Pre nekoliko dana je bio objavljen intervju sa prof. dr. Srboljub Živanović-em. Koji objasnjava neke stvari oko Jasenovca pa i samog rada kojeg je radio u vezi tog logorom smrti..
У некадашњем Музеју Јасеновац, у оквиру изложбене поставке била је и филмска сала у којој је непрекидно приказиван документарни филм (могуће баш овај). Посета Музеју била је један од садржаја екскурзија за ученике виших разреда основних школа у Мачви, али и из других крајева СФРЈ, пре 1980. године. На улазу у Музеј, писало је: "Дођи, види и не заборави!".
Petnaestominutni dokumentarni film o Jasenovcu iz 1945.
Dosta traljavo napravljen, a i kvalitet kopije je los, ali ima podugacku panoramu logora iz vazduha, i jos neke kadrove koje ja prvi put vidim.
Inace, sudeci po kraju filma i snimcima ustasa na sudjenju, ocigledno je namjenski pravljen za populaciju da opravda smrtne kazne na procesu ustasama u Zagrebu
Ovo bi se pre moglo nazvati filmskim žurnalom (engl. newsreel; nem. Wochenschau) ali ajd.
Autori su Gustav Gavrin i Kosta Hlvati. Film je napravljen od snimaka koji su napravili Nemci, ali i same ustaše, tokom rada logora. Podaci koji su korišćeni su oni koji su u to doba bili aktuelni i dostupni.
Negde sam pročitao da su ustaški snimci logora napravljeni zbog prikazivanja delegaciji Crvenog krsta u nameri da se pokaže kako se u logoru poštuju zatvorenici. Ne sećam se gde sam to pročitao, pa uzeti sa rezervom.
Kako je tada film bio i sredstvo propagande, imao je i takav cilj.
Ovo predstavlja i prvi film o Jasenovcu i ustaškim zločinima na ovim prostorima (iako je pre par nedelja bila priča da su SFRJ i Tito krili zločine u Jasenovcu ili da Tito nikad nije posetio Jasenovac). Film je prvi put prikazan 9. avgusta 1945. godine.
Bilo kako bilo, film ima izuzetnu istorijsku vrednost.
U Jasenovcu, 26. marta 2021, kod spomenika Kameni cvet održana prva međureligijska molitva.
Inicijativu je pokrenula Đakovačko-osiječka nadbiskupija.
Prisutni su bili:
-Požeški biskup Antun Škvorčević (RKC)
-apostolski nuncije u Hrvatskoj Giorgio Lingua (RKC)*
-episkop Pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk (SPC)
-Glavni rabin Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske Luciano Moše Prelević,
-zamenik predsednika Mešihata IVZ Mevludi ef. Arslani (Islamska verska zajednica Hrvatske).
* - apostlski nuncije je titula za diplomatskog predstavnika rimskog pape u stranoj zemlji (ambasador).
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Одлазак последњег преживелог учесника пробоја из логора Јасеновац
Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј жртава геноцида.
У саопштењу се подсећа на биографију Зукола, који је рођен у Новској 1922, а заједно с братом, као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, успео је да избегне позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства. Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и он одлучили су да се прикључе партизанском покрету. Исте године најстарији брат Стјепан и Базил ухапшени су у кратком временском размаку и везани жицом пребачени су у новембру 1944. у Јасеновац. Музеј жртава геноцида даље наводи да су Базил и Стјепан у логору распоређени у радну групу седам – разни теренски послови – чији је задатак у последњим данима логора био да нафту која је у логор стигла у два теретна вагона преточе у мање бачве. „Иста радна група радила је на откопавању масовних гробница, а нафта је коришћена за спаљивање лешева убијених заточеника. Дана 21. априла 1945. године, вече уочи пробоја из логора у Јасеновцу, Базил Зуколо био је затворен на спрату зграде кројачке и обућарске радионице. Заједно с другим затвореницима следећег дана кренуо је у пробој из логора”, подсећа се у саопштењу музеја.
У пробоју је убијен његов брат Стјепан, док је Базил прешао реку Струг заједно с Марком Поповићем и још једним логорашем. Њих тројица су се скривала три дана, све док нису сазнала да се у селу Врбовљани налазе партизани. Базил Зуколо приликом бега из логора имао је свега 48 килограма. Након завршетка Другог светског рата, вратио се у Славонску Пожегу и са супругом Емилијом отворио фризерски салон за жене и мушкарце, наводи се у саопштењу поводом његове смрти.
