Jozef Šulc - Josef Schulz - 1941 godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jozef Šulc je bio pripadnik 714 divizije, koji je odbio da učestvuje u streljanju zarobljenih partizana i zbog toga je i sam streljan. Pročitao sam da je izašla knjiga o njemu i kad sam pogledao na Internetu vidim da postoji i slika za koju piše da je snimljena tog dana.



izvor en.wikipedia.org/wiki/File:Josef-Schultz.jpg

Tekst sa Wikipedije na engleskom jeziku

Čast plaćena smrću - izvor mojheroj.com
Dobri vojnik Jozef Šulc - izvor vreme.com

Na ovom forumu se spominje u temama

► Naši "stranci"
► Akcije ilegalaca u okupiranom Beogradu
► NOVJ i JVUO 1941-1944

I sad kako biti načisto da li je istina ili samo priča. Evo citata iz novina Vreme, link do teksta je iznad. Citira se Mihael Martens, autor te knjige koja se pojavila ili treba da se pojavi, sad nisam siguran.

Citat: Zar ove nepodudarnosti na koje ste naišli prilikom istraživanja niko ranije nije uočio?
Naprotiv, Institut za istraživanje vojne historije je opovrgao mit o Šulcu još sedamdesetih godina. Tamo sam saznao da je vijest o smrti kaplara stigla još u noći prije nego će on naredni dan navodno biti ubijen. Ali ovo nije nimalo naškodilo životnosti ovoga mita.

Ali ko je i zašto sudjelovao u ovoj legendi?
Najvažnije od svega jeste da su mnogi ljudi željeli vjerovati u ovu priču. Ona je i pored sve svoje strašne stvarnosti više ohrabrivala nego istina. To je za politiku bilo jako praktično. Nakon 1945. postojala je, kako sa njemačke tako i sa jugoslovenske strane, jaka volja za ponovnim približavanjem. Da Šulc nije postojao, trebalo bi ga izmisliti.

Kako se više zanimam za prvi svetski rat, nisam do sad čuo za ovu priču, a opet vidim da ima dosta različitih stavova. Pa me zanima šta kažu oni koji više prate vreme kad je bio drugi svetski rat.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

novii ::Kako se više zanimam za prvi svetski rat, nisam do sad čuo za ovu priču, a opet vidim da ima dosta različitih stavova. Pa me zanima šta kažu oni koji više prate vreme kad je bio drugi svetski rat.
Скоро сам на једном страном форуму учествовао у расправи о овој теми.
Случај је познат и код иностраних познавалаца Другог светског рата.

Тврдње да то није био Јозеф Шулц се заснивају на томе што је у немачким документима убележено да је он убијен у борби претходног дана.
Код Немаца је овај случај подигао велику пажњу јер би то значило да је војник стрељан без суђења, те су зато и направили истрагу.

Али треба се вратити на почетак, како је дошло до свега тога:
- извори се слажу да су Немци стрељали 16 сељака тог дана и на том месту.
Ипак, поред њих је стрељан још један човек у немачкој униформи - сведоци тврде да се свађао са немачким официром, а приликом ископавања лешева после рата, пронађени су остаци немачке униформе на њему (метални делови). Значи прилично је сигурно да је стрељана особа, поред сељака, која је носила немачку униформу.
Мало је вероватно да је неки устаник носио комплетну немачку униформу, био овако заробљен и стрељан, а да Немци то нису забележили.

До имена Јозефа Шулца се дошло кад је његов брат чуо причу и дошао у Југославију, и наводно га препознао (не наводи се како). Јозеф се и пре рата противио немачкој политици и рату, и могуће је да јесте учинио оно што се прича.

Са друге стране, оспорено је да ли се на слици стрељања налази баш он, а анализа остатака није урађена како би дала коначан одговор.

----

Из свега тога можемо доћи до закључка да је могуће да стрељани војник није Јозеф Шулц.
Значи, могуће је да идентификација није тачна, а да се догађај ипак десио.

Поред тога, постоји случај Аугуста Хелера, који је у истом периоду пребегао у партизане, и у немачкој униформи се борио против немаца, био заробљен и одмах стрељан са партизанима. Пошто и у том случају вероватно није било суђења, могуће је да је био исти случај са Шулцем.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::- извори се слажу да су Немци стрељали 16 сељака тог дана и на том месту.Ne bih rekao da se izvori slažu.
Taj izvor koji to tvrdi mi je nepoznat - izvori koje ja znam kažu da su streljani partizani - zarobljeni borci Palanačke i Račanske čete, i nekoliko mesnih komunista koje je Bećarević izdvojio prilikom racije.

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav,

sa stranice

volksbund.de/index.php?id=1775&tx_i.....5c955a7b9e

Citat:Nachname:
Schulz

Vorname:
Josef

Dienstgrad:
Gefreiter

Geburtsdatum:
16.02.1909

Geburtsort:
Dortmund

Todes-/Vermisstendatum:
19.07.1941

Todes-/Vermisstenort:
Adzibegovac, Serbien

Izvod iz dnevnika operativnog oficira 714. pjesadijske divizije:

Citat:16.-20.7.1941: Poduhvat 661. artiljerijskog bataljona protivbandi na prostoru Šepci-Viševac-Gradište. 2 bandita ustrijeljena, 14 zarobljeno.

19.7.1941: Poduhvat 5. i 6. čete 741. pješadijskog puka južno od Palanke. Zarobljeno 23 komunista.

"19.-22.7.1941: Poduhvat 1. i 2. čete 741. pješadijskog puka na prostoru Lapovo-Gradište. 15 komunista zarobljeno, zaplijenjen materijal. Redov Schulz smrtno ranjen".

Izvjestaj porucnika Scheuera iz 2. bataljona 741. puka o akciji juzno od Palanke od 17.-21.7.1941 sa 5. i 7. četom 741. pješadijskog puka:

Citat:Stranica 2: "[18 juli] Otkrivena grupa od 16 ljudi od 18 do 60 godina; dvojica ubijena poslije kraceg okrsaja, jedan ranjen. Kod svakog je pronadjeno oruzije i municija (karabini, pistolji, nozevi)".

Stranica 3: " [20 julli] Vojni sud divizije se sastaje radi sudjenja uhvacenima. Ucestvujemo kao svjedoci [...] Njih cetrnaest, medju kojima ima i odvratnih stvorenja, su osudjeni na smrt".

Scheuerov izvjestaj ne navodi nikakve vlastite gubitke.

Čini mi se da je došlo do greške o unosu podataka u dnevnik: opis akcije 661. art. bat. zapravo odgovara Scheurovom izvještaju; dnevnik griješi u numeraciji četa koje su učestvovale u akciji (5. i 6. umjesto 5. i 7.), kao i u vremenu izvođenja (16.-20.7. umjesto 17.-20., odn. 21.). Možda je 661. art.bat samostalno vršio neku akciju 19.7. i pritome uhvatio tu 23 "komunista".

Schulz je očigledno preminuo u ovoj akciji 1. i 2. čete, koja se odvijala istočnije; VB-ova lokacija pogibije, Adžibegovac, odgovara prostorno. Ne raspolažemo, nažalost, ekvivalentom Scheuerovog izvještaja za ovu akciju.

Sudeći po dnevniku op. oficira, postojale su dvije gotovo iste grupe uhvaćenih "komunista" (14 od Scheuera i 15 od strane 1. i 2. čete, gdje je bio i Schulz) na gotovo istom prostoru u gotovo isto vrijeme. Međutim, izvori govore samo o jednom strijeljanju, onom na Viševcu 20.7.1941, koje se vjerovatno odnosi na Scheuerove zarobljenike. Pitanje je da li je, i ako jeste kada, streljana grupa od onih 15 koji su bili zarobljenih istočnije.

(Svi dokumenti iz NAW, T-315, Roll 2258)

Pozdrav,

K.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.dw.de/ko-je-bio-jozef-šulc/a-15247344-1

Jozefov brat Šulc je početkom sedamdesetih godina minulog veka u više navrata boravio u Smederevskoj Palanci. Redovno je polagao cveće na spomenik streljanim borcima Palanačke partizanske čete. U požuteloj novinarskoj beležnici ostala je ispisana ova izjava Valtera Šulca:


- O pogibiji mog brata Jozefa saznao sam mnogo godina po završetku Drugog svetskog rata od člana Bundestaga Ostmana fon der Leja. Zapravo on mi je kazao celu istinu, pošto je našoj majci odmah posle stravičnog događaja na Kiseljaku, bilo stiglo pismo od komande 714 nemačke divizije da je Jozef poginuo kod Topole, u Šumadiji. Njoj je čak bila poslata i fotografija njegovog navodnog groba.



Kad su naše novine pisale o tome, odlučio sam da krenem u Srbiju. Javio sam se Časlavu Vlajiću, Palančaninu koji je i sam pune dve decenije tragao za identitetom pogubljenog nemačkog vojnika, mog brata.



U gradu u kome je prestalo da kuca njegovo plemenito srce pokazali su mi fotografije, koje su ovekovečile trenutak kada mom bratu skidaju oznake Rajha, zatim kad ga dva ratna druga vode ka plastu sena i najzad ona na kojoj se vidi oficir, koji u pratnji dvojice vojnika prilazi da se i sam uveri da su partizani i moj brat mrtvi.



Po slici, međutim, nisam mogao da razaznam da li nemački vojnik po završenom streljanju, puca ponovo u mog brata Jozefa, ili u nekog drugog iz grupe streljanih.

Lažna fotografija groba


Streljanje partizana u Viševcu bilo je prvo masovno pogubljenje u okupiranoj Srbiji. Rafali su pokosili 19 ljudi, među njima i odvažnog Nemca. Bio je vojnik 714. nemačke divizije, okupatorske jedinice stacionirane u Šumadiji. Ali, kažu, umetnička duša, svirao je klavir i bavio se slikarstvom. Pripadao je nekoj tajnoj antihitlerovskoj organizaciji i prkosio je oficirima koji su ga držali na oku. Streljanje je obavljeno kraj jednog plasta sena na Kiseljaku. Njegovoj porodici je zvanično saopšteno da je poginuo u Šumadiji, blizu Topole. Čak su im uručili i fotografiju njegovog navodnog groba.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/4392/Nemac-odbio-da-strelja-partizane

Dakle imamo podazak da je njegov brat lično bio u Srbiji i da je identifikovao Jozefa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav,

prelistao sam malo knjigu Michaela Martensa "Heldensuche: Die Geschichte des Soldaten der nicht töten wollte" (Wien: Paul Zsolnay Verlag, 2011), koja na na blizu 400 stranica govori o ovom događaju.

Elem, ukratko, autor dolazi do zaključka da je Josef Schulz nije streljan zajedno sa grupom of 14 ljudi 20. jula 1941, odn. da za to ne postoje dovoljno čvrsti dokazi. Schulz je bio ubijen na sjevernom izlazu iz Adžibegovca 19. jula 1941 kao vojnik 2. čete 741. pješadijskog puka. Bio pogođen u desno plućno krilo, te je ubrzo iskrvario. Sahranjen je na njemačkom vojnom groblju u Topoli, u grobu br. 6.

(str. 291)

Nijedan od svjedoka ili direktnih učesnika strijeljanja koji su ispitivani od strane državnog biroa za istragu nacističkih zločina u Ludwigsburgu (Zentrale Stelle der Landesjustizverwaltungen zur Aufklärung nationalsozialistischer Verbrechen) krajem 60-tih ne spominju bilo šta neobično vezano za tu egzekuciju, odn. poriču da je pritom ustrijeljen i jedan njemački vojnik. Ispitani su i komandant divizije, glavni vojni sudac i vojni sveštenik, te se i njihovi iskazi poklapaju sa gorenavedenim.

Citat:Dakle imamo podazak da je njegov brat lično bio u Srbiji i da je identifikovao Jozefa.

Ni brat izgleda nije tako siguran:

Citat:"Walter Schulz: ja sam samo rekao, da bi to možda mogao biti moj brat".

(str. 286).

Pozdrav,

K.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ječe je u Večernjim novostima izašao članak o Šulcu. Novine znaju da pišu svašta, pa ja informacije iz novina uzimam uvek sa nekom rezervom. Ali me ovaj članak podseti na na jedan detalj iz knjige feldmaršala Manštajna, Izgubljene pobede. On piše da je izvršenje smrtne kazne, naravno nad nemačkim vojnikom, morao da odobri komandant armije! Te opisuje jedan takav slučaj iz vremena kada je on komandovao armijom na istočnom frontu.