Broj stradalih četnika u Sloveniji, maja 1945.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, padobranac75, Jovan Nenad, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Smatram da bi prikladniji naziv za ovu temu trebao da glasi: „Četnički gubici u Sloveniji, maja 1945.“ Međutim, ne želim da se potencijalna diskusija svede na emotivne reakcije i pominjanje stvarnih i navodnih žrtava. Jedan sam od onih koji smatraju da činjenica smrti ne izjednačava sve stradale u ratnom sukobu, tj. da nisu svi stradali žrtve.

Nakon osnivanja Državne komisije za tajne grobnice 2009. pojedini predstavnici ove komisije iznosili su u javnosti naučno neutemeljene pretpostavke o broju stradalih pripadnika četničkih formacija u Sloveniji maja 1945.
Sem u jednom slučaju, po pravilu su iznošene višestruko uvećane brojke stradalih četnika i drugih pripadnika srpskog naroda koji su se borili na strani okupatora, streljanih nakon zarobljavanja u Sloveniji. U pojedinim slučajevima reč je o zaista fabuloznim brojkama. Navešću nekoliko karakterističnih primera.

U jednom tekstu objavljenom 14. novembra 2011. novinar Vuk Cvijić prenosi pretpostavku istoričara Srđana Cvetkovića, sekretara komisije, naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju, o broju stradalih pripadnika srpskog naroda u Sloveniji: „Istoričar Cvetković navodi da je, prema pretpostavkama, u Sloveniji ubijeno oko 15.000 Srba.“

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Slobodan Homen, tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde, u izjavi objavljenoj 23. novembra 2009. ističe kako je u Sloveniji nakon zarobljavanja 1945. stradalo čak “20-30.000 pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, koja se povlačila iz pravca Srbije i Crne Gore”.

U istom tekstu u dnevnom listu Kurir, istoričar Bojan Dimitrijević izneo je mnogo utemeljenije pretpostavke o broju stradalih četnika u Sloveniji, tvrdeći da ukupan broj stradalih srpskih antikomunista u Sloveniji 1945. iznosi oko 4.000: “Pretežno je reč o dobrovoljcima Milana Nedića, kojih je bilo 2.400. Četnika je u Sloveniji ubijeno oko 1.000, jer su oni u najvećem broju likvidirani u istočnoj Bosni kod Zelengore, gde ih je nastradalo 9.300.”

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Slobodan Homen je ponovo potvrdio da je apsolutni diletant u poznavanju tema iz razdoblja Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije (ovo nikako nije jedini primer njegovog diletantizma i zlonamernih tumačenja, ali to nije tema).

Dakle, Bojan Dimitrijević je izneo najuravnoteženiju pretpostavku, kada je reč o broju stradalih pripadnika četničkog pokreta u Sloveniji nakon zarobljavanja maja 1945. (iako je brojka o 3.000 stradalih pripadnika SDK i SDS, odnosno SUK, preuveličana, po mom sudu).
Treba naglasiti da su fabulozna preterivanja ipak manje problematična kada ih iznosi osoba koja nije istoričar (u ovom slučaju Slobodan Homen) nego kada takve stereotipe plasira doktor istorijskih nauka (Srđan Cvetković).

Prema poznatim izvorima, u Sloveniju se krajem aprila, početkom maja 1945. povukao deo crnogorskih četnika (možda je među njima bilo i hercegovačkih četnika, to ne znam). Treba naglasiti da se, prema poznatim izvorima četničke provenijencije, iz Crne Gore i Hercegovine povuklo 7.000 četnika i članova njihovih porodica (ne mogu trenutno da nađem ovaj izvor u Zborniku NOR, tom XIV, knj 4: reč je o izveštaju Draže Mihailovića i kojoj pominje ovu brojku). Među njima je bio velik broj bolesnika obolelih od tifusa. Jedan deo ovih bolesnika (možda nekoliko stotina) umro je prilikom povlačenja ka severnoj Bosni, s obzirom na teške uslove povlačenja i oskudicu. Takođe, nemali broj crnogorskih četnika je poginuo u Bosni u borbi protiv NOVJ (na strani okupatora, treba li naglašavati, kao što ne treba naglašavati da su se pre povlačenja četnici u Crnoj Gori borili na strani Nemaca). Isto tako, nemali broj crnogorskih četnika je stradao u borbama sa ustašama na Lijevča polju (a jedan deo su likvidirale ustaše nakon zarobljavanja).
Sem toga, postoje izvori koji potvrđuju da se još u severnoj Bosni od mobilnih četničkih boraca pod komandom Đurišića odvojio onaj deo koje Đurišić u pismu Račiću naziva „starim i bolesnim“. Sem toga, prilikom streljanja zarobljenih četnika u Sloveniji jednom broju četnika je pošteđen život (najčešće maloletnicima ili mladićima za koje se znalo da nisu okrvavili ruke, ali i pojedincima koji su bili rođaci ili komšije pojedinih crnogorskih partizana). Npr. Dušan Niklanović iz Budve, predsednik udruženja „Otkrićemo istinu“, koje memorijalizuje ovu temu.

Nisam čitao knjigu podgoričkog istoričara Branislava Kovačevića: Бранислав Ковачевић, Од Везировог до зиданог моста: трагична судбина црногорских четника у завршној фази рата 1941-1945, Београд, 1993. Ukoliko neko ima ovu knjigu pri ruci, zamoliću ga da pogleda koje su Kovačevićeve procene.

Takođe, nisam čitao knjigu budvanskog novinara Sava Gregovića: Саво Греговић, Пуцај, рат је завршен, Будва, 2009.
Gregović insistira na broju od 5.000 stradalih crnogorskih četnika (pri čemu se po pravilu misli na streljane nakon zarobljavanja u Sloveniji, ili je to makar prva asocijacija kada se pomene brojka stradalih crnogorskih četnika 1945) što je neutemeljeno po svim kriterijumima (kada govorimo o utrđivanju ukupnog broja stradalih četnika iz Crne Gore u Sloveniji), jer se u ovu brojku uvrštavaju i umrli od bolesti i poginuli u neposrednoj borbi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić :: Takođe, nisam čitao knjigu budvanskog novinara Sava Gregovića: Саво Греговић, Пуцај, рат је завршен, Будва, 2009.
Gregović insistira na broju od 5.000 stradalih crnogorskih četnika (pri čemu se po pravilu misli na streljane nakon zarobljavanja u Sloveniji, ili je to makar prva asocijacija kada se pomene brojka stradalih crnogorskih četnika 1945) što je neutemeljeno po svim kriterijumima (kada govorimo o utrđivanju ukupnog broja stradalih četnika iz Crne Gore u Sloveniji), jer se u ovu brojku uvrštavaju i umrli od bolesti i poginuli u neposrednoj borbi.
Летос сам имао прилике да на кратко прелистам ову књигу, али је била скупа да бих је узео. Цена је 23 евра. Књига је А4 формата, тврд повез, доста тога у боји и фина хартија и велика слова.

Нисам је пуно листао, само сам запазио на крају поименични списак од преко 5800 људи који су настрадали у Ђуришићевој групи. За сваког је наведено где је и како умро. Велик број људи у Босни је, као и код Дражине групе, страдао од тифуса.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Treba naglasiti da se, prema poznatim izvorima četničke provenijencije, iz Crne Gore i Hercegovine povuklo 7.000 četnika i članova njihovih porodica (ne mogu trenutno da nađem ovaj izvor u Zborniku NOR, tom XIV, knj 4: reč je o izveštaju Draže Mihailovića i kojoj pominje ovu brojku). Među njima je bio velik broj bolesnika obolelih od tifusa. Jedan deo ovih bolesnika (možda nekoliko stotina) umro je prilikom povlačenja ka severnoj Bosni, s obzirom na teške uslove povlačenja i oskudicu. Takođe, nemali broj crnogorskih četnika je poginuo u Bosni u borbi protiv NOVJ (na strani okupatora, treba li naglašavati, kao što ne treba naglašavati da su se pre povlačenja četnici u Crnoj Gori borili na strani Nemaca). Isto tako, nemali broj crnogorskih četnika je stradao u borbama sa ustašama na Lijevča polju (a jedan deo su likvidirale ustaše nakon zarobljavanja).

Prema podacima koje ja imam iz razlicitih (dokumentovanih )izvora, po dolasku u istocnu Bosnu sredinom februara 1945, bilo je oko 10 000 Djurisicevih cetnika.Djurisicu su se pridruzili i ostaci bosanskih cetnika.Ustaski generalstab u svom izvestaju od 4.aprila 1945 ("Dodatak izvjescu br.94" ) govori o broju cetnika:
"Crnogorski nacionalisti (10 000-12 000 ljudi) stigli su u svom pokretu prema zapadu do Lijevca Polja..."U jednom drugom "izvjescu", govori se da se pocetkom aprila predalo iz 5. i 8.crnogorske divizije 3500 cetnika, da se 1300 Hercegovaca i 600 Bosanaca prebacilo natrag na istocnu stranu Vrbasa kod sela Kukolja, da se 300 cetnika predalo odemtnicima, itd..Pored Hercegovaca i Bosanaca, na istocnoj obali Vrbasa u to je vreme ostao i P.Djurisic s dosta Crnogoraca (jedan cetnicki puk),koji su se kasnije takodjer predali ustasama.S obzirom na gubitke u borbi s ustasama na Lijevca Polju, na bolesti (tifus je najvise pogodio civile) i osipanje - na Pavelicevu stranu moglo je preci oko 8000 cetnika.Kod Zidanog mosta pred frontom Prve armije pri kraju rata zarobljeno je oko 2000-2500 cetnika.Prema svemu tome, moze se zakljuciti da se kod Dravograda moglo predati oko 5500-6000 cetnika i civila zajedno.
S obzirom da je rat zavrsio 9.maja, i o s obzirom na odredbe kapitulacije , i s obzirom na to da je Kralj kao Vrhovni komandant naredio u septembru 1944 da se cetnici imaju staviti pod komandu NOVJ (Tita), ili poloziti oruzje , ne znam cemu diskusija o "zrtvama" , jer oni nisu bili nikakve "zrtve"
Sigurno je da je bilo licne osvete na kraju rata, ali nema nikakvog dokaza o tome da su cetnici grupno streljani
Citat:Кристофер Брукер је објавио детаљну анализу блајбуршке контроверзе у својој књизи -{A Looking Glass Tragedy. The Controversy Over The Repatriations From Austria In 1945}- [11] .
Идеја водиља ове књиге је дата у рецензији саме књиге.
Многи масакри описани у грозним детаљима никад се нису ни десили. По начину на који Букер
описује како је дошло до тога да се прича о репатријацији презентује тако искривљено, сама књига постаје студија људских жеља да се створи жељена верзија историје, чак и кад је чињенице побијају.
Његово истраживање је у целини сумирано у глави 12 - Блајбург, масакр који се никад није десио (страна 188).
Главни закључци његовог истраживања су
а) постоји само девет докумената у архивима британске армије из другог светског рата у вези са Блајбургом од
маја 1945. У њима нема никаквих трагова да је у Блајбургу или у његовој околини, чак дубоко на
југословенској територији, почињен икакав масакр
б) Толстојеви „непристрасни“ докази да се масакр догодио долазе од три „очевица“ које он цитира у детаље -
интервјуисана у детаље када је он писао своју књигу [12] 40 година касније[13] .
в) Све чињенице у Толстојевој књизи долазе од препричавања оних који тврде да су сведоци догађаја