METODE vođenja raketa u PVO

• 9Ovo se svidja korisnicima: thunder, zixo, djonsule, MB120mm, ray ban11, Mercury, Hektor, stug, strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 04 Sep 2012 20:17

Dakle blok dijagram koji stavljam na uvid samo zato da bi se tokom dugog pešačenja kroz blok diajgaram SISTEMI vođenja pozivao na njega kad moram, A KAD završim sa SISTEMIMA preći ću i na komentar METODA koji je mnogo teži za neupućene i nezahvalan. No o tome kasnije.

Pozdrav Zoki !!!!

Dopuna: 04 Sep 2012 20:27

Odmah mali komentar. Izrazi SISTEMI VOĐENJA = hardver i METODE VOĐENJA = softver nisu u bukvalnom značenju; i jedan i drugi pojam koji su direktnoj punoj zavisnosti jedan od drugoga i čine funkcionalnu celinu vođenja rakete u PVO SU LIČNO MOJI nisu iz literature, pa ih shvatite uslovno, kome odgovara odgovara kome ne ne;
Razlog za takvo nazivanje je zato što su METODE u biti prvo matematički modeli leta rakete, koji su podržani sa uređajima dok su SISTEMI u suštini uređaji kojima je mateamatičko fizički deo samo untar sastavnih delova a ne potiče od trajektorije dakle matematičkog modela fizičkog leta rakete.
Naravno nije sve tako jednoznačno jer je u međusobnoj vezi, odnsono hardever utiče na to kakav će biti softver a ne obrnuto, mada je softver zasnovan na nečem dalekom od trenutnog hardvera.
Nastavak sledi posle završetka SISTEMA VOĐENJA.

• 1Ovo se svidja korisniku: crnitrn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bice da gradjevinski fakultet (koji sam jos malo pa zavrsio) nije najbolja osnova za proucavanje PVO sitema posto mi nista nije jasno sa tvoga dijagrama, Vrabce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Većina autora knjiga slučajno dovede čitoce i do zablude sa ovkavim dijagrmima.
Razlog tome je što su oni obično namenjeni studentima viših godina vojnog mašinstva ili akademija pa pretrpanost dijagrama spada pod opštu kulturu (unutar branše).

Prava istina je da se u PVO koriste u praksi:

1. U sistemima Dve tačke prakitčno jedino PROPORCIONALNA NAVIGACIJA
2. U sistemima Tri tačke :
a) PRETICANJE SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTOM
b) PREKLAPANJE

Građevinski fakultet ne izučava mehaniku na isti način kao mašinski usled prirode posla i kako ova tema spada u oblast mehanike koja građevini nije potrebna to je uzrok tvog slabog prepoznavanja teme, dakle nije mana faksa nego različitost oblasti primene.

Metoda PRETICANJE SA PROMENLJIVIM KOEFICIJENTOM je ako je negde i primenjena uspešno (što je stvarno diskutabilno kako i sa kavim uspehom) pod totalnom vojnom tajnom.

Metoda proporcionalne navigacije u savremenim sistemima uspeva istovremeno da imitira i
METODU PARALELNOG SBILIŽAVANJA I METODU PSEĆE POTERE SA KONSTANTNIM UGLOM SBLIŽAVANJA jer je ona izvorno mehnaički i stvorena kao metoda izemđu te dve krajnosti a sa razvojem tehnike moguće je sve više kontrolisati njenu promenu ka jednoj ili drugoj metodi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac...
Citat:Prava istina je da se u PVO koriste u praksi:

1. U sistemima Dve tačke prakitčno jedino PROPORCIONALNA NAVIGACIJA
2. U sistemima Tri tačke :
a) PRETICANJE SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTOM
b) PREKLAPANJE

Iako nam je terminologija razlicita, mislim da govorimo o istoj stvari.
Dakle, RJ primenjuju tri metode vodjenja rakete:

1.Metod vodjenja "tri tacke" T/T
2.Metod vodjenja punim preticanjem
3.Metod vodjenja sa polupreticanjem

Napisacu nedostatke svake od metoda.

1. Najveci nedostatak prvog metoda je velika zakrivljenost putanje leta rakete, zbog cega se zahtevaju velike manevarske sposobnosti rakete. Takodjer, prilikom gadjanja cilja pri velikim brzinama i visinama, manevarske sposobnosti rakete su ogranicene zbog smanjene efikasnosti kormila rakete tako da ona ne moze da sledi krivinu putanje.
Ukoliko cilj u toku gadjanja primenjuje protivraketni manevar u horizontalnoj i vertikalnoj ravni, tacnost vodjenja se smanjuje, jer preopterecenje rakete dostize i prelazi maksimalnu granicu.

2. Kod metode gadjanja punim preticanjem osnovni nedostatak je izazivanje velikog dinamickog preopterecenja rakate ako cilj menja brzinu i kurs. Ova dinamicka preopterecenja uzrokuju nedovoljnu preciznost vodjenja i cilj biva promasen.

3. Osnovni nedostatak metode vodjenja sa polupreticanjem je potreba za odrdjivanjem daljine do cilja i rakete, pa je metoda neupotrebljiva u uslovima elektronskog ometanja.
Ova potreba za odredjivanjem daljine do cilja i rakete takodjer angazuje obimniju i slozeniju aparaturu u stanici za vodjenje, pa su i fluktuacione greske vodjenja vece.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Цезаре може мало кратко појашњење о самим начинима вођења? Може то и Врабац.

Значи нпр. шта је метода 2 и 3 тачке? И о каквом се навожењу ради, полуактивно радарски или активно радарско вођење?

• 4Ovo se svidja korisnicima: zixo, CheefCoach, ray ban11, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@zixo...

Pokusacu, mada je to tesko pojasniti u kratkim crtama i forumskim ogranicenjima

1. Vodjenje rakete metodom "tri tacke" podrazumeva da se raketa u svakom delicu sekunde dovodi na pravu koja spaja stanicu za vodjenje sa ciljem. To znaci da u svakom sledecem trenutku vremena vodjenja, stanica za vodjenje, raketa i cilj moraju biti na pravoj liniji. Ako se moze zamisliti kretanje cilja, stvorice se i slika zakrivljenosti putanje po kojoj se krece rtaketa.

2. Vodjenje punim preticanjem je metod pri kome se kretanje rakete odredjuje tako da se u svakom momentu raketa nalazi na pravoj liniji koja spaja stanicu za vodjenje sa proracunatom (pretpostavljenom) tackom susreta. To znaci da stvarnu putanju (u trenutku vremena) predstavlja prava linija koja spaja stanicu za vodjenje sa tackom susreta. Naravno, kako vreme prolazi, a cilj se krece, zakrivljenost te putanje postoji, ali je manja nego kod metode T/T.

3. Metoda vodjenja sa polupreticanjem je iznudjena metoda koja treba da eliminise nedostatke prve dve, tj. tragalo se za metodom koja bi dala dovoljno ipravljenu putanju leta rakete i koja obezbedjuje minimalan uticaj na putanju i tacnost gadjanja pri energicnom manevrisanju cilja.
Kada se pravilno odrede velicine koeficijenta ispravljanja putanje leta rakete, ova metoda je vrlo uspesna.

PS
Ako nadjem prostorne dijagrame, okacicu ih, pa ce i tekst biti jasniji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала Цезаре, за нас лаике довољно. ДИјаграми би наравно још више текст учинили разумљивијим.

Рекао бих на основу овога што си нам објаснио да је реч о полуактивно радарском самонавођењу? Или можда грешим?

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne nije poluaktivno, obrnuto sve navedeno spada u trotačkaste metode I SVE SU RADIOKMANDNE ili kako je moderno sada reći sa TELEUPRAVLJANJEM (pričemu postoji I reda i II reda što nije obuhvaćeno do sada raspravom jer spada u SISTEME a ne METODE).
Dakle SVE što je naveo Cezar spada u metodu tri tačke.
1. T/T u žargonu PVO-vaca je u stvari METODA PREKLAPANJA ili ponekad se susreće pod nazivom ČISTA TROTAČKA.
2. Metod vođenja punim preticanjem
3. Metod vođenja sa polupreticanjem
OBA METODA spadaju pod grupu trotačka SA KONSTANTNIM UGLOM PRETICANJA.

Normalne trotačke su ove koje je Cezar naveo pod 2 i 3. Radi se o fizičkim ogrničenjima aparata ili uređaja koje koristimo prilikom vođenja kako je Cezar i opisao.
Naime radarskim snopom tipa PENKALO pratiš cilj i PO PRAVILU CILJEVI SU BRŽI OD OVE METODE da se tako figurativno izrazim, pa se teži da se OBAVEZNO (ako nema ometanja) ZAUZME NEKO PRETICANJE. Praksa je dovela do toga da je na kraju OGRANIČENJE u vrednosti preticanja zapravo širina našeg snopa kojim pratimo cilj i ZAPRAVO držimo raketu unutar njega. Tako je MAKSIMALNA vrednost preticanja ONA VREDNOST UGLA (u stranu kretanja cilja) koju MOŽE naša antena da pokrije a DOK JOJ JE ELEKTROMGNETSKA osa simetrije snopa NA CILJU. Kako je to neki ograničen ugao usled ograničenosti antene odnosno snopa, ograničena je i vrednost maksimalnog preticanja.
Štaviše, rizično je da držiš raketu u praćenju tako na granici zahvata radara, jer ako cilj okrene kontra ili bolje rečeno pod 90 stepeni lako može da se desi da ti osa pratećeg radara stane i počne da ide kontra a raketa ne uspe da se vrati u snop jer je bila previše da tako kažemo na ivici snopa.
USLED TOGA je bezbednije da raketa bude na POLOVINI MAKSIMALNOG MOGUĆEG UGLA PRETICANJA što bi značilo NA POLOVINI POLOVINE SNOPA ili na jednoj četvrtini od ose.
To se onda naziva POLUPRETICANJEM.

Poklapanje je bez ikakvog preticanja i koristi se pri teškim smetnjama jer se može ostvariti sa smanjenim udelom aprature ALI PRE SVEGA sa upotrebom optičkih nišanskih sprava koje su pre bile uobičajene kao rezervne za slučaj da je ometanje totoalno...
Moram da idem imam malu poplavu pa da izbacimo....

U današnje vreme sa metodom Kalmana bez znanja i još jednom novijom metodom a AKO slučajno DOBRO znamo osobine cilja (pre svega za početak anvelopu ali i osobine stacionarnog i nestacionarnog zaokreta i ubrzanja) može da se dosta poboljša TT metoda raznim manipulacijama, mada generalno ona je SLABIJA metoda ukupno uzevši po trajektoriji od dvotačkastih metoda.
Ali samo generalno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zixo, CheefCoach, dragon986
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@vrabac....

Evo kako vojska klasifikuje sisteme vodjenja rakete.



Dalje, dijagrami po metodama o kojima sam pisao.

1. T/T



2. Puno preticanje



3. Polupreticanje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала, очигледно сам мешао полуактивно радарско са радио-командним навођењем.

Онда се значи за неки систем нпр. С-125 може рећи да има више начина навођења? У случају Неве и радио-командни и ПАРС?