Sveti pravedni admiral Fjodor Fjodorovič Ušakov

• 4Ovo se svidja korisnicima: versus, anonimus1993, ray ban11, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Икона је фотографисана у манастиру Светог Николе у Барију


Фјодор Фјодорович Ушаков (24.02.1744 – 02.10.1817)

Био је најсвјетлија тачка руске поморске историје у 18 вијеку, вјероватно најсвјетлија личност руске ратне морнарице до данас. Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору. У исто вријеме су ратовали за Руску империју, и потпомагали један другога у ратним операцима на Медитерану.

Рођен је у селу Бурнаково у Јарослвској губернији у скромној фамилији.Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петерсбургу.Послије завршене обуке је послат да служи као кадет на галији, у Балтичкој флоти.Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на азовском мору у Тангарог, и био учесник руско-турског рата 1768 – 1774.Командовао је личном јахтом Катарине друге, руске царице а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на медитерану од британских гусара.

Послије анексије Крима од стране Руске Империје, лично је надгледао изградњу помрске базе у Севастопљу и дока у Керсону. У другом руско-турском рату као комндант Црноморске флоте , бриљантно је поразио турке у бици код Фидонизијских острва, Керча и рта Калакриа. У овим биткама дошла је до изражаја његова доктрина коју је преузео и усавршио од легендарног Суворова, тако да је суворвску тактику употријебио на мору и извојевао сјајне побједе. Поред великог ратног умијећа, према рањеним Турцима у бици код Керча, показао је велико хришћанско милосрђе и благост, и указао помоћ рањеним турским морнарима на уништеним бродовима, што је у оно вријеме била права ријеткост.

Године 1799 , је постао адмирал руске флоте и упућен да помгне Суворове акције у Италији.Током ове експедиције, адмирал Фјодор Ушаков је потпуно сам помогао правосалавној браћи Грцима и направио грчку републику Седам острва. Очистио је Крф и сва јонска оствра од Француза. Том приликом су захвални становници Крфа, адмиралу Ушакову уручили много поклона, међу којима и златну ленту са натписом „Крф, ослободитењу Ушакову“.

У наставку ратне кампање, са својом ескадром контролисао је јужне обале Италије, блокирао је француске базе у Ђенови и Напуљу и тако значајно ометао непријатеља, подржавајући са мора Суворове акције у сјеверној Италији. Дубоко је залазио у Јадранско море, и подржавао чак Црногорце на дубровачком ратишту противу Француза. Очистио је Боку од француских окупатора.

Иако је Русија у то вријеме за савезнике противу Наполеона имала Енглезе и једно кратко вријем Турке, због међусобних несугласица савезника, двојицу великих руских војсковођа Суворова и Ушакова имепратор Павле први, је опозвао и вратио у Русију. Надобудни адмирал Нелсон није хтио да се стави под команду руског адмирала Ушакова иако су британске акције око Малте биле равне нули. Адмир Фјофдор Ушаков је своју ескадру вратио у Севастопољ и тиме практично окончао каријеру непобједивог адмирала без изгубљене битке.


Дејства адмирала Ушакова на мору су поред пораза Турака у неколико узастопних битака, сламање Француза на Медитерану , ослобођење Јадрана, ослобођење грчких острава и прављење руске војне базе на Крфу.

У биткама се показао као ненадмашан војсковођа,али и као велики вјерник и хришћанин и милосрдан човјек, који је знао да удари када је требало али и да помогне несебично онима који су помоћ тражили.

По доласку императора Александара првог на власт 1802 године, адмирал Ушаков се повукао на своје имање у Тамбовској губернији, а када је чуо за лоше здравље својег адмирала, император је хтио да сазна да ли му може помоћи, на шта му је Ушаков одговорио:“ Душевна искуства, и снага мора, истрошиле су моју младост и задравље.У Бога се надам да буде само воља Његова у читавоме свијету.Све што се десило у мојем животу, примио сам као велики благослов.“

Умро је у 74 години живота и сахрњен је у Санаксарком манстиру.Његово нетрулежно тијело је откривено у порушеном манастиру од стране комуниста 1944 године, у вријеме када су се Стаљин и његова комунистичка врхушка сјетили адмирала Ушакова, и уручили први оредн "Адмирала Фјодора Ушакова" као оредн за поморске заслуге.

Порушен и запуштен манастир је тек 1991 годне враћен Руској Православној Цркви а са њиме и адмиралове нетрулежне мошти. По протоколу канонизован је од стране Руске Православне Цркве 3. августа 2001 године за свеца заштитника.Слави се 5 августа по новом календару,а његова блажена кончина 15. октобра по новом календару.




Прва црква посвећена Адмиралу Ушакову није подигнута у Русији већ у Црној Гори на Савини код Херцег Новог гдје је обновљено и уређено и руско војничко гробље.


Бар толико да се одужимо светом руском ратнику који је заједно са Св.Петром Цетињским ратовао против Наполеона Бонапарте и ослободио Боку.



Икона Светог праведног ратника Фјодора Ушакова адмирала флоте Русије са дијелом моштију .
Дар братства Санаксарског манастира нашем манастиру Светог Арханђела Михаила на Михољској превлаци у Боки Которској крај Тивта.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde ako ti nije teško i ako možeš pošilji jednu fotografiju njegove ikone u malko većoj rezoluciji da mogu da je zalepim na desktop.
Nego da li znaš, čuo sam davno kao dijete o tome da su neka tri oficira iz Boke bili među osnivačima ratne flote Petra Velikog. Mislim da su svi bili Paštrovići i da su se svi izjašnjavalikao Srbi iako su čini mi se bili katolici a jedan se čak možda i Horvat prezivao. Jel znaš nešto o njima, voljeli bi da čujemo.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Okt 2011 16:03

vrabac ::Ajde ako ti nije teško i ako možeš pošilji jednu fotografiju njegove ikone u malko većoj rezoluciji da mogu da je zalepim na desktop.
Nego da li znaš, čuo sam davno kao dijete o tome da su neka tri oficira iz Boke bili među osnivačima ratne flote Petra Velikog. Mislim da su svi bili Paštrovići i da su se svi izjašnjavalikao Srbi iako su čini mi se bili katolici a jedan se čak možda i Horvat prezivao. Jel znaš nešto o njima, voljeli bi da čujemo.

Što se tiče samih početaka ruske RM pod Peterom Velikim, bilo je dosta bokelja Srba jer su tradicionalno još od davnina bili povezani sa Rusijom trgovačkim putevima.

Ti vjerovatno misliš na Marka Vojinovića iz Boke koji je bio komandant ruske Crnomorske flote i jedno vrijeme nadređeni i samom Ušakovu kao i na Matiju Zmajevića iz Perasta iako katolika slavnog admirala koji se nije odricao svojeg srpskog porijekla i izvojevao slavne pobjede nad Švedskom mornaricom. U Perastu postoji zavičajni muzej porodice Zmajević.

Inace prvi Srbin koji je oplovio svijet bio je Stevan Vukotić iz Grblja kao navigator na ruskom istraživačkom brodu "Pretprijatije"...poprlično prije Iva Vizina.

Dakle, trećinu vijeka (33 g.) ranije od slavom ovjenčanog Iva Visina, svijet je oplovio navigatorskom vještinom Stevan Vukotić. Za trećinu vijeka ranije, u ono doba su plovni putevi bili manje ispitani i više opasni. Vukotić je vodio brod zadatim maršrutama, kraćim ali težim pravcima i za razliku od Visina, vratio se u istu luku iz koje je isplovio. Visinov podvig nije za potcjenjivanje, ali moraju važiti jednaka mjerila zasluga i za druge.

Poslaću ti fotku ikone večeras mada slikana je pri losem svjetlu i nije bas najjasnija kao sto se da vidjeti...danas je inače bila slava i dan svetog Fjodora Ušakova u HN, sad sam od tamo.

Dopuna: 15 Okt 2011 20:26

Mletački Senat je angažovao kapetana Marka Martinovića (Perast, 1663 - 1716), kao u ono vrijeme dobrog poznavaoca nautike, matematike, hidrografije i brodogradnje, da obuči 17 ruskih pitomaca, kneževa i bojara, stavljajući mu na raspolaganje jedan školski brod u vlasništvu kapetana Iva Lazarevića, kako bi Martinovićevi vaspitanici stečena teoretska znanja i praktično primijenili. Poslije kursa predavanja održanog u svojoj privatnoj nautičkoj školi u Perastu 1697. godine, Marko Martinović je povjerene mu ruske pitomce vodio na školsko putovanje po Jadranu do italijanske luke Bari, i nazad.

Drugo školsko putovanje obavljeno je ljeta 1698. godine, takođe po Jadranu. U Herceg Novom su sreli Petra Andrejeviča Tolstoja (1645 - 1729), koji je takođe bio u Veneciji na izučavanju vještina i kasnije postao ruski državnik i diplomata (od 1702. do 1714. ruski poslanik u Carigradu). Tolstoj i njegovi saputnici su doputovali u Perast, gdje su odsjeli kod raznih porodica. Tada se Petar Andrejevič upoznao sa Matijom Zmajevićem, kojem će docnije svojim preporukama kod ruskog cara dosta valjati. Napisao je politički i geografski osvrt "Sostojnie naroda tureckoga”, a vodio je i “Dnevnik”, koji je takođe objavljen kao vrlo zanimljiv dokument, utoliko značajniji što je riječ o prvom ruskom štampanom spisu o našim krajevima.

Među brojnim Bokeljima posebno se ističu imena: admirala Matije Zmajevića, tri admirala Vojnovića: Marka, Jovana i Aleksandra, o kojima će kasnije biti riječi; zatim Rišnjanina Petra Đaje Bjeladinovića, kapetana Palikuće, Jovana Bijelića, Jovana Kneževića i mnogih drugih. Pored ovih, u literaturi o našim pomorcima u Ruskoj vojsci pominje se više Vojnovića: Nikola, koji je u saradnji sa admiralom Ušakovim osvojio Ankonu u Italiji; kapetan Vladimir, koji je u borbi protiv Napoleonove vojske poginuo u bici kod Kulma (1813) i major Đorđe (Georgije), zatim: kapetan Miloš Antonijev Vojnović, kapetan Milan Nikolin Vojnović, potom, Jovo, Đorđe (Georgije), Ljubomir, Vladimir i Nikola - sva petorica kapetani iz porodice Vojnović na ruskim brodovima, kojima je Odesa bila matična luka. Sem tri generala Vukotića, o kojima će kasnije biti govora, ovdje ćemo spomenuti još trojicu u ruskoj službi: kapetana Stevana (Stjepana) Mihajlov(iča), cirkumnavigatora, koji je od 1823. do 1826. godine oplovio oko Zemljine kugle, i samim tim bio prvi južnoslovenski morepolovac koji je oplovio svijet; zatim Ivana Ivanov(iča), koji je učestvovao u bici kod Navarina, i kapetan - lajtnanta Ivana Mihajlov(iča). Plovili su pod ruskom zastavom mnogi naši odvažni Bokelji: korsari Joko i Ilija Crnogorčević, Špiro Pješivac, Simo Želalić, Marko Radimir, Mihailo Vučetić, Đorđe Stojković, Marko Pješivac, Božidar Cicović i mnogi drugi čija se imena ne znaju.

Uz ove, pominju se imena brodograditelja i graditelja pomorskih ruskih luka (na primjer, Matija Melada iz Perasta, ili Ivan Feodoseevič Boci, svakako iz Boke, na šta asocira i njegovo prezime, istakao se u olenjeckom brodogradilištu), zatim razni privrednici iz Risna, poznati po raznim komercijalnim i trgovačkim aktivnostima: Dimitrije Ljubibratić, braća Marko i Mitar Đurković, Nikola Popović, Drago Katurić, Vlado Kovačević i dr. Ili, iz Dobrote: Petar L. Tripković (vlasnik tri broda), braća Jozo i Tripo Ivanović i niz drugih. Bilo je, dakako, pomoraca i trgovaca i iz ostalih oblasti Crnogorskog primorja - iz Hercegnovskog kraja, iz Grblja i Paštrovića... O tome svjedoče i istraživanja V.J. Grigoriča, profesora Odeskog univerziteta, koji na osnovu arhivskih podataka kaže između ostalog, da su ruskoj mornarici životni puls davale i razne porodice: Komnenića, Cočića, Ivanovića, Nakićenovića, Đuraševića, Želalića, Malovića, Ilića, Đuranovića, Markovića, Popovića, Mrše, Perovića, Kažanegra itd, čiji su brodovi pod ruskom zastavom vršili tešku i opasnu plovidbu na jugu Rusije. A koliko li je tek bilo kapetana i posada na brodovima čije zastave nijesu bile ruske - pita se prof. Grigorič, i dodaje da je istorija ruskih pomorsko - trgovačkih preduzeća na Crnom moru sačuvala uspomenu na: Marka Gojkovića, Špira Vojnovića, braću Mitrović, Seniće, braću Janković, Pavkoviće, Lazareviće, Miloviće, Vukasoviće, Supičiće itd. Prof. V.J. Grigorič zaključuje da Rusi "baš toj slovenskoj mornarici", tj. bokeškoj - duguju zahvalnost za brzi razvitak pomorsko - trgovačke privrede i vaskolikog privrednog života južne Rusije.

Sa tla današnje Crne Gore u Ruskoj vojsci bilo je 30 admirala i generala (računajući tu i dvije počasne titule: feldmaršalsku crnogorskog suverena Nikole Prvog i general - majorsku prestolonasljednika Danila), što je, bez sumnje, jedinstveni primjer i svojevrstan fenomen u vojnoj istoriografiji da iz jedne male zemlje bude toliko visokih vojnih starješina u armiji jedne svjetske velesile, jednog populacijski tako ogromnog naroda. Poslije odsluživanja vojnog roka u Ruskoj vojci i odlaska "u rezervu" (penziju), admirali i generali našeg porijekla većinom su se povlačili na svoja velika i bogata imanja, koja su obično, pored plemstva i plemićkih titula, za ratne zasluge ponajviše u Južnoj Rusiji dobijali - i tamo su poput drugih ruskih plemića raskošno, "na ruski način" živjeli...

Iz knjige Dušana Martinovića : Crnogorski generali u ruskoj vojsci.

Dopuna: 16 Okt 2011 1:36


Ikona Sv. Fjodora Ušakova na ulazu u crkvu...


Crkva, danas na dan Sv.Fjodora 15.10.2011.


Zvonik sa sidrom...


Ikona koja se nalazi u crkvi sa ratnom ruskom andrejevskom zastavom i mornaričkim zvoncetom. Zastava je sa broda carske Rusije...


Kratak istorijat o ruskom vojnickom groblju, novopodignutoj crkvi i bratskom odnosu Crne Gore i Rusije kroz vrijeme do danas. Ima zanimljivih podataka.



Slika koja prikazuje ruske izbjeglice poslije oktobarske revolucije, prognanike svih društvenih staleža otpilike baš onakve kakvi su došli ovdje bježeći od boljševičkog jednoumlja i terora. Primio ih je kralj Aleksandar kao jednorodnu braću i pomogao koliko je mogao. Dolaskom komunista na vlast u HN, već stari ruski oficiri, ubijani su na pravdi Boga jer su bili izbjeglice komunističkog terora u Rusiji. Poznat je primjer generala Račinskog i njegove ćerke strijeljane od strane partizana u Hercegnovskom zaledju 1942.god.

Slika se nalazi u parohijskom domu pored crkve Sv.Fjodora.



Bronzana ploca sa crkve...sa trojarbolnim bojnim brodom Sv.Pavle na kojem je Ušakov razbio Turke na Crnom moru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Auh.....
Blagodarim. Kako i kad možeš stavljaj ođe što ti dopadne na ovu temu, tekstove ,slike, fotke...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Okt 2011 2:00



Spomenik kralja Aleksandra ruskim stradalnicima na ruskom vojničkom groblju u HN.

Treba napomenuti da je Ušakov ratovao uvijek protiv jačeg brojčano od sebe ali je u preko četrdeset pomorskih bitaka izašao uvijek kao pobjednik. Ni jedan njegov mornar nije bio zarobljen a čuveni Suvorov je poslije nevjerovatne Ušakove pobjede na Krfu i pada "kapije Jadrana" (najjače francuske tvrđave) izjavio: "Volio bih da sam bio običan kadet na Ušakovom brodu samo da sam mogao to da vidim".

Dopuna: 16 Okt 2011 2:08



Vraćajući se danas poslije leturgije zalivom, u Risnu kao da je doplovio iz Ušakovog vremena nalećeh na ovaj ruski jedrenjak.

O Ušakovu se ima dosta toga pisati...do danas niko nije ponovio njegov podvig a teško da će iko ikad.

Dopuna: 16 Okt 2011 17:36

Mornarica RF je za sveca zaštitnika uzela nepobjedivog admirala Ušakova, tako da se na svakom ruskom ratnom brodu nalazi njegova ikona i vojni sveštenik.







Mitroplit Amfilohije službu blagodarenja služi pred ikonom Svetog Fjodora Ušakova.


Митрополит Амфилохије је синоћ са свештенством на руском војном броду у Котору служио службу благодарења. Саслуживали су му отац Александар, војни свештеник на броду, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протосинђел Кирило (Бојовић) и протојереј Обрен Јовановић.



Појао је хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора.

На крају благодарења Митрополит Амфилохије се обратио руским морнарима пожељевши им да њихова мисија буде у функцији мира у цијелом свијету. У свом обраћању Владика је посебно нагласио значај црногорско-руских веза у прошлости, садашњости и будућности.

Повод за посјету великог десантног брода из састава Црноморске флоте је јубилеј 300-годишњице успостављања политичких односа између Црне Горе и Русије. Испловивши из Севастопоља, брод је преко Босфора и Отранта, допловио у Боку Которску и у уторак се усидрио у луци Котор, гдје ће остати до недјеље, а носи име по хероју отаџбинског рата Цезару Куникову.

Брод је дугачак 132, а широк 15 метара. Пун састав посаде броји 95 чланова, а капацитет овог десантног брода омогућује транспорт 190 војника, што одговара саставу чете морске пјешадије.

У унутрашњости брода, смјештено је 12 борбених оклопних возила, а у истом простору, по потреби може да се смјести 10 тенкова Т-80.

Н.П./Р.В./ИН4С портал

http://www.mitropolija.me/?p=8145#more-8145

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jel znas mozda iz koje godine je ova slika? i ko je postavio venac na spomenik?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

anonimus1993 ::

jel znas mozda iz koje godine je ova slika? i ko je postavio venac na spomenik?

Slika je napravljena juče

Vijenci su postavljeni od strane posade ruskog broda Cezar Kunikov. Imam jednu sliku spomenika u sirem planu pa cu postovati kasnije. Drugi vijenac je pretpostavljam položila naša strana.


Komanda broda u posjeti Cetinjskom manastiru.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Usakov ::anonimus1993 ::

jel znas mozda iz koje godine je ova slika? i ko je postavio venac na spomenik?

Slika je napravljena juče

Vijenci su postavljeni od strane posade ruskog broda Cezar Kunikov. Imam jednu sliku spomenika u sirem planu pa cu postovati kasnije. Drugi vijenac je pretpostavljam položila naša strana.


Komanda broda u posjeti Cetinjskom manastiru.

Aha znaci rusi su postavili venac, ja sam mislio da je neko od nasih (SPC) jer sam video nasu trobojku

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Okt 2011 18:08

anonimus1993 ::Usakov ::anonimus1993 ::

jel znas mozda iz koje godine je ova slika? i ko je postavio venac na spomenik?

Slika je napravljena juče

Vijenci su postavljeni od strane posade ruskog broda Cezar Kunikov. Imam jednu sliku spomenika u sirem planu pa cu postovati kasnije. Drugi vijenac je pretpostavljam položila naša strana.


Komanda broda u posjeti Cetinjskom manastiru.

Aha znaci rusi su postavili venac, ja sam mislio da je neko od nasih (SPC) jer sam video nasu trobojku

Pa ovaj kojeg se vidi dio i jeste naš, ali pored je ruski vijenac...postaviću kasnije sliku.

Dopuna: 01 Nov 2011 1:08

Evo je ona slika sa vijencima što obećah ranije...

Onaj jedrenjak koji sam već gore pominjao, nije slučajno doplovio u Crnu Goru. Zaista ima veze sa admiralom Ušakovim i preplovio je dugu rutu da bi nam donio dio moštiju svetog pravednog admirala i njegovog rođenog strica koji je takođe svetac i čije se mošti zajedno čuvaju u Sanaskarskom manastiru u Rusiji.

U međuvremenu se iz Risna prebazirao u Kotor ispred samog starog grada, na gradskoj rivi.





Bio sam na brod "Sv.Petar mitropolit moskovski" i razgovarao sa posadom. Krenuli su na put prije dvije godine sa blagoslovom patrijarha Alekseja i do Boke preplovili 7000 nm. Oplovili su Švedsku, Njemačku i kroz kanal La Manš uhvatili se Španije da bi kroz Gibraltar ušli u Mediteran.Usput su dio moštiju admirala Ušakova dali kao poklon Rusije Grcima preciznije stanovnicima Krfa, koga je admiral u slavnoj ratnoj kampanji oslobodio od Francuza i darovao Grcima slobodu poslije viševjekovnog ropstva.


Arhanđel Mihailo kao zaštitnik na pramcu...


Brod je vjerna kopija trgovačko-ratnog broda sa kraja 16. vijeka sličnog našoj braceri.


Pramčano sidreno vitlo...


Škote i konopci u duhu vremena...


Drveni biser na vodi...


Paluba...


Krma sa ruskom zastavom...


Brodsko zvono...


Kormilo...

Dopuna: 01 Nov 2011 1:20


Krmena kabina i komandant broda (desno)...uz čuvenu rusku votku. Dobrodošlica je uz čašicu i priču.


Na brodu se živi spartanski kao nekada...



Mošti svetog admirala Fjodora Ušakova u kovčežiću u obliku broda koji su donijeli Rusi svojim jedrenjakom, izložene su u crkvi Svetog Nikole u Kotoru.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobra tema. Nisam znao da je admiral bio tako dobar u bojevima.