bojeva glava

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da li neko moze da mi kaze sta ustvari znaci bojeva glava? ili kumulativna bojeva glava?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ajd probacu ja, mada sam laik
Bojeva glava se sastoji od upaljaca (jednog ili vise), eksplozivnog punjenja i kosuljice.nalazi se na vrhu projektila i ona u najvecoj meri odredjuje ubojitost.
postoji vise podela: po vrsti upaljaca odnosno nacinu i brzini aktiviranja (trenutna, rasprskavajuca, kumulativna), po vrsti punjenja (kasetna, aerosolna, hemijska, osvetljavajuca itd.), takodje konvencionalna ili nuklearna.

Kumulativna bojeva glava deluje tako sto se (ispravite me ako gresim) nakon pocetnog proboja aktivira upaljac koji stvara mlaz velike temperature koji je fokusiran u jednu tacku i tako topi prepreku na koju je naisla (oklop) przi sve zivo sto se nalazi iza te prepreke(oklopa)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ej bre ti iz Niš kuj te naučia te gluposti o kumulativnoj glavi?
Drugo bojeva glava može da bude na rep da nej kažem du..e od projektil.
E sti bre imo Odrdbranu i zaštitu ? Nesi, nema više u škole?
Es služio vojsku bre? Nesi, nema di da se služi?
Pa ko je kriv zbog toga?
Dobro, ja sam kriv....
Efekat kumulativnosti se može dobiti i na običnom eksplozivu bez ikakavih dodataka. Ako konusno udubite komad recimo kocku eksploziva i tu stranu okretnete na odle ka prepreci koju rušite recimo nekoj betonskoj ploči ili slično dobićete mnog veći efekat probojanja nego da ste stavili običnu kocku eksploziva bez tog konusnog udubljenja. To se dešava usled fizike eksplozije odnosno detonacije. Da ne ulazim u detalje odužiće se ali da tako kađem sila se skuplja u jednu tačku koja je bač u sredini odnosno po soi tog konusa.
E sad taj isti eksploziv koji ste udubili u obliku konusa obložite tankim slojem nekog što gušćeg materijala, na primer bakra mada je uranijum mnogo lep ali zao drug.
Sad kad detonirate sve to zajedno onaj tanak sloj metala se deformiše i to toliko deformiše da postane fluid odnosno tečnost. Dobijer neki čudan oblik ko otvoren kišobran kome je drška malo deblja.
Fazon je što taj tečni kišobran sa tom drškom koja ide napred juri brzinom od nekoliko hiljada metara u sekundi.
Kada naiđe na bilo šta prosto ga probija. Original dobar primer ti je kada imaš crevo za vodu pa ga zapušiš placem i doneseš iznad površine mirne vode recimou buretu. Kada pustiš palac vodajurne iz creva i probija duboko kroz mirnu vodu. Tako i kumulativni mlaz probija oklop.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pri aktiviranju kumulativne b.g. nema pocetnog proboja pre stvaranja kum.mlaza, cak je kod kumulativnih b.g. pozeljno da postoji mali razmak od cilja, tzv.stand off, velicine par kalibara, npr. 3 ili 4. E sad, taj mlaz nastaje usled aktiviranja eksplozivnog punjenja cija energija je usmerena i prolazi kroz metalni levak npr.bakarni, postepeno razgradjujuci isti od vrha prema kraju (stvara se ogroman pritisak koji premasuje granicnu cvrstocu metala i tada se taj levak prosto topi), tj. talas gasova nosi taj materijal koji je u stvari kumulativni mlaz koji i vrsi proboj.

Valjda se moze skontati iz ovoga.

sad tek videh da je vrabac odgovorio malko duze i bolje, al ostavicu i ovo moje.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo nemoj molim te da koristiš reć topiti jer su svi stalno ubeđeni da kumulativni mlaz probija ciljeve nekakvom temperaturom a radi se o kinetičkoj enrgiji fluida.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trenutno ne nađoh bolju sliku pa ova može da posluži da se približno prikaže kako kumulativna glava radi i kako se stvara kumulativni mlaz.

Animacija

http://opendx.informatics.jax.org/animations/physics/shaped-charge.mov

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoji zabluda i to vrlo rasirena da je kumul. mlaz tecnost. Pretpostavljam da je to zbog cinjenice da se ponasa kao fluid. U svakom slucaju, rendgenskim snimkom je utvrdjeno da je mlaz u stvari u tvrdom stanju, tj. da nije tecnost. Bakar se topi na nesto manje od 1100 stepeni a temperatura mlaza je oko 450 stepeni Celzijusa. Jedna od skorijih teorija je da se fluidno ponasanje mlaza postize zahvaljujuci jezgri mlaza koje je od istopljenog bakra...

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, MarKhan, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

prvo niko nije koncizno rekao sta je bojeva glava, bojeva glava je izvrsni element raketnog oruznog sistema lijepa kratka definicija da ne treba objasniti i ono izvrsni element...a to je ono sto nesto izvrsava na cilju ili unaprijed zadanom mjestu na putanji. e sad kumulativna bojeva glava izvrsava probijanje prepreke aktiviranjem eksplozivnog punjenja oblikovanog tako da energiju eksplozije usmjeri u jednom pravcu. neki kazu fokusira u jednu tacku, ali to bas i nema veze sa stvarnim stanjem stvari. uglavnom ekipa gore je objasnila kako radi.

da sad jos malo zakuham, postoje dvije vrste kumulativnih b/g oprema nacinu kako im je oblikovan eksploziv: sferne i konicne. kod sfernih je kum. b/g oblikovana poput polulopte precnika kalibra zrna, dok je kod konicnih u obliku lijevka koji se proteze otprilike od najsireg mjesta prednjeg ozivalnog dijela do dna b/g.

sferne kum. b/g mozes naci na starijim kum. zrnima. sva kum. zrna koja je njemacka artiljerija koristila tokom 2.sr su bila sa sfernom glavom.

sva kumulativna punjenja bio u b/g, bilo u punjenjima za rudarstvo, unistavanje ES i sl, aktiviraju se od dna kako bi se detonacioni talas kroz eksploziv kretao od punog ka supljem dijelu punjenja. u projektilima se ovo punjenje aktivira pomocu 3 vrste upaljaca, prednjeg, zadnjeg i uslovno receno dvodjelnog.

tipican primjer prednjeg upaljaca je GPV-2 na kum. zrnima 100mm BK3, on djeluje tako da detonacioni talas 'ispuca' sa vrha u dno zrna i njime aktivira punjenje. GPV-2 je piezo-električni upaljač u njemu se nalazi piezo-generator, dio u kojem je komad kristala koji pri promjeni oblika daje električnu struju, ta struja aktivira detonator. postoje i mehanički prednji upaljači za kum. zrna, recimo njemački AZ38, ali je on napušten negdje 1945. godine.

primjer zadnjeg upaljaca je BD M62A1 na kum. zrnima 105mm M67, on se nalazi u zadnjem dijelu zrna i tu obavlja sve sto treba.

primjer dvodjelnog upajlaca je UTPE M80 na raketi M80 64mm, na vrhu je piezo-generator sa kojeg se struja odvodi na dio upaljača u zadnjem dijelu b/g gdje aktivira punjenje.

nadam se da je jasno i jednostavno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja rekoh da sam laik, a Vojsku sluzio jesam nemoj da se vredjamo (2001).
samo bio sam granicar, a mi ne radimo mlogo sa bojeve glave.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Maj 2012 13:48

E sad si zbunio momka time da nije tečnost a efekat probijanja je u svakom slučaju fluidni. E sad štoje to tečnost dobijena ekstremnom plastičnom deformacijom a ne temperaturom toje sasvim druga stvar kao i da tako dobijeni oblik tečnog metala velike brzine zaista po ponašnju ne odgovara tečnom metalu koji je dobijen prostim topljenjem...Zamisli još sad da pređemo na to da postoje primarni i sekundarni mlaz i da postoji uzasobni odnos između ta dva i da on u značajnoj meri utiče na probojnost. A tek levak, imaš raznih oblika sa vrlo komplikovanim izvedbama , npr. hiperbolični ali...
A što se tiče mikrodogađaja odnosno kretanja u trenutku detonacije po slovjevima eksploziva i po lsovjevima obloge kumullativnog levaka predpostavljam da graničar nije raspoložen za detlje a i ko bi to se polaže na predmetu Konstruisanje projektila i upaljača, ima sada i repost obajvljena knjiga pukovnika (generala?) Aleksandr Stamatovića, VINC Beograd

Dopuna: 01 Maj 2012 13:50

Vindousmejkere to nije kumulativni efekat nego Mišna-Šardinov efekat probojnog diska i svakako iako ima nekih sličnosti nije primer za formiranje kumulativnog mlaza.