Automati 9 mm Steyr-Solothur SL-100

• 6Ovo se svidja korisnicima: Khaless, Bobo123, Bane san, xxx man1, amstel, kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 26 Avg 2012 18:25

Automati 9 mm Steyr-Solothur SL-100


Nemačkoj je od 1920. do 1932.g. Versajskim ugovorom bila zabranjena proizvodnja automata ali ne i rad na konstruisanju novih modela. Tako je poznata nemačka kompanija za proizvodnju naoružanja Rajnmetal (Rheinmetall) konstruisala novi model automata i projekat predala kompaniji Soloturn (Waffenfabrik Solothurn AG) u Švajcarskoj, koja je, inače, bila njeno vlasništvo. Glavni konstruktor automata je bio Luis Štange (Louis Stange) koji je za Rajnmetal konstruisao i čuvene nemačke puškomitraljeze MG 13 i MG 34 Šarac. Štange je modifikovao Bergmanovu konstrukciju MP. 18 stavivši glavnu oprugu u kundak i izvršio još neke druge manje izmene čime je smanjio trzaj ali i teorijsku brzinu gađanja za oko 25% u odnosu na Bergmana MP. 18.
U Soloturnu, koji je, kao što smo naveli osnovao aprila 1929. g. Rajnmetal uz saradnju Štajera, su izrađeni prototipovi, izvedena testiranja i model doveden do serijske proizvodnje. Međutim, Soloturn nije bio osposobljen za masovnu serijsku proizvodnju a i u Švajcarskoj su, u to vreme, postojala izvozna ograničenja pa su prototipovi i projekti predati austrijskoj kompaniji Štajer (Waffenfabrik Steyr) u Austriji.Ovde je automat ušao u serijsku proizvodnju 1930.g. pod oznakom 9 mm Štajer-Soloturn S1-100 (9 mm Steyr-Solothurn S1-100). Komercijalnu prodaju je vršila udružena firma pod nazivom Štajer-Soloturn sa sedištem u Cirihu. Automat, u originalnom kalibru 9 mm Mauzer, je uspešno prodavan a najviše u Latinskoj Americi (^ile, Salvador, Bolivija i Urugvaj). Vatreno krštenje, automat je doživeo u ratu za Gran ^ako početkom tridesetih godina. U kalibru 7,63 mm Mauzer automat je, u manjim količinama, prodavan Kinezima i Japancima. Osnovni model je prodavana na komercijalnom tržištu u mnogo različitih sitnih modifikacija (pored različitog kalibra, postojale su različite dužine cevi, različite vrste bajoneta pa čak i trokrako postolje).
Austrijska policija je 1930.g. usvojila automat, u kalibru 9 mm Štajer, pod oznakom M 30 (ponekad označavan i kao Mod.30). Austrijska armija je 1934.g. usvojila automat, u originalnom kalibru 9 mm Mauzer, označivši ga M 34. Portugalska armija je 1935.g. usvojila Soloturn u kalibru 7,65 mm Para i označila ga P.M.Štajer Mo. 935 (po drugim podacima Mo. 937). Portugalci su 1942.g. naručili drugu partiju u kalibru 9 mm Para. Ovu verziju su označili 9 mm P.M.Štajer Mo. 942. Kako je proizvodnja automata bila obustavljena još 1940.g. verovatno je ova poslednja partija proizvedena sklapanjem od preostalih delova ili je uzeta sa fabričkih skladišta. Automat je usvojila i mađarska armija. Za vreme Španskog građanskog rata, značajan broj je prodat Frankovim snagama. Ovaj rat je bio pravi opitni poligon za ovaj automat koji se u njemu odlično pokazao.
Za nas je najinteresantnije da je automat Soloturn i to austrijska vojna verzija bio standardni automat oružanih formacija Nezavisne Države Hrvatske. U svim izveštajima partizana i Jugoslovenke vojske u otaxbini on se i naziva “ustaški automat”. Zvanična hrvatska oznaka je bila Strojosamokres 9 mm OBR. S.1-100 za hrvatsko domobranstvo.
Originalni primerci automata, kao i većina proizvedenih, bila je u kalibru 9 mm Mauzer. Ovaj metak se nesme mešati sa metkom 9 mm PARA. Metak Mauzer je duži i mnogo snažniji razvijen za izvozne modele pištolja Mauzer 9 mm prodavane u Južnoj Americi. Ideja je bila da bi ovaj pojačani metak bio pravi korak u skladu sa predviđenim budućim razvojem automata. Smatralo se, da će se znatno jače punjenje ovog metka više nego anulirati većom masom automata, pogotovo što se sa automatom rukuje sa obema rukama. Ipak, nemački planeri su odbacili ovu ideju o zameni metka 9 mm PARA zbog znanja, iskustva i proizvođačkog potencijala metka PARA.
Nakon pripajanja Austrije 1938.g. Nemci su sve automate Štajer-Soloturn, policijske i vojne, uvrstili u naoružanje. Vojne MP34 je uvelo u naoružanje ratno vazduhoplovstvo (Luftwafe) pod oznakom Maschinenepistole 34(ö). Odgovarajući uput L.Dv 258 izdat je 30. oktobra 1939. godine. Nemačka policija je uvela u naoružanj oba austrijska modela pod jedinstvenom oznakom MP34. Tokom 1939. i 1940.g. proizveli su za svoje potrebe određen broj ovih automata u kalibru 9 mm PARA.
Postoji, kao što smo već naveli, veliki broj modela ovog automata, ali mi ćemo ovde ukratko opisati samo one dve verzije koje se uglavnom sreću kod nas a to su 9 mm Štajer Mod.30 i 9 mm MP-34 u kalibru 9 mm Mauzer.
Kod automata Mod. 30 pada u oči karakterističan oblik kundaka, koji deluje ubijen sa gornje strane. Potkov kundaka nema kućište za glavnu oprugu, već nareckani držač opruge na svom dnu. Na taj način se opruga lako vadi iz kundaka. Sigurnosni mehanizam se nalazi ispred samog branika obarača i on se nalazi samo na ovom modelu. Aktivira se povlačenjem polugice na dole, prema braniku obarača. Svi modeli Štajer Soloturna imaju selektor vatre, tako da mogu da gađaju i rafalno i pojedinačno. Dužina Štajera Mod.30 iznosi 1100 mm sa bajonetom i 850 mm bez njega. Dužina cevi je 200 mm, masa praznog automata 4,935 kg. Teorijska brzina gađanja je 500 met/min, početna brzina zrna 418 m/s. Metak Štajer 9x23 mm je imao masu od 7,5 gr. Nišan je podesiv, sa gajkom, predviđen za daljine do 500 m, sa podeocima na svakih 50 metara. Šaržer je primao 32 metka.
Automat MP-34 je, kao i Mod.30, vrhunskog kvaliteta, u literaturi za njega često navode da je to Rols Rojs među automatima. Jedina mana mu je bila komplikovana i skupa proizvodnja. MP-34 je imao jedinstveni sigurnosni mehanizam, koji je blokirao zatvarač i u otvorenom i u zatvorenom položaju. Selektor vatre se i kod MP-34 nalazi sa leve strane podkundaka, u vidu klizne polugice na metalnoj šini. Kada se prebaci na slovo D gađa jedinačnom a kada se prebaci na slovo E rafalnom paljbom. Sa leve strane sanduka nalazi se utvrđivač okvira koji je nešto izvučen. U položaju za gađanje okvir se postavlja bočno u horizontalnom položaju. Kod automata Soloturn moguće je i punjenje okvira kada je postavljen u automatu. Za punjenje okvir se uvlači odozdo – vertikalno a puni se iz šaržera odozdo pomoću vodiča šaržera. Kada se napuni, okvir se vadi iz utvrđivača i postavlja u položaj za gađanje tj horizontalno. Sa desne strane sanduka nalazi se otvor za izbacivanje čaura kao i ručica zatvarača. Ispod kundaka je pričvršćen branik sa obaračem. Prednja pređice za remnik se nalazi se ispod prednjeg nišana a zadnja iza jabučice ispusa kundaka.
Taktičko tehnički podaci za verziju koja je bila u naoružanju vojske NDH su sledeći (po zvaničnom tehničkom uputu): dužina automata sa bajonetom je 1058 mm, bez bajoneta 810 mm, masa praznog automata (bez bajoneta) je 4,0 kg. Dužina cevi 208 mm. Zrno 9 mm Mauzer, mase 7,10 gr, ima početnu brzinu 340 m/s (ovaj podatak podleže sumnji, verovatno je veća). Teorijska brzina gađanja je 500 met/min. Okvir prima 32 metaka. I ovaj automat ima takođe podešivi zadnji nišan sa preklapačom i gajkom, predviđen za gađanje na daljinama od 50 do 500 m, sa podeocima na svakih 50 metara. Prednji nišan je osiguran branikom u vidu polumeseca.

Automat Soloturn MP 34


Dopuna: 26 Avg 2012 18:31

9 mm Steyr-Solothur SL-100




Dopuna: 26 Avg 2012 18:35

Punjenje okvira automata MP 34

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::
Za nas je najinteresantnije da je automat Soloturn i to austrijska vojna verzija bio standardni automat oružanih formacija Nezavisne Države Hrvatske. U svim izveštajima partizana i Jugoslovenke vojske u otaxbini on se i naziva “ustaški automat”. Zvanična hrvatska oznaka je bila Strojosamokres 9 mm OBR. S.1-100 za hrvatsko domobranstvo.


Зна ли се колико је НДХ набавила ових аутомата и у ком калибру?
Је ли била у питању класична куповина или поклон?