offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11156
- Gde živiš: Banja Luka
|
@.....
U ovom clanku pokusacu detaljnije pojasniti rad automatizacije u sistemu VOJIN na primeru AS-74, sa tezistem na rad sistema u relaciji ceta VOJIN - - bataljonski centar VOJIN.
Automatizovani sistem AS-74 bi trebao jos da se koristi u mnogim vazdugoplovstvima sveta.
Jedan od osnovnih zadatak cVOJIN jeste predaja podataka vazdusnog osmatranja u cilju punog radarskog obezbedjenja svih korisnika podataka o situaciji u vazd. prostoru, a narocito za obezbedjenje borbenih dejstava vatrenih i taktickih jedinica, te sistema oruzja u PVO teritorije.
Predaja podataka klasicno (glasom) i poluautomatskim nacinom rada (rucno unosenje podataka u sistem) podlozna je brojnim ogranicenjima i greskama. Najcesca greska je nepoklapanje predatog cilja sa njegovom stvarnom pozicijom usled: vremenskog kasnjenja u procesu predaje podataka, nedovoljnog kontinuiteta u pracenju leta letelica, gresaka u ocitavanju pozicije cilja na panoramskom pokazivacu i usled nesavrsenosti celog sistema (sistemske greske). Veliki negativan uticaj ima i subjektivni faktor (covek), jer utice na brzinu i kvalitet predaje podataka sto postaje veoma vazna cinjenica kod intenzivnog avio saobracaja. U eventualnim borbenim uslovima ljutski faktor bi jos vise dosao do izrazaja, jer bi neprijatelj verovatno izvodio elektronska dejstva pri cemu bi se na pokazivacu javljali lazni ciljevi, a realni bi se slabije videli, ili bi potpuno nestajali.
Da bi se ubrzali procesi predaje podataka, navodjenje sopstvene LA i njihov kvalitet podigao na potreban nivo, a time smanjio negativni uticaj ljutskog faktora, neophodno je te procese automatizovati.
*Automatski nacin rada
Automatskim nacinom rada naziva se takav rad kod kojeg su funkcije predaje, prijema, navodjenja i prikazivanja podataka u tolikoj meri automatizovano da je ucesce operatora u njima minimalno.
Cilj automatizacije jeste da se "elektronska" situacija u vazduhu podudara po prostoru i vremenu sa stvarnom situacijom u vazduhu u tolikoj meri da sigurno obezbedjuje efikasnu upotrebu sistema oruzja i jedinica PVO.
Po svojoj koncepciji automatski sistemi mogu biti centralizovani i decentralizovani. U centralizovanim sistemima proces prikupljanja, izlaganja, obrade i koriscenja podataka radarskog osmatranja gotovo u potpunosti se vrsi u bataljonskom centru VOJIN, a osnovne jedinice (cete i vodovi) sluze kao izvor podataka.
Decentralizovani sistem se sastoji od dva nivoa prikupljanja, izlaganja, obrade, koriscenja i predaje podataka. Prvi nivo pretstavlja ceta VOJIN, a drugi nivo bataljonski centar VOJIN. Oba nivoa pretstavljaju celinu i zadrzan je centralizovani nacin rada, ali se obrada podataka vrsi i u ceti VOJIN.
Klasican pretstavnik decentralizovane automatizacije je sistem AS-74
*Namena AS-74
Automatizovani sistem AS-74 je namenjen: za ekstrakciju podataka radarskog osmatranja, njihovu obradu u vodu i ceti VOJIN, automatsku predaju centrima VOJIN na dalju obradu, obvjedinjavanje i prikazivanje situacije u vazduhu, proracun geometrije navodjenja po kriterijumima najkraceg vremena dovodjenja lovca u pocetnu tacku napada, ili najmanjeg utroska goriva, automatsku predaju komandi lovcu radi dovodjenja u poziciju takticke prednosti u odnosu na cilj, kao i njegov povratak na aerodrom baziranja, ili na neki drugi aerodrom sletanja.
Rad sistema AS-74 je decentralizovan, jer postoje dva hijerarhijski povezana nivoa prikupljanja, obrade, prikazivanja, koristenja i predaje podataka. Prvi nivo cini ceta VOJIN sa sopstvenim radarima i sa formacijskim vodovima VOJ (ako su uvezani). Drugi nivo cini bataljonski centar VOJIN sa uvezanim susednim bataljonskim centrima. U slucaju prekida veze izmedju cVOJIN i bataljonskog centra, cVOJIN je osposobljena (tehnicki i kadrovski) da izvrsava zadatke koji su pred nju postavljeni.
Opste mogucnosti sistema AS-74 uslovljene su brojem uvezanih jedinica i nacinom koriscenja. Sistem ne obuhvata samo jedinice VOJIN, nego je u direktnoj vezi sa lovackom avijacijom, raketnim jedinicama, aerodromima, meteoroloskom i dispecerskom sluzbom.
*Elementi sistema AS-74
Sistem automatizacije sastoji se od izvora radarske informacije, automatizacije direktno spregnute sa izvorom radarske informacije i automatizacije kojom je opremljen bataljonski centar VOJIN.
Izvor radarske imformacije u cVOJIN cini osmatracki radarI S-654M (main-glavni), S-654D (diversity-pomocni) i radar za merenje visine S-613. Sredstvo autumatizacije koje je spregnuto sa izvorima radarske informacije je operativno pokazivacka kabina S-5014B FURNUS. Bataljonski centar VOJIN je, takodjer, opremljen operativno pokazivackom kabinom S-5014B FURNUS u pokretnoj, ili stacionarnoj varijanti.
S-5014B FURNUS kao osnovni elemenat sistema AS-74
FURNUS je univerzalna operativno pokazivacka kabina i moze se koristiti kao osnovni elemenat automatizacije u cVOJIN, bcVOJIN, RJ PVO....
Za navedene uloge, oprema u kabini je ista, ali je razlicita programska podrska. Operativni program sistema cuva se na fleksibilnom disku (posle izvrsenih modifikacija na emulatoru) i odredjuje funkciju svake kabine u sistemu. Vreme ocitavanja diskova je oko 5min.
Oprema kabine S-5014B sastoji se od:
_dva funkcionalno povezana digitalna racunara Lokus-16
_tri pokazivacke konzole sa po jednim upravljackim pultom, digitalnim panoramskim pokazivacem (PPI), TV pokazivacem sa dodirnom maskom, loptastim davacem markera i blokom za vezu.
_video terminala (VDT)
_radarskog simulatora
_kontrolnih panela za izbor rezima rada osmatrackih radara i visinomera
_uredjaja za primopredaju podataka (MODEM)
_panela za ukljucenje kabine i klima uredjaja.
Racunari pretstavljaju osnovni elemenat kabine. Izvrsavaju i sinhronizuju sve funkcije rada opreme s tim da racunar "B" sluzi za pracenje, a racunar "A" za prikazivanje informacija.
Oba, u sadejstvu, izvrsavaju sledece funkcije:
_Primaju radarsku informaciju od lokalnih radara, ili onu prosledjenu iz bcVOJIN.
_Primaju podatke o stanju aerodroma, stanju lovacke avijacije koja na njima bazira, meteorolosku situaciju, podatke o aktivnosti RJ, planove leta, te razna naredjenja i izvestaje.
_Predaju korisnicima podatke o ciljevima i razne izvestaje.
_Prikazuju radarske i druge podatke na panoramskim i TV pokazivacima
_Vrse obradu radarskih podataka
_Vrse proracun geometrije navodjenja
_Vrse trenaz OZN u sadejstvu sa radarskim simulatorom
Digitalni panoramski pokazivaci sluze za prikazivanje sirove i sinteticke slike od lokaolnih radara, kao i priljene slike od drugih jedinica (takodjer, i prosledjene iz bcVOJIN). Panoramski pokazivac na konzoli "A" prikazuje i sliku lokalnog visinomera.
Na TV pokazivacima se prikazuju podaci o stanju aerodroma, stanju lovacke avijacije koja na njima bazira, meteo situaciji, planovi leta, opisni podaci o ciljevima, primljeni izvestaji i proces navodjenja LA.
Dodirna maska na TV pokazivacima najcesce se koristi u procesu obrade podataka. Pomocu nje je moguce izvrsiti izbor informacije koja ce biti prikazivana na TV i panoramskim pokazivacima. Takodjer, pomocu nje moguce je odrediti rezim rada visinomera i menjati komande u procesu automatskog navodjenja kkoriscenjem dodirne tacke "PREVAZILAZENJE"
Loptasti davac markera sluzi za pomeranje kruznog markera po svim azimutima i do maximalnog dometa radara, a omogucava i: rucno zapocinjanje i rucno pracenje cilja, izmenu i dopunu podataka o cilju, selekciju ciljeva kojima treba meriti visinu, upozoravanje na odredjene ciljeve izmedju operatora, pomeranje centra vremenske baze....
Video terminal omogucava: uvodjenje operativnog programa u racunar, unosenje sistemskog vremena, unosenje geografske pozicije sistema, otvaranje i zatvaranje kanala za vezu preko modema sa uvezanim korisnicima, unosenje daljine od koje ce racunar automatski zapocinjati pracenje ciljeva i predavanje istih u operativni centar, azuriranje i slanje raznih izvestaja, azuriranje stanja aerodroma i meteo situazije ako nije uvezan aerodromski terminal.
Radarski simulator (uz pomoc racunara) omogucava prikazivanje simulirane vremenske baze na panoramskim pokazivacima sa izborom vise brzina okretanja vremenske baze, a osnovna namena mu je trenaz OZN u procesu automatskog navodjenja na fiktivan cilj.
Panel za vezu omogucava usmenu komunikaciju izmedju korisnika za potrebe obrade podataka o ciljevima, komandovanje, izvestavanje i navodjenje LA glasom.
Uredjaj za modulaciju i demodulaciju (MODEM) sadrzi digitalne kanale veze za sinhronu predaju i prijem raznih podataka, a povezuje sve ucesnike rada u sistemu PVO preko sredstava veze (radiorelejne).
Pomucu kontrolnika smestenih na prvoj i drugoj konzoli, vrsi se izbor rezima rada lokalnih osmatrackih radara, visinomera i prikazuje stanje istih. Sa ovog panela moguce je daljinski ukljucivati (iskljucivati) visoki napon na lokalnim osmatrackim radarima i visinomeru, kao i upravljanje signal procesorom u smislu izbora obrade viseo signala.
Sastavni deo S-5014B je i digitalno frekventni sifrator (prekoder) cija je namena da, kao spojni lanac, izmedju razcunara i lovca ucestuje u procesu automatskog navodjenja. Posto je paralelno vezan na racunar, od njega, u procesu navodjenja, dobija podatke od kojih formira "poruke", prilagodjava ih svakom lovcu u procesu navodjenju i preko radio stanice za vezu "poruke" salje svakom lovcu pojedinacno na tacnu adresu kako je to definisao racunar.
Na srednjoj konzoli "B" ugradjen je komandni pult (ne na svim kabinama u VS) za sekundarni radar (identifikator) kojim se omogucava upravljanje sek. radarom u smislu ukljucenja/iskljucenja i izbora modova rada sto veoma olaksava identifikaciju uocenih ciljeva.
Unutrasnjost kabine je klimatizovana jednim klima uredjajem i predvidjena je za rad cetvorice ljudi. Oprema u kabini je klimatizovana sa dva klima uredjaja. Klima uredjaji regulisu grejanje, hladjenje i vlaznost vazduha.
*Operativne mogucnosti kabine S-5014B u cetnoj varijanti
Operativni program omogucava uvezivanje sopstvenih (lokalnih) osmatrackih radara, visinomera te 4 voda VOJ s tim sto istovremeno moze primati podatke od samo 2 voda. Izbor koji vodovi ce biti primani zavisi od polozaja preklopnika koji definisu prijem. Sopstveni (lokalni) radari se primaju posredstvom predvidjenih kablova, ili preko uskopojasnog linka ako su rastojanja izmedju kabine i radara velika (preko 100m)
Osnovne funkcije koje obavlja operativni program cete su: prijem i prikazivanje situacije u vazduhu dobijene lokalnim radarima, radarima u vodovima VOJ i prijem/prikazivanje situacije u VaP-u prosledjene iz bataljonskih centara VOJIN. Od uvezanih vodova moze primiti 24 cilja (od svakog po 12) i jos 60 od lokalnih radara. Ukupno 84 cilja.
Pored navedenog obavlja jos:
Obradu radarske informacije koja obuhvata rucno zapocinjanje i pracenje, rucno zapocinjanje i automatsko pracenje, te automarsko zapocinjanje i pracenje ciljeva, automatsko odredjivanje prostornih koordinata, brzine, visine, kursa, kvalitet pracenja, odredjivanje cetnog broja cilja, identifikacione oznake (Z-zapocet cilj), rucno preimenovanje broja, dodela pripadnosti (identifikacija) i velicinu grupe.
Takodjer, obavlja jos:
Automatsku predaju do 84 cilja u bataljonski centar VOJIN za svaki ciklus osmatranja, a za svaki cilj na koji dejstvuje LA, ili RJ daje oucljivo upozorenje. U isto vreme obavlja automatsko navodjenje 6 lovaca, ili 6 grupa lovaca (sa svake konzole po 2) na ukupno 6 razlicitih ciljeva, prijem podataka o stanju aerodroma, aktivnosti LA na tim aerodromima i meteo situaciji na njima (do 4 aerodroma), razmenjuje podatke sa bataljonskim centrom VOJIN i prima podatke od sopstvenih vizuelno osmatrackih stanica (VoSt).
*Raspored radnih mesta u cetnoj OPK S-5014B
_Za prvom pokazivackom konzolom "A" je glavni operator pracenja.
_Druga pokazivacka konzola "B" je radno mesto dezurnog borbene smene (OZN), ili komandira cete ako je u jedinici.
_Treca pokazivacka kkonzola "C" je radno mesto drugog operatora pracenja, ili OZN-a
_Cetvrto radno mesto je za video terminalom i zauzima ga pomocni OZN
U normalnom borbenom radu dezurni borbene smene je OZN, a ostala dva radna mesta zauzimaju operatori pracenja. U punoj borbenoj gotovosti u smeni se nalazi k-dir cete, dva operatora pracenja i do 3 OZN.
Radna mesta za konzolama zauzimaju u zavisnosti od konkretne situazije u vazduhu. Kako se po svakom radnom mestu moze predati do 20 ciljeva, ili vrsiti 2 navodjenja, proizilazi da se moze predati 20, 40, 60 ciljeva, ili navoditi 2, 4, ili 6 lovaca u razlicitim kombinacijama. U koliko sve tri konzole zauzimaju OZN oni su tada odgovorni i za pracenje i za navodjenje.
Duznost operatora pracenja je da vrsi obradu i predaju svih podataka do kapaciteta od 84 cilja. Od lokalnih radara moze se zapoceti pracenje za 60 ciljeva, ali u taj kapacitet ulaze i ciljevi prosledjeni iz bcVOJIN. Svi zapoceti ciljevi dobijaju prvi slobodan broj u dijapazonu od 100 -- 199 (za vodove VOJ od 001 -- 050...za prvi vod i od 051 -- 099...za drugi vod) i identifikacionu oznaku Z (novootkriveni cilj). Od oficira za obradu podataka (identifikator) iz bcVOJIN dobijaju se sistemski brojevi i pripadnost (X, Y, C), pa se vrsi preimenovanje prema tim podacima. Operatori pracenja mogu, po naredjenju iz bcVOJIN, preuzeti kompletnu identifikaciju, jer dobijaju prosledjene planove leta na TV pokazivace. U poslu identifikacije pomaze im i sekundarni radar. Ako se na panoramskim pokazivacima nalazi vise ciljeva nego sto je racunar u mogucnosti da prati, vrsi se selekcija i objedinjavanje ciljeva. Merenje visine se vrsi po redu, ali operator moze da vrsi prevazilazenje automatskog merenja visine dajuci pojedinim ciljevima veci prioritet, ili zabranjujuci merenje visine "nezanimljivim" ciljevima.
U procesu obrade podatka, drugi operater pracenja moze, na klasican nacin, primati podatke od VoSt-ova i tucno ih uvoditi u racunar. Na isti nacin mogu se primati podaci i od vodova koji nisu u mogucnosti da rade automatizacijom.
Operativni program omogucava konbinovanje tri profila navodjenja sa cetri vreste napada, promenu konfiguracije lovca u toku leta, kao i probno navodjenje na fiktivan cilj. Podaci za navodjenje mogu se predavati posretstvom digitalno frekventnog sifratora (prekodera), ili glasom ocitavajuci podatke sa TV pokazivaca. Podaci o stanju aerodroma, stanju lovacke avijacije na njima i meteo situacija primaju se automatski preko uvezanih aerodromskih terminala. U koliko ih aerodromi ne poseduju, OZN te podatke prima preko sretstava veze i unosi ih u racunar preko kabinskog terminala. U memoriji racunara mogu se nalaziti podaci za dva tipa lovca, a na fleksibilnom disku za jos sest.
Rad operatora je olaksan time sto se na video terminalu, panoramskim i TV pokazivacima prikazuju svi potrebni podaci u vidu: tabela, tablica ciljeva, podataka ocitavanja, video mape i planova presretanja sa krivuljom presretanja.
*Visinomer S-613 kao elemenat sistema AS-74
Visinomer se nalazi u sastavu radarskog sistema S-600 i ne moze raditi samostalno. U sklopu sistema ima zadatak da na osnovu podataka osmatrackog radara (kosa daljina i azimut), obradjenih u operativnoj kabini, i komandnih signala iz operativne kabine (racunara) izvrsi korekciju daljine i odredi elevacioni ugao odredjenog cilja. Na osnovu tacne daljine i elevacionog ugla, racunar izracunava visinu cilja i prikazuje je na TV pokazivacima u metrima X 100.
Kabina visinomera se satoji od primopredajnika, ekstraktora visine sa pripadajucim servo uredjajima azimuta i elevacije i dehidratora vazduha potrebnog za talasovodni sistem
Antena S-1017, kao pripadajuci deo visinomera, fizicki je odvojena od kabine. Spojena je talasovodom i kablovima za napajanje grejaca ulja, te dva istosmerna kolektorska motora za pogom po azimutu i elevaciji.
Predajnik radi u "C" podrucju talasne duzine lambda=5,5cm. Izveden je na magnetronu koaksijalnog tipa srednje snage 0,98-1KW. Magnetno polje magnetrona obezbedjeno je elektromagnetom koji iz svog izvora vuce 87,5A. Izlazna frekvencija magnetrona je fiksna i ne moze se menjati, a iznosi 5100MHz. Impulsna frekvencija, diktirana iz signal procesora, a uslovljena sufiksom impulsne linije iznosi 300 imp/sek. i moze se menjati.
Prijemnik radara obezbedjuje kvalitetan prijem i pojacanje eho odraza, baziran je na parametarskom pojacavacu izvedenom na klistronu. Pojacanje parametarskog pojacavaca u idealnom slucaju iznosi 20dB (u praksi 18dB). Medjufrekvencija prijemnika iznosi 45MHz, a automatska regulacija frekvencije izvedena je na lokalnom oscilatoru.
Kola ukljucenja, zastite i kontrole rada primopredajnika omogucuju ukljucenje i iskljucenje u lokalu (LOCAL) i isti daljinski postupak iz OPK, kada su preklopnici u polozaju REMOTE (izdvojeno). Ekstraktor visine sacinjavaju digitalna kola koja primaju komande od razunara, obradju ih i omogucavaju servo uredjajima elevacije i azimuta da generisu upravljacke napone za pokretanje motora azimuta i elevacije kako bi reflektor antene bio usmeren na cilj kojem se meri visina. Istosmerni motori azimuta i elevacije rade promenjivom brzinom i "mekano", jer su servo sistemi stabilizovani taho povratnom spregom. Takkodjer, ekstraktor visine vrsi obradu video signala signala iz prijemnika (logaritamski kanal), obradu elevacionog ugla, te obradu azimtalnih podataka enkoderske pozicije antene kako bi otkriveni cilj bio "smesten" u "prozor" koji pretstavlja tzv. kapiju daljine cija je velicina oko 4 milje. Daljina cilja (kapije daljine) je odredjena postavljanjem kruznog markera na panoramskom pokazivacu u OPK.
Blok kontrole i upravljanja ekstraktorm visine omogucije ulj./iskjl. testiranje i kontrolu rada. Kada su preklopnici AUTO/MANUAL i LOCAL/REMOTE u polozaju MANUAL, odnosno LOCAL tada je omoguceno upravljanje ekstraktoro i antenom iz kabine visinomera radi provere rada i testiranja. U ovom slucaju, racunar u OPK nema ingerenciju nad visinomerom i ne moze se reci da je visinomer ukljucen u automatizovani sistem. U operativnom radu pomenuti preklopnici se postavljaju u polozaj AUTO, odnosno REMOTE. U ovom slucaju visinomer svoju ulogu u automatizovanom sistemu ostvaruje pomocu ekstraktora visine i servo uredjaja u 4 rezima rada. Izbor rezima rada i upravljanje visinomerom vrsi se iz OPK uz pomoc racunara. Indikacija da je visinomer "predat" na upravljanje racunaru je iznad konzole "B" (ugasena crvena lampica).
Visinomer moze da radi u sledecim rezimima:
_NORMAL (merenje visine)....osnovni rezim
_SECTOR SCAN (sektorsko pretrazivanje)....pomocni rezim
_VOLUMETRIC SCAN (kruzno pretrazivanje)...pomocni rezim
_PARK ("parkiranje" antene)....pomocni rezim
*Rezim merenja visine (NORMAL)
Ovo je najcesci rezim rada u kojem se antena (za svaki zahtev visine) spusta u dno klacenja po elevaciji, okrece se na komandovani azimut i vrsi jedan otklon po elevaciji (gore/dole). Velicina ugla otklona i brzina klacenja zavise od daljine cilja. Ugao otklona se krece u rasponu od -5 do +55 stepeni. Ako se vrsi automatsko merenje visine, tada ce racunar ekstraktoru slati podatke o azimutu i kosoj daljini za svaki otkriveni i praceni cilj, a visinomer ce redom meriti visinu za sve pristigle zahteve. U koliko za neki cilj nije izmerena visina (visinomer ga ne "vidi"), racunar ce ponavljati zahtev za merenjem visine datog cilja sve dok ne dobije podatak o elevacionom uglu.
U automatskom nacinu rada, da bi pokazivacka konzola "A" bila slobodna za pracenje, preklopnik (iznad konzole) HEIGHT RANGE/NORMAL, u OPK, mora biti u polozaju NORMAL. Ako je preklopnik u polozaju HEIGHT RANGE, tada ce se na pokazivackoj konzoli prikazivati klacenje antene visinomera, kapija daljine i logaritamski video signal. Ako je cilj u kapiji daljine (vidljiv je) ekstraktor visine ce dati "potvrdu elevacije" (ACCEPT ELEVATION) u vidu linije koja pokazuje "polovinu" cilja sto je znak racunaru da izracuna i prikaze visinu datog cilja.
Ako se vrsi "rucno" merenje visine, postupak operatora je sledeci:
Kada uoci novootkriveni cilj, pomocu loptastog davaca markera postavi marker na cilj, a na dodirnoj masci TV pokazivaca dodirne tacku H/ZAH. (zahtev visine)
Komanda NORMAL, koju salje racunar, je slozena komanda i u sebi sadrzi, pored rezima rada, jos i binarni podatak o azimutu i daljini.
Sa svakom komandom NORMAL racunar salje i strobo impuls koji omogucuje upis komande u odredjeni registar ekstraktora. Na kraju svakog zahteva za merenjem visine racunar salje i komandu CLEAR HIEGHT STATISIZER koja "priprema" ekstraktor za adekvatan prijem sledece komande.
*Rezim sektorskog pretrazivanja (SECTOR SCAN)
U rezimu sektorskog pretrazivanja visinomer radi kao osmatracki radar i vrsi pretrazivanje sektora zadatog iz OPK.
Kada se zeli sektorsko pretrazivanje, operator, preklopnik HEIGHT RANGE/NORMAL/VOL. SCAN, postavlja u polozaj VOL. SCAN, te kruznim markerom (na panoramskom pokazivacu) odredi polovinu zeljenog sektora pretrazivanjaa. Tada ce na TV pokazivacu biti ponudjene amplitude sektora pretrazivanja izrazene u stepenima (180, 90, 45, 22,5, 11,25) i rezim VOLUMETRIC SCAN. Operator na dodirnoj masci TV pokazivaca odredi zeljeni ugao, a antena pocinje lagano ptetrazivanje datog sektora klatci se minimalnim elevacionim otklonom i veoma sporim hodom po zaimutu. Kada stigne na kraj komandovanog sektora pretrazivanja, pada u dno klacenja i veoma brzo se vraca na pocetak sektora kako bi ponovo pretrazivala zadati sektor. Ovaj proces traje sve dok postoji komanda SECTOR SCAN.
*Rezim kruznog pretrazivanja (VOLUMETRIC SCAN)
Kao i u prethodnom slucaju, visinomer radi kao osmatracki radar, s tim sto je sad ugao pretrazivanja 360 stepeni. Postupak operatora je isti kao u prethodnom sluzaju s tom razlikom sto sada ne bira amplitudu sektora pretrazivanja, vec na dodirnoj masci TV pokazivaca dodiruje tacku VOL. U oba slucaja visinomer, na sve panoramske pokazivace u OPK, salje logaritamski video signal svog prijemnika. U slucaju rada poslednja dva rezima, nije moguce meriti visinu.
*Parkiranje antene (PARK)
Kada ne postoji zahtev za merenjem visine i kada visinomer ne radi u sektorskom, ili kruznom pretrazivanju, antena se nalazi u "park" poziciji, na unapred odredjenom azimutu i elevaciji. Komandu PARK ne salje racunar niti je zahteva operator, vec se generise u ekstraktoru visine u koliko 20 sec. nema zahteva za rad visinomera u bilo kojem rezimu.
Generalno, park pozicija antene se postavlja tako da je reflektor antene okrenut u dubinu sopstvene teritotije.
|
