! Понављам: акција у Доњим Прекалама тог дана, 13. маја 1981. године представљена је као спасилачка! Ето, боже мој, изгинули су милиционари, али су спасили неке жене и децу...А ми смо знали (пошто је процедура била испоштована) да су наше колеге улетеле у заседу јер свој посао пре тога није одрадила ни локална ни покрајинска милиција, само што то нико тада (осим наших команданта пред стројем) није смео ни могао да каже.
Десетак дана после тога бачене су бомбе на нашу амбасаду у Тирани, а затим су наступиле нове велике демонстрације 23. маја после чега је прекинута настава у школама.


Огромно хвала члану Hetzer што је отворио ову тему, макар и сада. Ето, како смо ми били научени да ћутимо и чувамо службену тајну.
У односу на оно шта се после, за време опште побуне , догађало на Косову овај изоловани догађај делује као безазлена чарка, али не заборавите да је у то време на Косову било више савезне милиције него што је Албанија имала војске и да је цела СФРЈ била прилично шокирана овим догађајем.

Нека је вечна слава свим погинулим колегама!

ПС
Колега Hetzer, нисам најбоље разумео: да ли си и ти био у милицији тада на Косову?

offline
  • Brok  Male
  • Moderator foruma
  • Linux driver - fighter - warrior
  • Pridružio: 04 Maj 2005
  • Poruke: 318
  • Gde živiš: U autu i ispred računara

Sirius ::Ево још једног сведочанства о том догађају:

Нека је вечна слава свим погинулим колегама!

Neka je večna slava i hvala kolegama koji nisu preživeli ovaj sukob!

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22389
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ово сам, можда, већ негде објавио, али ето - суђено је да буде баш на овој теми. Фотографија је снимљена тог дана. После саоштења опремили смо се и отишли на стадион у кругу касарне где је требало да слете хеликоптери за десантно дејство. На мени је ''пиштољски'' панцир, односно кошуља. То су дужили снајпери и ми из штаба. Она се облачила испод униформе, али сада нисмо стигли, а и била је врућина. Остали су имали оне тешке панцире (тамно плаве), ''батинашке'', са гусаним плочама од 20 килограма. Оне су се убацивале као у џеп и учвршћивали чичком. Исто тако су могле и на леђа да се окаче, али није било међу нама таквих који би понели 40 килограма само тако...

Штит је провидни , комбинација стаклене вуне и пвц, врло отпоран на каменице (за разлику од наших ногу које су биле главна мета ''демонстраната''. Пошто смо сви штитили главу и тело, ноге су остајале незаштићене. Као што видите, прављен је за дешњаке, а не за нас, леворуке, тако да нисам могао да користим истовремено и пендрек, али пиштољ јесам, јер сам дворучни стрелац. Одох да нађем групну фотку. Снимио сам хиљаде фотографија, а сачувао једну или две. Остале су у архиви (надам се) .

offline
  • Pridružio: 10 Jul 2017
  • Poruke: 189

Је ли ово италијански шлем?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22389
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Jezekijel ::Је ли ово италијански шлем?

Одлично запажање. Сва опрема је британска, а шлем је рађен по италијанском моделу. Да ли је и производња италијанска, нисам сигуран, али смо га сви звали ''италијан''. Они други шлемови (готово црни, са визиром) који су носили ''батинаши'' за кордон, били су британски.

ПС
Кад кажем ''сва опрема'', мислим наравно на опрему за кордон, а не на оружје, униформу, чизме..Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1301 korisnika na forumu :: 21 registrovanih, 1 sakriven i 1279 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1579 - dana 16 Sep 2019 22:58

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aljosa7, amstel2, Apok, bojank, Boris90, darkstar101, Doca, draggan, knezevic_i, krunc, lojola, nuke92, PanchoVilla, Pitao_sam, radoznao, Skijavoneska, soonne, Srbin do koske, TheProfessional, White Knight, zixmix