offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 07 Jul 2019 11:30
Može Vatra itekako može, za rakete je malo diskutabilno (zbog prizemne stanice) mada je i za njih moguće pod određenim savremenim i skupim rešenjima i nisam siguran da li je potrebeno osim u slučaju protivnika veoma jakog u kotrabairanju, a za cevaše je izvodivo već sada samo uz pomoć kompa i žičanog telefona ili data linije ako već sa pravom ne verujemo drugim vezama mada ih na toj udaljenosti i ima.
Suštinski to spava na metodi KOR ali sa biltenom i kompićima ali savršenim pozicioniranjem i orijentacijom visoke tačnosti (tu je problem naravno to obezbediti) možemo da divljamo treba smao malo mašte i razumevanja, pa se integriše metoda KOR i metoda popravljenih elemenata sa MBP itd. td. E ali sa udaljenošću cevke do 1000 -1500 m dalje je malo klimavo i to unutar iste topografske celine (ne preko nekog brda na primer, nego ista dolina ista zaravan itd.
Ne bude uvek rezultat baš 99% istovetan uvek kao kada gađaš iz postrojbe ali bude daleko bolji od metode KOR daleko, daleko bolji, ptpuno upotrebljiv u apsolutnoj većinislučajeva a dobiješ ono što želiš, da korekturno oruđe izađe iz gađanja.
Apsoloutno te podržavam u toj ideji i može se prilično lako i razraditi ali traži navedene ne baš lake uslove.
Tu sad otvaramo i neke druge pravce i mogućnosti u zavisnosti od protivnika ... NPr. ono što ja lično volim a to je ešaloniranje pogodaka koje ugavnom nestalo ali to je van priče tu se ne održi skritost položaja samo se dobije na brzinikada ti MBP nisu pristupačne ili nisu dovljno dobre jer recimo gađaš jako daleko.
Dopuna: 14 Jul 2019 10:04
Uradiću vam to detaljno, čim budem stigao, pa možemo da metod i podvrgenemo kritici izračunavajući verovatnoće.
Međutim u sledećem periodu koji može da potraje od nekoliko dana do nekokoliko meseci pa i svih 6 biću vrlo zauzet i van Beograda a nekako (retrogradna psihologija , grad moje mladosti) vam se javljam samo kada sam u Beogradu.
No sticajem okolnosti sam ostao bez knjige Teorija gađanja (da je barem samo bez nje...), one iz 70 i neke godine (novija nije ni objavljena ako se ne varam) i poslednji put pre nekoliko godina sam je pozajmljivao sa VA, a sada bi definitivno da izbegnem to pozajmljivanje.
Zato bi zamolio nekoga da ako mu nije teško postavi tu knjigu u elektronskom obliku da može da se skine, ionako nije nikakva realna vojna tajna, a i zastarela je u dobroj meri. Ne mora ako ga mrzi mogu ja da koristim rusku ali zapravo koristiću onu iz 1961.
U stvari bez verovatnoća, ne mora ništa, prikazaćemo samo postupak i okvirne vrednosti grešaka, da se vidi smisao a algoritam za statistiku grešaka i algoritam za metodu i kodove ostavićemo za neko drugo vreme kojeg verovatno neće ni biti a i ne mora...
Meni je malo čudna jedna druga stvar, kako to da nama ljudima suštinski koji duhom pripadamo ako ne sredini ono bar kraju prošloga veka i koji razmišljaju uglavnom na stare načine padaju na pamet ideje da se moderni uređaji upotrebe na nove načine ili primene na razne stare metode u prošlosti koje su umrle zbog neodostatka pre svega računskih mašina ali i modernih senzora a ne ovim mlađim generacijama. Jedan od mojih borbeno iskusnih sinova smatra da je u pitanju nedostatak borbenog iskustva ali sam brzo uvideo da nije uopšte samo to u pitanju već više nedostak realnog sagledavanja stanja sadašnjosti u svekolikoj trupi, širom sveta zapravo. Međutim brzo sam primetio da nije ni samo to (a kamoli da obrazovanje nije zamena za intiligenciju, tek to nije, mada ima slučajeva) već da svojevrsan pritisak u stvari stvara moja generacija sa svim svojim problemima koje je donela u današnjost, od negativne selekcije, preko nedostatka vizije i mašte i jednostranog iskustva pa sve do čekanja na penziju. A onda sam polako uvideo i ono o čemu je Simpkin davno pisao, vojni konzervativizam, kao možda i najajča sila u ovoj slici. Nije čudo da je njemu Simpkin davao snagu u oblasti Fenomenologije.
Zato me uopšte ne čudi što je ovako nešto potegao Vatra, istoričar po vokaciji (i sasvim sam siguran da nije to pirmetio kao malu sporednu rečenicu u onim tekstualnim radovima koje sam pre x godina ovde postavljao na forumu) a što je recimo za moderne artiljerijske sisteme sa malim brojem granata u svojim punjačima i sa taktičkom tendencijom da deluju sa malim brojem granata i superbrzom promenom položaja sasvim legitiman način razmišljanja. To što taj trend malog broja klasičnih granata se nikako ne može uklopiti u norme za neutralizaciju je sasvim druga bolna tema i što problemi rasturanja na cilju nisu asimptoptski rešivi bez GPS navođenog projektila je još sasvim druga tema a koja obuhvata i recimo slučajeve da je USA jedno 6 puta u poslednjih približno godinu dana isključivala Navstar iznad Sirije što je Rusima koji se dosta vezuju za njegov civilni kod osetno zasmetalo obzirom na trenutnu krizu Glonasa (mada sada uopšte nije tragična sada bar ipak je ispod američkih normi) koja će u sledećih par godina ili negde oko 2022-2023 biti na vrhuncu pa će tek posle toga, godinu dve, biti potpuno prevaziđena. Doduše priča se o nekim ad hoc rešenjima tog problema da ne dođe do krize, ali videćemo.
Geostrategija jeste realna slika stanja ali ne vredi bez istorije koja tek sa njom zajedno postaje stvarna učiteljica života (skoro čuh u prolazu na televiziji neku budalu koja je izjavila da istorija nije učiteljica života neverovatno ali lik se u geostrategiju razume kao Marica u već znate šta , pa nije ni čudo...).
Zato mlade kolege od kojih zavisi nešto stvarno u budućnosti u oblasti vojne tehnike, setite se da je Srpska vojska imala sjajne Šnajdere početkom prošlog veka ali je još uvek bilo mnogo De banža na koje je pao veliki teret realnosti borbe i da ni sada nije mnogo različito, rekao bih naprotiv; a i Šnajdera je bilo malo po evropskim normama pogotovu u odnosu na proitvnika, opet pogledajmo kako je danas. Međutim ne obraćam se vama, vi jurite profit i izvozne aržmane, supergažete koje će te prodati možda nekome negde daleko i to je vaša realnost. Degenerisana ali vi svako niste nimalo krivi zbog nje.
Zato se obraćam potpručnicima i poručnicima, zamenicima komandira baterija i kapetanima i majorima komandantima diviziona, da ostave malo po strani svoju sivu turobnu svkodnevnu stvarnost i vrate se malo na bazne principe ovog vrhunskog zanata sa elementima nauke.
I da slobodno traže pomoć da im rešimo i olakšamo makar malo nekim makar sitnim softverom stvarnost korišćenja stare klasične artiljerije koja apsolutno dominira kod nas a i ne samo kod nas naravno, širom sveta još uvek i još uvek će decenijama.
Ovo što je Vatra potegao ne ide bez supersavremenih uređaja i pomalo neobičnih izračunavanja. O.K. o tome čemo ovde pričati i to se ne odnosi na vas na starim oruđima.
Ali zašto za sve ovo vreme koliko bar ja pamtim ovde na forumu vreme niko nije tražio recimo mali program za sređivanje snopa u sasređen i za raspoređivanje snopa po frontu. Zašto?
Koristite li programičić za korekturu ili još uvek nabadate mrežicu, ali iskreno ?
Kada vas lupi da Navstar ne radi, umete li da koristite one programčiće za presecanje nazad i kombinovano presecanje ili samo zveknete po karti, ali iskreno?
U kakvom su vam stanju busole i kakav im je kvalitet popravke, ali iskreno?
Za žiroe po KOT-vima vas i ne pitam znam da odavno ne rade, a stari topovesci, pa verovatno ih niste ni sreli umrli su odavno, a novi nkada nisu stigli, kao ni modrni prenosni žiroi, vama na starim oruđima ni magnetne često krajnje problematične busole a krajnje sumnjive za orijentisanje oruđa, još nisu stigle ...
A ne dolazi nikakav fatamazgorična bajkovita zima i sežnihodači. Dolazi rat, kao što je i dolazio od kada je svijeta i vijeka i to svuda i svakome na ovom bijelom dunjaluku, pa tako i nama, jer rat je načešći oblik komunkacije među ljudima. Takvi smo, uzalud je siromašni drvodelja iz Nazareta svojim fenjerom osvetljavao svet a skromni kovač iz Meke visoko podigao knjigu. Ne vredi. Slabo ko čita, a još manje razume, a najmanje veruje, dakle ništa se nije promenilo.
Dopuna: 14 Avg 2019 11:42
.Gađanje izdvojenim osnovnim oruđem
U Prvom svetskom ratu, između dva svetska rata i u Drugom svetskom ratu, na scenu su stupile skoro sve one metode i principi kojima će se artiljerija rukovoditi sledećih više od pola veka, zapravo stanje kod mnogih je još neizmenjeno u potpunosti. Dobili smo još u Velikom ratu, , izviđače mernike sa daljinomerima, lebdeće i leteće osmatračnice (baloni, avioni), razvila su se merenja za dobijanje meteoroloških popravaka, počela su da se mere balistčka odstupanja, a u Drugom svetskom ratu ili uoči njega, imamo, prednje artiljerijske osmatrače unutar pokretnih trupa, topografsko-geodetski rad na potpunoj osnovi, računačka odeljenja, artiljerijske busole sa usmeravanjem na Severnjaču ili efemeride Sunca pa i druga nebeska tela i sve je to po popravkama ušlo u tablice gađanja. Mi ćemo posmatrati samo period posle II svetskog rata dakle ovaj koji je do skoro bio aktuelan a na žalost aktuelan je i danas još neko vreme nadajmo se što kraće i kod malih i nerazvijenih armija a pogotovu njihovih rezervnih sastava na isto tako rezervnim starim oruđima, a znamo dobro istinu da ni u aktivnoj trupi po takvim armijama ne da nije bolje nego je i gore od tog zastarelog, propisanog stanja.
Taktika udri i beži kao novi zlatni standard
U današnje vrijeme, u Srbiji ali i šire, je jako postalo popularno posmatrati artiljeriju kao superbrz rod vojske koji iz neke vrlo dobro maskirane udaljene pozicije u dubini, maršem na točkovima brzo dođe iz dubine svoje teritorije, vrlo brzo zauzme VP, deluje zatim kratko i efikasno i još brže ga napusti.
E sad, koji uzročnici takve tendencije , koliko su svi realni, koliko ne , šta sve to uz pozitivne strane i negativno donosi na polje dejstva artiljerije, je druga priča, ali sasvim zasnovana na realnostima, jedino što neke realnosti neko shvata na ovaj a neko na onaj način, a glavni razlog različith pogleda je u nesposobnosti da se realno oceni ko je i kakav je protivnik u sledećem ratu, dakle ne teme za sebe nego večita tema bojim se.
Taktika artilerije udri i beži je krajnje legitimna, pogotovu u vreme sve boljih artiljerijskih kontrabatirajućih radara a posebno se držanje jedne pozicije, može zaista pogubno pokazati usled sve većeg broja BPL-ova u vazduhu. Sa druge strane taktika udri beži onemogućuje brzo i efikasno podržavanje pešadijskih i oklopnih jedinica na uzastopnim bliskim položajima dejstvom artiljerije preko korekturnih ili poboljšanih popravki, jedinim metodama koje realno omogućavaju, stvarno efikasnoa a uspešno i brzo dejstvo po taktičkoj dubini, bez od same artiljerije osmotrenog cilja a što se danas u urbanim borbama ili na ispresecanom pa i drugim zemljištima neprekidno dešava i više nego što se dešavalo na nekadašnjim poljima i ravnicma prošlog veka sa 3,4 pa do 7 linija rovova ili rezervnih položaja. No to je defitnitivno stvar za raspravu, bez srećnog kraja bojim se, jer srećan kraj u artiljeriji jeste samo jedan , taktika udri i beži, pre toga kvalitetna potpuna priprema i satelitski navođeni projektili. Čak je i on upitan u nekoj meri., naime potrošnja municije za realno neutralisanje ciljeva na bojištu, čak i sa takvom municijom iako je beskrajno daleko od normi za klasične projektile je i dalje značajna, prvo iz razloga da i oni imaju neku preciznost koja nije singularna i drugo da se radi o granatama reda veličine 50 kg težine, a ta težina ovako ili onako ograničava efikasno dejstvo na mnogim današnjim ciljevima. Kao treće bi se moglo navesti, da im u ovim trenucima, u mnogim slučajevima nisu svi ciljevi ni dostupni, naročito u urbanim uslovima. No svakako bih to ostavio za neko drugo razmatranje. Mi ćemo ovde razmatati sve moguće primenjenjene modernizme osim samih, na satelitske kooridnate navođenih granata.
Nivo razmatranja na nivou baterije
Postoji jedan sveti gral artiljerije XX veka a to je položaj osnovnog oruđa u centru postrojbe artiljerijske baterije, zapravo je takav i položaj centalne baterije diviziona. Ima više razloga zbog kogaje on nastao i kada je nastao imao je svu logiku na svojoj strani. Ta logika važi i danas ako delujete sa klasičnim oruđima i klasičnim spravama za usmeravanje oruđa po pravcu i određujete položaj baterije na neki od klasičnih topografsko-geodetskih načina i koristite klasične granate, pa čak i ako ste parcijalno primenili neke od modernizama unutar te tri oblasit i ništa više, na primer samo satelitsku navigaciju.
Korekturni postpuci, prenos vatre i problemi snopa
Prvo i osnovno, većina delovanja klasične artiljerije je bila i ostala metoda korekture po cilju osnovnim oruđem baterije. Na žalost i danas je normalno (previše za ukus svakog artiljerca) da mora da se gađa bez ikakvih popravka ili merenja odstupanja a da se elementi gađanja izračunavaju raznim planšetnim sitemima (analognim napravama) ili računski kalkulatorima na primer, sa ili bez snopara i drugim raznim korekturnicima i sličnim grafičkim suštinski analognim napravama sa tačnošću vezanom zaljudsko oko, a poneke ili čak sve meteo-balističke popravke uzimaju odoka ili iskustveno. No dobro to je druga tema, ko se toga koliko oslobodio ali je glavno da je korektura na sam cilj osnovnim oruđem i danas prisutna kao vrlo čest sistem rada po svetu i da je dalje dominantna, gde dronovi jako pomažu i relatvno su efikasni kada se primeni metod obeležavanje pravca gađanja. Pri takvom načinu rada sasvim je logično da osnovno oruđe bude u centru postrojbe, a da ostala oruđa prema njegovim početnim elementima dobiju popravke za SNOP sasređen ili čak po frontu u manjem broju slučajeva ili čak moderno danas da ostanu u prirodnom snopu što svakako nije za pohvalu. Sa druge strane, čak i kod stare artiljerije ako je bila u prilici da bude uredno opsluživana korišćene su i individualne popravke oruđa. I kada se dobiju zadovoljavajući pogotci po cilju što smo videli i nije baš jednoznačno jasno bez ispaljenih 6 projektila ne računajući one koji su uopšte doveli padove u elipsu rasturanja, ali je i u miru a kamoli u ratu redovna praksa da se posle prvog jasnog pada na cilj ide na grupno baterijom, dakle tada sa tekućim elementima osnovnog a elemenitma ostalih oruđa poravljenim za SNOP i za individualne razlike. Jasno je da položaj osnovnog oruđa u centru baterije jedini idealan, jer omogućava koliko toliko ravnomernu raspoređenost njegovih elementa simetrično levo i desno po oruđima odnosno uzima *sredinu sopa baterije* što formalno smanjuje greške baterijske elipse padova, inače osetno veće od pojedinačnog tj. osnovnog oruđa, a da divizionsko rasturanje ne spominjenmo ono je zbir tri elipse odnosno sumarna slika elipse svake baterije.
Više puta se spominje SNOP a naravno i banalno položaj u sredini postrojbe koji jedini najlakše omogućava relativno lako merenje odstojanja od osnovnog oruđa odnosno njihovih odstupanja od pozicije osnovnog oruđa po azimutu baterije, po azimutu osnovnog pravca, pa čak i po nadvišenju ako je značajnije , dakle, takva pozicija je najbolja i za mernje distanci mernim trakama, ili busolom, između samih oruđa i za rad na snoparu za određivanje SNOP-a. Naravno popravka zbog nadvišenja se nije računala sa snopara ali su zato odstupanja od osnovnog po frontu i pravcu baterije ponavljam bila najlakša za merenja i izračunavanje na snoparu ako je osnovno u centur postrojbe..
Prvo do prvoga, a ne drugo, je razlog proistekao iz načina usmeravanja oruđa u osnovni pravac. Najčešće su koordinate VP bile tačno određene sasvim priodno za samo jednu tačku, upravo onu nad kojom se i postavljalo osovno oruđe i unapred se određivao, obeležavao osnovni pravac pa se usmerenje ostalih oruđa vršilo sa osnovnog mada je na kraju prevladao sistem nišanske tačke busole što je sistem koji je ipak zahtevao ili dobre popravke busole ili petljanje sa prinudnim usmerenjem busole i prelaskom na pravougle azimute a to je povlačilo poznavanje i druge tačke u praksi najčešće preko srednje udaljene poznate tačke i prethodno prinudno usmerenje busole (nalaženje takozvanog lokalnog odstupanja busole, sa svim njegovim vrlinama a pogotovu manama) sa te jedne unapred poznate. Kako god, ponovo je ceo proces takav da je nekako najbolje da bude osnovno oruđe u sredini baterije. To se podrazumevalo naravno i onim slučajevima kada se usmerenje vršilo na vrlo daleku poznatu tačku sa fronta ili daleku poznatu tačku sa boka ili čak na vazdušni reper.
Sada već ulaze u igru novi elementi, naime kada se jednom uspešno izvršila, sa takvog položaja korketura na reper, ili još bolje gađanje na prvi cilj, onda se nekim od metoda korekturnih popravka dobijenih gađanjem na reper(e) ili cilj, mogla prenosti vatra u dubinu i na neosmatrane ciljeve, i tu opet dolazimo do toga da je najbolje da osnovno oruđe bude u sredini postrojbe da se greške nove elipse rastruanja ravnomerno raspodele, odnosno simetrično.
Potpuna priprema
Pojava svih tih modernizama u merenju raznih odstupanja uz poboljšane uslove za osmatrače mernike i moderne tablice gađanja, dovela je brzo do toga da počne da se u artiljeriji pojavi stalno sanjani san gađanja preko merenja a ne preko korekture, odnosno počne da radi ono što zovemo Potpuna priprema koja obuhvata merenje svih balističkih odstupanja ali i merenje stanja atmosfere i izračunavanje uticaja iste na let projektila. Mnogo je ulagano u tu metodu i to sa pravom jer je ona i sa najgomim sredstvima za merenje ako se kompletno odradi davala padove projektila definitvno najbliže cilju i tražila eventualno malo korekture. Međutim metode i sredstva za ta merenaja su dugo a još uvek i danas često relativno primitivna i prave solidne greške na merenjima. To veži čak i za balistička merenja koja su po pravilu lakša i koja su u konačnici rešiva (dobrim radarom za mernje početne brzine). Atmosfera je međutim u konačnici nerešiva u potpunosti i to je ono ograničenje koje je suštinsko.
U početku je dobro krenulo, na prvi pogled i metoda je dobila, u jednom trenutku, pa je to nekako ostalo i do danas, neku vrstu zlatnog standarda. Kod velikih je još nekako i išlo i kvantitetom ali kod malih je u stvari bilo puno i to bazičnih problema. Prvo ispostavilo se da meteo bilten i nije tako baš prisutan svuda po stvarnim bojištima kako se to planiralo a drugo stvarno unutrašnjebalističko stanje oruđa i nije bilo baš precizno mereno. No i kod malih armija, pogotovu na poligonskim gađanjima, kada su se procedure metode kvalitetno i koliko je moguće precizno odrađivale po propisu i kada se imalo i nešto sreće u statistici, postizali su se jako dobri rezultati. Brzo je primećeno da metoda kada joj sve *legne* daje bolje rezultate u primeni po pojedinim baterijama diviziona nego gađanje tih baterija po metodi KOR, što je do tog trenutka bio uobičajen oblik delovanja divizionima tj. grupno baterijama.
A onda je došlo otrežnjenje odnosno san o gađanju bez korekture čak i na neosmotren cilj a samo preko meteo balističkih popravaka je pokazao i svoje tamne strane. Kao prvo, padovi po cilju u prvoj zoni (do 6 km) su nekako i prolazili u većini slučajeva ali u drugoj (do 12 km) u skoro pa većini nisu a u trećoj (do 18 km) skoro pa nikako nisu bili takvi da može da se izbegne korektura Kao drugo prenos vatre korekturnim koeficijentima na nivou baterije se pokazao tačnijim od potpune pripreme bez daljnjeg u većini uobičajenih slučajeva. Kao treće istina u malom broju ali u par desetaka procenata čak i metoda KOR je znala da bude bolja od nekih potpunih priprema, upravo nasuprot u početku jasno vidljivoj istina većinskoj superiornosti potpune pripreme.
E pa onda se matematika dohvatila posla i potvrdila sve to što se dešavalo. Jednostavno skup svih grešaka odnosno sumarna greška, tokom procesa gađanja cilja je bila dovoljno velika da se ti događaji tako i dešavaju. O tome da su problemi prisutnosti biltena i tačnih balističkih odstupanja stvorili manir rada sa takozvanom skraćenom pripremom da i ne govorimo. Nije skraćena priprema ništa loše, naprotiv, pismen oficir i posada će je sprovesti bar u pravcu smanjenja promašaja ali su greške još kudikamo veće nego pri pravoj potpunoj pripremi koja je u svom najsavršenjem obliku naravno podrazumevala i rad na potpunoj topografsko-geodetskoj osnovi.
Modernizmi koji su pomerili Potpunu pripremu napred
E ovde dolazimo do one tačke u raspravi koju je Vatra ovde otvorio kao kontroverzno pitanje, da ga tako nazovemo.
Sliku sveta a pogotovu ratne tehnike je najviše promenila dostupnost brzih matematičkh proračuna u realnom vremenu odnosno pojava računara. No ona nje bila bitna samo za proračune u realnom vremenu kao što su u artiljeriji proračuni u vezi koordinata i izračnavanja elementa preko baze podataka iz tablica ili čak preko diferencijalnih jednačina sa uzimanjem u obzir metoeobalističkih popravka, već i posredno, dakle preko novih dostupnih uređaja koji zahvaljujuči razvoju mikroelektronike i postojanju brzih računskh sprava danas postoje, a to su pre svega satelitska navigacija i niz uređaja kao što su žiroskopski blokovi usmerenja i elevacije cevi i radari za merenje početne brzine. Digitalizacija je naravno pozitivno delovala i na senzornu grupu meteoroloških merenja. Sve zajedno je dovelo i do dobijanja boljih tablica gađanja, činioca koji je u nekim slučajevima ozbiljan izvor grešaka ili do boljihkoeficijenta za proračun putanje.
Međutim, sve o zajdno je dovelo Potpunu pripremu do veoma dobrog stanja, ali glavni cilj, gađanje neosmotrenog cilja bez korekture, jednostavno je ostao izvan dohvata. Ima tu naravno više različitih ponašanja, zavisi koje je punjenje, što se tuče jačim punjenjem, kraći je let i manja su odstupanja od atmosfere ali je padani ugao nepovoljniji dok je sa druge strane mogući prenos vatre u dubinu opet povoljniji odnosno moguć uopšte. Da je modrnizmima stanje poboljšano nije sporno ali je na žalost neosporno da su oni dobro pomerili Potpunu pripremu po zadovoljavajućoj tačnosti kilometrima unpared možda i desetak ali to je onoliko koliko je moglo, dalje je slika opet ista, dakle u celosti slika je ista ali pomerenea ugrubo dvostruko unpred, što je na starenačine moglo do 6 km sada može do 12, što je moglo do 12 sada može do 18 km, što je moglo do 18 sda može do 24 km ali u toj poslednjoj zoni dakle ponovo imamo praktično obavezan promašaj a u onoj prethodnoj do 12 do 18 i dalje najčešći promašaj. Za oruđa koja kalsičnom grantom gađaju i do 32 km očigledno da nije onako kako bi svi želeli, a z aone sa gasogeneratorom koje idu još dalje pogotovu.
Poboljšane popravke kao rešenje problema Potpune pripreme
U doba kada je potpuna priprema nastala a pre vremena novih uređaja i moderizama ona se dakle ipak sprovodila sa relatinim uspehom. Međutim uočavajući njenu oganičenost artiljerija je izmislila postupak dobijanja Poboljšanih popravaka.
Poboljšane popravke se zasnivaju na logičnoj ideji da ako več posedujemo potpune metobalsitičke popravke a da i dalje promašujemo cilj, istina ne mnogo, i granta pada pouzdano u zonu cilja i u većinislučaja je vidljiv njen pad, da onda izvršimo korekuturu ma koliko bila mala u odnsou na druge vrste gađanja i u popunosti overimo cilj i ili fizički reper grupnim gađanjem a onda da ISKORISTIMO VREDNOSTI TE KOREKTURE baš onako kao se one iskorišćavaju kod starijih načina recimo za dobijanje korekturnih popravaka ( ne koeficijenta nego poravaka). Dakle poprvke koje se dobije u ovoj korekturu iskoristimo za gađanje sledećeg cilja tako što za taj sledeći uradimo po propisu sve meteobalističke popravke ali na kraju dodamo i ona oststupanja koja su nam se javila pri gađanju prethodnog cilja odnosno repera. Time je naravno pojam Poboljšane popravke u stvari više prirodno u pojmu sistemi prenosa vatre nego u željenom pojmu gađanja jednog cilja odmah i tačno. Stvara to i dodatni problem kao i prenosi vatre, sve mora ostati u okviru istog punjenja (promena punjenja naime menja proces u potpunosti i bespovratno i sve bi moralo od početka) što svakako smanjuje kvalitet njegovog upadnog ugla ALI VIŠE NA REPERU ILI BLIŽEM CILJU dok je pri pri pravilnom izboru punjenja pri gađanju unpared tj. dalje, ono u prenosu vatre u dubinu sve efektivnije po padnom uglu, ali naravno pri gađanju na bliži cilj biće gore pa se čak mora voditi računa se ne nagazi na rikošetnu zonu. Pri tome se formalno može uzeti u bzir padni ugao u odnosu na teren ali je to sport koji bez digitalne 3D mape terena nije izvodiv čak ni iz pomoć modernih gadžeta u nekom kvalitetnom smislu,uostalom teren na cilju i teren na prethodnom cilju i (ili) reperu ne mora ni da bude isti naprotiv. Narano postoe ograničenja i po sektoru i po dubini kao i kod svakog prenosa vatre ali su ona sasvim dovoljna u realnoj praksi za izvršenje većine zadataka. Takođe se javlja neka vrsta stimulacije posezanja za jačim, manje optimalnim po padu,punjenjima ali to je neizbežno uvek bilo a i jača punjenja uvek imaju tu prednost manje dužine leta, manjeg temena putanje, ukupno manjih negativnih uticaja NAROČITO meteoroloških što je posebno bitno, istina sa druge strane javlja se problem gađanja preko zaklona ili preko visova na putanji a još jednom padni ugao je manje optimalan.
Kako god, vrednosti odnosno same Pobljšane popravke su zbog toga odavno nazvane *porpravke zbog nepoznatih uzroka*. Oni zapravo nisu toliko nepoznati koliko su naša mernenja sa određenom ponekad ne baš simpatičnom dozom preciznosti (pa i tačnosti) i kada se sve skockaju statistički tamo vamo na kraju ipak ih nešto pretekne taman dovoljno da bar prva granta ne pada po cilju. (o overi elipse da ne pričamo) U tom procesu svaki Božiji detalj uđe u igru. Moderni gažeti su svakako te nepoznate uzroke sveli na zaista osetno manju meru nego kod starih sitema i postupaka. Na primer unutrašnjebalistički uzroci pre svega istrošenost cevi i temperatura baruta su ponekad i pored merenja sa pristojnom dozom greške, a i same tablice gađanja ako se njima radi u nekim slučajevima su izvor prilične greške. Artiljerijski radari za merenje početne brzine su recimo taj problem sveli na sasvim malu vrednost reda veličine 0,1 %, što bez njega može da bude mnogo mnogo gore i pored merenja ali na stare načine. Žiro blkovi za usmerenje i elevaciju cevi su vrednosti odstupnaja takođe sveli na vrlo malu vrednost koja uspešno anulira fabričke tolerancije po elevaciji i horizontalnom uglu koje su male ali mogu na dva oruđa biti u suprotnim smerovima pa su i dalje male ali već utiču mnogo više. Pri tome sada sa radarima zaista možemo da mnogo efikasnije odredimo ono što se zove INDIVIDUALNA POPRAVKA ORUĐA U ODNOSU NA OSOVNO i da to ima uz smislenu cenu koštanja održiv i koristan oblik a krajnje upotrebljiv. Na kraju samo treba spomenuti da satelitska nvigacija omogućava dosta čak ponekad savršen rad u poicioniranju čak i svakog oruđa a da je greška u ograničenoj zoni o kojoj sve vreme govorimo dovoljno mala i što je najvažnije praktično ista
Sve to zajedno sa modernim sredstivma koja osim radara naravno uključuju i dobru prizemnu meteo stanicu na samom položaju (i videćemo zapravo drugu na osnovnom oruđu) i stvarnu prisutnost kvalitetnog meteo biltena koji je posebna priča da li ga treba ili ne menjati, i kako, sve to nam omogućuje da zagazimo i ignorišemo sveti gral osonovnog oruđa u sredini postrojbe baterije. Posebno zanimljivo u ovim slučajevima modernih oruđa sa ograničenim kompletima u svojim automatskim punjačima ali zašto ne i za staru artiljeriju.
Dakle primenjujući postupak dobijanja Poboljšanih popravaka sa IZDVOJENOG osnovnog oruđa u nekoj ograničenoj izdvojenosti, ali sasvim dovoljnoj da zadrži skritost pozicije baterije i vršeći sa njim korekturu pa i overu elipse ako je potrebno, dobijamo Poboljšane poravke koje onda primenimo na baterijska oruđa pri grupnom gađanju kao da smo primenili prenos vatre Poboljšanim popravkama a da je oruđe u sredini postrojbe.
Istina za to treba osim nabrojanih gažeta i procedura u vezi sa njima i problema veze koje nisam ni spominjao, ali koji su svi u modernizmima vrlo rešivi , dakle osim toga, treba zagaziti i u jednu novu matematičku proceduru u krajnjoj meri jednostavnu ali koja ruši do sada uobičajene stereotipe.
Dopuna: 18 Avg 2019 8:25
Unutar tog prvog rušenja stereotipa moramoda definišemo koliko bi Osnovno oruđe moglo da bude udaljeno od polaožaja baterije.
Za rešenje oslonićemo se na iskustvene vrednosti iz Art. pravila gađanja i Uputstva za rad računačkih odeljenja ali u nekom ajde da kažemo *konrtapunktu*:
Za ISTO PUNJENJE a to je pomalo problem jer potpune optimizacije padnog ugla granate više nema po definiciji ali ipak mu se možemo pribliđiti u normalnoj meri, pravilo bi moglo da glasi na primer:
Dopuna: 18 Avg 2019 8:59
1.) Za gađanja do 10 km izdvojeno osnovno oruđe mora da bude u odnosu na položaj baterije u sektoru;
+- 3-00 i +- 3,0 km
2.) Za gađanja do 20 km izdvojeno osnovo oruđe mora da bude u sektoru:
+- 1-50 i -+2,0 km
2.) Za gađanja do 30 km izdvojeno osnovo oruđe mora da bude u sektoru:
+- 1-00 i -+ 1,0 km
Dopuna: 18 Avg 2019 9:34
Prosto nešto kao da iskoristite granice sektora vatre za prenos poboljšanim popravkama samo ih primenite na međusopbni odnos izdvojenog osnovnog oruđa i ostatka baterije i recimo ovako kao ja te kriterijume učinite strožijim po daljinama recimo, jer stara pravilia i uputstva su temeljno odrađena za nekada uobičajena gađanja samo do 20 km daljine i to sumarno praktično do 15-17 km.
Pošto posle gađanja cilja ionako idemo u promenu položaja po definiciji i nema prenosa vatre poboljšanim popravkama, onda dakle jednom rečju iskoristimo granice sektora prenosa, ali u odnosu na VP baterije i VP izdvojenog osnovnog oruđa ali u kontrastranu.
Dopuna: 18 Avg 2019 9:35
Međutim pošto raspolažemo gažetima ima još jedan deo da odradimo.
Dopuna: 18 Avg 2019 10:00
Recimo da je osnovno odradilo na primer:
- posle prvog pada izvelo korekturu
- onda ispalilo neku od verzija:
a) dobilo jedan podbačja (ali u okviru elipse) i jedan prebačaj sa istim elementima
b) .....
f) dobilo 3 prebačaja i 3 podbčaja u okviru elipse
iz dobijenih podbačaja i prebačaj a ustanovi se položaj elipse i za njega izračunaju završni lementi sakojima se ne gađa
proces overavanaj raklji prosto rečeno samo kratak ili brz sa manje ili više granta u zavisnosti koliko precizni želimo d audemo odnsono na kojim daljinama gađamo
Mogli bi i ovu u stvari overu raklji da podelimo kao i sektor po daljinama na primer:
-sa 3 najmanje od 10 km
-sa 4 najmanje do 20 km
-sa 6 najmanje do 30 km
Dopuna: 18 Avg 2019 10:01
Uradio sama ovo ne sponjiući pravac, pravac se eventualno dotera u okviru ovih overi raklji
Dopuna: 18 Avg 2019 10:48
I na kraju zahvaljujući gažetima odradimo najpreciznije i u stvari najbolje što meožemo na sledeći logičan način:
U balističKi proračun za svako oruđe baterije ponaosob izvršimo Potopunu pripremu KAO DA NAM SVAKO ORUĐE STOJI NA POZCIJI (KOORDINATAMA) IZDVOJENOG OSNOVNOG ORUĐA.
Iz poslednjih dakle korekturnih elementa izdovjenog osnovnog oduzmemo popravke po MB, i dobijemo čiste koreturne popravke za izdvojeno osnovno..
Primenimo potpunu priperemu na *imaginarno postavljeno oruđe* i nađemo razlike MB pripreme IZDVOJENOG OSNOVNOG I REDOM IMAGINARNO POSTAVLJENIH dakle između osovnogi i *imaginarno smeštenog* i nađemo NJEGOVE (njihove) ZAVRŠNE POPRAVKE ODNOSNO POBOLJŠANE ELEMENTE kao da su i oni dejstovovali sa izdvojenog mesta ali pošto svi imaju različite MB popravljene elemente svako oruđe će imati različite završne poboljšane elemente.
IZ TIH ELEMENAta ZA SVAKO ORUĐE IZVUČEMO VREDNOSTI KOJE SU SUMARNI KVAZIBALISTIČKI VETAR PO PRAVCU I DALJINI JER ON KUPI I GREŠKE NEPOZNATOG UZROKA A NE SAMO VETROVE GREŠKE, odbacujući sve ostale popravke koje smo dobili na tom imaginarnom mestu.
ZNAČI SVAKO ORUĐE U BATERIJI ĆE DOBITI NEKI NOV vetar I PO PRAVCU I DALJINI I NJEGA PENOSIMA NAZAD NA STVARNI POLOŽAJ BATERIJE.
Rotiramo GA NARAVNO po paralaksu između pravca izdvojenog oruđa i ostatka baterije nađemo njegove vrednosti kao da jena položaju baterije.
Uradimo potpunu pripremu za cilj, sada sa položaja baterije ali tako da iskoristimo balistički vetar rotiran za taj ugao i po pravcu i po daljini, ostalo po merenejima sa položaja baterije.
Malo neobično zar ne ?
|
- u tablici gađanja za 120mm minobacač pod kolonom "daljinar" su brojevi (npr. 3-41), a oznaka je "pod." (podiok?) Šta tačno znači broj 3-41? Podiok koji odgovara nekom elevacionom uglu?
