offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1093
- Gde živiš: Kruševac
|
@perica5
Za referendum, naravno!
Pitanja koja se tiču promene tumačenja ili delova Ustava se, uostalom, ne mogu na drugi način donositi, uz ispunjavanje i drugih predviđenih uslova:Ustav Republike Srbije ::...
Девети део
ПРОМЕНА УСТАВА
Предлог за промену Устава и усвајање промене Устава
Члан 203.
Предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, Влада и најмање 150.000 бирача.
О промени Устава одлучује Народна скупштина.
Предлог за промену Устава усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.
Ако не буде постигнута потребна већина, промени Устава по питањима садржаним у поднетом предлогу који није усвојен, не може се приступити у наредних годину дана.
Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се изради, односно разматрању акта о промени Устава.
Народна скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином од укупног броја народних посланика и може одлучити да га и грађани потврде на републичком референдуму.
Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
Када се акт о промени Устава стави на потврђивање, грађани се на референдуму изјашњавају најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.
Акт о промени Устава који је потврђен на републичком референдуму ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.
Ако Народна скупштина не одлучи да акт о промени Устава стави на потврђивање, промена Устава је усвојена изгласавањем у Народној скупштини, а акт о промени Устава ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.
Забрана промене Устава
Члан 204.
Устав не може бити промењен за време ратног или ванредног стања.
Уставни закон
Члан 205.
За спровођење промене Устава доноси се уставни закон.
Уставни закон се доноси двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.
...VEOMA VAŽNO!
Što se tiče izbora iz 2012. i ovog pitanja:
Izlaznost je bila ~58%, stranke koje su formirale vladu su osvojile 44,06%, što će reći da vlast odražava ondašnje želje oko 25,54% glasača. Treba reći da su u predizbornoj kampanji sve sada vladajuće stranke obećale politiku očuvanja aktuelnog Ustava i decidirano se zalagale za Kosmet u Srbiji (kao i skoro sve ostale partije).
Grupacija (jedina) koja se zalaže za dela koja bi implicitno mogla da dovedu do povrede Ustava po ovom pitanju je osvojila 6,52% glasova ili 3,78% ukupnog biračkog tela.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Pravno uzevši, ni teza o izlišnosti referenduma po ovom pitanju uz navođenje kao argumenta skorašnjih skupštinskih izbora nema nikakvog osnova niti utemeljenja ni u jednom aktu.
Više nego jasno.
------ ------
Jučerašnje saopštenje SPC, u celosti:Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве ::
22. Април 2013 - 10:27
Обраћање држави Србији и српском народу поводом парафирања споразума у Бриселу
У Бриселу је парафиран текст споразума „о принципима нормализације односâ“ између „Београда“ и „Приштине“, што је, свакако, еуфемизам уместо „Србије и Косова", односно између председника Владе Србије и „председника Владе Косова“, иначе лица са потернице коју је расписала Србија. Неотклоњиви је утисак да се ради о потпуном повлачењу институционалног присуства Србије на територији њене јужне покрајине, о успостављању ограничене аутономије српске заједнице на простору северно од моста на Ибру у Косовској Митровици, у оквиру Тачијевог естаблишмента, и, самим тим, о посредном и прећутном, али ипак фактичком признавању постојања система државне власти на Косову и Метохији независног од постојећег државног устројства Србије. Ствар је отежана пристанком државног врха Србије на несметани процес „евроинтеграцијâ“ тачијевског Косова (без помена Метохије, која звучи превише православно и српски, али и без било каквог помињања Србије у том контексту), а нема никакве сумње у то да ће, после плаћања овако високе цене за фамозни „датум о почетку преговора“, и то преговора са непознатим бројем нових услова и са неизвесним исходом, цена за сам евентуални улазак у Европску унију бити и формално признавање „независног Косова“ од стране Србије и њена обавеза да не омета добијање столице „Косова“ у Уједињеним нацијама.
Како изгледа, посреди је пре чиста предаја него ли макар каква-таква продаја наше сопствене вековне и, у духовном и историјском смислу, најважније територије, темпирана од великих сценариста, иначе наших проверених пријатеља и савезника, за стоту годишњицу ослобођења историјске Старе Србије од петвековног робовања Османлијама (1389 - 1912/1913). Нама се чини да би, у односу на овакав споразум, и подела територије била боље, праведније и одрживије решење. Такође се питамо шта је наша висока државна делегација тражила у Москви пре неколико дана ако је већ била спремна да прихвати „максимум могућег“, који је ипак мањи од „минимума пожељног“ са становишта елементарног државног и националног интереса Србије.
Имајући у виду све овде речено, а још више неизречено, али подразумевано, апелујемо на посланике у Народној скупштини Србије и на Председника Србије да, пред Богом, историјом српског рода и сопственом савешћу, измере и одмере своју моралну и историјску одговорност приликом одлучивања о давању или ускраћивању сагласности Србије као државе на овакав текст споразума.
Истовремено апелујемо на српски народ који је опстао и остао на својим вековним косовско-метохијским огњиштима и на сав остали српски род, ма где живео, да, каква год била одлука државног врха Србије, не призна диктат силе и неправде него да Косово и Метохију сматра, увек и заувек, својом земљом, не спорећи, ни на који начин, чињеницу да је то и земља оних Албанаца који у њој вековима живе заједно са Србима.
Црква ће, у сваком случају, остати са својим народом и у својим светињама на Косову и Метохији. То јој даје право и намеће дужност да упути овај апел.
АЕМ и Патријарх српски
И Р И Н Е Ј ср.
Из Канцеларије
Светог Архијерејског Синода
доставља: Епископ бачки Иринеј
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
