Logor Jasenovac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre skoro eto deceniju +/- sam imao prilike voziti jednu ženu za Hr rodom iz Mlakve kod Gospića oni su odatle odvedeni za Jasenovac al ne transportom nego peške. U Petrinji su proveli par dana pre odlaska u Jasenovac pišem sad po sećanju ona je trad imala možda između 8-10 godina preklana je perd sam pad Jasenovca 1945 međutim posekotina na vratu nije bila dovoljno duboka nije zakačena ni jedna vitalna arterija kao ni grkljan ožiljak od noža je jasno vidljivi. Par dana je ležala među leševima potom se odvukla do nekog grma i delom haljine vezala tu ranu na vratu u tom grmu je dočekala i Partizane.
Ona beše jedina preživela iz familije preživela joj još jedna sestra od tetke sa kojom je 1952 emigrirala za Kanadu od tad pa negde do 2017/18 nikad nije dolazila na ove prostore.
Ispričala mi je pa skoro do detalja putovanje Mlakva-Slunj-Petrinja-Jasenovac peške su ih ustaše terale dok su neki od ustaša pešačili ili jahali takođe bijo je u pripravnosti kamion na začelju kolone.

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vathra
Нисам био довољно прецизан.
Нисам мислио да је укупно убијено више на Пагу него Јасеновцу, већ да су људи из Љубиња који су по наређењу прикупљени у затвор у Љубињу (њих око 230) транспортовани за Госпић и углавном убијени у том систему логора.
У првој тури усташе су на три камиона натовариле око 140 људи и отјерали на воз у Чапљину, Срби из збјега Илија и Радимља су покушали да пресјеку овај конвој смрти али на жалост нису стигли на вријеме.
Када су се камиони враћали по преостале затворенике устаници су их напали и упалили те је затвор распуштен.
За овим Србима је кренуо Антон Хајнош Пољак ожењен Српкињом али се и њему губи сваки траг.
Данес је заведен као жртва Јасеновца - Хрват.

Из Чапљине су возом транспортовани у Јабланицу гдје су били око седам дана, затим у Брод на Сави па сточним вагонима за Госпић, ово је вријеме када Италијани реокупирају тзв. Зону 2 и Хрватска мора да затвара логор у Госпићу и отвара нове. Неке преживјеле жене из овога конвоја смрти су препознале поједине Србе из Љубиња како их укрцавају на бродове. Ове жене су потом пребачене у Крушчицу код Витеза гдје је био најгори третман, мучења и понижавања, а бараке незавршене. Од премлаћивања неке жене умиру. Одавде се пребацују у Лобор Град код Загреба гдје се према њима поново почиње понашати као према људима, Нијемци им помажу око дјеце добијају нормалну храну обилази их Дијана Будисављевић.
У марту 1942. године, пребачене су Београд гдје су дале изјаву Недићевим властима.
На овај начин угашене су поједине српске породице у Љубињу, овдје см пронашао и једну породицу која је побјегла из Ђаковуце у Љубиње од арнаутске каме али нажалост усташкој нису умакли (муж жена и троје дјеце)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prenosim jedan teksta sa bloga WoW mreža:



Tišina jasena

Donja Gradina. Najveći srpski grad nakon Beograda. Grad mrtvih. Na ovom mjestu tuge i bola, natopljenom krvlju i suzama, počivaju hiljade nevinih duša stradalih svirepom smrću. Ovdje leže zatočenici logora Jasenovac, jednog od najstrašnijih logora smrti u Drugom svjetskom ratu. Umoreni glađu, žeđu, bolestima, mučenjem, nožem, metkom i maljem. Umoreni zato što su bili druge vjere i porijekla, u sistemu koji je krvoločni ustaški režim Nezavisne Države Hrvatske sprovodio po uzoru na svoje nacističke i fašističke
gospodare.

Jedan jevrejski naučnik ovaj pakao na zemlji, na ušću Une u Savu, opisao je na poseban način: Aušvic, Majdanek, Treblinka i Dahau bili su industrija smrti, dok je Jasenovac bio ručni rad. Dok je nacistički sistem istrebljivanje sprovodio industrijski, hladno i mehanički, u Jasenovcu je smrt imala lice izopačene blizine, svedeno na ljudsku ruku i volju. Kao što je francuski pisac Erve Lorije istakao, ni najkrvožedniji obredi ljudskih plemena nisu poznavali takvu mjeru užasa i divljaštva…

Svake godine, nakon Vaskrsa, u Donjoj Gradini se održava komemorativni skup, na kojem se okupljaju državni zvaničnici i vjerski predstavnici. Tada se služi pomen i čitaju molitve za sve nevine žrtve ustaškog režima. Pored Srba, u ovom prostoru počivaju i pepeo i kosti Jevreja i Roma, ali i Slovenaca, Hrvata i Muslimana koji su se našli na putu terora Nezavisne Države Hrvatske. Ovaj prostor progutao je hiljade i hiljade života, ostavljajući za sobom tišinu koja traje.

Danas, kada čovjek prolazi stazama između devet grobnih polja, masovnih grobnica koje nose poetska imena Bare, Brijestovi, Hrastovi, Košute, Orlovače, Tišina, Topole i Vrbe,
neminovno zastane pred jednim koje se posebno izdvaja – grobnim poljem Jasen. Tu su, prema svjedočenjima, zakopavana djeca. Vjetar u krošnjama jedini remeti tišinu ovog
mjesta, najtežeg u Donjoj Gradini. Hiljadu i tri stotine kvadratnih metara koje nose težinu dječijih života, suza i neizrecive tuge. Danas, tokom pomena, stotine đaka dolaze u obilazak ovog mjesta. Djeca, kao djeca, nose u sebi mladost, smijeh i igru. Njihova graja razliježe se prostorom. Jedan stariji čovjek negoduje, primjećujući kako sjede po travi oko grobnica, kao na izletu, dijeleći sendviče. A ja mislim drugačije. Neka ih. Neka sjede na toj travi. U toj živoj slici ima nečeg dubljeg: života koji, uprkos svemu, opstaje. Oko grobnog polja Jasen, gdje se smrt i sjećanje prepliću, sjedi mladost koja tek počinje. Kao da život, upravo tu, tiho i uporno pobjeđuje. Po meni jako snažna simbolika koju kratkovidi ne opažaju.

Iz pepela i smrti rađa se novi dah. Život traje, i dolazi u Donju Gradinu kao nova generacija koja treba da zna. Da razumije. Da pamti. Da se zlo, koje je jednom ovdje imalo oblik, nikada ne zaboravi — jer se, u drugačijim vremenima, uvijek može ponovo pojaviti.

A grobno polje Jasen svojom tišinom ne ćuti. Ono opominje.

Autor: Velimir Cinik

https://wowmreza.tv/tisina-jasena/