Istoriski vladari Srbije-Brankovici od Kosova

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istoriski vladari Srbije-Brankovici od Kosova

Zainteresovan za lozu I istorski značaj vladara u sredwem veku, često tragam po “internetu”; a sa Wikipedije cesto “skinem” neke istoriske čičenjice-što I ovoga to puta činim, jer nemam sopstvenu istorisku litearuru.

Moja posleratana generacija-a ja još iz partizansko komunističke porodice, sa ideologijom da je “crkva opijum naroda”; nismo imali prilike da upoznamo našu srednjovekovnu Srbiju i njene vladare, koji su svako na svoj način imali udela u formiranju, opstanka Srbije kao države u svim surovo teškim vremenima borbe za biološki opstanak na balkanskoj vetrometini raznih osvajačkih ratova.

Ovog puta stavljam na forum BRANKOVIĆE OD KOSOVA.
Osnivač-rodonačelmnik Brankovića je bio Vuk Branković-Despot u državi Srbije.
Danas nema na početku 21, veka wegovih direknih potomaka, koliko sam naišao na istoriske iyvore-a možda i grešim.

Moj cilj je da naša deca u školama is vi mladi ljudi se posvete opšte nacionalno-istoriskom i kulturnom nasleđu, radi otrgnutog zaborava onih koji sun am svojim žrtvamai omogućili da danas postojimo kao Srbi. To će biti naša sveta dužnost da nam se ne zaborave koreni, jer ako se “izbriše srednjovekovna istoriuja i kultura”-nećemo moći da postojimo kao nacija i država na Balkanu i Evropi.

Brankovići
od Kosova

Moderna rekonstrukcija grba Nemanjića, rad Aleksandra Palavestre



Brankovići su srpska vlastelinska i vladarska porodica iz 14. i 15. veka

Istorijat dinastije

Rodonačelnik dinastije bio je sevastokrator Branko Mladenović, on je imao dva sina, stariji Nikola Radonja (†1399) i mlađi Vuk Branković (†1397). Nikola Radonja se posle tragične smrti žene i dve ćerke zamonašio i živeo na Svetoj gori. Vuk Branković je bio oženjen Marom, ćerkom kneza Lazara i kneginje Milice. Tokom boja na Kosovu 1389. Vuk Branković je upravljao jednim krilom srpske vojske, drugim je upravljao Vlatko Vuković dok je knez Lazar upravljao centralnim delom. On je bio oblasni gospodar na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije (Priština, Vučitrn, Zvečan itd.).

Vuk Branković i Mara imali su tri sina: Grgura, Đurđa i Lazara. Grgur se zamonašio i kao monah Gerasim umro u Hilandaru 1408, Lazar je ubijen u toku bitke 1410. Kao jedini starešina domaćinstva ostao je Đurađ Branković. Pošto je njegov ujak despot Stefan Lazarević bio bez naslednika, Đurđa je proglasio svojim naslednikom i tako je u periodu 1427-1456. Đurađ Branković bio srpski despot.

Đurađ se ženio dva puta, ime prve žene nije sačuvano a druga je bila Jerina rođena Kantakuzin, praunuka vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina. Iz ta dva braka ukupno je imao četiri sina i tri ćerke. Ćerka Mara (1412-1487) poslata je 1435. u harem turskog sultana Murata II

Za istoriju su značajni Đurđevi sinovi Grgur, Stefan i Lazar

Lazar je bio najmlađi sin despota Đurđa Brankovića i jedini koji nije bio oslepljen. Bio je vladajući despot Srbije od 1456. do svoje iznenadne smrti 1458. Oženjen je vizantijskom princezom Jelenom Paleolog, ćerkom despota Tome Paleologa i sinovicom vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa. Imali su tri ćerke Mariju (Jelaču), Jerinu i Milicu. Najstarija Marija (Jelača) bila je udata za bosanskog kralja Stjepana Tomaševića u aprilu 1459. sa ciljem da u miraz dobije srpsku despotovinu.

Stefan Branković, srednji sin despota Đurđa, je bio jedno kraće vreme vladajući despot Srbije, od Lazareve smrti 1458. do aprila 1459. kada je zbačen sa trona. Ubrzo je bio pad Smedereva pod tursku vlast, a takođe i pad Srbije. Stefan se 1460. oženio Angelinom. Živeli su u izbeglištvu, tu je i umro 1476. u zamku „Beograd“. Imali su sinove Đorđa i Jovana kao i dve ćerke Mariju i Milicu.

Đorđe Branković je bio jedno vreme despot, a onda se 1496. zamonašio i ostavio titulu mlađem bratu Jovanu. Postao je arhiepiskop Maksim i kao takav proglašen za svetitelja. Ni Đorđe ni Jovan kao ni njihov rođak Zmaj Ognjeni Vuk nisu imali muških potomaka i time je Đorđe kao arhipeiskop Maksim bio poslednji muški Branković.


Grof Đorđe Branković (1645-1711), koji je poticao iz srpske plemićke porodice u Erdelju, tvrdio je da vodi poreklo od srednjevekovne dinastije Branković. Brat grofa Đorđa bio je erdeljski mitropolit Sava II Branković



Svetitelji

U srednjovekovnoj Srbiji prva je bila svetorodna dinastija Nemanjića, njihov izdanak je bila dinastija Lazarevića a njihov dinastija Brankovića. Dinastija Lazarevića imala je svetitelje kneza Lazara, kneginju Milicu i despota Stefana. Dinastija Brankovića kao njihov nastavljač imala je svetitelje

.* Stefan Slepi, sveti - despot Branković (9. oktobar/22. oktobar
* Angelina, prepodobna - despotica (30. jul/12. avgust i 10/23. decembar)
* Maksim, svetitelj - arhiepiskop - Despot Đorđe Branković (18/31. januar
* Jovan Novi, sveti - despot Branković (10. decembar/23. decembar)


Osim toga svetitelj je i Sava II Branković, svetitelj - mitropolit erdeljski (24. maj/7. jun)
koji pripada erdeljskim Brankovićima.


Vladarski rodoslov


Vuk Branković

*1427 – 1456 Despot Đurađ (drugi sin Vuka Brankovića
*1456 – 1458 Despot Lazar (treći sin despota Đurđa)
*1458 – 1459 Despot Stefan (drugi sin despota Đurđa)









Rodoslov muških potomaka:
*sevastokrator Branko Mladenović



o Nikola Radonja (monah Gerasim)
o Vuk Branković

*Grgur Vuković Branković
* Đurađ Branković ~ Jerina
*Grgur Branković
* Despot Vuk Branković
* Stefan Branković ~Angelina
* Despot Đorđe Branković
* Jovan Branković
* Lazar Brankovć
* Lazar Vuković Branković


Iz istoriskih izvora zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog I istoričar Vlsotince Srbija
11 maj 2010. godine Vlasotince Srbija

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nije bas Vuk bio rodonačelnik starije je to koleno od njega...


Rodonačelnik porodice bio je Mladen, koji je bio župan pod kraljem Milutinom Nemanjićem i vojvoda pod Stefanom Dečanskim. O njemu postoji podatak da je 1319. godine presudio jedan spor, o čemu je obavestio dubrovačkog kneza, a četiri godine kasnije je naterao neku trebinjsku vlastelu da naknadi Dubrovčanima štetu. U toku 1326. godine navodi se kao svedok na povelji Stefana Dečanskog.Upravljao je Trebinjem i Dračevicom, ne mnogo udaljenim od Huma, odakle navodno potiču Brankovići.Poslednji put se spominje 1326. godine među živima, a zna se i da je imao brata župana Nikolu, koji se spominje samo u dokumentu iz 1329. godine.

Njega je nasledio sin sevastokrator Branko Mladenović, on je imao dva sina, stariji Nikola Radonja (†1399) i mlađi Vuk Branković (†1397). Nikola Radonja se posle tragične smrti žene i dve ćerke zamonašio i živeo na Svetoj gori. Vuk Branković je bio oženjen Marom, ćerkom kneza Lazara i kneginje Milice. Tokom boja na Kosovu 1389. Vuk Branković je upravljao jednim krilom srpske vojske, drugim je upravljao Vlatko Vuković dok je knez Lazar upravljao centralnim delom. On je bio oblasni gospodar na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije (Priština, Vučitrn, Zvečan itd.).

Vuk Branković i Mara imali su tri sina: Grgura, Đurđa i Lazara. Grgur se zamonašio i kao monah Gerasim umro u Hilandaru 1408, Lazar je ubijen u toku bitke 1410. Kao jedini starešina domaćinstva ostao je Đurađ Branković. Pošto je njegov ujak despot Stefan Lazarević bio bez naslednika, Đurđa je proglasio svojim naslednikom i tako je u periodu 1427—1456. Đurađ Branković bio srpski despot.

Đurađ se ženio dva puta, ime prve žene nije sačuvano a druga je bila Jerina rođena Kantakuzin, praunuka vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina. Iz ta dva braka ukupno je imao četiri sina i tri ćerke. Ćerka Mara (1412—1487) poslata je 1435. u harem turskog sultana Murata II.

Za istoriju su značajni Đurđevi sinovi Grgur, Stefan i Lazar.

Grgur i Stefan Branković su oslepljeni 1441. naredbom turskog sultana Murata II. Grgur se pred smrt zamonašio i kao monah German umro 1459. u Hilandaru. Iz vanbračne veze imao je sina Vuka poznatijeg kao Zmaj Ognjenog Vuka.

Lazar je bio najmlađi sin despota Đurđa Brankovića i jedini koji nije bio oslepljen. Bio je vladajući despot Srbije od 1456. do svoje iznenadne smrti 1458. Oženjen je vizantijskom princezom Jelenom Paleolog, ćerkom despota Tome Paleologa i sinovicom vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa. Imali su tri ćerke Mariju (Jelaču), Jerinu i Milicu. Najstarija Marija (Jelača) bila je udata za bosanskog kralja Stjepana Tomaševića u aprilu 1459. sa ciljem da u miraz dobije srpsku despotovinu.

Stefan Branković, srednji sin despota Đurđa, je bio jedno kraće vreme vladajući despot Srbije, od Lazareve smrti 1458. do aprila 1459. kada je zbačen sa trona. Ubrzo je bio pad Smedereva pod tursku vlast, a takođe i pad Srbije. Stefan se 1460. oženio Angelinom. Živeli su u izbeglištvu, tu je i umro 1476. u zamku „Beograd“. Imali su sinove Đorđa i Jovana kao i dve ćerke Mariju i Milicu.

Đorđe Branković je bio jedno vreme despot, a onda se 1496. zamonašio i ostavio titulu mlađem bratu Jovanu. Postao je arhiepiskop Maksim i kao takav proglašen za svetitelja. Ni Đorđe ni Jovan kao ni njihov rođak Zmaj Ognjeni Vuk nisu imali muških potomaka i time je Đorđe kao arhipeiskop Maksim bio poslednji muški Branković.

Grof Đorđe Branković (1645—1711), koji je poticao iz srpske plemićke porodice u Erdelju, tvrdio je da vodi poreklo od srednjovekovne dinastije Branković. Brat grofa Đorđa bio je erdeljski mitropolit Sava II Branković.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]