Protivtenkovski topovi 6 pdr 7 cwt i 57 mm M1

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево оба топа на Калемегдану

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да, моје таблице (имам их ваљда 15 различитих извора али само овим једним верујем) дају поуздан податак за М3 под 30 степени само, а у складу је са 76 и 85, прича се заиста поновила, мада то више није било толико важно...ток рата је учинио своје.

Него да се вратимона 6-то фунташа. Да ли јењегово борбено крштење било у Северној Африци и када тачно?
По ономе што сам до сада прочитао њихов број је био значајнији за време Треће битке за Тобрук у касно пролеће 1942. а брзо су се појавили и монтирани на камионе.
Ефекат на Немачке тенкове је био са немачке тачке страшан, једнако као што су то доживели и од топова с Грантова, мислим у светлу дотадашњег стања код Британаца, једино што изгледа ни једних ни других није било баш у довољном броју...
Парадокс је да је та битка била највећа немачка победа у Африци...
Бло би интересанто ако постоје неки конкретнији подаци или примери о употреби ових топова у Првој битци код Ел Ала.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ranije, pre El Ala, moram pogledati kada. 6 6-funtasa su napracili pokolj medju Pz-3 naviklim na ranije 2-funtase.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda kod King Krosa ili Najts Bridža u Trećoj bitci za Tobruk?
Da ih nisu imali možda legionari U Bir Hajkemu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac piše ti gore. Isporuka topova je započela na samom kraju 1941. godine a prve su ih dobile jedinice u severnoj Africi aprila 1942. godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim, samo je pitanje koliko su uspeli da pristignu u jedinice na Gazala liniji jer od tog uvođenja u aprilu do treće bitke za Tobruk je prošlo vrlo malo vremna, samo par meseci. Nailazio sam na te topove u materijalima o Trećoj bitci, međutim izgleda da su velikom procentu preovlađivali još uvek dvofuntaši.
Naime po dosadšnjem praćenju tih događaja više puta sam nailazio na potvrde o vrlo snažnom negativnom uticaju na Nemce po pitanju dejstva Grantova po njima, dok su izgleda baterije šestofuntaša nekako izostavile da se posebno iskažu, izgleda, za sada, usled operativnog oblika razvoja bitke...
Takvom logikom izgleda da su do većeg izražaja došli tek u Prvoj bitci kod El Ala, jer je međubitka kod Mersa Matruha bila haos od haosa...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Premda je malo of ali pošto se stalno tvrdi kako se u vojsci Kraljevine Jugoslavije kasnilo sa uvođenjem PT topova evo ukratko kako je to išlo u britanskoj armiji.


Za vreme I svetskog rata protiv-tenkovska dejstva su bila samo još jedan novi zadatak za poljsku artiljeriju. Tokom dvadesetih godina XX veka britanske pešadijske divizije u svom formacijskom sastavu uključivale i jednu artiljerijsku “laku brigadu” (u stvari puk) naoružanu sa haubicom od 3.7 inča čija je uloga bila “prateća artiljerija za pešadiju” a jedan od njenih glavnih zadataka je bila i protiv-tenkovska borba. Ova organizacija je napuštena tek 1935/6. godine kada su “lake brigade” pretvorene u armijske “lake brigade”. Kako je tradicionalna uloga konjičke artiljerije bila praćenje mobilnih jedinica kada je u Britaniji 1937. godine formirana prva “mobilna divizija” ova je u svom formacijskom sastavu dobila i dva puka konjičke artiljerija naoružana sa haubicam od 3,7 inča. Pošto su ove haubice sve dok nisu dobile kumulativne granate (a to se desilo tek 1944. godine) bile veoma neefikasne u borbi protiv tenkova već 1938. godine došlo je do bitnih promena u protivoklopnoj artiljeriji britanske armije.
U međuvremenu protv tenkovska dejstva su bila sekundarni zadatak za poljsku i protivavionsku artiljeriju sem u izuzetnim slučajevima kada su pojedina oruđa ove vrste mogla biti raspoređena u prednjim linijama sa primarnim protiv tenkonkovskim zadacima. Primarna protivtenkovska sredstva u britanskoj armiji sve do 1938. godine bila su protiv tenkovske mine i protiv tenkovske puške. Tadašnja britanska doktrina je predviđala da je odbrana prednjeg položaja u zoni odgovornosti komandanta pešadijske brigade dok su artiljerci imali zadatak da organizuju drugu liniju odbrane sa težištem na upotrebi poljske artiljerije. Za odbranu prostorije iza fronta bio je zadužen generalštab koji trebalo da organizuje centre otpora kao i da obezbedi puteve, mostove i prolaze.
Tek 1938. godine britanske pešadijske divizije su dobile protiv tenkovske topove i to svaka divizija puk protiv tenkovskih topova sa 4 baterije. Protiv tenkovske baterije su dobijene prenaoružavanjem 5 artiljerijskih pukova regularne armije i isto toliko artiljerijskih pukova teritorijalne armije. Sledeće, 1939. godine i 5 pešadijskih bataljona teritorijalne armije je preformirano u 5 protivtenkovska artiljerijska puka teritorijalne armije. Odmah zatim, još tokom te 1939. godine broj protivtenkovskih pukova teritorijalne armije je dupliran sa 10 na 20 pa je sa 5 istih takvih pukova regularne armije dobijeno 25 pukova protivtenkovske artiljerije sa ukupno 100 baterija koliko ih je bilo što formiranih ili još u fazi formiranja u vreme izbijanja rata 1. septembra 1939. godine. Ove baterije su trebale da budu naoružane sa novip PT topom 2-pdr konstruisanim još 1935. godine.
Pešadijske brigade regularne armije su dobile protivtenkovske čete takođe u 1938. godini.

Čete za pešadijske brigade u divizijama teritorijalne armije nisu bile formirane ne samo do početka rata već vrlo često ni do sredine 1940. godine a bilo je nekoliko slučajeva da nisu formirane ni do početka 1941. godine premda su iste takve čete u u divizijama regularne armije bile rasformirane januara 1941. godine. Neke od ovih četa u teritorijalnoj armiji su postojale sve do početka 1942. godine. Inače, ove protivtenkovske čete su i u regularnoj i u teritorijalnoj armiji imale po 9 PT topova uglavnom francuskih Hočkisa (Hotchkiss) 25 mm pošto su topovi 2-pdr bili neophodni za protivtenkovske pukove. Krajem 1940. godine započelo se sa formiranjem protivtenkovskih vodova u pešadijskim bataljonima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Au, ko bi rekao da je kod njih to bilo tako slabo....El ima o tome više kod Iana Hogga?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa imaš na više mesta ali naročito mnogo kod Lidel Harta ako hoćeš ozbiljnije studije. Naravno i kod Hoga i Čemberlena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ahh, oslonićemo se na tebe kao i decenijama do sada :-).