|
Poslao: 15 Okt 2016 18:25
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19184
|
Verovatnoca pogotka se daje za mete koje se ne krecu, ne pucaju nazad, ne rade protiv dejstva i najcesce imaju dodatne reflektore da bi bili jasnija meta radarima za navodjenje.
Toliko o korisnosti tih podataka.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2016 18:51
|
offline
- slonic_tonic
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Jun 2014
- Poruke: 7982
- Gde živiš: Zagreb
|
nelsa ::
.Prvo klasifikacija brodova se ne vrši po deplasmanu...i zavisi isključivo od mornarice....pa zato i imamo situaciju da je negdje korveta teža tri puta od razarača u drugoj mornarici...
Ne slažem se s tvojom tvrdnjom.
Klasifikacija po tipovima ratnih brodova: korveta, fregata, razarač, krstarica, bojni brod isl. je upravo klasifikacija po veličini.
Naravno, veličina često uvjetuje i namjenu broda, pa tako ne možeš imati korvetu koja će služiti za prekooceansku pratnju (što bi Amerikanci rekli "blue water navy"), jer ona zbog male veličine jednostavno nema dovoljnu autonomiju.
Korvete su općenito kategorija najmanjih ratnih brodova. Manji ne postoje, tj. sve što je manje zove se čamac (torpedni, patrolni itd.).
U pojedinim mornaricama kapitalni brodovi mogu biti korvete, to je istina. Npr. ako je korveta najveći brod u mornarici, onda će ona biti kapitalni brod, ali to je ne čini fregatom, a pogotovo ne razaračem.
(kao što u nekom selu u kojem najveća kuća ima 2 kata, tu kuću nećemo zvati neboder ni oblakoder, nego jednostavno u tom selu nebodera - nema.)
Jedino iz propagandnih razloga pojedine mornarice će svoje korvete zvati fregatama ili čak razaračima.
Ovo je jedino u čemu se mogu složiti s tobom: nije od mene bilo "politički korektno" što sam rekao da Iran skoro da nema mornaricu. To je bio slobodan stil.
Ispravno bi bilo da sam rekao: Iran ima mornaricu, ali vrlo ograničenih mogućnosti, čiju bi kompletnu flotu mornarice nekih mnogostruko manjih zemalja mogle izbrisati s površine u vrlo kratkom roku.
Na žalost, na pučini se ne računa broj ljudi koji su na platnom spisku, nego ono čime možeš isploviti i ugroziti neprijateljske brodove.
Tu je Iran jako tanak u okvirima nekakve ozbiljne sile, osim te 3 ruske podmirnice klase Kilo, kako sam već naglasio.
Što se tiče svih ovih brodova koje si ti nabrojao, nisi rekao ništa što već nije spomenuto. Te brodove Jamaran i Damavand sam spomenuo, to je ta klasa malo povećanih engleskih "fregata" koje imaju istisninu 1500 tona.
Istina, to je najveći iranski borbeni brod, ali to je opet - mali brod. Ti ga možeš zvati razaračem, ali za usporedbu, američki razarači imaju 9000 - 15000 tona, dakle to su mnogostruko veći brodovi. O naoružanju da ne pričam.
Taj razarač Khalije Fars od 7500 tona koji spominješ je fikcija. Kao da pričamo o ruskom nuklearnom nosaču aviona. Kad on jednog dana bude u moru i naoružan, a to će biti možda za 10 godina ako bude sreće, onda možemo o tome razgovarati.
I na kraju, ja bi jako volio da Iran ima mornaricu jaču od USA, ali ja nisam noj, ne zabijam glavu u pijesak i ne zanosim se fantazijama.
nelsa ::
Tvoja konstatacija da Iranska mornarica skoro nepostoji je glupost
da li je ovo zaista bilo potrebno?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2016 18:53
|
offline
- CHARLIE JA.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Apr 2009
- Poruke: 3702
- Gde živiš: JAGODINA
|
Zbog napretka tehnologije i opreme velika je zbrka oko toga šta je korveta, šta fregata, šta su razarači a šta krstarice.
A ima i onih mornarica koje još koriste izraz Razarač (destroyer) za klasične fregate.
Inače sada su fregate preuzele ulogu razarača jer izvorno:
"Разарачи су се развили у другој половини XIX века као одговор на појављивање торпиљарке па му и име долази од енглеског назива torpedo boat destroyer (разарач торпиљарки) који му је дала британска морнарица".
Ja generalno prihvatam podelu u kojoj domet i vrsta oružja, deplasman (uslovno), "izdržljivost" (long-endurance) i el. oprema određuju šta je šta.
- Raketni čamci, topovnjače i torpedni čamci (ima ih ponegde) spadaju u laka plovila (do 500t) sa PB oružjem do 70-80Km; ART od 12,7mm do 76mm i AA oružjem do 5-6Km
- Korvete (od 500t do 1200t) imaju PB oružje do 70-80Km (poneki 120Km), ART od 12,7mm do 76mm, AA do 10Km (neki 15Km), PP (torpeda i/ili bacače RBU-1200/6000).
- Fregate (od 1200t do 2500t /ima ih i 4800t npr. Type 22) sa PB raketama do 120Km, ART 12,7mm do 127mm, AA od 10km do 18Km ( u zadnje vreme do 40Km), PP torpeda i el. opremu za izviđanje, ometanje (ED i PED)
- Razarač (od 2500t do 5500t) sa PB raketama do 180Km (neretko manje 120km), ART 12,7mm do 127mm, AA do 50Km-60Km ( u zadnje vreme do 80Km), PP torpeda i znatnu el. opremu za izviđanje, ometanje (ED i PED) i sve češće sa krstarećim raketama za udare po kopnenim ciljevima.
- Krstarice (od 5500t pa nadaje) sa PB raketama do 180Km (neretko i više do 550Km ili 1000Km), ART 12,7mm do 127mm, AA do 90Km-250Km ili više, PP torpeda i znatnu el. opremu za izviđanje, ometanje (ED i PED) i sve češće sa krstarećim raketama za udare po kopnenim ciljevima.
Dakle Iranski brodovi su:
Damavand (može da uđe kao razarač zbog PB raketa ali pitanje je koliko je to tačno jer izvorna raketa ima domet oko 150Km) i Jamaran (čista fregata).
Linkovi za brodove
Iranian frigate Damavand
https://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_frigate_Damavand
Iranian frigate Jamaran
https://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_frigate_Jamaran
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2016 19:14
|
offline
- slonic_tonic
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Jun 2014
- Poruke: 7982
- Gde živiš: Zagreb
|
nelsa ::
Razarači su po definiciji brza i plovila sa sposobnošču da vode borbu u vazduhu ,na površini i ispod površine...
Razarači nisu ništa brži od drugih borbenih brodova. Svi se oni projektiraju tako da imaju maksimalnu brzinu koja je uvjetovana duljinom trupa broda. Kod većine ratnih brodova to je oko 30 čvorova.
Radi se o tome da brodovi u deplasmanskom režimu plovidbe (a to su svi brodovi velike nosivosti) imaju ograničenu brzinu koja ovisi o dužini njihovog trupa, tj. vodene linije.
Dodavanjem snage pogonskog agregata, ništa se ne dobija, tj. dobija se vrlo malo, a efikasnost drastično pada.
Deplasmanska brzina je zadana duljinom broda i to na takav način da je valna duljina pramčanog vala jednaka dužini broda.
To se računa po formuli: deplasmanska brzina
... pri čemu je:
LWL - dužina vodene linije u stopama
vhull - deplasmanska brzina plovila u čvorovima
Zato jedan deplasmanski brod dužine 50 metara neće moći imati brzinu istu kao onaj od 200 metara.
fizikalno objašnjenje za ovaj fenomen je to da povećanjem brzine broda dolazi do interferencije pramčanog i krmenog vala, koji na krmenoj strani rezultira velikim krmenim valom, a koji onda "vuče" brod prema nazad.
to pravilo vrijedi za sve deplasmanske brodove koji su djelomično uronjeni. Kod brodova koji su potpuno uronjeni tj. podmornica to se računa drugačije i oni imaju veću maksimalnu brzinu. To je razlog zašto većina podmornica u ronjenju imaju puno veću brzinu nego kad plove na površini.
(pod uvjetom da koriste isti pogon u oba slučaja, što kod dizelašica nije slučaj  )
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Okt 2016 00:54
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2016
- Poruke: 1442
|
Meni se pak čini da amerikanci traže sve više izgovora, da bombarduju Hute.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Okt 2016 14:45
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 2492
|
sekretar ::Meni se pak čini da amerikanci traže sve više izgovora, da bombarduju Hute.
naravno, Sirija se pokazala kao previše tvrda i da ne bi bilo da su ustuknuli kao miševi organizovaće najgore moguće bombardovanje protiv Huta... bojim se da će civili proći gore nego Vijetnamci kada su ih palili napalmom
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Okt 2016 18:50
|
offline
- djox
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Nov 2010
- Poruke: 96683
|
Citat:A Yemeni engineer from Ma'rib built a demining vehicle & called it "volcano"
|
|
|
|
|
|
