Uniforme JNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 03 Jan 2016 14:50

VJ ::

Сјајна фотка. Везена ознака пилота који су школовани у СССР-у. Летачки знак нажалост не препознајем.

Dopuna: 03 Jan 2016 14:53

VJ ::




Смотра на аеродрому Плесо.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Svečani stroj u N.Sadu povodom 9.Majske parade Dana Pobede...

• 4Ovo se svidja korisnicima: VJ, voja64, Barkman, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Изгледа је од 775 хрвата у 1. југословенској бригади било и доста мухамеданаца. Некако ми се чини да су Совјети у тој јединици тежили да задрже многе одлике предратне Југословенске војске (униформе, верска служба).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kos93, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Могло би се рећи.

А међу њима нашли су се Срби интересантне судбине..


"Међу украјинским партизанима

Под ударима нацистичких агресора, Краљевина Југославија је капитулирала априла 1941. године и била је подељена. Хортијевска Мађарска окупирала је Бачку и Барању и успоставила своју власт у њима. Српски народ се није мирио са губитком слободе и укључио се у општенародни устанак. Многи су зато убијани, прогоњени, затварани. Сем тога, мађарски окупатор је мобилисао или одводио на принудни рад српско становништво из Бачке и Барање.

Хортијева армија се укључила, заједно са немачким и јединицама из земаља нацистичког блок, у напад на Совјетски Савез. Тако су се и принудно мобилисани Срби нашли на Источном фронту. Крајем 1942. године у близини фронта у Украјини доведени су на принудни рад политички затвореници из мађарских затвора. У пролеће 1943. године на фронт су доведени и "мункаши", Срби који су мобилисани на принудни рад. На тај начин, по разним основама, на Источном фронту у Украјини нашли су се многи Срби. Свима је било заједничко да су против своје воље доведени на украјинску земљу да ратују или раде за фашистичку војну силу. Овом треба додати да је велики број њих припадао револуционарном покрету или био под његовим утицајем.

У то време украјински народ је водио ослободилачку борбу против фашистичких агресора. На простору Украјине дејствовале су партизанске јединице. Почетком 1943. године Срби који су се нашли на тлу Украјине повезују се са партизанским јединицама. Међу више јединица посебно треба истаћи партизанску дивизију "Николај Шчорс" у области Житомира, као и одред "Стаљин" из Тарнопољског краја. Велики број Срба се нашао у украјинској партизанској бригади "Боженко". Ова јединица је била карактеристична по сталном мењању формације, зависно од одређене борбене ситуације. За разлику од територијалних партизанских одреда, ова бригада је била оперативна јединица, веома покретљива. У одређеним приликама деловала је и у оквиру оперативних планова регуларних војних формација. Срби су се борили и у саставу одреда "Суворов" у мочварама Полесја и Украјине, као и одредима "Буђони", "Молотов", "Фрунзе", "Чернишевски" итд.

Када је 1943. године почело наступање Црвене армије и потискивање нацистичких војних снага према западним границама СССР-а, и кад су успостављене везе са украјинским партизанима стварају се Здружени одреди, којима приступају и партизанске формације у којима су се борили Срби из Бачке и Барање. Када су ослобођени западни делови СССР-а, Украјина и Белорусија, расформирани су партизански одреди и укључени у редове Црвене армије. Срби и остали Југословени су пребачени у антифашистички логор у Красногорску. Оданде су упућени у југословенске јединице које су биле у формирању.

Половином децембра 1943. године у граду Коломну је формирана Прва југословенска бригада. На путу за домовину, бригада је једно време дејствовала у саставу Другог украјинског фронта. После издвајања из његовог састава, Прва бригада је 21. септембра 1944. кренула за Турн Северин, да би се 6. октобра 1944. године пребацила у домовину. Овде је стављена под команду 14. корпуса Народноослободилачке војске Југославије. У саставу овог корпуса наставила је борбени пут за ослобођење Југославије од фашистичког окупатора.

После формацијског попуњавања Прве југословенске бригаде, остатак бораца укључен је у Другу југословенску бригаду, која је децембра 1944. године пребачена у Панчево. Укључена је у VI личку дивизију и у њеном саставу се борила до краја рата.

Друга тенковска југословенска бригада је формирана 8. марта 1945. године. Пошто је добила нове тенкове, кренула је у домовину. Учествовала је у пробоју Сремског фронта и ослобађању Југославије.

Учешће Срба у партизанском рату у саставу украјинских јединица допринело је зближавању два братска словенска народа, који су се у највећој светској ратној катаклизми нашли раме уз раме у редовима антифашистичких снага, које су победиле нацистичке агресоре."

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kos93, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kos93 ::Изгледа је од 775 хрвата у 1. југословенској бригади било и доста мухамеданаца. Некако ми се чини да су Совјети у тој јединици тежили да задрже многе одлике предратне Југословенске војске (униформе, верска служба).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Беше ли ту Марко Месић који је за три године променио три капе?!