Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ne zaboravimo da i vodjena municija mora da bude priblizno na cilju...eto recimo granata Bonus municija pokriva oko 32000m2..sto i nije bas nesto mnogo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Ovo si pobrkao. BONUS nije vodjena granata, to je kasetna granata koja izbacuje dvije kasetne bombe koje onda kruze i senzorom traze oklopno vozilo (cilj). I onda kad ga nadju aktivira se bojevo punjenje i gadja vozilo sa visine aktiviranja.

Tih 32,000 kvadrata je povrsina koju pokriva taj senzor dok trazi cilj.

Kod vodjene municije povrsina u koju mora da bude municija ispaljena zavisi od drugih parametara, koje ja ne znam, ali nagadjam da se radi o limitiranosti mehanizma za upravljanje i manevra u zavrsnom djelu putanje. I ni ta povrsina ne moze da bude velika, jer nema pogona, radi se sa gravitacijom.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Lucije Kvint, Levi, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Jul 2020 7:07

Da je to problem sa određivanjem mesta OS iz prethodnog marša tj. u pokretu to je definitivno.
Ako gledamo Noru b52 možda manji, ako smatramo da će delovati samo na dometima iznad 20 km tu nema više mnogo opcija za OS, ili će to raditi BPL njene brigade ili neki rukovaoc vatrom druge jedinice ili njen optroničar, kada ona ne gađa u dubinu neprijateja već neki daleki sektor odbrane.
Generalno GPS je ultimativno rešenje položaja OS ali svi smo saglasni da to ima određen stepen nepouzdanosti po vremenu najčešće a ponekad i po prostoru a što je najgore ovaj kod može i da ga nema.
Drugo rešenje koje se još uvek koristi je topovezac sa modernim INS-om, ali on i danas traži vozilo.
Ako gledamo sirijska iskustva BPL "pokupi" u korekturi sve grešeke koje se naprave, problem je samo sa ekstremno velikim daljinama gde BPL čak mora biti u višoj klasi odnosno da osmatra sa nekoliko hiljada metara.
Možda pravljenje art. mreže i danas ima smisla kako stoje stvari pogotovu u malim i relativno uređenim i naseljenim državama ali to je nešto što se radi dugo i dosta pre rata, posle prošo voz, mada je taj posao danas sa civilnom geodezijom oslonjenom na GPS i Argos mrežu definitivno daleko daleko brži jeftinij i beskrajno jednostavniji.
Već preko 6 km se oseća potreba za potpunom pripremom i što daljina više raste to je sve izraženije da bi negde od 17 km to postalo uslov bez koga se ne može pogoditi ništa i gde fulanja idu toliko da zemaljski osmatrač ili niskoleteća BPL ne uhvati pad. Ponekad čak i kad su dva ešalonirana odnosno Obeležavanjem pravca gađanja.
Za VLR, ta granica od 17 kmpočinje negde na 10 km.
Pogledajte Kokeljovu analizu o greškama potpune pripreme, ako mene pitate ona je još i optimistična, mada on lepo kaže da slika baterije već bude mngogo veća a tek diviziona itd.
Dakle za gađanje na velikim dometima, od suštinske je važnosti dovesti Potpunu pripremu do savršenstva, ako ni zbog čega drugog onda zbog prelaza na Poboljšane popravke posle korekture na reper (eventualno prvi cilj). Tek tada se može dekati i bez osmotrenog cija istina u ograničenoj prostoriji ali to je to. Problem je što i taj reper mora biti relativno blizu cilju obzirom na ogromnost dometa i opet se vraćamo na BPL. Na tim daljinama i kontrabatirajući radari su ne uvek i ne uvek kvalitetno upotrebljivi a skupi su ko đavo a tu generaciju novih koji iole uopšte vrede u ovoj priči Srbija i nema.
Ukoliko se Potpuna priprema ne dovede dotle, ostaje nam samo Korektura na fizički reper, makar i fiktivni ako slučajno osmatra čovek i prenos vatre korekturnim koeficijentom. Opet alternativa tome je BPL, koji "pokupi" svojom korekturom sve greške.

Dopuna: 28 Jul 2020 6:40

Ima tu sa ovoj opremi Nore još jedan sitan problem ali onaj koji devojku može da jel te ... A u stvari važi i za ostale dugodometaše, Oganj i slično, ali važi i za 122 preko 10-12 km.
Rad sa elektronskim magnetskim busolama je O.K. za OS ali i tamo u brošuri piše posle kompenzacije. Dobro ona se može izvršiti i samostalno ali to traži vreme i trigonometre.
Drugo, ne verujemu rad sa elektronskim magnetskim busolama na VP. Ne kažem da je bolje sa klasičnom busolom ona bi obavezno tražila popravke busole u borbenoj prostoriji, zahebancija, ali ta zahebancija daje tačnost od 3-4 hiljadita, a elektronska magnetarka daje 8 hiljaditih i kada je kako kažu kompenzovana. To je lošije i od satelitske grede za precizno usmeravanje (može ona inače da bude i za grubo samo) ako je signal dobar koja ima 3 -4 umesto tih 8.
Zato na VP treba da ima jedan žiro, makar i neka jeftina izbog toga teška kršina ali precizna poslovično, i da umesto nekog drugog metoda elektronske magnetarke nišanjenjem sa uređaja na uređaj dobiju tu svoju kompenzaciju.
Za OS bi kombinacija žiro plus eventualno magnetarka bilo jedino rešenje, problem je što onda žiro treba da bude fensi lagan i jednostavan a oni su jbg. skupi. Ako se zasniva na magnetarki on mora da se onda kompenzuje na VP kod tog jednog žiroa. Obzirom na domet i koliko treba OS da se udalji, može da prođe mada malo klimavo. Ali to bi u stvarnosti bila sekundarna opcija, primarna je BPL.
Naravno ultimativno rešenje je kombinacija satelitske grede tačnosti 3-4 na svakom oruđu i žiroa na svakom oruđu koji vam onda i elevaciju daje preciznije pride. No to bezbeli košta i u nabavci i u izvedbi. Ali onda nikakva spoljna usmerenja nisu potrebna.
Što se tiče meteo biltena prizemno mernje je potreban uslov, to može se kada se leti ispod tropopauze i sa modelom atmosfere sa i bez predpostavljene promene vetra po visini u polovini prosečnih dana u ravnicama udaljenim od mora i dobro raditi. Međutim u brdima, pogotovu u blizini velikih vodenih površina, pa čak i guste šume tu utiču ponekad, je problem, jer prokletinja od prizemnog vetra u dugim časovima zore i večeri najčešće menja pravac. Tako da je osim prizemne, sondaža makar do 1500 - 2500 potrebna skoro uvek, a za velike domete i nadalje sve do temena putanje. Za let iznad tropopauze tek to je dovoljan uslov.
Tek kad se to skocka onda može na neki reper dva sasređena plotuna (taman kondicioniraš cevi) pa na glavno dekanje ili dva sasređena plotuna u obeležavanju pravca gađanja (što već traži kvalifikovanog ili kvalifikovanijeg nego prethodni slučaj artiljerca na BPL čak, a kamoli sa zemlje) pa onda glavno. Prvi slučaj je zanimljiv kada nema BPL a ima OS koji vidi reper ali ne vidi i cilj, naravno pod uslovom da je u zoni prenosa, a u tom slučaju zona prenosa je stvarno velika čak i za krajnje domete.
Biće velika elipsa ali popadaće veliki deo ako ne i većina po cilju.
Za stvarno velike domete preko 22-24 km, za nevođene rakete već preko 10 km, ful prizemna i visinska sondaža i usmernje makakr kako preko žiroa, jedan BPL nad fizičkim reperom ili bližim ciljem, a drugi nad glavnim ciljem. U napadu, u odbrani može sve to i sa zemljskim ili nešto od toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze li neki link ili vise informacija o "elektronskoj magnetnoj busoli". Prvi put cujem za taj instrument

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Levi, Gargantua, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je ovo što gledamo na brošurama, sva ona tri uređaja na str. 363. prvi sa leva, piše kompas akurasi 0,5.
Većina laser-dvogleda mnogih svetskih proizvođača za artiljeriju pa i druge pa i civile imaju taj elektronski kompas ili kako sam ga nazvao elktronska magnetna busola. Jednom je Raketaš objašnjavao kako to bazno radi i kakve su zahebancije sa njim.
Zapadni po pravilu utuku ispod 10 hiljaditih, tu negde 7-9, ruski utuku i duplo više grešku, ali su robusniji i možda iskreniji na svoju štetu.
Ovaj naš je poseban, u goniometru, robustan i ako ima tu tačnost, a možda ima jer je odvojen od dvogled-lasera (oni unutar njih su po pravilu neprecizniji znatno) dobar je, naravno pominje se kompenzacija kao i kod svakog takvog uređaja.
Ti unutra dvogleda, kao neki moderni mogu i da mere uglove kabajagi kao goniometri ali ako nisu na trostavu piši propalo, za opšteg izviđača može za artiljeriju begaj ..
Uopšte uzevši svi takvi su vrlo zgodni pogotovu za OS ali imaju dve mane, prvo traže kompenzaciju što je uvek neprijatno a drugo ne rade u devijacijama. Ali su mnog jeftiniji i jednostavniji, većina kompleta za izviđače mernike po svetu kombinuje žiro pa ako on otkaže eketonski kompas odnosno žiro koji kompenzuje magnetnog pa onda možeš sa njim da radiš više tačaka jer su brži od žiroa u svakom slučaju, bar od tih žiroa, oni skupi žiroi na oruđima su brzi, ali su veliki teški i skupi đavolski.

Odsutan do večeras.

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo o mreznom ratovanju za cije vođenje je Nora namenjena.

Jedna od najvažnijih odlika modernih samohodnih haubica, pa i sistema NORA B-52 je i tzv. „mrežno centralizovano ratovanje“ engl. network centric warfare. Taj koncept se zasniva na potpunom informatičkom mrežnom povezivanju svih delova vodova na bojištu koji obično kombinuju sva tri vida oružanih snaga: kopnene vojske, vazduhoplovstva i mornarice i rečne mornarice. Takođe, umreženi su svi raspoloživi senzori izviđačkih jedinica, jedinica u neposrednom kontaktu sa neprijateljem, kao i jedinica za vatrenu i logističku podršku. Time je stvorena jedinstvena virtualna slika bojišta koja značajno povećava ono što se u zapadnoj vojnoj praksi naziva u slobodnom prevodu „uvidom u borbenu situaciju“ engl. situation awareness.

Ovime se znatno:

-ubrzava komunikacija,

-povećava dinamika operacije i

-omogućava bolje iskorištavanje vatrenih mogućnosti manjeg broja savremenih borbenih sistema.

• 2Ovo se svidja korisnicima: h8propaganda, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo si ga bre zakomplikovao oluj. Nema tu velike filozofije.

Osmatracnica se orjentise ili topografski, kad ti tacnost zavisi samo od tacnosti osmotrenih trigonometara i tacnosti instrumenata / citanja. Kod topografski odredjenog pravca sjevera ne bi trebalo biti greske. YI navodi tacnost topografske orjentacije od 12 metara.

Ili se orjentise GPSom i zirokompasom, koji je sasvim precizan. Ovaj nas sa norama po yugoimportu ima zbirnu tacnost od 25 metara u ziro modu, sto je u radijusu ubojnog dejstva jedne granate 80mm minobacaca, da ne pricamo za norinu granatu. Znaci sasvim dovoljna preciznost cak i za jedno orudje, a kamoli za baterijski plotun. Pazi, ovo je tacnost postupka orjentacije, znaci zbirna greska svih mogucih gresaka, ne samo zirokompasa.

Tacnost procesa mjerenja je matematicka poddisciplina i izucava se odavno. I sve se svodi na dozvoljenu gresku. A za sistem koji zahtjeva preciznost od stotinak metara ne vidim problem tacnosti u danasnje vrijeme. Jer nije postojao ni u vrijema PAB-2.

Cijena nema veze sa ovim uredjajima. Civilni uredjaji velike preciznosti (Leica npr) mogu se kupiti novi za 15-20 iljada eura. Tri takva uredjaja na bateriju za vojsku Srbije su male pare.

Ono sto jeste problem je izvidjanje obicnih trupnih izvidjaca, i uvezivanje te informacije sa artiljerijom. Jer su uredjaji koje koriste klasicni izvidjaci i laksi, i manje precizni, i njihova orjentacija je manje precizna ili ne postoji. To se rjesava sistemom izvidjanja. Opet se sve svodi na pripremu, tacnije repere, i obuku.

Tu onda mozda onaj VTI uredjaj sa banderom moze da ima ulogu, jer ce dati potpunu orjentaciju baznom trupnom izvidjanju. I dace kanal za protok digitalnih informacija sa koordinatama ciljeva visoj komandi a time i artiljeriji.

Opet, ne moze izvidjac iz trupe da naredi otvaranje vatre artiljeriji. Moze da posalje informaciju o cilju svojoj komandi, i onda komanda donosi odluku i trazi otvaranje vatre po tom cilju od artiljerijske jedinice koja podrzava tu komandu, ili od komande viseg nivoa koja raspolaze sa snaznijom artiljerijom. Opet, o vrsti vatre, broju i vrsti zrna, vremenu trajanja dejstva, odlucuje artiljerijski oficir, specijalista, a na osnovu trazenog tipa vatre i trazenog efekta na cilju.

I sve to trazi vrijeme, a vremena uglavnom ima, da se uradi priprema kako treba. Da se izvide i posjednu vatreni polozaji i osmatracnice, da se uspostavi veza, da se pripremi plan dejstva artiljerije, da se definisu ciljevi ili potencijalni ciljevi, na mogucim pravcima razvoja neprijatelja, i da se odradi dejstvo na pravi nacin.

Jer rat nije video igrica. Dnevni tempo napredovanja napadaca pod borbom sa nasim zadrzavajucim esalonima ne bi smio da predje 10-15km. Na ovom nasem terenu ni toliko. A to nora pokriva sve sa jednog VP.

Sto se tice opticke vidljivosti ciljeva, u vecini borbi cilj je vidljiv, mislim na neprijateljske trupe u napadu ili odbrani. Ili je vidljiv ili je vec u borbenom kontaktu. To sve moze da se osmatra sa dobro postavljenih osmatracnica. Zna se gdje je usko grlo, gde neprijatelj mora proci, gdje si postavio otpornu tacku koju podrzavas artiljerijom.

Prepucavanje dalekometnom artiljerijom preko linije fronta u dubinu neprijatelja niti ima smisla niti nekog vojnickog efekta, osim uznemiravanja neprijatelja po dubini. Ono sto se moze i mora tuci po dubini jesu komandna mjesta, centri veze, polozaji protivnicke artiljerije, ocekujuci reoni neprijateljskih jedinica (kad se potvrdi da je neprijatelj posjeo reon), reoni razvoja jedinica za napad, itd itd. Podatke o takvim ciljevima dobijas bespilotnim, ili elektronskim izvidjanjem, ili artiljerijskim radarima ili zvukovnim baterijama kod kontrabatiranja. Sve su to specijalisticki izvidjacki sistemi koji rade skoro iskljucivo za artiljeriju operativnog nivoa, i koje artiljerijska brigada ima. I uspjeh takvih dejstava najmanje zavisi od preciznosti artiljerije. Artiljerija i sa klasicnim busolama i racunacima je dovoljno precizna, i uspjesno je rjesavala te ciljeve. Veci je problem razviti i upotrebiti efikasni obavjestajni sistem koji ce ti pravovremeno dati podatke o tim ciljevima. To je problem, obuka, i uigranost sistema, i organizacija sistema. To se tesko uci, u stvari ni ne moze da se nauci osim osnova, a kasnije u ratu se to dovodi do savrsenstva.

• 3Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, zlaya011, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Naravno ultimativno rešenje je kombinacija satelitske grede tačnosti 3-4 na svakom oruđu i žiroa na svakom oruđu koji vam onda i elevaciju daje preciznije pride. No to bezbeli košta i u nabavci i u izvedbi. Ali onda nikakva spoljna usmerenja nisu potrebna."

Da pojasnim, satelitska greda daje tačnost po horizontalnim uglovima od 3-4 i poziciju i sa njom može sve komplet da se radi sa oruđem, problem je pouzdanost i prisutnost koda, pa onda ugradnja žiroa rešava probleme sa uglovima (čak i vertikalnim što je skoro pa višak) ali ostaje problem pozicije oruđa. On može biti rešen sa INS na vozilu zamenika komandira baterije, ili u ultimativnom obliku sa INS-om na svakom oruđu. Korišćenje INS-a na samo jednom vozilu se do sa da u praksipokazalo krajnje loše, odnosno sam INS je mušičav i traži "pažljiv rad" uvek ma kako nov bio, a drugo on je uvek "najsvileniji" deo opreme.
Na dalekometnoj artiljeriji rezervni INS je strašno potreban. E sad u kom vozilu je priča za izvedbu i pitanje formacije, odnosno ima više variijanti.

Pozzz. odsutan danima.

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predlazem ucesnicima u raspravi da pogledaju sta je to diferencijalni GPS.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tesko da ce neka vojska pristati da ga koristi, bar ne u ratnim uslovima