Protivtenkovski topovi 6 pdr 7 cwt i 57 mm M1

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Premda su ovo topovi iz vremena II svetskog rata pošto su bili u naoružanju JNA stavljam ih ipak ovde.


Protivtenkovski topovi 6 pdr 7 cwt i 57 mm M1




Britanski protivtenkovski top 6 pdr 7 cwt (prva cifra označava kalibar zrna a druga masu samog oruđa) je jedan od najpoznatijih protivtenkovskih topova iz perioda Drugog svetskog rata. Istovremeno je razvijena i tenkovska verzija.
Postojalo je više verzija topa: 6 pdr 7 cwt Mk 2 (protivtenkovski) i Mk3 (tenkovski) topovi su imali cev dužine 43 kalibara (L/43) dok su Mk4AT (protivtenkovski) i Mk5 (tenkovski) imali cevi dužine 50 kalibara (L/50). Svi topovi proizvedeni u SAD (57 mm M1) su imali cevi dužine 50 kalibara (L/50).
Kalibar 6-pdr (tj 57 mm) je bio odavno poznat u britanskoj armiji. U Vulvič Arsenalu (Woolwich Arsenal) su ocenili da će PT top 2-pdr uskoro zastareti pa su 1938. godine započeli rad na konstrukciji novog PT topa 6-pdr premda ovom projektu nisu davali visok prioritet. U britanskim vojnim krugovima su se složili sa ovim viđenjem pa je opitni PT top naručen od Vulviča iste 1938. godine. Probni primerak je dovršen i ispitivan 1939. godine ali plasiranje narudžbine odloženo za vreme kada takav top bude potreban a istovremeno je nastavljeno sa njegovim usavršavanjem. Konstrukcija cevi sa zatvaračem i trzajućim mehanizmom je bila završena još početkom 1940. godine dok rad na lafetu nije bio gotov do početka 1941. godine.
Pošto su britanske ekspedicione snage u Francuskoj izgubile više stotina PT topova britanska armija je osećala veliki nedostatak u ovoj vrsti artiljerijskih oruđa. Zbog toga, kao i zbog očigledne zastarelosti PT topa 2-pdr, odlučeno je da se krene sa pripremom serijske proizvodnje novog PT topa od 6-pdr. Zbog toga je juna 1940. godine naručeno 400 PT topova 6-pdr. Ipak, još pre nego što se ozbiljnije ušlo u serijsku proizvodnju novih oruđaa, krajem 1940. godine je doneta odluka da se na postojećim proizvodnim linijama ne vrši izmena tako što bi se umesto PT topova 2-pdr započela proizvodnja novog PT topa od 6-pdr već da se za novi top osposobe novi proizvodni kapaciteti. Glavni razlog za ovu odluku je ležao u tome što se top 2-pdr mogao šest puta brže proizvoditi od novog PT topa a britanskoj armiji su posle Denkerka bili neophodni PT topovi kojih gotovo nije ni bilo na britanskom ostvru. Nije bilo za zanemarivanje i to što je bilo dovoljno obučenog ljudstva za topove 2-pdr dok je ljudstvo za topove 6-pdr tek trebalo obučiti a u leto i jesen 1940. godine Britanci su očekivali da se Nemci svakog dana iskrcaju na britanske obale. Međutim, pošto su Britanci bili uvereni da će Nemci nakon ispitivanja zarobljenih PT topa 2-pdr pojačati oklop svojih tenkova užurbano su radili na osposobljavanju novih proizvodnih linija za PT topove 6-pdr. Prvi serijski izrađeni primerak je napustio fabričke pogone novembra 1941. godine. Isporuka serijski prozvodenih PT topa 6-pdr 7-cwt Mk II, je započela krajem 1941. godine a u britanske jedinice u severnoj Africi počeli su da pristižu aprila 1942. godine.
U to vreme su posade britanskih PT topa 2-pdr proživljavale teške dane u severnoj Africi. Nemački tenkovi naoružani topovima 50 i 75 mm su mogli da bez većih problema uništavaju ove PT topove dejstvujući razornim granatama sa daljina na kojima su pancirne granate britanskih PT topova bile nemoćne. Pojavom novih britanskih PT topova od 6-pdr na bojištima severne Afrike ponovo se izmenila situacija jer su ovi mogli da uništavaju, bez većih problema, sve tadašnje nemačke tenkove na daljinama do 900 jardi pa i više. Britanski artiljerci će ponovo imati problema tek kad se krajem 1942. godine u severnoj Africi pojave nemački Tigrovi - ali njih je bilo relativno malo a njihov bočni oklop su mogli probiti premda sa malih daljina. Ovaj top je imao superiorne perfomanse u odnosu na standardni britanski top-haubicu 25-pdr tako da je ovaj moga da se vrati svojoj primarnoj ulozi.
Jednodelna gasna kočnica je usvojena na samom kraju 1942. godine pa je oko mesec dana kasnije započeta serijska proizvodnja novog sa dužom cevi 6-pdr Mk IV a odmah su započete i njihove isporuke jedinicama. Spomenimo i da su ovi topovi koji su se nalazili u naoružanju vazdušno desantnih jedinica imali specijalno konstruisane krakove lafeta da bi mogli da budu smešteni u jedrilice tipa “Horsa”.
Amerikanci su otkupili licencu za serijsku proizvodnju verzije Mk IV bez gasne kočnice koju su 1941. godine sa manjim izmenama uveli u sopstveno naoružanje pod oznakom 57 mm M1.
Najvažnija komponenta PT topa je njegov nišan poznat kao “nišanski teleskop” u britanskoj vojnoj terminologiji. PT top 6-pdr je imao teleskopski nišan No 22C koji je imao samo jednostruko uvećanje (x1) ali je zato imao dosta široko polje vida od 21 stepen. Na doboš daljinaru je, u početku, mogla da se uzme maksimalna daljina od 900 jardi a kasnije i do 1200 jardi. U slučaju lošeg vremena mogao je da se koristi otvoren nišan sličan nišanu na običnoj vojničkoj pušci. Nije bio redak slučaj da se ovaj nišan koristi i pri vlažnim uslovima, naročito kod topa sa gasnom kočnicom zbog toga što je blato zaprljalo teleskopski nišan. Poseban problem je bio i taj što je britansko pravilo gađanja zahtevalo da nišandžija i pri opaljenju topa drži oko naslonjeno na teleskopski nišan. Kod gađanja iz topa 2-pdr nije bilo većeg problema ali pri gađanju iz topa 6-pdr mnoge nišandžije su dobile “crne oči” tj masnice na oku. Naročito je to bio čest slučaj kod nišandžija koji su vršili preobuku sa topova 2-pdr na topove 6-pdr.
Kasnije su usvojeni i nišani za posredno gađanje. Za gađanje noću obično bi se koristili minobacači od 2 inča da svojim osvetljavajućim minama osvetle ciljeve.
Sledeća tabela je dobijena na bazi tablica gađanja i prikazuje verovatnoću pogađanja pri gađanju cilja veličine 6x6 stopa kada je nišanska tačka tačno zauzeta i to tačno u centar cilja tj kada nema ljudske greške. U realnoj situaciji - u borbi, verovatnost pogađanja se, na bliskim odstojanjima, smanjuje na oko 50% od date u tabeli pa čak i na 25% na velikim daljinama. Interesantno je da je do 1942. godine postojalo pravilo da se gađaju najosetljivije tačke neprijateljskih tenkova. Ovo je imalo nekog značaj pri gađanju ciljeva na malim daljinama kao što je bio slučaj u periodu od 1939. do početka 1942. godine. Kada su se normalne daljine dejstva povećale postalo je nerealno očekivati da se gađaju određeni (osetljivi) delovi neprijateljskih tenkova. Treba spomenuti i da su ispitivanja pokazala da su PT topovi 2-pdr i 6-pdr u vreme kad bi im cevi bile toliko istrošene da je bila predviđena njihova zamena na daljini od 1000 jardi podbacivali nekih 18 inča u odnosu na topove sa novim cevima.

Verovatnoća pogađanja cilja veličine 6x6 stopa

Top Daljina u jardima
1000 2000 5000
2-pdr 90% 40% 1%
6-pdr 96% 55% 3%
17-pdr 98% 80% 17%
25-pdr (Chg super) 80% 45% 7%


Postojale su različite vrste granata premda su sve upotrebljavale isti tip čaure granate 57x441R. Pored britanskih postojale su i američke granate (AP M70 i APCBC/HE M86).

Probojnost protivoklopnih zrna
vrsta zrna model zrna masa Vo probojnost pri 30 stepeni
kg m/s na 460 m na 920 m
6pdr 7cwt Mk1-Mk3 L43
AP - 2,8 820 73 62
AP(HV) - 2,8 850 81 68
APC Mk8T 2,8 850 72 63
APCBC Mk9T 3,2 790 68 60
6pdr 7cwt Mk4AT i Mk5 L50
AP Mk1 - Mk7 2,8 890 82 71
APC Mk8T 2,8 890 78 67
APCBC 9T 3,2 830 87 73
APCR Mk1T 1,8 1080 109 90
APDS Mk1T 1,47 1235 131 117
HE Mk10T oko 3 820 - -
US granate
AP M70 2,85 850 81 64
APCBC/HE M86 3,3 820 81 64
Napomena: zrno M86 ima i 34 gr D eksploziva

Ova probojnost je iz zvaničnih izvora i postignuta je protiv MQ (machinable quality) oklopa i predviđa da će 80% granata proći kroz ploču. Capped zrna pokazuju slabiju probojnost MQ oklopa ali su imale poboljšane perfomanse protiv face-hardened oklopa.


Top 57 mm M1 L/50 je, po zvaničnom američkom uputu za njega, imao poslugu od 6 vojnika. Nišan M. 70 H je imao trostruko uvećanje u vidno polje od 120.
Po američkom zvaničnom uputu probojnost je bila sledeća (daljine u jardima su pretvorene u metre):

Zrno masa zrna Vo probojnost FHA ploče pri udarnom uglu od 300 na daljini (m)
kg m/s 100 500 1000 1500 2000
AP M70 2,85 853 85 78 64 55 50
APCBC M86 3,3 823 81 76 70 64 59

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

57mm topovi izloženi pored Karlovca, skroz desno. poređenjem sa topom ZIS-3 lijevo od njih može se vidjeti njihova veličina.
Slika je malena jer ne mogu iskopati orginal.
Na stolu mi upravo stoji 57mm AP-T zrno koje ću poslikati i okačiti slike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Иако истог калибра овај топ је слабији од совјетског 57мм ЗиС-2. На овој страници, armor.kiev.ua/wiki/index.php?title=57-%D0%B.....%B4%D0%B0_(%D0%97%D0%98%D0%A1-2) имате поређење тих топова и још са њемачким 50мм ПАК-38.
На овој страници, armor.kiev.ua/wiki/index.php?title=57-%D0%B.....%B4%D0%B0_(%D0%97%D0%98%D0%A1-2) Имате опис француског топа 47мм М-37 и поређење са сличним топовима укључујући и чехословачки 47мм вз.36 који је био у наоружању Југословенске Војске.
Замолио бих ltcolonel, да упореди овај топ са његовим савременицима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slabiji od ZiS-2, ali u teoriji. Protiv bocnog oklopa Tigra (82mm):
45mm tenkovski L/46, potkalibarni - 200m
45mm M42 PT, L/66, potkalibarni - 350m
57mm ZiS-2, pancirni - 1000m. spreda ne probija 100mm sa 500m.
Engleski 57 PT, pancirni - 1000m
Engleski 57mm tenkovski L/43, pancirni - 625m
Americki 75mm tenkovski, pancirni - 625m
76mm F-34 (T-34) - pancirni, potkalibarni, kumulativni - NE PROBIJA SA 200m (toliko o tome da je T-34 bio bolje naoruzan od Shermana...)
85mm PAT, pancirni - 100m
122mm model 1931 (A-19), pancirni - 1500m

Ima tu jos toga... Sve iz arhiva:

http://litl-bro.livejournal.com/26032.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jedna slika JNA i njenog 6pdr anti-tank guns.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko ja mogu da vidim ovo su završne borbe za solobođenje Jugoslavije - negde u Dalmaciji. Znači pre stvaranja JNA - to je sigurno. Čini mi se i da su artiljerci Britanci pre nego jugoslovenski partizani al to već nisam siguran. Uniforme su britanske (imali su ih i partizani) al nose beretke a nešto se ne sećam da su ih partizani nosili al sad baš ne bi mogao da stavim glavu na panj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro tamo kako sam našao tu sliku pisali su da je JNA ali upravu si radi se o završnim borbama za solobođenje Jugoslavije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je sa topa F-34 granta BR-350A i ona bi trebala na 200 m po uglom nula stepeni da ima približno 83 mm probojnosti ali eto praksa...dakle ZA MALO nije probio po tablici
BR-350P je bila mnogo jača i ona je imala na 600 m probojnost od približno 84 mm pod nula stepeni ali su te granate počele da stižu u kritične jedince kod Kurska a u sve jedinice tek do proleća 1944.
Kumulativka je probijala 75 mm i bila je prava ...suka...

Međutim ono što me iznenađuje je probojnost Šermana. On je takve rezultate moga da postigne samo sa M5 topovima dok ni M3 ni M6 topovi nisu mogli to da postignu sa svojim AP M72. KOJE su Šermane tada Rusi imali i sa kojim topom?

Šerman je inače bio prilično omiljen kod Rusa zbog udobnosti i visokog kvaliteta izrade pa je posada i posle dugih marševa bila mnogo odmornija a tenk pouzdan. Sa novim topovima je mogao da se nosi i sa T-34 sa 85 mm, i kao takav je od samih Amera bio ocenjen u Koreji kao samo malo slabiji od T-34/85.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::To je sa topa F-34 granta BR-350A i ona bi trebala na 200 m po uglom nula stepeni da ima približno 83 mm probojnosti ali eto praksa...dakle ZA MALO nije probio po tablici
BR-350P je bila mnogo jača i ona je imala na 600 m probojnost od približno 84 mm pod nula stepeni ali su te granate počele da stižu u kritične jedince kod Kurska a u sve jedinice tek do proleća 1944.
Kumulativka je probijala 75 mm i bila je prava ...suka...

Pancirna je bila BR-350A. Kasnija BR-350B je mogla probiti sa nekih 150-200m.
Potkalibarna nije bila standardni BR-350P vec prototip istog. Ispitivanje je prolece '43 (jedan od prvih zaplenjenih Tigrova).

Citat:
Međutim ono što me iznenađuje je probojnost Šermana. On je takve rezultate moga da postigne samo sa M5 topovima dok ni M3 ni M6 topovi nisu mogli to da postignu sa svojim AP M72. KOJE su Šermane tada Rusi imali i sa kojim topom?

75mm M3 top, to je sigurno. Da li je bio na Shermanu ili mozda na M3 Lee-ju - ne znam no nije ni preterano bitno. Posto je rana '43. u SSSR u pitanju moze lako da se desi da je Lee...
Bolji kvalitet municije i dizajn pancirnog zrna koji je vise odgovarao protiv vertikalnog oklopa...
Inace ista prica se kasnije ponovila sa 76mm i 85mm topom protiv boka Tigra 2, 76mm je probijao na znatno vecoj razdaljini...

Da ne idemo vise u OT, mozemo nastaviti u temi o Shemanu...

Sovjeti su 6-funtas smatrali idealnim PT topom za opremanje pesadijskih jedinica jer je kombinacija velicine/probojnosti/mase bila odlicna.

Inace Britanci su 6-funtas napravili josh 1940 i to u varijanti cevi od 52 kalibra, ali nije proizvodjen da ne bi u kriticnom momentu menjali proizvodnju sa 2-funtasa (koji je u svakom slucaju t tom momentu bio adekvatan)... Kada je proizvodnja pocela cev je skracena na 43 kalibra kako bi se koristilo sto vise postojeceg alata.
Generalno su Britanci napravili neke odlicne topove, 17-funtas je imao 90% probojnosti Panterovog topa (po sovjetskim podacima zapravo vecu) sa manjom masom i kracom cevi (bitno jer preduge cevi od 60+ kalibara gube na preciznosti zbog harmonijskih oscilacija, tzv "barrel whip")...
20-funtas je posle izrodiio (prosireno grlo caure i zamenjena cev) cuveni 105mm L7...