offline
- Pridružio: 29 Apr 2026
- Poruke: 73
|
- 24Ovo se svidja korisnicima: markolopin, galerija, dolinalima, Sirius, kalens021, nemkea71, raptorsi, nebojsag, ZetaMan, rovac, sap, jon istvan, jalos, paja69, Pavel Medved, PlayerOne, Panter, proleter373, StalniPromatrač, dmrdc, Beardonitch, tecataki, zlaya011, sevenino
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
chichabg ::
Doći će, doći će i to ne mali broj njih, ali iz Centralne Azije (Tadzici, Uzbeci, Karakalpaci, Turkmeni, Kirgizi i drugi), što je mislim sasvim ok iz ruske perspektive. Ljudi iz Centralne Azije su i onako preplavili svaki ozbiljan ruski grad. Inače, svi ti pomenuti narodi su i te kako zastupljeni kao gradjevinci po Rusiji, a u pomenutim delovima Ukrajine će i te kako biti potrebni ljudi tog zanimanja. Svojevremeno sam gledao neki kratki ukrajinski ,,dokumentarac,, gde su, naravno zlonamerno, prikazivali razne Azijate po Marijupolju, koje su navodno Rusi naselili nakon ,,osvajanja,, grada, a zapravo radilo se o dundjerima koji su radili na obnovi. Inače, Rusiji baš kao i ostatku Evrope treba radna snaga, pa je zbog toga i ona puna migranata, što je mač sa dve oštrice. Medjutim, Rusi su u boljoj poziciji pošto su njihovi migranti iz bivšeg SSSRa, što je manje više slična kultura, svi znaju ruski i slično, tako da mnogo lakše dolazi do uklapanja i do rusifikacije.
Колега, ја разумем твоју теоријску поставку, али као неко ко је радио тамо и лично користио услуге тих како их тамо иронично зову „инострани специјалисти”, стварност на терену је потпуно другачија.
Као прво, баш и није нека „поплава” таквих, има их пуно, тачно , али не баш у толикој мери како се представља. Друго, прича о њима као о „грађевинцима” је чиста илузија. Чак 90% њих на градилиштима (стројкама) чини искључиво помоћна радна снага, док је остатак приучен у ходу. Ја лично Мухамеду дам унимер замолим да нешто „прозуји”, он га шета два дана по градилишту и на крају ми тражи повећање дневнице јер је замислио да је сад мајстор.И то на унимер,шта би ми тек тражио да му дам ОТДР.
Статистика заправо каже да само 13% новопридошлих уопште ради на грађевини. Остатак чине достављачи, дворници,таксисти и возачи, а они који успеју да „смувају” руски пасош (паспорт) сматрају да су догурали до врха каријере ако се запосле у обезбеђењу („охрани”).
Оно што је кључни проблем за руску државу и друштво, а што твоја анализа потпуно превиђа, јесу разне заблуде.
Највећа заблуда домаћих послодаваца води се оном логиком „ма јесте да ништа не знају, али јефтини су, брате”. Међутим, та њихова наводна компаративна предност се потпуно анулира када у пракси видиш шта раде. Својим потпуним аматеризмом и нестручношћу редовно изазивају тешке хаварије, па чак и катастрофалне ПОЖАРЕ на објектима. На крају, штета коју направе кошта десет пута више него што би коштао прави, школовани руски мајстор. Та „јефтиноћа” је заправо најскупља ставка.
Прича о лакој „русификацији” пада у воду чим изађеш на улицу. У јавном простору се понашају као да су у својим забитима, игноришу локалне норме понашања, гласни су, намећу своја правила и културу, а према домаћем становништву често показују потпуно непоштовање. Уместо интеграције, они стварају своја изолована гета и паралелна друштва усред руских градова.
Они су развили феноменалан систем где врло добро знају да „качају” и захтевају своја права, социјалну помоћ, дечије додатке и повластице, али зато упорно и агресивно избегавају било какве обавезе према држави која их је примила.
Они масовно раде на црно, не плаћају никакве порезе, доприносе ни државне дажбине, а сву зараду у кешу износе из земље и шаљу назад у своје републике. Држава од њих економски нема скоро ништа, осим чистих трошкова.
Врше огроман притисак на здравство јер масовно користе бесплатне државне медицинске услуге, породилишта и болнице, доносећи са собом и разне тропске и ендемске болести које су у Русији давно искорењене. Тиме праве озбиљан колапс у руском здравственом систему, у који нису уложили ни једну рубљу пореза.
Када треба да се узму бенефити и пасош, први су у реду, али зато масовно избегавају да се пријаве на војну евиденцију („војни учет”), иако су узели држављанство.
У Русију уђу са уредним папирима, а када они истекну, једноставно нестану у илегали. Зато у Русији траје непрекидна кампања и лов на њих. Оне напредне камере за препознавање лица у московском метроу (биометрија),због наводног бесконтактног плаћања истог, данас масовно служе безбедносним службама управо за лов на ове илегалце.Чак и када их депортују, систем има рупу. Оду кући, легално промене име и презиме у Таџикистану или Узбекистану, узму нови пасош и за месец дана су опет у Русији под новим идентитетом.
За Русију, и не само за њу, дугорочно решење уопште није у бесконачном увозу ове неквалификоване радне снаге која јефтиноћу наплаћује пожарима и хаваријамa. Право решење је радикално повећање степена аутоматизације у производњи и пољопривреди. Русија мора масовно да примењује најновија технолошка решења како би максимално смањила потребу за физичким људским ресурсима.
Најбољи пример за то је савремена пољопривреда: данас један једини технолошки опремљен пољопривредник са модерном механизацијом обрађује и производи више него што су некада могла три цела села заједно. То је правац у коме Русија мора да иде, а не да, чак и легално увози милионе људи који дугорочно доносе много више социјалних, безбедносних и инфраструктурних проблема него што реално доприносе економији
|
