Sa zadovoljstvom sam kupio "Pad noćnog sokola", ali i ranije "Smenu" i obe knjige su mi veoma drage i nalaze posebno mesto u mojoj kućnoj biblioteci. Takođe, imam i knjige Spasoja Smiljanića, Bojana Dimitrijevića i Jovice Draganića i još neke publikacije koje su izašle a govore o zbivanjima te 1999. te godine.
Dakle, može se reći da sam pročitao sve ili gotovo sve što je publikovano a govori o vazdušnom ratu 1999. godine. Pored svog ličnog učešća (doduše na sistemu Kub) mislim da mogu reći reč dve o ovome.
Nesporno je da je obaranje F-117A i F-16 ogroman uspeh 3.rd PVO koji je podigao ugled svima nama u PVO. Činjenica da niti jednom nisu pogođeni, da nisu imali povređenih ili ne daj Bože poginulih vojnika pokazuje visoku stručnost i profesionalnost u jedinici.
Gađali su 7 puta i ispalili 13 vođenih raketa, pritom oborili dva aviona i verovatno bar oštetili još jedan! Gde bi nam bio kraj da su i ostali divizioni Neva i baterije Kub imale ovakav učinak!
Da sam se ja pitao te 1999. godine, meni bi svi iz te jedinice dobili unapređenje u viši čin i nikako ne bi dozvolio da mi Zoltan Dani ode iz Vojske, a da Aničića srozam na niže radno mesto. To može samo kod nas valjda. Mnogo učesnika, hrabrih oficira i podoficira je napustilo vojsku nakon rata dobrovoljno i "dobrovljno" da bi se mi umilili onima koji su nas bombardovali.
Meni bi danas i Dani i Aničić i Janković i Nikolić i Stojmenov i svi ostali, bili istaknuti i visoki oficiri (možda i generali) koji bi vodili ceo rod RJ PVO i učili mlađe oficire i podoficire kako se ratuje i kako se brani zemlja.
Umesto toga, dobili smo podelu, tako što pretpostavljene komande nisu htele da adekvatno nagrade sve učesnike istorijskog čina obaranja F-117A!
Na visoke funkcije i visoke činove dobili su oni koji uglavnom nisu imali nikakvog posebnog uspeha u ratu, ali su znali kako se do činova dolazi, a to je "prešaltavanjem" na "pravu" stranu onda kada se strane promene.
Činjenica je da se svih ovih godina ovaj rat gura pod tepih i da svi pokušavaju da ga zaborave. Za rat se krivi politika tadašnje SRJ, a amnestiraju oni koji su nas bombardovali.
Žao mi je što se ovo dešava među bivšim pripadnicima 3.rd PVO i mislim da je najbolje da se sastanu, popiju po jednu, izgrle i reše ovo.
Ovako se unosi zabuna: gde je sedeo Stojmenov? Gde je sedeo Aničić? Šta kaže Matić koji povlači izjau koja je u knjizi? Dani posle rata priča kako je na tehnici rađena "mala tehnička inovacija" (što nije tačno), zašto knjigu piše čovek koji je pola rata bio u Rusiji na obuci? Zašto Zelko kaže da ga je pogodila druga raketa, kada kanal za vođenje druge rakete nije radio (dakle Zelko ne govori istinu)....
Ima sto pitanja koja se mogu postaviti...ali čemu sve to?
Oni su svi za mene heroji i svi su trebali biti unapređeni i danas da predvode RJ PVO! Pa kada se dobijaju unapređenja nego u ratu? Kada, nego onda kada se dokažeš i kao starešina i kao stručnjak? Nekima je izgleda samo bitno da se ispunjava neka administrativna norma (fali ti jedan ispit, nemaš uslove za viši čin jer nisi proveo 2/3 vremena u ovom činu i slične glupost)...Rat je ljudi ono što pokazuje ko je ko! Onda kada počnemo nagrađivati ljude koji se dokažu, biće bolje i Vojsci ali i celom društvu!
Valjda nisam udavio....previše....
Нисам прочитао ни једну од наведених књига, само коментаре на овом форуму, а нисам ни стручњак за ракетни систем `Нева` нити `Куб`, нити за организацију рада у дотичним јединицама, па ми немојте замерити ако ми нису познати баш сви детаљи. На крају крајева, колико сам упућен, на основу прочитаног, све то овде није толико ни битно.
Имам утисак да у целој овој причи није изнето баш све искрено, нису се сви учесници погледали један другоме у очи, и нису баш сви стиснули петљу и рекли оном другом шта му замерају. Рекао бих да је постало правило да се рад са људима завршава на војницима, а да се кад су професионалци у питању неке ствари подразумевају. Према онима који су `нешто погрешно урадили или рекли` се поступа иза кулиса.
То је мој утисак. Оно што излази као коначни ефекат овог трвења, је да се умањује укупна вредност самог догађаја, нарочито у међународним очима.
Dragan Matić,
zastavnik prve klase u penziji,
član borbene posluge,
operator ručnog praćenja po F2
Citat: Knjiga „Pad noćnog sokola” je falsifikat
Činjenično stanje 27.03.1999.god. je sledeće:
1.„Nisam bio na dežurstvu od 12 do 18 časova, kao što piše u knjizi. Na dežurstvu tog dana sam bio od 06.00-12.00 i od 18.00-24.00 tj.do momenta dok nismo dobili naređenje za napuštanje vatrenog položaja Šimanovci oko 21.15 posle bojevog gađanja u 20.42.
2.Nije tačno da major Boris Stoimenov sedi na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja od 18.00. pa sve do završetka borbenog rada do 20.42. Na tom radnom mestu on je bio od 18.00-20.30. časova, a potom od 20.30-21.15 časova potpukovnik Ðorðe Aniči, rukovalac gađanja. Oko 20.30 u kabinu je ušao potpukovnik Ðorđe Aničić,rukovalac gađanja, major Boris Stoimenov ustao je sa stolice radnog mesta pomoćnika rukovaoca gađanja i stao iza leđa između oficira za vođenje Muminović Senada i komandira baterije Nikolić Darka. Na njegovo mesto seo je potpukovnik Aničić koji se vratio sa zadatka. Tako je kompletiran sastav borbene posluge koja je oborila F-117A i koji je u svim vojnim dokumentima. Onaj ko stoji nema radno mesto i nije član borbene posluge, a to je major Boris Stoimenov.
3.Nije tačno da je borbeni rad u toku u momentu ulaska u stanicu potpukovnika Aničića u 20.30 časova iako smo u “Pripravnosti br. 1”. On i Dani 12. minuta (20.30.-20.42) razgovaraju pre početka borbenog rada o tome šta ima novo u jedinici i šta je to popodne sa imitatorom zračenja radio potpukovnik Aničić. Jasno sve čujem jer sedim na 50-tak santimetara od obojice. Potpukovnik Dani duboko je zavaljen u stolici rukovaoca gađanja, skoro me kolenima dodiruje i oslonjen leđima na blokove za upravljanje lansirnim rampama drema dok priča sa Aničićem. Pokazivač osmatračkog radara P-18 je desno, bočno od njega i on ga ne gleda. Sa njegove leve strane, do ulaznih vrata, sedi Aničić ispred koga je u pravcu pogleda ekran osmatračkog radara. Aničić u jednom momentu glasno upozorava da imamo cilj u zoni rečima: „Dani ovaj ide na nas“. Drema na svom radnom mestu i operator runog praćenja po ravni F-2, Dejan Tiosavljević koga sam rukom drmnuo i razbudio kada je počeo borbeni rad.
4.Zaključak autora da borbenim radom za vreme obaranja F-117A komanduje samo Dani Zoltan je netačan. Borbenim radom komandovala su oba rukovaoca gađanja. Potpukovnik Ðorđe Aničić nije „drugi, nepostojeći“ pomoćnik rukovaoca gađanja već rukovalac gađanja i koji za vreme borbenog rada sedi na radnom mestu pomoćnika rukovaoca. Avion F-117A smo oborili iz trećeg pokušaja u 20.42. Potppukovnik Dani je u prvom pokušaju komandovao traženje cilja nišanskim radarom na daljini oko 15. kilometara. Traženje aviona u vazduhu je trajalo duže od 10 sekundi i. pošto Dani nije komandovao prekid, potpukovnik Aničić je komandovao “Ekvivalent”, tj.prekid zračenja. Potpporučnik Darko Nikolić, na radnom mestu komandira baterije, u tom momentu ne izvršava komandu zbog čega Aničić vrlo glasno komanduje “Skidaj visoki”- skoro vičući na Nikolića. Zato su Goluboviću komandovala oba rukovaoca gađanja, ali ti to ne znaš jer nisi bio sa nama. Borbena posluga je izvršavala komande i jednog i drugog rukovaoca gađanja.
U drugom pokušaju koji je takođe bio neuspešan, oba rukovaoca gađanja su komandovala, potpukovnik Dani traženje cilja, a potpukovnik Aničić ponovo prekid traženja. Borbeni rad je bio identičan kao u prvom pokušaju.
U trećem pokušaju koji je uspešan, potpukovnik Aničićnije imao razloga da bilo šta komanduje niti je rekao i jednu reè. Nikada u svojoj izjavi nisam rekao Goluboviću da je Aničić gledao na sat, ni da je vikao “isključi, isključi”. Gledao sam u svoj ekran i nisam imao vremena da gledam šta drugi rade, ali sam sve čuo.
1.U svojoj izjavi o obaranju F-117A na stranici 96 nisam imao razloga da pričam o događaju koji se desio 11.05.1999.god. kada je protivradarska raketa “Harm” pala na 50-tak metara od kabine UNK-a. Prosto zato što sam o ovom događaju dao posebnu izjavu.
47:10
Aničić: "Da je nekih osam ili deset ljudi povuklo izjave iz date knjige, sudski overilo izjave, i mi smo dostavili od Direktora medija centra Odbrana do Načelnika uprave za odnose sa javnošću. Čak smo obavestili i Direktora VOA da je knjiga Pad Noćnog Sokola falsifikat i prekrajanje istorije."
Citat:У њој описује уз сведочанства директних учесника обарања авиона Ф-117, Ф-16 и најновије потврђено обарања стратешког бомбардера Б-2 од стране 3. дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО. Књига, коју аутор доноси на дан промоције, може се купити након трибине.
