Specijalna vojna operacija u Ukrajini, 2026. komentari

• 2Ovo se svidja korisnicima: TheDictator, GrobarPovratak
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rossvet-3 ima latenciju vecu za 10 do 15 procenata od Starlinka (on je trenutno od 25 do 40 ms) ali to nece bitno uticati na prenos recimo video signala. Prijemni uredaji Starlinka rade u Ku bandu (kao prijemnici na satelitskim antenama za prijem TV kanala) Ku-band je od 12–18 GHz a Rossvet bi trebao raditi u Ka-band 26–40 GHz to zahtjeva vece antene i snage ali ima i veci propusni opseg. Takodje sto su vise frekvencije signal je osjetljiviji na padavine i fizicke prepreke. Recimo sigurno si nekad vidio da ispred satelitske antene izlista neko drvo i jacina signala drasticno padne takodje i prilikom padavina se isto desava. Sve ovo je jos nepotvrdjeno vidjecemo kako ce to da radi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: TheDictator, cifra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cifra ::Ku-band je od 12–18 GHz a Rossvet bi trebao raditi u Ka-band 26–40 GHz to zahtjeva vece antene i snage ali ima i veci propusni opseg.

Veca frekvencija zahteva MANJE antene (za isto pojacanje tj gain). Takodje zahtevana snaga je manja posto je ka band bolje optimizovan (vise protoka po jedinici resursa).

• 4Ovo se svidja korisnicima: jammedrudder, TheDictator, cifra, ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Starlink ne radi samo u Ku-bandu Ku-band phased array se koristi za komunikaciju sa korisničkim terminalima dok mu Ka-band pa i E-band služe za gateway linkove i backbone mrežu, korisnik vidi Ku-band dok se Ka i E koriste u pozadini.Ka-band ne znači automatski veće antene. Teoretski antena može biti manja ali je problem usmeravanje snop je uži, pa beamforming mora biti jako precizan.
Latencija nema veze sa tim da li je Ku ili Ka band. Ona najviše zavisi od orbite LEO u ovom slučaju i načina kako je mreža organizovana. U praksi neće igrati veliku ulogu za većinu stvari osim možda nekih specifičnih primena.Ka-band daje veći kapacitet, ali dolazi sa većom osetljivošću na padavine i prepreke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Да би била константна покривеност било које територије, биле би потребне стотине сателита.Prema tvojim i "cifrinim" podacima i podatku sa interneta da se sateliti u ovakvoj orbiti nad istom tačkom pozicioniraju svakih 16 dana (u idealnoj polarnoj orbiti i sa savršeno loptastom Zemljom bilo bi 5), dolazi se do računice od 4,320 satelita za konstantnu pokrivenost jedne tačke.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kenanjoz, zokizemun
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko god vremena da daju, ovih 16 satelita su prozor koji se zatvorio gašenjem Starlinka. Ukrajinci su kukakli krajem prošle godine kako im čine veliku štetu u pozadini.
Ako satelit dnevno 15 preleta preko Ukrajine, to znači 15 prozora od po 30min (možda više, možda manje,u zavisnosti koliko 1 satelit daje pokrivenost). Nije 24h dnevno pokrivenost kao Starlink, ali za početak više nego dovoljno da se razvuče pvo i da se neometano gađa logistika u ukarjinskoj dubini.

Edit. Ne znam gde vi nalazite te brojeve u hiljadama. Starlink ima operecionalan internet na svetskom nivou sa nekih 10000 satelita. Rusiji je potrebno (za sada) da pokrije pojas širine 200-300km (za početak ne stalno).

• 3Ovo se svidja korisnicima: jammedrudder, Lucije Kvint, GrammaticalAnalysis
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jammedrudder ::
Veca frekvencija zahteva MANJE antene (za isto pojacanje tj gain). Takodje zahtevana snaga je manja posto je ka band bolje optimizovan (vise protoka po jedinici resursa).

Tako je ja sam u brzini pogrijesio trebaju manje u najgorem slucaju slicne velicine kao za Ku band, sto se tice snage razlika je u skoro 300 kilometara udaljenosti pa i to ima uticaj sigurno, vjerovatno ti znas bolje ja to samo procitah negdje

• 12Ovo se svidja korisnicima: sap, Panter, Veless, Litostroton, mkukoleca, Milometer, ssekir75, Otto Grunf, amaterSRB, kolle.the.kid, zokizemun, bladesu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Најмасовнији напад икада: Украјину је напало скоро хиљаду дронова.

Citat:Ваздушни напад траје од јуче увече. Главна подручја напада била су Лавов, Кијев, Ивано-Франковск, Тернопиљ, Виница, Дњепар, Одеска област и подручја на првој линији фронта.

Руте дронова покривале су данас скоро целу земљу.

Током дана, Украјину је напало још 556 дронова (+390 ноћу) – ово је један од највећих напада Русије, изјавио је портпарол украјинског ваздухопловства Јуриј Игнат.

У Виници, дрон Герани се срушио на регионално седиште Службе безбедности Украјине (СБУ).



Данас 24. марта 17:48 [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 6Ovo se svidja korisnicima: burevestnik, cifra, draganl, TheDictator, Žrnov, nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako uzmemo scenario za Rossvet-3 visina oko 800 km i inklinacija oko 100° polarna / sun-sinhrona Na toj visini satelit ima solidan footprint, ali realno upotrebljiva zona za normalan signal i rad je nekih 1000–1500 km radijusa. Problem je što LEO satelit ne stoji nego proleti za par minuta, tako da bez dovoljno komada nemamo pokrivenost nego samo povremene prelete. Polarna orbita jedobra jer pokriva sve kroz vreme, ali nije idealna za konstantno držanje jedne oblasti pod nadzorom jer sateliti dolaze u trakama i između njih ima praznog hoda, pa mora više orbitalnih ravni i dovoljno satelita u svakoj da sezatvore praznine. Znači nekih 7–10 ravni sa 15–20 satelita po ravni, što nas dovodi na ukupno 120 do 200 komada. I tu dolazimo do racunice da ispod 30 to nije pokrivenost nego ono uhvati kad prođe, oko 80 već na neki kontinuiran nadzor, dok sa 120+ ulazimo u ozbiljnu priču sa preklapanjem i rezervom. Ako pričamo o pravom vojnom 24/7 nadzoru bez rupa, onda je realnije gledati bar 150–200+ satelita u takvoj konfiguraciji, broj sam po sebi ne znači mnogo ako ostatak sistema nije dobro urađen koliko satelita može istovremeno da gleda istu zonu i kako se rešava handover je ključno, Ovo je okvirno, sa tim parametrima, ispod 120 komada nema ozbiljne priče o stalnoj pokrivenosti države veličine Ukrajine.
Jedna bitna stvar to ne pokriva samo Ukrajinu. Sa tim footprintom od 1000–1500 km, svaki prolaz zahvata dosta širi region tako da uz Ukrajinu praktično dobijamo pokrivenost i Poljske, Belorusije, zapadne Rusije, Rumunije, Moldavije, Slovačke Mađarske, a u nekim prolazima i šire Baltik, Bugarsku, pa čak i delove Turske ili Nemačke. ovde je fokus samo Ukrajina , ali sistem realno pokriva dobar deo istočne Evrope.

• 6Ovo se svidja korisnicima: burevestnik, Trinitron1, draganl, Otto Grunf, bladesu, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Udar gerana u Lavovu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

shiro ::Udar gerana u Lavovu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

???
Кажу град са стотину цркава, па је можда зато била већа вероватноћа. Грешком или намерно, свеједно није добро.