Artiljerija za opštu podršku - struktura jedinica

• 7Ovo se svidja korisnicima: acatomic, CheefCoach, MB120mm, Slobodarko, Levi, Mercury, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jun 2013 13:15

Za razliku od uvreženog mišljenja postoje bitne i velike razlike između prateće artiljerije i artiljerije za opštu podršku.

Prateća artiljerija je u suštini, kako joj i samo ime kaže, ona koja se ne odvaja od svojih trupa koje podržava. To sa sobom povlači njene TTK koji znaju da budu vrlo specifične. No takav kompletan oblik je ona imala u prošlim vremenima da bi u periodu posle II sv. rata skoro sva ta artiljerija bila svedena na ubite minobacače glatikih cevi u današnje vreme. Pojava izolučenih minobacača sa mogućnošću i gađanja položenom putanjom, dakle NEPOSREDNO osim ubacnom i vertikalnom je tek počela. No to je problem prateće artiljerije, daleko kompleksniji i teži i sasvim druga priča.

Sa druge strane artiljerija za podršku se od prateće razlikuje po nekoliko bitnih stavki:

1. Ona deluje po pravilu isključivo POSREDNOM vatrom. To i jeste njena prava snaga i to dejstvo posrednom vatrom se obavlja tako da bude što opitmalnije a da jedinica ne uđe pod dejstvo protivnika, dakle ona ostvaruje ono što se zove dejstvo sa distance, što bezbednije to bolje, ali primarni kritrijum je podrška jedinicama a za bezbednost šta ostane.
2. Nivo upravljanja vatrom je mnog viši. Upravljanje vatrom ovih jedinica po pravilu se ostvaruje sa svim mogućim sredstvima artiljerije u tom domenu. Prateća artiljerija takva sredstva ima samo ograničeno. Ograničenje nije samo po sredsvima već suštinski i po ljudstvu koje opslužuje prateću artiljeriju, pre svega po kvantitetu ljudstva ali i po kvalitetu.
3. Jedinice artiljerije za opštu podršku su po pravilu SLOŽENE VIŠESTRUKE strukuture (prateća artiljerija je načelno jednorodne strukutrue). Jedinice opšte podrške po pravilu dejstvuju iz formacija diviziona dok jedinice prateće artiljerije po pravilu deluju iz baterijskog oblika. Nevezano koliko divizioni bili mali ili prateće baterije bile velike. Prateća baterija ako je dovoljno velika može suštinski da postane divizion i čak kao takva i da se deli na manje delove (pri čemu se oštro pojavljuje problem ljudstva i tehnike za upravljanje vatrom) a svakako i da se deli na manje delove kada delu je NEPOSREDNO. Međutim, ni kao takva ona NE IZLAZI iz organskog sastava jedinice koju podržava i nikada ne dostiže viši nivo po upravljanju. No to danas uglavnom nije veliki problem jer ima malo takvih pratećih jedinica koje su veće od baterije. Sa druge strane strane pojava vođenih projektila, GPS i BPL-ova i Računara i tim jedinicma omogućava veliki stepen efikasnosti. Naravno ako su TIME OPREMLJENE.

Za razliku od njih jedinice opšte podrške su uvek podljene na baterije grupisane u divizion kao osnovnu u potpunosti funkiconalnu formaciju; i mada je iz istih navedenih razloga moguća i parcijana upotreba baterija, ona suštinski nije osnovni oblik dejstva atiljerije za opštu podršku. Osnovni oblik dejstava je delovanje divizionom i to VIŠE BATERIJA SA VIŠE POLOŽJA ISTOVREMENO. Šatviše, artiljeriji za opštu podršku je i prirodno da VIŠE DIVIZIONA DELUJE ISTOVREMENO.
4. Jedinice artiljerije za opštu podršku, po pravilu pripadaju po formaciji na višem nivou od jedinica prateće artiljerije. Dok je prateća artiljerija u današnjem oblku, ubiti minobacači, po pravilu jedinica koja pripada nekom bataljonu, artiljerija opšte podrške u obliku diviziona je po pravilu brigadna formacija.
5. Osim brigadnih diviziona, artiljerija za opštu podršku ništa manji značaj nema i u takozvanim korpusnim artiljerijskim delovima koji u brigadnom formacijskom sistemu podržavaju grupu brigada
a ti korpusni delovi su po pravilu artiljerijska brigada sastavljena od više diviziona, vrlo često i raznorodnih po oruđima. Primer je sadašnja artiljerijska brigada Vojske Sbije koja je ustrojena po tom principu. No usled veličine i snage sadašnjih brigada ona je da kažemo *kratka* da bi bila podrška za sve 4 brigade, jer efektivno ona može da da podršku efikasns za dve ovakve brigade eventualno tri maksimum i to već sa ograničenjima.

Specijalne brigade koje su pod komandom vrhovne komande su gledajući na istok potekle od Artiljerijskih brigada za proboj u Crvenoj armiji. Gledajući na zapad tim jedinicma odogovaraju takozvane Armijske artiljerije koje su kao takve postojale čak i na jednom takvom malom frontu kakav je Afrički u II sv. ratu. Čak i tamo su postojali odvojene korpusne artiljerijske formacije i armijska artiljerijska formacija koje su istina ad hoc najčešće grupisane u jednu moćnu formaciju, koja je znala da ima veliki uticaj na tok borbi, na primer u bitkama kod Sidi Rezega. Na istočnom frontu su svi veliki proboji Crvene Armije počinjali dejstovom takvih brigada kod kojih je osnovno oruđe bio uglavnom Kačuša ali su zapravo tu bila i druga oruđa, težški merzeri u Berliskoj bitci, ali i sasvim obične velike grupacije jakih diviziona haubica 203, 152 i topova 122 mm.
Kod nemačkih armijskih artiljerijskih dleova najvažija oruđa su bile haubice (uslovno habuice) 210 mm zatim topovi 150 mm, 170 mm, manje haubice od 203 mm ali čini mi se i raketna višecena artiljerija nemaca.
Danas se ta pozicija nešto promenila ali generalno tom artiljerijskom nivou pripadaju oruđa tipa Smerč, Toćka, Pion na istoku a 155 mm ekstremnih dometa i recimo MLRS na zapadu.
Kod nas su primer jedinice koje su imale recimo Lune i Orkan.
Suštinski i REALNO takav nivo bi trebale PRVO da popunjavaju NORE velikog dometa a da drugo oruđe na tom nivou bude Orkan. A to je realno ali kako stoje stvari u bioskopu.

BATERIJA ARTILJERIJE ZA OPŠTU PODRŠKU

Dopuna: 09 Jun 2013 21:24

Vrlo je verovatno da će se u budućnosti opšti pojmovi baterija i divizion i unutar njih, vod i odeljejnje vremenom gubiti u većoj ili manoj meri. Kako tehnika bude sve više napredovala a praktično već sada je stigla do tog nivoa, sve više će u igri biti pojedinačna oruđa na kojima će se obavljljati ceo proces pripreme za gađanje.

U ovom trenutku je praktično moguće obezbediti ceo taj proces, OSIM jednog,meteorološkog stanja.
Dakle što se tiče grupisanja na vatrenom položau on će vremeno izgubiti sve razloge osim tog jednog, jer iako se i tu dosta napredovalo teško je u dogledno bliže vreme videti rešenje za stanje atmosfere koje će biti vezano za pojedinačno oruđe. Dakle taj razlog ostaje kao osnov za grupisanje i u danas najmodernijim oblicima artiljerije. Da ne idem dalje sa razvijanjem tog futurizma (a mogao bih) da spomenem samo i drugi razlog za grupisanje artilljerije kjoi će i dalje biti i u budućnosti. Naime, spejalizovani upravljači artiljerijskom vatrom će još vrlo vrlo dugo stalno imati bolje senzore raznih vrsta za osmatranje bojišta od drugih trupa koje podržavaju, dakle i deo rada na osmatračnici će još dugo artiljeriju držati grupisanu ovako ili onako. I u krajnjoj meri čak i kada granate budu išle svaka prva na cilj ipak će trupe na zemlji imati određene optimalne brojeve koliko oruđa treba da im to obezbedi u istom trenutku i tako će grupisanje postojati iz najpriodnijeg razloga, određenog prirodom i osobinama jedinicaa koje artiljerija podržava.

No vratimo se mi malo nazad na danšnje vreme koje je kombinacija stanja praktično iz II svetskog rata i raznih modernizama, kako gde i kako kome.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci li to da bi (Ne ulazeci u Brigadne sastave),tzv.mesovitu artiljerijsku brigadu bilo potrebno znatno uvecati,kako u ljudstvu,tako i tehnici,ili bi prakticniji pristup bio formiranje 2,pa i 3,jedinice takve namene.Sa kako sam razumeo osnovnim orudjem NORA-A,i verovatno MORAVE,i ORKANA .(Koji bi model za nase uslove bio prakticniji sa aspekta komandovanja i efikasnosti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mi bi trebali da uvecamo sve jedince u tehnici, pogotovo u izvidjackoj tehnici. Na primer Amerikanci imaju 4 vozila tipa M7 Bradley za navodjenje artiljerije u svakome bataljonu. Danas je sva artiljerija osim minobacaca, ako sam dobro razumeo Vrabca, potpada pod grupu artiljerije za opstu podrsku. Kako mi imamo samo 4 brigade, najbolje bi bilo da se u svakoj brigadi formira artiljerijski puk (ako se moze nazvati pukom, ako ima vise tipova artiljerije) u kome bi postojao jedinstveni komandno informacioni centar iz kome bi se obradjivali dobijeni podaci sa terena, od izvidjaca, senzora, metero senzora, i na osnovu zahteva komandi ceta i bataljona (a u nekim situacijama i susednih brigada) donosile komandne odluke koja od raspolozivih orudja ce gadjati po kojem cilju. U danasnje vreme u odnosu na 2. Svetski rat imamo mnogo vise skolovanih ljudi i izuzetno efikasne racunare koji mogu da izracunaju (jer se zovu) paramtre gadjanaja cak i za vise stotina orudja prakticno istovremeno. Umrezavanjem svih jedinica se moze postici:
-Da deluje i jedno artiljerijsko orudje (kako je Vrabac primetio), jer bi KIS tom orudju dodelilo parametre gadjanja;
-Da prakticno svaki umrezeni cinilac (na primer tenk ili OT) vidi koje se tacke gadjaju artiljerijom i da jednostavno javi efekat po cilju KIS i da da korekcije gadjanja;
-A cak bi i svaki cinilac mogao da trazi artiljerijsku pomoc od KIS artiljerije. Mada bi to mozda dovelo do preopterecenja osoblja u KIS informacijama (tako da bi ta opcja trebala da se testira na vojnim manevrima).
Artiljerijska brigada je neophodna za artiljeriju izuzetno dugog dometa (dakle za raketnu artiljeriju ili krstarece rakete). Mada ona kakva jeste moze da se upotrebi kao takticka rezerva na kriticnom delu fronta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Druge za početak. Samo ne znam od čega. Imali smo proizvodnju 130 mm municije klasične a naši se vidiš hvale raznim ER BB tipovima, znači mogli smo i za 130. Celih oruđa a pogotovu cevki ima ko blata po celom istoku a Kinezi su ga valjda do skoro još i radili.
To što su odstranjeni je veleizdaja ne znam samo čija da li Gagija Roleksa ili Forest Gampa.
Ove naše Nore iz Plane neće naša armija dobiti 48 komada ni za deset godina a možda ni tad,
a sve te lepe implementacije sa Nore-Plana OSIM oruđa smo mogli verovatno za 2 do 3 godine da opremimo 48 topova 130 odnosno za dve brigade.
I to bi potrajalo sve do negde 2045. a posle verovatno će biti sasvim drugo stanje u Evropi gde nam ili neće biti ovih muka i razmišljanja ili nam neće ništa vredeti u svakom slučaju kraj ... Mi većinom nećemo biit živi ali onome ko ima decu koja će eventualno da žive u Srbiji nije svejedno.
A Nora-Plana se proizvodi u inostanstvu i kladim se da nam tamo određuju kvotu, i da će bezmalo sve ići samo na izvoz a za nas samo simbolično, jedan divizion i silikanje sa njim sledećih tri decenije.
Ako je to oruđe uopšte prebolelo sve dečije bolesti, valjda jeste jer jeizmđu prvog i drugog prototipa i te serije o kojoj nemamo nikave vesti (a da su DOBRE PO NAS sigurno bi ih bilo u iZOBILJU) oruđe se promenilo bezmalo celo.
Za razliku od Morave koja je mnogo nezavisnija. Ali ona nije nikakva zamena, štaviše nije po meni ni ista borbena niša. Morava je pogodna za brigadnu artiljeriju kao dopuna tim najvljenim modernizovanim Gvozdikma.
Mada to sa Gvozdikama i 52 kalibra na prvi pogled izgleda preambiciozno (drugi protivtrzajući uređaj) ali ajde, valjda će uspeti. Daj Bože.
Da se pitam a hvala Bogu (po njh) se ne pitam ja bih prvo modernizovao ovakvu Gvozdiku kakva je sa novim cevkama iz tuđih viškova i komplet ostalo (GPS+Glonas, bal. rač. senzori...), a za 52 kalibra bi im kupio polovne, 2 komada pa kada naprave i ako naprave prototip i ako prođe TOC ...
e onda bi im kupio polovne sa propalim cevkama da ih prave na 52 kalibra. Imaće i tada, Rusija ih je konzerviral dosta, čuj dosta, mnogo. A sve vreme bi sami štancovali granate 122 klasične u masi, pa onda BB, pa tek onda ERFB BB ... kako već redom ovi naši projektanti uspeju da prežive onaj grozni TOC.
*Sitan* problem je što ostaje pitanje spremnosti za rat SADA odnosno za 5 godina i sledećih 20 godina kada je sukob kranje verovatan.
E bajo, ja ću ovde o strukturi uglavnom artiljerije prošlosti sa osvrtom na sadašnje stanje itd. bend.

Mi sa artiljerijom imamo dva jasna problema, koji su ovkao na izgeld nerešivi. Prvi neam jedovoljn oa tško d amože mnog da s poveća sa ovolikim brojnim stanjem vojske, a nikako mi nije jasn o zašto se ne organizuje rezerva barem jednaka po veličini vojsci, na dobrovoljnoj osnovi, za to treba vrlo malo para A ULOG U RIZIK JE SLOBODA. Dakle prvi problem JE KVANITET.
Drugi problem je katastrofičan nivo upravljanja vatromi za ovo MALO što je ima. I NJEGA bi trebalo prvo da napdnemo, čak i pre kvantiteta, za to imamo još do 5 godina vremena. Možda...

Nemoj brate više, nemoj da se ljutiš ali neću više da o tome da rspravljam, vidiš da odmah mlatim praznu slamu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmm mozda. Ovako ja razmisljam. Dakle mi mozemo da proizvedemo X haubica NORA B 52 godisnje. Dodje Zemlja A i trazi da kupi 3*X haubica. Pa dodje zemlja B i trazi 4*X haubica. A nasoj vojsci treba Y*X haubica. Dakle mi imamo dva izbora, ili da prvo pravimo, da ne kazem sklepamo, naoruzanje za strance, jer oni ne cekaju, ili da povecamo proizvodnju pa da imamo i za sebe. E ako povecamo proizvodnju i napravimo sve to za godinu-dve, sta ce onda da rade ti ljudi sto proizvode, kada vise ne bude bilo kupaca, a i da li se uopste isplati ulagati u proizvodnju necega za sta nisi siguran da ces imati kome da prodas.
Dakle Srbija je poslednji kupac Srpskoga oruzja, jer je ona jedini ,,siguran" kupac voljan da ceka.
Vojska nam se dosta stanjila. Kada bismo prebacili vojno zdrastvo u civilni drzavni sektor (sto bi poboljsalo zivot vojnim osiguranicima) i izdvojili VTI i slicne stvari (ako je to pod vojskom) u neki naucni sektor onda bismo imali vise mesta (i para u budzetu) za pravu vojsku. Sada imamo 0,5% stanovnistva u vojsci, i koliko got nama bilo krivo zbog male vojske,mozemo da se setimo Nemaca koji imaju 0,08% stanovnistva u vojsci, koji su nekada imali armiju od vise miliona ljudi, a danas imaju 66356 ljudi, sa 19 pesadijskih, 4 tenkovskih i 4 artiljerijskih bataljona http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/Germany_Army_2012.png .
Posto ne verujem da cena NORE prelazi 1-2 M $, verovatno ce se ona u buducnosti pojaviti u OS Srbije, verovatno istiskujuci Gvozdiku i Noru A. Ako mi nismo u stanju da modernizujemo artiljeriju za nasu vojsku, koja je realno jedan od jeftinijih elemenata oruzane sile, prosto se postavlja pitanje koliko je uopste nasa vojska efikasna za odbranu zemlje i koliko je pametan model odbrane zemlje? Jer bez artiljerije pesadija se pretvara u nekakvu hajducku tvorevinu, gerilu u najboljem slucaju, koja je vise sposobna za iznurivanje umesto za odbijanje neprijatelja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iskreno ne verujem ni ja da ce iz Plane skoro stici nesto u VS.Ali zato ima Ruskih topova(Rusi su ih povukli u rezervu),130mm,za eftino dzabe.Popuniti ono sto je unisteno,...pa neka Plana stancuje za izvoz i neka zaradjuje,...nikom ne smeta.Ali igrati se sa bezbednoscu zemlje na takav nacin da se (po meni jeedno od naj efikasnijih sredstava kojim smo raspolagali...)unisti i svede na 18 kom.,Nedopustivo je.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmm bas se pitam zasto su eftino dzabe . Zbog cega mislis da je M 46 bio jedan od najefikasnijih sredstava kojim smo raspolagali? I jos bolje pitanje, koliko bi bio efikasan u nekom buducem sukobu?
Inace sto se tice rezervnih jedinica (da kazemo narodne vojske) treba ih popuniti kakvim bilo haubicama i to 6-10 po bataljonu. Takve jedinice bi sluzile za formiranje fronta.
Sto se tice aktivne vojske tu treba imati samo samohodnu artiljeriju, jer bi ona sluzila za proboje i najteze zadatke. Mi proizvodimo samo jedno artiljerijsko orudje sa cevkom duzine 52 kalibara, automatskim punjacem, samohodno i sa modernim sistemom veze, i to je najefikasnije artiljerijsko oruzje koje imamo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedno pitanje ,jer zaista sa artiljerijom nemam prakticnih iskustava,ipak sam bio prasinar.99-te ako je verovati wikipediji vojska SRJ,izmedju ostalog posedovala 180 topova 130mm(M46...se valjda zove).Danas mi ovde baratamo sa ciframa 36,46,...i sl.Postavljam pitanje-je su li oni tada bili analfabete...ili?

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A SORU si zaboravio ?
Čif jel ti ili neko tvoj blizak radi u SDRP-u el te ona stipendiše, ili očekuješ posao u njoj ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Chief@ Ako ne znas sta je bilo naj efikasnije,...pogledaj sta je urnisano(kasce ti se samo).Koliko znam Noru koju pominjes (b52)-nemamo.Jedino sto se za sad radi po zahtevima VS,jeste SORA,valjda ima 2-prototipa.Ukoliko se uradi u dovoljnoj kolicini(a ne par desetina,kako ti rece),apsolutno izvanredan potez.I sto rece Vrabac,1000 posto je u pravu!.modernizovati Gvozdike kakve jesu,a za 52 kalibar,nabaviti MTlb,kotove,konzervirane gvozdike,...sta ti je volja.