Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

1

Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 29682
  • Gde živiš: ovalni kabinet





Samohodni višecevni raketni sistem velikog dometa M87 Orkan namenjen je za vatrenu podršku jedinica veličine korpusa i armije. Može da efikasno neutrališe sve vrste ciljeva - od žive sile do oklopnih borbenih vozila i da vrši protivoklopno zaprečavanje. Obezbeđuje brza i iznenadna dejstva sa nepripremljenih vatrenih položaja u svim uslovima.
Razvoj sistema M87 Orkan započeli su u drugoj polovini 1980. godine u Vojnotehničkom institutu Jugoslovenski i Irački stručnjaci ( iračka oznaka za ovaj sistem je "Ababil 50"). Ispitivanja prototipova obavljena su do kraja 1985. godine, a dve godine kasnije Orkan je uveden u operativnu upotrebu JNA. Završna ispitivanja su trajala oko šest meseci, uključujući i testove u pustinjama Iraka, avgusta 1987. godine. Tokom ovih ispitivanja lansirano je oko 500 raketa (od toga dve trećine u ekstremnim uslovima - pri temperaturama od -30 do +54 °C).

Sistem M87 Orkan se sastoji od:

* lansera raketa, samohodnog, višecevnog 262 mm, LRSV-262 M87 Orkan,
* rakete 262 mm, M87 Orkan,
* Sistema za upravljanje vatrom
* Automobila za prevoz i pretovar raketa (automobil PPR).


Da bi se ispunio zahtev za velikom manevarskom sposobnošću lanser je postavljen na šasiju terenskog automobila 9 t, 8x8, FAP 3232 BDS/A. Vozilo ima masu 15 000 kg, dok je borbena masa napunjenog lansera sa poslugom 32 000 kg. Terenski automobil može da savlada uspon od 60%, bočni nagib od 25% i rov širine 1,8 m. Maksimalna brzina kretanja po putu je 80 km/h, a autonomija 600 km.

Uređaj za lansiranje čini lansirna kutija sa 12 paralelnih lansirnih cevi. Na maršu, raketa je fiksirana u cevi pomoću dve brave koje se automatski otvaraju pri lansiranju, kada sila potiska raketnog motora dostigne 1450 daN. Cevi su opremljene uređajima koji omogućavaju aktiviranje aerodinamičkih kočnica rakete, tempiranje upaljača i kontakt sa pripalama raketnog motora.

Uređaj za punjenje omogućava poluautomatsko punjenje i pražnjenje lansirnih cevi raketama. Smešten je u centralnom delu lansirne kutije. Punjenje se vrši zahvatom raketa sa transportnog vozila ili sa zemlje, a u procesu učestvuje posluga oruđa. Za upravljanje ovim uređajem obezbeđen je poseban pult sa koga se vizuelno prati proces punjenja.

Orjentaciju oruđa na vatrenom položaju vrši poseban podsistem. Inercijalni uređaj, posle dva minuta od stizanja vozila na vatreni položaj, daje podatak o azimtu oruđa (uglu koji zaklapa uzdužna osa oruđa u odnosu na pravac severa) sa tašnošću 1 hiljaditi. Azimut se može izračunati i posredno, kao u klasičnoj artiljeriji, pa se zatim ručno pomoću tastature uneti u automatiku oruđa.

Automatika oruđa predstavlja sistem koji upravlja radom svih mehanizama i uređaja. Omogućava upravljanje svim podsistemima i uvid u njihovo stanje sa komandnog pulta u kabini vozila. Na ovaj način je obezbeđeno da lanser otvori vatru nakon 2 do 3 minuta od stizanja na vatreni položaj i da ga napusti za 1 minut nakon lansiranja poslednje rakete, a da pri tome posluga ne napušta kabinu.

Zaštita oruđa štiti lanser od spoljnih uticaja i obezbeđuje kamuflažu oruđa tako da ono na maršu izgleda kao obično transportno vozilo. Navlačenje i skupljanje gumiranog platna za zaštitu je mehanizovano, a postoje i posebni sistemi za odleđivanje zaštite u zimskom periodu. Za maskiranje vozila zadimljavanjem namenjene su četiri dimne kutije koje se lansiraju iz bacača dimnih kutija postavljenih na prednjem braniku.

Pomoćno naoružanje oruđa čini protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm, montiran na krovu kabine. U kabini se nalazi i ručni bacač M79 Osa kalibra 90 mm sa borbenim kompletom od tri rakete. Lično naoružanje posluge čine četiri automatske puške 7,62 mm i jedan automatski pištolj 7,65 mm.

Raketa R-262 mm ( proizvodila se u kompleksu "UNIS- PRETIS"-Vogošća ), izrađuje se sa dva tipa kasetne bojeve glave: sa kumulativno-parčadnim bombicama i sa protivoklopnim minama.

U kasetnu bojevu glavu sa bombicama smeštene su 288 kumulativno-parčadne bombice koje, na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehničko punjenje. Pre izbacivanja bombica aluminijumska oplata bojeve glave se seče uz pomoć četiri detonaciona sečiva. Površina razbacivanja bombica je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Pri padanju je stabiliše tekstilna traka koja služi i za armiranje mehaničkog upaljača pri dodiru sa tlom. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog čelika, a masa 245 grama.

Kasetna bojeva glava sa protivoklopnim minama se sastoji od 8 čeličnih kontejnera sa ukupno 24 mine. Pad kontejnera usporava padobran, a nakon 2,5 sekunde aktivira se pirotehničko punjenje koje izbacuje mine iz kontejnera. Mine imaju četiri krilca koja stabilizuju položaj mine u letu i pri prizemljenju. Protivoklopna mina je kalibra 105 mm, mase 1,8 kg, probojnosti 40 mm, a ima nekontaktni elektronski upaljač koji reaguje na promenu magnetnog polja. Nakon 24 sata mina se automatski samouništava.
Rakete su tokom čuvanja i transporta smeštene u kontejner izrađen od poliestera armiranog staklenim vlaknima. Kontejner je hermetički zatvoren tako da se može koristiti i za skladištenje projektila na otvorenom prostoru.

Automobil za prevoz i pretovar raketa izveden je na bazi istog vozila kao i lansirno oruđe, s tim što kod ovog vozila nadgradnju čini tovarni sanduk kapaciteta 24 rakete u svojim pakovanjima i dizalica za pretovar raketa.

Elementi sistema za upravljanje vatrom baterije oruđa M87 Orkan smešteni su na: komandnom vozilu baterije (KVB), topografskom, osmatračkom i meteorološkom vozilu, kao i na samom lansirnom vozilu. Prijem topografskih podataka o ciljevima, odnosno o korekciji vatre se obavlja automatizovano, radio vezom.

Orkan kao sistem više se ne proizvodi. Nepoznat je ukupan broj proizvedenih sistema, ali se procenjuje da ih nije bilo više od desetak. Uz to, rakete koje su glavni deo sistema, proizvodile su se u vojno industrijskom kompleksu "UNIS-PRETIS"-Vogošća
(vidi tekst - "Najveća fabrika oružja na balkanu"- http://www.mycity-military.com/Ostalo/Najveca-fabrika-oruzja-na-balkanu.html ) i nepoznanica je da li su vlasti FBiH uspostavile ponovnu proizvodnju. Vozilo je proizvedeno u FAP-ovoj fabrici u Priboju, a lanser je proizvod "Bratstva" iz N.Travnika.....
Krajem prošle godine javnosti je predstavljen modifikovani sistem M-93 Orkan II, na platformi ruskog raketnog sistema zemlja-zemlja " Luna-M", ali sa svega 4 lansirne cevi... Sve u svemu, po meni veoma loša i neefikasna kopija originala.


*Orkan u borbenom položaju......





*Punjenje lansera ......





*Modifikacija - Orkan II M-93 na vozilu MAZ (sistem Z-Z "Luna")....




Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Zagor 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 1299
  • Gde živiš: u rovu na prvoj liniji

momci ova je odlicna stvar
video sam ga par puta u akciji ......
mnogo lepo gadja takvog necega trebamo sto vise hehe



offline
  • Pridružio: 19 Mar 2005
  • Poruke: 32
  • Gde živiš: Vrsac

Stvarno lose modifikovan sistem(mislim na LUNU), dok je prvobitni orka super stvar.Cini mi se da sam negde procitao da su Hrvati takodje nedavno modifikovali sistem "Orkan" kao i sistem "Tajfun" .

offline
  • Zagor 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 1299
  • Gde živiš: u rovu na prvoj liniji

da pokupili su dosta nase tehnike sto tenkova tako i pesadijskog oruzja

Dopuna: 03 Avg 2005 15:08

ja sam i mislio nas stari dobri ORKAN

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 29682
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Dopunjeni tekst za Orkan -

Citat:tekst i izvor -

Raspad potopio novu “kacusu”

autor Sasa Dj. Ruzeskovic
casopis “Kalibar” br.106 iz avgust 2005.godine




..... Orkan je nastao saradnjom jugoslovenske vojne industrije sa irckom drzavom. Jugoslavija je bila nosilac proizvodnje a Irak finansijer. Za razvoj Iraku su ponudjene opcije 12–cevnog orudja dometa 50km i cetvorocevnog orudja dometa 120km. Iracani su se opredelili za prvo.

Orkan kao sistem obuhvata 12-cevno orudje na vozilu FAP 3232 8x8, sistem za upravljanje vatrom i vozilo za transport i pretovar raketa takodje na vozilu FAP3232. Na pocetku su razvijena dva prototipa, po jedan za Irak i Jugoslaviju. Po zelji narucioca, razvijene su samo rakete sa kasetnom bojevom glavom – sa bombicama kumulativno-parcadnog dejstva kalibra 40mm, pojedinacne mase od 245g po 288 bombica u jednoj bojevoj glavi koja po otvaranju pokriva povrsinu od 2ha i bojevom glavom sa 24 protivtenkovske (PT) mine kalibra 105mm i mase 1,8kg namenjena za postavljanje PT minskih polja u pozadini neprijatelja (imale su sistem za samounistenje posle 24h). Bombice klasicne boj.glave imaju oblik valjka na cijem kraju je bio osigurac sa pantljikom, koja je imala ulogu padobrana. S obzirom da se prilikom pada pantljika okretala, odvrtala je osigurac bombe, tako da nije mogla da eksplodira, ukoliko osigurac nije bio van njenog tela. Predvidjena visina otvaranja bojeve glave je od 800 do 1000m. Orudje je bilo namenjeno gadjanju neprijateljskih ciljeva drugog i treceg esalona.

Sam lanser je bio vrhunac razvoja tog doba. U tom trenutku imao je najveci domet i bio je gotovo potpuno automatizovan. Punjenje je bilo poluautomatsko, sa vozila za pretovar raketa. Raketa bi se dizalicom, spustala na uredjaj za punjenje koji bi automatski ubacivao u cev. Automatska nivelacija orudja bila je izuzetno precizna. Sistem je posedovao televizijski korektor za korekciju putanje rakete. Radio je n aosnovu snimanja kordinata kraja aktivne faze leta I, II i III rakete. Takodje je imao mogucnost automatskog nisanjenja ciljeva. Na osnovu nisanjenja jednog cilja i unosenja njegovih kordinata drugog cilja, orudje je samo obavljalo nisanjenje drugog cilja, po ispaljivanju rakete na prvi. Cevi su iznutra tvrdo hromirane, tako da njihovo ciscenje nije neophodno. Navodno je tokom zavrsnih ispitivanja Orkana koja su obavljena u irackoj pustinji i na jugoslovenskom poligonu Prevlaka, ispaljeno 500 raketa od kojih je 2/3 na temperaturi od +54oC do -34 oC.

Raketa Orkana je duzine 4,6m, pakuje se u hermetickim zatvorenim kontejnerima od staklo plastike, transportuje se po 24 komada vozilom za transport i pretovar raketa FAP 3232 sa ugradjenom dizalicom. Posadu Orkana cilo je 5 ljudi. Proizvodjen je u fabrici “Bratstvo” u Novom Travniku.

Iraku su do izbijanja “Zalivskog rata” 1991. isporuceno je ukupno 5 orudja, prototip i baterija od cetiri orudja. Baterija od cetiri orudja prikazana je na irackoj paradi pre napada koalicionih snaga.

Do pocetka neprijateljstava u bivskoj SFRJ, JNA u naoruzanju nije imala ni jedan Orkan. Po izbijanju sukoba, jugoslovenski prototip ukljucen je u jedinice kninskog korpusa i tokom prve godine rata, uglavnom jer koriscen na tom ratistu. U toku operacija najvise sest raketa je ispaljeno na jedan cilj. Obicno je ispaljivan manji broj. Za to vreme, najmanje pet do sest serijski proizvedenih Orkana namenjenih Iraku stajalo je u fabrici sve do pocetka rata u bosni, maja 1992.g. i cekalo da ih “oslobode” hrvatske i jedinice Armije BiH. Novi Travnik su zauzeli hrvati i uzeli najmanje cetiri (najverovatnije pet) Orkana, dok su jedan dali bosnjackim snagama. Ta cetiri Orkana prikazana su na paradi u Zagrebu u leto 1995. a bosnjacki na TT zboru u Tuzli (takodje 1995.). Navodno je peti hrvatski Orkan eksplodirao pri pokusaju da se iz njega ispale brazilske rakete. Ni hrvati ni bosnjaci tokom rata nisu zarobili ni jednu bojevu raketu za Orkan. Odredjena kolicina raketa, koja je u luci ploce cekala transport za Irak, unistena je prvih dana rata dejstvom avijacije JNA. Da proizvedu raketu nisu mogli, jer se proizvodnja obavljala u fabrici UNIS u Vogosci, koja je tada bila pod kontrolom srpskih snaga.

Odlaskom JNA iz Knina, jugoslovenski prototip je ostao u naoruzanju Vojske Republike Srpske Krajine. S obzirom da Vojska Republike Srpske nije imala ni jedan Orkan, sa njega su skinute 4 cevi koje su u beogradskom TOC u prolecu 1994. namestene po dve na jedan lanser raketa R-65 Luna. Najpoznatije dejstvo “kninskog” Orkana izvrseno je 1.maj 1995.godine na Zagreb, kao odgovor na hrvatski napad na Zapadnu Slavoniju. To nije bilo najsrecnije resenje, Orkan nije predvidjen za gadjanje naseljenih mesta, jer poseduje samo kasetnu bojevu glavu. Vecina bombica, zbog neizvucenog osiguraca ostala je po krovovima zgrada. Po padu RSK, prototip Orkana povucen je u Banja Luku. Vojska RS od sredine 1994.godine koristila je dva dvocevna Orkana, a ni ona nije mogla da proizvodi rakete jer je raketno gorivo (u sustini crni barut) proizvodjen u Bugojnu. Jedino su sklopljene rakete od preostalih delova, na kojima su bili vidljivi udarci cekica.

Sto se tice VJ, ona nije nasledila ni jedan orginalni Orkan, imala je ozbiljnu kolicinu raketa i samo 4 cevi koje su se na ispitivanjima nasle u beogradskom VTI. One su tokom leta 1993. po dve stavljene na najbolji nemacki top iz Drugog svetskog rata: protivavionski Krupov top M-18/37 od 88mm,koga je VJ koristila u obalskoj artiljeriji. Sa njega je skunuta orginalna cev i dva povratnika trzaja i postavljene po dve Orkanove cevi. U tom trenutku bilo je to odlicno resenje, jer je mehanika na starim topovima besprekorno funkcionisala. Punjenje lansera se odvijalo dosta primitivno: na krajeve cevi postavljene su sine niz koje se raketa gurala u cev. Ozbiljan problem nastao je vec na prvom ispitivanju pocetkom oktobra 1993. na poligonu Platamuni. Gresku su napravili elektricari koji su povezali cevi sa kutijom za opaljivanje. Obe cevi su greskom spojene da istovremeno opale. Najmanje vreme koje treba da protekne izmedju opaljivanja dve rakete je – tri sekunde. Do nesrece je moglo doci kada se otvore stabilizaciona krilca rakete po izlasku iz cevi, ako bi se uplela sa krilcima druge rakete ili samom raketom. Do toga nije doslo zahvaljujuci sreci. Svaka raketa ima svoju specificnu tezinu, od koje zavisi brzina njenog ispaljivanja. Prilikom opaljenja u nekom delicu sekunde prvo je izletela jedna raketa pa za njom i druga. tom prilikom “novi Orkan” se pokazao kao skoro bestrzajno orudje. Od tog resenja odustalo se 1998. kada se sve cetiri cevi skinute sa topova i ugradjene na jedan lanser raketa R-65 Luna, na vozilo ZIL 8x8 cija je potrosnja 120 litara “supera” na 100km.

Taj cetvorocevni Orkan preziveo je NATO bombardovanje i prvi put je u javnosti prikazan na sajamskoj izlozbi “Partner 2005”. Raketa 262mm tokom ratnih operacija u zimskim uslovima pokazala je veliku manu. Na temperaturama nizim od 0 oC povremeno je dolazilo do raspadanja rakete u letu, bojeva glava bi tokom leta otpadala od raketnog motora. Takodje su “hermeticki zatvoreni” kontejneri propustali vlagu, tako da je ceo kontigent raketa u posedu VJ 1994. zardjao, pa su rakete remontovane u “Raketnom remontnom zavodu” u Kragujevcu, gde su umesto orginalne metalno-bakarne boje, ofarbane u SMB.

offline
  • terzic 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 12 Apr 2006
  • Poruke: 22

pa cek,znaci vojska srbije nema orginalnih orkana vec samo onu jednu modifikaciju ?

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2006
  • Poruke: 217

Citat:tekst i izvor -

Raspad potopio novu “kacusu”

autor Sasa Dj. Ruzeskovic
casopis “Kalibar” br.106 iz avgust 2005.godine

.....

Cevi su iznutra tvrdo hromirane, tako da njihovo ciscenje nije neophodno. Navodno je tokom zavrsnih ispitivanja Orkana koja su obavljena u irackoj pustinji i na jugoslovenskom poligonu Prevlaka, ispaljeno 500 raketa od kojih je 2/3 na temperaturi od +54oC do -34 oC.
.....

Taj cetvorocevni Orkan preziveo je NATO bombardovanje i prvi put je u javnosti prikazan na sajamskoj izlozbi “Partner 2005”. Raketa 262mm tokom ratnih operacija u zimskim uslovima pokazala je veliku manu. Na temperaturama nizim od 0 oC povremeno je dolazilo do raspadanja rakete u letu, bojeva glava bi tokom leta otpadala od raketnog motora. Takodje su “hermeticki zatvoreni” kontejneri propustali vlagu, tako da je ceo kontigent raketa u posedu VJ 1994. zardjao, pa su rakete remontovane u “Raketnom remontnom zavodu” u Kragujevcu, gde su umesto orginalne metalno-bakarne boje, ofarbane u SMB.


Prvo pitanje:
Ako sam tacno procitao su rakete testirane od -30 do +54 stepeni celsijusa, pa su se onda na temperaturima ispod nule raspadale?

Pa sta i kako su onda testirali?


Drugo pitanje:
Citat:
...
Sto se tice VJ, ona nije nasledila ni jedan orginalni Orkan, imala je ozbiljnu kolicinu raketa i samo 4 cevi koje su se na ispitivanjima nasle u beogradskom VTI.
...
Od tog resenja odustalo se 1998. kada se sve cetiri cevi skinute sa topova i ugradjene na jedan lanser raketa R-65 Luna, na vozilo ZIL 8x8 cija je potrosnja 120 litara “supera” na 100km.
...
Taj cetvorocevni Orkan preziveo je NATO bombardovanje i prvi put je u javnosti prikazan na sajamskoj izlozbi “Partner 2005”.
...


Sto se nije pokusalo proizvesti jos nesto vise cevi u Srbiji?

Iako su fabrike bile u Bosni, ipak su morali planovi konstrukcije da budu dostupni u Srbiji, posto je taj sistem bio razvijem na VTIu.

A barem proizvodnja lansirnih cevi nebi trebao da bude toliko slozen posao da njemu nebi mogla ovladati neka fabrika masinogradnje u Srbije?

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2007
  • Poruke: 1005

Zagor ::da pokupili su dosta nase tehnike sto tenkova tako i pesadijskog oruzja

Dopuna: 03 Avg 2005 15:08

ja sam i mislio nas stari dobri ORKAN


Daj mi objasni šta je to pokupljeno ili šta si mislio pod tim

offline
  • Pridružio: 17 Sep 2007
  • Poruke: 263

Mislim da imamo 4 ovakva na zilovima ove nedelje sam gledao na dozvolite pokaznu vezbu u garnizonu u Aleksincu gde se nalaze.

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 29682
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Dannyboy ::

Prvo pitanje:
Ako sam tacno procitao su rakete testirane od -30 do +54 stepeni celsijusa, pa su se onda na temperaturima ispod nule raspadale?

Pa sta i kako su onda testirali?


Verovatno se radilo o raketama koje su skladištene u nepropisnim uslovima - ako su se pokazale dobro na testu kasnih 80-tih u šta se nesumnja jer sredstvo sigurno nekompletno ne bi bilo usvojeno u naoružanje, ove koje su ispaljivane u ratu 95-te omanule su.
Sad, ja sam naveo jednu mogućnost a što ne znači da je bilo uticaja i drugih faktora.


Citat:
Drugo pitanje:

Sto se nije pokusalo proizvesti jos nesto vise cevi u Srbiji?

Iako su fabrike bile u Bosni, ipak su morali planovi konstrukcije da budu dostupni u Srbiji, posto je taj sistem bio razvijem na VTIu.

A barem proizvodnja lansirnih cevi nebi trebao da bude toliko slozen posao da njemu nebi mogla ovladati neka fabrika masinogradnje u Srbije?



To ne bih znao da odgovorim - mnoge stvari i prilike za modernizaciju nekadašnje vojske su propuštene pa između ostalog i ovo.
Da li se računalo na to da SRJ nije u stanju da proizvede raketu koju je uzgred radio Pretis ?
Metalska industrija u bivšoj SRJ siguran sam da je imala sposobnosti da proizvede cevi identične onim iz Bratstva-Travnik ali.....
Verovatno je procenjeno da bi dalji razvoj Orkana bilo samo tračenje vremena.
Sigurno su vojni stratezi procenili da sa 4 cevi i ostatkom raketa možemo da opalimo po neprijatelju odakle god on došao...ne znam i bolje je kad ne pričam gluposti Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 521 korisnika na forumu :: 15 registrovanih, 1 sakriven i 505 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aramis s, Drug pukovnik, Ilija Cvorovic, JOntra, Josip1969, maCvele, Outis, RecA, salce61, ShurikSST, Trpe Grozni, vathra, VES 11119, W123, zlaya011