Americki napad na Venecuelu iliti "SVO"

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sim.a, Kajzer Soze, ladro, kybonacci, ljuba, mkukoleca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neverovatno je da se neko još loži na nobelovu nagradu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kajzer Soze, amstel, Ray1973, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gde su bili Venecuelanski S-300VM? Stižu i prve konkretnije informacije.....

Venecuela je 2012. godine dobila prvi deo svoje porudžbine za protivvazduhoplovni sistem S-300VM, modernizovanu verziju sa dometom od 250 kilometara, postavši prva zemlja u Latinskoj Americi i Južnoj hemisferi koja je imala protivvazduhoplovni sistem velikog dometa. Venecuela i njena vojska pod komandom tadašnjeg diktatora Uga Čaveza, dobila je tada kompletnu bateriju, sastavljenu od šest vertikalnih lansirnih vozila (TELAR) sa dve ili četiri lansirne cevi, tri vozila za punjenje i radara za akviziciju/angažovanje 9S32ME.

Međutim, sada je otkriveno da, uprkos tome što je S-300VM sistem sa velikim dometom, pa čak i značajna pretnja za SAD, američke snage nisu morale da brinu o njemu, jer je bio 500 kilometara od njihove mete: Nikolasa Madura. Baza u kojoj je smešten sistem S-300 nalazi se u gradu El Sombrero, u regionu Gvariko, oko 160 kilometara južno od glavnog grada Karakasa, ali od izbora Donalda Trampa sistem je viđen u drugom delu zemlje, na krajnjem zapadu, u Marakaibu, na granici sa Kolumbijom.

Pošto je cela Trampova kampanja protiv Venecuele bila zasnovana na dva stuba – borbi protiv droge i proizvodnji nafte – venecuelanska vojska je, čak i krajem 2024. godine, nakon Trampovog izbora, rasporedila bateriju S-300VM u petrohemijskom kompleksu "Ana Marija Kampos", koji se nalazi na obalama kanala koji povezuje jezero Marakaibo sa Venecuelanskim zalivom. Ovo takođe štiti region poznat po prisustvu trgovaca drogom, s obzirom na njegovu kratku udaljenost od Kolumbije, oko 100 km. Ovo očekivanje napada u regionu na kraju su „potvrdile“ same SAD, koje su, raspoređivanjem nekoliko aviona i brodova u regionu, počele da izvode prelete blizu venecuelanske obale, svi počevši sa zapadne strane zemlje, blizu granice sa Kolumbijom, i prolazeći blizu Arube i Kurasaa.

Međutim, napadom 3. januara, sve se ispostavilo kao pogrešno, jer je Pentagon ciljao samo Nikolasa Madura, bez napada na dodatnu infrastrukturu ili vojne baze, a mnogo manje na ciljeve narko ili naftne industrije, sa izuzetkom tankera zaplenjenih na moru. S obzirom na to da je sistem S-300 bio povezan i potpuno operativan, pa čak i imun na elektronske smetnje lovaca „Growler“, baterija nije mogla ništa da učini, jer su svi američki avioni bili daleko van njenog efektivnog dometa. Da stvar bude još gora, S-300 nikada nije integrisan putem veze za prenos podataka sa baterijama Buk M2E, što je jedna od velikih originalnih prednosti ruskih sistema i što se pokazalo korisnim poslednjih godina u Ukrajini, uprkos početnim kvarovima sistema u Iranu i Siriji.

Uprkos napadu, Venecuela i dalje poseduje značajan broj protivvazduhoplovnih sistema, nastavljajući da prednjači u ovoj kategoriji u Latinskoj Americi.


Ceo tekst na: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Stig'o šef CIA-je kod Delsi u vizitu:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Panter, halkin gol
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

beowl ::
Treći najveći snabdevač Kine (iza Rusije i KSA) je Malezija. Ono što je zanimljivo je da zvanične cifre kažu da Malezija godišnje prodaje Kini više nafte nego što sama uspe da izvadi. Jedno od objašnjenja ove anomalije je i to da većina "malezijske" nafte za Kinu zapravo potiče iz Venecuele.

Nidje veze za Maleziju. A proizvodnja Venecuele je toliko niska (oko 900k bpd), da cak i da je 100% izvadjene nafte islo za Kinu to bi cinilo 7-8% nafte koju Kina uvozi.
Kina kupuje najvise nafte od Rusije, KSA, Iraka i Irana, s tim sto se te kolicine zbog sankcija i pretovara nafte na moru samo procenjuju. Takodje, znacajna kolicina se kupuje iz Nigerije, Angole i jos par africkih zemalja gde kineske kompanije imaju koncesije. Da ne zaboravimo Brazil i Gvajanu gde Kinezi imaju interese u naftnim poljima i dugorocne ugovore o kupovini sa Petrobras-om.

Takodje, spekulacije o strategiji po kojoj ce Amerika preuzimanjem zemalja da tim zemljama "zabrani" izvoz nafte u Kinu je najobicnija glupost. Svetsko trziste nafte je trenutno u blagom suficitu, sto pokazuje i istorijski niska cena nafte. Kad bi se zabranio bilo kojoj zemlji izvoz nafte u Kinu, zbog neelasticnosti samog trzista nafte, trzisna cena bi se bukvalno prepolovila u roku od mesec dana zbog nemogucnosti drugih da taj visak absorbuju.
Kina kupuje naftu od Venecuele i Irana zato sto postoji popust od 10-ak dolara po barelu, a oni ne obracaju paznju na americke sankcije.

Inace, kvalitet postova na ovoj temi kao i onoj o Iranu se zaista srozao.

• 1Ovo se svidja korisniku: mkukoleca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

100ka ::

Nidje veze za Maleziju. A proizvodnja Venecuele je toliko niska (oko 900k bpd), da cak i da je 100% izvadjene nafte islo za Kinu to bi cinilo 7-8% nafte koju Kina uvozi.
Kina kupuje najvise nafte od Rusije, KSA, Iraka i Irana, s tim sto se te kolicine zbog sankcija i pretovara nafte na moru samo procenjuju. Takodje, znacajna kolicina se kupuje iz Nigerije, Angole i jos par africkih zemalja gde kineske kompanije imaju koncesije. Da ne zaboravimo Brazil i Gvajanu gde Kinezi imaju interese u naftnim poljima i dugorocne ugovore o kupovini sa Petrobras-om.

Takodje, spekulacije o strategiji po kojoj ce Amerika preuzimanjem zemalja da tim zemljama "zabrani" izvoz nafte u Kinu je najobicnija glupost. Svetsko trziste nafte je trenutno u blagom suficitu, sto pokazuje i istorijski niska cena nafte. Kad bi se zabranio bilo kojoj zemlji izvoz nafte u Kinu, zbog neelasticnosti samog trzista nafte, trzisna cena bi se bukvalno prepolovila u roku od mesec dana zbog nemogucnosti drugih da taj visak absorbuju.
Kina kupuje naftu od Venecuele i Irana zato sto postoji popust od 10-ak dolara po barelu, a oni ne obracaju paznju na americke sankcije.

Inace, kvalitet postova na ovoj temi kao i onoj o Iranu se zaista srozao.




Nisi u pravu , moras sliku sagledati sire , informisati se i svojim ovakvim postovima ne srozavati kvalitet teme , zasto je ovo veliki udar na kinesku ekonomiju .?

Navodis podatke koliko kina kupuje od koga sirove nafe , ali ne navodis ili ne znas zasto je venecuelanska nafta drugacija od ostale i zasto ju je Kina uzimala i zasto joj je ovo veliki problem .

Tu nije samo jedan problem za Kinu vec ih ima podosta .

1. Najbitniji je sto se samo iz teske nafte moze dobiti BITUMEN . Iz venecuelanske teške nafte možeš dobiti i do 50-60% bitumena (asfalta) jednostavnom destilacijom. Iz lake nafte (kakvu imaju Saudijska Arabija ili SAD) dobijaš jedva 5-10%, ili čak nimalo. Da bi iz lake nafte izvukao ono što ti treba za asfalt, moraš da koristiš složene hemijske procese modifikacije, što je ekonomski neisplativo.

2. Teska nafta iz Venecuele koja je isla za KINU je 400.000 – 500.000 barela dnevno. Iako je zvanična statistika često nulta zbog sankcija, ta nafta je ulazila u Kinu pod imenom "Bitumen Blend" preko Malezije. To je činilo skoro 50% ukupnog kineskog uvoza baš te specifične, ekstra teške kategorije.

3. Rafinerije koje su preradjuju TESKU NAFTU , mogu samo nju da preradjuju , i prelazeci na druge dobavljace (Kanada Irak) dovode u pitanje svoju isplativost jer je njihova nafta skuplja, nije poenta u tome da će kineske mašine stati, već da im je poskupljenje proizvodnje asfalta i goriva direktan udarac na ekonomski rast.

4.Pošto je Venecuela bila pod američkim sankcijama, Kina je tu naftu dobijala uz ogromne popuste (nekada i po 20-30 dolara manje po barelu) u odnosu na svjetsku cijenu. Irak i Kanada naplaćuju punu tržišnu cijenu. Sa Irakom i Kanadom Kina mora da trguje devizama. Venecuelansku naftu je bukvalno "uzimala besplatno" na ime starih dugova. To je bio način da Kina izvuče barem neku vrijednost iz investicija od 60 milijardi dolara koje su inače bile propale.

Glavna primarna svrha venecuelanske teške nafte u Kini je proizvodnja bitumena (asfalta). Kina, sa svojim masivnim projektima izgradnje infrastrukture (putevi, aerodromi, mostovi), ima ogromnu potražnju za asfaltom, a venecuelanska nafta je izuzetno bogat izvor ove sirovine. Neke rafinerije u Kini, posebno u provinciji Shandong, proizvode oko 40% kineskog bitumena.
Kina tu naftu nije "kupovala" na slobodnom tržištu. To je bila otplata duga. Venecuela je dugovala Kini desetine milijardi dolara, a vraćala ih je isključivo u ovoj teškoj nafti. Preuzimanjem kontrole, SAD su Kini praktično obrisale potraživanja – Kina gubi i naftu i novac koji joj nikada neće biti vraćen.

"Preuzimanjem" Venecuele od strane Amera, oni izbacuju Kinu iz svoje "interesne sfere" , ovo je veliki udarac na Kineski ekonomski rast .Ameri nisu ovo uradile da bi Kinu ostavile bez goriva za aute , već da bi im uništile stratešku investiciju i specifičan dio industrije koji zavisi od asfalta i bitumena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''...Preuzimanjem kontrole, SAD su Kini praktično obrisale potraživanja – Kina gubi i naftu i novac koji joj nikada neće biti vraćen.
Preuzimanjem" Venecuele od strane Amera, oni izbacuju Kinu iz svoje "interesne sfere"...''

Nikad? Nikad ne reci nikad.
Izbacivanje iz interesne sfere? Ček polako, nije sigurno ni da je iz Venecuele izbačena a iz ostatka Južne Amerike ne može da bude izbačena. Šta više Kina ne može iz SAD da bude izbačena.
Izjave i sa strane Venecuele i sa strane SAD kažu da Kina nastavlja da kupuje naftu iz Venecuele, samo što novac neće ići samo Venecueli, što Kini ne menja ništa.