A šta tačno u ovom tekstu pobije izjave nekih na forumu?
Turska nije delova u Siriji (bar prema njihovom zvaničnom stavu) i sve se dešavalo u zaštiti vazdušnog prostora Turske za šta im ne treba ništa jer ne deluju u Siriji. Lavrov to zanemaruje i naravno koristi politički jezik da navede na zaključak koji njemu odgovara (nije povređen vazdušni prostor Turske). Nije bitno gde je stvarno bilo jer Turci za sada iza obranja imaju svoju priču koja ih i po tom tumačenju ništa ne dotiče u vezi sa ovom pričom oko odobrenja. Ne branim ih samo ukazujem da bombastični naslov i lukava izjava ne znače ništa posebno više od klasične igre koju igraju već danima oko toga ko su u Siriji loši a ko dobri momci.
Gama ::Nadam se da će ova situacija prosvetliti neke da konačno shvate da je ISIS turski produkt, a ne američki kako neki tvrde ovde. Zanimljivo je da je ISIS najaktivniji u zemljama ex-provincijama Osmanskog carstva i teritorijama koje se nalaze u neposrednoj blizini istih. Neka slučajnost? Teško.
Turska i Grčka su deo NATO-a još od 1952. Kada su postajali članovi NATO tada se nije gledalo na sukob između Turaka i Grka već se gledao da se Sovjeti zatvore sa svih strana. Već dvadeset godina posle ulaska, 1974, vi imate tursko-grčki spor oko Kipra. Od devedesetih imate pokazivanje zuba Turaka, izigravaju šefove na Bliskom istoku kad je bio sukob u Iraku 1991. i 2003. Amerima su oni trebali, ali sad već postaju neposlušni i moraju da se ograniče. Od kad je došao Erdogan oni se ponašaju osiono i bukvalno se u sve mešaju. To ne odgovara niti NATO-u niti SAD jer niko ne želi da zbog ličnih ambicija jednog političara gurne u haos ceo region, pa i svet.
U vezi NATO:
NATO nikad nije bio monolitan savez (na žalost pro-NATO publike) kakvim se predstavlja od devedesetih. Od kad su nastali njih je ujedinio jedan isti cilj – odbrana od mogućeg sovjetskog napada (koji je samo pojačavan u u glavama pojedinih političara). Od 1949. pa do 1991. imate NATO koji ima konfrontaciju između samih država, imate Francuze koji nisu učestvovali u radu NATO-a, Turke i Grke koji su se sukobljavali, Turke koji su koketirali sa Sovjetima vrlo često i sl. Kada je SSSR pukao nema više pretnje i stvari su postale još opuštenije, a NATO je izgubio svoj primarni zadatak pa je brže bolje požurio da kaže da mu je cilj i borba protiv terorizma. Na kraju došli smo do transformisanog NATO Frankenštajna koji je još podeljeniji. Tako je juče Miloš Zeman (predsednik Češke) kritikovao Turke i nazvao njihov potez radikalnim. Očigledno je, na osnovu ove izjave, da niko nije lud da se konfrontira sa Rusima sa kojima nastoje da šire biznis, osim možda Turske.
Gotovo sigurno da će za Erdogana i njegovu svitu biti pogubno ukoliko izgubi Ruse jer će morati da se oslone isključivo na Amere (mada čisto sumnjam da će oni imati sluha za turske apetite) koji su sad u osetljivoj fazi jer su na zalasku svoje moći pa se trude da se sa glavnim akterima ne konfrontiraju.
U celoj ovoj priči meni je zanimljivo sledeće:
Danko je lepo opisao proceduru za obaranje aviona. Meni je samo interesantna činjenica da se obori avion koji napušta VaP – ja ne znam šta su ovi razmišljali: bio u našem prostoru, ali ajd da ga skinemo, drž’ ga, beži nam. Valjda bi po svim propisima trebalo da se prostor brani od uljeza koji idu u dubinu teritorije, a ne neko ko napušta prostor (oterali su ga, postigli su ono što su hteli i kraj)? Druga zanimljivost je što su zaokrenuli priču: nisu znali čiji je avion. Postavlja se pitanje da li to znači da se zaštita vazdušnog prostora primenjuje selektivno? Ako su Rusi – puštaj, ako su Sirijci – udri. Ono što mi je upalo u uvo je audio zapis koji kruži internetom: „You are approaching Turkish airspace change your heading to south.“ (Prilazite turskom vazdušnom prostoru, usmerite kretanje ka jugu). Ja ne znam za neki slučaj da se suverenitet jedne zemlje, u pogledu vazdušnog prostora, protezao i na teritoriju suseda.
Ova tri slučaja me navode na zaključak da Turci pokušavaju da glume silu u odnosu na Siriju i da su se ovde žestoko opekli.
Do vojne konfrontacije sa Rusijom sigurno neće doći iz nekoliko razloga. Ne zaboravite da po članu 20. i 21. Sporazuma o regulisanju plovidbe moreuzima (Montre, 1936) Turska ima pravo da ukoliko bude u neposrednoj opasnosti od rata zatvori prolaz za sve ratne i civilne brodove što može pogoditi i Ruse i njihove interese u Siriji. Koliko god Rusi snabdevali avionima preko Irana i Iraka ipak je ova pomorska veza izuzetno značajna.
Mada, kako već sami Arapi pričaju (prema tviter nalozima) iz svega ovoga će profitirati Kurdi koji će imati zaštitu ruskih aviona od turskih napada u Siriji jer im to omogućiti nesmetana dejstva od vazduhoplovstva ISIS-a (kako u žargonu zovu tursku avijaciju).
Biće zanimljivo gledati ekonomski sukob Turaka i Rusa. Rusija je uvela sankcije EU pa ih primorala da polako popuste (siguran sam da će EU tiho ukinuti sankcije i praviti se kao da se ništa nije dogodilo). Šta će tek biti sa Turcima, koji su sitna riba, mogu da zamislim. Pored toga, trebalo bi obratiti pažnju i na druge države – poput Jermenije (bliži Rusima) i Azerbejdžana (bliži Turcima). Ovi u Azerbejdžanu mogu da iskuse značajan pritisak Rusije kako bi se eliminisao proturski uticaj. To bi odgovaralo i Jermenima, i Rusima, pa i Irancima.
Kao što mi reče jedan moj sagovornik, Erdogan se pravio važan, skinuo pantalone, ali se potom okrenuo i sagnuo.Ne tvrde "NEKI"..Vec tvrdi ovaj cika:
Ovaj cika:
Ovaj cika:
Ova druzina:
Obavezno pogledati..!
Ja ne znam druze koga ti ovde pokusavas u nesto da ubedis a na stvari gledas veoma povrsno.
Naravno da to rade preko svojih satelita na bliskom istoku Turske,S.Arabije,Katara i delimicno Izraela.Kako bi drugacije mogli..?
Асадова армија напредује у провинцијама Латакија и Алепо
ФРОНТ СЕ ГРАНИЦИ СА ТУРСКОМ ПРИМАКАО НА 30 КИЛОМЕТАРА – УСКОРО НАПАД НА ГРАД САЛМА
СИРИЈСКА армија и даље напредује. Ослободила је сва насеља око своје авио-базе Кувејрис у провинцији Алепо.
Истовремено је напредовала и у северним и североисточним областима провинције Латакија и на југозападу провинције Алепо, где је – за само један дан – преузела контролу над неколико важних планинских кота.
Успут је, ако се тако може рећи, ослободила девет насеља.
Државна агенција Сана прецизирала је: „Владине снаге опет контролишу планине Китф-ал-Хадер и Ал-Млуха. Још траје борба за планину Џиб-ал-Ахмар“.
У провинцији Алепо, линија фронта се приближила на само 30 километара од границе са Турском.
Чим овлада са Џиб-ал-Ахмар, сиријска армија ће моћи да крене на град Салму који се сматра главним упориштем Џебхат ан-Нусра.
