Podzemna fabrika aviona SAAB - Linkoping

• 10Ovo se svidja korisnicima: Mercury, acatomic, Kombajn, Arhiv, Zerajic, m0nstrum_, Mixelotti, Vl veliki, PleoJSO, Djokkinen
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Legendarna podzemna fabrika aviona SAAB u Linkopingu mjesto je sa dugom tradicijom proizvodnje avione. Izgradnja fabrike započeće 1943 godine kao partnerski projektat SAABa i Kraljevskog Vazduhoplovstva.

Fabrika je građena tokom Drugog svjetskog rata u uslovima neposredne ratne opasnosti radi obezbjeđivanja nesmetane proizvodnje u ratu i miru. Fabrika je smještena ispod planine, a pored "redovnih" pogona kompanije SAAB u Linkopingu. U fabrici su naročito koncentrisane teško zamijenjive mašine, radionice za mašinsku obradu te postojeće zalihe. Fabrika je raspolagala prostorom za inžinjere, sistemom kontrole kvaliteta, mašinskim i limarskim radionicama, lakirnicom, termičkom obradom, konferencijskom salom, sobama za odmor, akvarijumom i jednim od najdužih pokretnih stepenica u Švedskoj.
Fabrika raspolaže sopstvenim vodozahvatom, bazenima, sistemom za hlađenje i gašenje požara.

Fabrika je raspolagala svlačionicama, kuhinjom i trpezarijom za 1.000 radnika u svakoj smjeni, te posebnim kancelarijama za planiranje i upravljanje zalihama.
Rukovođenje izgradnjom fabrike i upravljanje proizvodnjom vršio je SAAB, a finansiranje je vršilo Kraljevsko Vazduhoplovstvo koje je bilo i vlasnikom kompleksa. 1.avgusta 1968 vlasništvo nad postrojenjem preuzeo je SAAB.

Izgradnja kompleksa počela je 17.marta 1943, a prostor je postao useljiv decembra 1945. Premješteno je 146 000 м3 stijenske mase (grubog granita) oko 35 metara ispod nivoa tla.
Dobijen je prostor veličine 21 300 m2 po cijeni od 252.50 krune po m2 ( 75.10 kruna po kubiku). Pokretne stepenice i liftovi procijenjeni su na 205 000 kruna, a ukupni troškovi na 8,325,000 kruna.

U prostoru za smještaj ljudstva obezbjeđivana je temperatura od 20 stepeni, vlažnost vazduha od 60% te snadbjevanje vazduhom od 70 do 120 m3/tim po osobi.

Fabrika nije raspolagala smještajem za noćni odmor.




source - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



Prilaz




Međusprat


Osim što su pokazivali vrijeme ovi satovi su obavještavali i o temperaturama i jačini vjetra čime su omogućavali nadzornicima da aklimatizuju ljudstvo prije izlaska na površinu.


Generatorska soba






Restoran i murali


Sistem informisanja nadzornika i rukovodilaca o telefonskim pozivima


Jedan od većih stepenika između gornjih i nižih nivoa
Source [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



Pokretne stepenice izgrađene od drveta, bile su najduže u Švedskoj.


Arhivatorsko odelenje




Švedske stolice








Zalihe


Transportni koridor


Zaštitni kapci unutar objekta




Dio fabrike i danas koristi SAAB


Ojačanja




Lift












Source [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Source [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Maksimalni proizvodni kapacitet fabrike iznosio je jedan kompletni J 29 dnevno. Fabrika je svojoj namjeni služila do 1998 od kada se koristi samo za skladištenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Аууу, ово нисам знао, свака част Швеђани.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико је коштала изградња у данашњим еврима и доларима???

• 1Ovo se svidja korisniku: Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa nije sve u evrima i dolarima Iskander, ima nešto i u kronerima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лакше је створити слику исплативости таквог објекта ако индексирана цена у Еврима и или Доларима,у тексту се спомиње цифра од 8,325,000 круна то је сигурно по курсу 45-46 године јер изградња Жељеве је кошта 4 милијарди долара,а ово је већи комплекснији објекат од исте.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam jel ovo kompleksnije od Željave, ipak su ga uradili za dvije godine (ni dvije vrpce da se preseku). Na kraju krajeva Švedska je to, tamo bageri, utovarivači i alati vise o tarabama. Još ako su trebovali cement bez poreza na promet, taman je koštalo ko dvije vikendice.
Mada, koliko ima ekonomista i managera stvarno bi neko trebao da izdileriše te krune u dolare, po kursu iz "46.