Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

• 6Ovo se svidja korisnicima: bojank, EXIT78, dac, stegonosa, Lucije Kvint, Mcdado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da to je to, međutim trvdo hromiranje je tačka na i. To nije problem no koliko znam pre toga cevi moraju prvo na obradu, dva koraka, "pečenje" u vakumskoj pa u gasnoj peći tek onda može poslednja faza tvrdo hromiranje. Ono što sam znao da su u PPT postojale vakumska i azotna gasna peć ali ne i helijumska i to dubine samo 2000 mm. U njih ne možeš strpati cev od 2800 mm nikako. Generalno ako se ne varam cena jedne cevi spremne za montažu za Ognja nekada je bila ravna maltene ceni haubičke cevi 105 ili možda čak i 122 mm, ne drži me ra reč, slagaću, u svakom slučaju skupa ko đavo. Raketaš je davno dosta pisao o svemu na obe teme.

• 1Ovo se svidja korisniku: Krusarac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje moje da li su cevi za BM-21 iste tehnološke razine poput cevi za M77 jer znamo da je Vučur maksimalno ganjao preciznost za razliku od sovjeta? Možda je upravo cena razlog da se ne ide u razvoj Ognja kakvog smo imali jer se danas i jeftinim lanserima a „pametnom" municijom ostvaruju znatno veća preciznost.

• 13Ovo se svidja korisnicima: bojank, darcaud, dac, bozo13, EXIT78, yrraf, MB120mm, stegonosa, gajasvi, Lucije Kvint, miodrag, sovanova95, Mcdado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komlikovanija je. Grad ima potpuno glatku cev i žljeb u koji ide klin da bi se zadala rotacija raketi. Cev Ognja ima i one uzdužne staze duž cevi. Originalni koncept ide nekako ovako, raketa je kraća od cevi, dok joj klin u žljebu zadaje rotaciju deo gasova žlebovima (stazama) se probija ispred oživala i za ono kratko vreme dok se raketa vrti u cevi pokušava da izvrši stabilizaciju rakete po uzdužnoj osi u početnoj fazi leta. Time se pokušalo izbeći skuplje rešenje koje vrše motori za stabilizaciju u nosu rakete. Kada produžite raketu radi više goriva i većeg dometa i dobijte lanser nulte dužine onda se ta prednost sa stabilizacinim stazama gubi i na 40+ km trebaju vam motori u nosu rakete koji će vršiti stabilizaciju rakete po uzdužnoj osi nakon izlaska iz cevi da bi slika pogodaka na tom dometu ličila na nešto. Bilo je na temi slika ispitivanja tih motorčića u Nikincima svojevremeno. Generalno koncept Grada je bio pucaj, troši menjaj. Terorijski cev Ognja bi trebalo da ima duži životni vek, u kakvom su sada stanju pojma nemam no najmlađa cev Ognja ima oko 35 godina. Inače malo skretanje sa teme. Kod Grada se pokazalo da debelozidna cev u kombinaciji sa mangalom ima benefit. Naime prazni lanseri pogođeni dronom nakon napuštanja VP u zavisnosti od ugla udara u mangalu i b/g drona gubili su 3 do maksimalno 10 cevi i vrlo brzo su popavljani zamenom cevi u terenskim radionicama i sa novom mangalom vraćani u jedinicu. Pun lanser to nećemo pominjati, to je jasno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za M-63 znam da se rotacija rakete dobiva motorima, koji su postavljeni pod kutom 8° (ako me sječanje služi). M77 rotaciju rakete vrši sa repnim stabilizatorima, iz glatke cijevi. 122 mm rotaciju dobiva kao što prije opisano.
Zanimljiva 3 rješenja istog problema.

Tako da rakete 128 mm i 122 mm nije samo promena kalibra.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, Arhiv, zillbg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači pričamo o originalnim lanserima Ognja? Sve je to moguće, ali je odgovor verovatno jednostavniji. Danas tehnologija može da se kupi lakše nego juče samo je pitanje da li je to ulaganje uopšte potrebno. Preciznost 122mm je napredovala, sa navođenjem je pitanje vredi li se mučiti. Svede se na kalkulisanje o ceni, pride jedinstveni kalibar koji ne koristi niko osim nas.

Slično i sa Orkanom. Kad čitaš šta je sve bilo potrebno da se sa tadašnjim tehnologijama ostvari preciznost, osetiš duboko poštovanje ali te i zaboli glava od uzaludna posla spram današnjih merila u automatizaciji.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, EXIT78, dac, dusanobr, Arhiv, Kos93, Great White, Kenanjoz, kolateralnasteta, Che01, Mcdado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nemojte da gubimo iz vida da ovde uopšte ne pričamo o mogućnostima proizvodnje lansirnih cevi 128mm za M77 jer to nije tema. Ako Srbija nabavlja RM-70 znači da nabavlja lansere BM-21 Grad sa glatkim cevima 122mm i varenim žlebom, drastično manje zahtevne za proizvodnju. Namenska i metalska industrija Srbije nije naročito jaka ali nekako sumnjam da takvu cev nije mogla da proizvede ili nabavi negde u Evropi. Hrvatska je to uradila u mnogo težim okolnostima. Osim toga ne zaboravite da se u Srbiji obrađuju artiljerijske cevi za Noru većeg kalibra, veće debljine zida, dužine preko 5500mm koje treba da izdrže daleko veće pritiske i habanje nego BM-21.
Kompozitni lanser koriste mnoge armije jako dugo i jako uspešno u kalibru 122mm i mnogo jačim kalibrima pa zaista sumnjam da je to nekakav problem zbog kog je VS odustala od tog koncepta pa sad navrat-nanos nabavlja češke čelične lansere 122mm. A uostalom one operativne Tamnave na Kipru i prva operativna baterija modularnog Ognja u VS nam govore da kompozitne cevi iz Čačka rade posao. Naprosto mi se ne uklapa ta priča nikako u okolnosti ove nabavke.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Evo i da dopunim sa linkom ka stranici proizvođača kompozitnih lansera iz Čačka. Tvrde da mogu da rade i čelične cevi za Grad 122mm, dakle iste one koje dolaze sa RM-70.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Самоходни вишецевни модуларни лансер ракета М-18 „огањ” је један од нових домаћих система наоружања који, после вишегодишњег развоја, улази у употребу у Војсци Србије.
М-18 изменом контејнера са ракетама (модула) може да дејствује ракетама „пламен”, „огањ”, „град”, Г2000, „кошава 1”, „кошава 2” и „алас”, чији се домет креће у дијапазону од око осам до више од 45 километара.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Војска Србије ускоро ће добити и вишецевни лансер ракета „вампир” чешке производње...

• 6Ovo se svidja korisnicima: dac, vazduh, Džekson, amstel, sasakrajina, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Тиосав Јанковић обишао је данас јединице Војске Србије размештене у гарнизону Ваљево.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 6Ovo se svidja korisnicima: Bahuss, rodoljub, yrraf, pein, RJ, MK10
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bozo13 ::Za M-63 znam da se rotacija rakete dobiva motorima, koji su postavljeni pod kutom 8° (ako me sječanje služi). M77 rotaciju rakete vrši sa repnim stabilizatorima, iz glatke cijevi. 122 mm rotaciju dobiva kao što prije opisano.
Zanimljiva 3 rješenja istog problema.

Tako da rakete 128 mm i 122 mm nije samo promena kalibra.

Mala ispravka M63 dobije rotaciju putem mlaznica pod kutem , a ne motorima, jedna je komora i jedan motor samo što ima više mlaznica. One su pod većim kutem 18 i viiše stupnjeva. Osim tog kuta koji daje rotaciju , postoji još jedan kut po drugoj osi , tako da se pravci mlaznica sjeku u jednoj točki par metara isped rakete.

Originalni lanser M63 nije okrugla glatka cijev već ima žljebove , što dopšunski komplicira izradu cijevi jer se nakon fine obrade i honovanja cijev mora staviti na stroj za izradu žljebova.

U RH je na lanseru RAK -12 stavljena okrugla glatka cijev i radi dobro. U toku razvoja rakete PLAMEN -II koja je razvijena u Vogošći mimo VTI , (uz ometanje i protivljenje tada pukuvnika Obrada Vučurevića) simulacijom na računali se već tada vidjelo da ti žljebiovi ništa ne koriste.

Raketa kalibra 128 Oganj u lanseru dobije rotaciju preko klina koji ulazi u spiralni žljeb , ali osim njega postoje i drugi žljebovi , što tu cijev ćini vrlo skupom i kompliciranom za izradu.

Raketa kalibra 122 mm za GRAD se isto tako zarotira u cijevi preko žljeba , postoje dvije tehnologije izrade tih cijevi odnosno spiralnih žljebova.

Prva i naj jednostavnija je da se hladno valjana cijev kalibrira , Nakon kemijske obrade , dekapiranje , stvaranje tankog sloja fosfata koji je porozan i upije ulje odnosno mazivo , kroz cijev se provuće kaljeni trn-dorn. Nakon toga se cijev uzdužno rasjeće i u nju ugura kaljeni i brušeni trn , te se u specijalno rađenoj napravi sa puno stega pritisne vanjska traka od lima i sve se zavari.

Varijacija na temu je da se cijev smota od lima na valjcima , u RH je bila ta tehnologija u tvornici kojekakvih kotlova i opreme za kemisku industriju , te smo na tim strojevima smotali prve cijevi. Kod montaže se lim malo zasuće i dobije se spiralni kanal.

Kod originalne sovjetske tehnologije se nakon zavarivanja u cijev ubaci specijalno rađen trn od aluminiske legure koji se zagrije elektrogrijaćima, aluminij se dosta širi kod zagrijavanja i napne čeličnu cijev i izravna je, to nisam vidio i nisam radio , samo sam slušao o tome , tako da stavljam veliki ???.