Tri bugarska pokusaja okupacije juga Srbije

1

Tri bugarska pokusaja okupacije juga Srbije

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Kada se govori o juznom delu Srbije, svi se setimo onoga "sto juznije...". Danas je to, nazalost, istina.
Ali, dosta su tome doprineli i susedi. Jug Srbije se granici sa Makedonijom, Bugarskom, na zapadu sa Kosovom i Metohijom, i svako je kroz istoriju, davao "doprinosa" istoriji Juga Srbije.

Jedna od strana koje su doprinele slavoj istoriji bila je i bugarska. Ona je tri puta pokusavala da ostvari svoj projekat "Moravska bugarska", a u planu je i cetvrti pokusaj. Tri su bila neuspesna, a cetvrti? Videcemo. Vazno je da ga prepoznamo.

Prvi je pokusaj bio 1870.g. kada je bugarska egzarhija pokusala da kroz versku i skolsku nastavu odrodi Srbe i da ih ubedi da su oni "moravski bugari".

Drugi pokusaj je bio 1915.g. kada su "junacki" udarili u ledja srpskoj vojsci i nabacili je na albanske planine. Proslavili su se i delima koja su usledila u toku okupacije, do oslobodjenja 1918.g.

Treci pokusaj je bio 1941.g. Iako nije napala na kraljevinu Jugoslaviju, bugarska je ustupila svoje efektive i prostor nemackoj vojsci koja je sa njene teritorije napala Jugoslaviju i Grcku. Zatim je organizovala okupacioni sistem, koji je bio preslikan iz prvog svetskog rata. Uz dodatak - osveta za poraze iz balkanskih i prvog rata.

U 1999.g. ponavlja se slika, bugari opet daju svoju teritoriju za napade na SRJ. Za ovo bivaju nagradjeni, pored ostalog, prijemom u EU. Danas pokusavaju da, koristeci prava clanice EU, da ponovo prodru u dolinu Morave i ostvare projekat "moravska bugarska", na nesto drugaciji nacin.

Zasto?
Zato sto je dolina Morave centralna u celom podrucju Balkana. Ima najbolje veze sa svim delovima Evrope, izlazi na Dunav, manje vise i na egejsko more.

Juzna Srbija obuhvata podrucje koje se moze ograniciti na sledeci nacin : na severu od ulaska Nisave u nasu zemlju, pa grebenom Selicevice i Suve planine do usca Nisave u Juznu Moravu, Moravom do Stalaca, odakle Zapadnom Moravom do usca Ibra, pa Ibrom do KiM-a. Na istoku, ogranicava se drzavnom granicom, na jugu od grebena Bele vode, Sirokom planinom do Rujna, dolinom Moravice na severni deo Skopske crne gore, a odatle preko gornjeg kosovskog pomoravlja do Vucitrna.

Detaljnije se moze videti u Vojnoj enciklopediji.

Radi se o podrucju koje je naseljeno od paleolita do dana danasnjeg, o cemu govore mnogi istorijski podaci i pronadjeni objekti.

Moze se podeliti na nekoliko celina, od kojih se svaka moze posmatrati kao samostalni deo, a to su dolina Ibra,. Kopaonik, Rasinska, Leskovacka, Toplicka, i Vranjska kotlina, Bosilegradska oblast, Masurica, Crna Trava, Luznica i Babicko.

Najvaznije je da ovim podrucjem prolaze sledece komunikacije: Od Sumadije dolinom Ibra do Kosova, od doline Velike Morave, dolinom Juzne Morave preko doline Vardara do Egeja, dolinom Nisave do bugarske i dalje, dolinom Zapadne Morave povezana je sa Sarajevom, gornjim podrinjem, a i sa Jadranom. Naravno, tu su i brojne klisure, kao sto su Grdelicka, Sicevacka ...
Upravo u tome je bila najveca vrednost ovih oblasti, koju su prepoznali jos Nemanjici, cim su inicirali sirenje Srbije na te, tada retko naseljene delove.

Danas se radi o dosta naseljenom podrucju, u kojem su neki veci gradovi, ali i mala sela. Tip naselja je razlicit, od uredjenih sela duz puteva, koji su prave male varosice, preko zbijenih sela u nizim planinama, do razbacanih sela na visim planinama.

Stanovnistvo je vecinom srpsko. Govori se nekoliko dijalekata srpskog jezika. U podrucju zive i etnicki bugari (oko Dimitrovgrada i Bosilegrada, u Vranju), siptari, vlasi.

Zeleo bih da svi, svako u okviru svojih mogucnosti, damo doprinos rasvetljavanju ove teme. Koji su i kakvi zlocini pricinjeni nad Srbima i Srbijom u toku ova tri pokusaja okupacije.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 10 Jan 2012
  • Poruke: 49

Poštovani kolega,najpre,hvala na pokretanju ove teme.
Moramo najpre zaroniti malo u istoriju Balkana. Prema Letopisu Popa Dukljanina (Barski Rodoslov),Bugari su ugro-mongolski narod koji je najpre naseljavao "stepe iza reke Volge",potom se kreće ka zapadu (reka Bug),a prema ruskim istoričarima,reč Bugarin označava pomešani narod. Znači,već u najstarijoj istoriji,maglovito je poreklo današnjih Bugara. Dukljanin dalje navodi da su pre doseljavanja na Balkan bili predvođeni kanovima Asparuhom,Krumom i Borhanom (Borisom) i da su između 680-700.n.e. pokorili slovenska plemena koja su naseljavala Trakiju. Ovde se moramo dotaći i samog naziva Trakija (današnja Bugarska). Prema Olgi Luković Pjanović (doktorirala srpsku antičku istoriju na Sorboni),Grci i Latini nisu mogli da izgovaraju mnoge slovenske (srpske) glasove š i č,pa su Raščani postali Thrakos-Thrakoi. Znači Bugari kao agresivan stepski narod pokoravaju slovensko zemljoradničko stanovništvo (a ne nekakve Tračane) i nameću im čak i svoje ime (jedinstven primer da manjinski narod asimilira većinski),ali vremenom gube svoj jezik i uzimaju slovenski (srpski). Otuda i svojevrsna panika u govoru Bugara. Svako ko je imao dodira sa bugarskim jezikom,složiće se da ga je lakše rastumačiti nego recimo savremeni
makedonski.
Kroz srednji vek,imali su dva vrhunca moći na Balkanu,Samuilovo carstvo (podržano od srpskog kneza Nikole i sina mu Nikolice-oba stratezi Servije) i Drugo carstvo Jovana Asena II. Međutim,nakon uspona države Nemanjića,Bugarska sve više potpada pod srpski uticaj (pogotovo rodbinskim vezama,većina Nemanjića se ženila Bugarkama),što je i formalno učinjeno krunisanjem Cara Dušana (Car Srba,Grka i Bugara). Pod Osmanlije padaju za svega 3 godine,dok je Srbija pružala otpor čitavih 150 godina!
Bugari prema Srbima gaje tzv. "sindrom mlađeg brata". Često su nas udarali sa leđa,a mi smo im to kao "stariji brat" uvek opraštali.
Ako se osvrnemo na bitku kod Velbužda 1330.,videćemo da je kralj Stefan Dečanski odbio da kazni poražene Bugare (što je dovelo do Dušanove pobune pomognute ratobornom vlastelom).
U srpsko-bugarskom ratu 1885.,Srbi se nisu proširili na teritorije do iza Sofije (stari nazivi Srbica i Sredac) na intervenciju Rusa.
U Drugom Balkanskom Ratu imamo jedinstven slučaj. Nakon što su potučeni od strane srpske vojske,potpisuju kapitulaciju bez ulaska srpskih trupa na bugarsku teritoriju.
Sličnu situaciju imamo i u Prvom Svetskom Ratu. Bugari panično potpisuju kapitulaciju,u strahu od srpske osvete zbog zverstava koje su počinili tokom okupacije (postoji i odvojena tema na ovom forumu).
Nakon Drugog Svetskog Rata,"najveći sin naših naroda i narodnosti" je opet gradio saveze na srpskim kostima,pa je zbog namere stvaranja Balkaskog saveza oprostio Bugarima ratne reparacije i prosledio ih "razvoju bugarske proleterijatske omladine".
Tokom Hladnog Rata,najveći broj ubijen jugoslovenskih graničara,bio je upravo na granici sa Bugarskom.
Nakon sloma SSSR i Varšavskog Pakta,munjevito menjaju stranu i pristupaju EU-Atlantskim Integracijama i ustupaju svoju teritoriju za agresiju na SRJ ( od Sofije ka Nišu se očekivao jedan od pravaca kopnene invazije).
Nemam nameru da širim mržnju,ovo su samo opšte poznate činjenice.



offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Tema je krajnje zanimljiva i kod nas nedovoljno istrazena. Mada, ne bih se u startu slozio sa naslovom teme. Prvi od ta tri pokusaja, zapravo i nije bio pokusaj. Posle oslobodjenja i sticanja autonomije u okviru Turske 1878. godine Bugari su bili mnogo vise okrenuti ka istoku, da oslobode svoje sunarodnike u Istocnoj Rumeliji, nego ka zapadu, odnosno Makedoniji. Istina, Rusi su imali zamisao o "Sanstefanskoj Bugarskoj", ali za njeno sprovodjenje u delo na Berlinskom kongresu nisu imali snage.
Ova druga dva pokusaja, zapravo, nisu pokusaji, nego su uspesne realizacije. Bugarski teror u Prvom svetskom ratu bio je mnogo gori od austro-ugarskog, pa su se stanovnici iseljavali u austro-ugarsku okupacionu zonu zbog bugarskih zverstava. Zato je i izbio Toplicki ustanak 1917. godine, koji je u krvi i uz mnogo svirepih zverstava ugusen. Izaslanika srpske Vlade sa Krfa Bugari su zarobili i zivog spalili u Nisu. Poseban vid okupacije bilo je zatiranje srpskog kulturnog nasledja. Srpski popovi su izbacivani iz crkava i ubijani, a sluzba je drzana na bugarskom jeziku. Prezimena u kjnigama su menjana, pa su Petrovic, Ivanovici, Jovanovici...u krajevima pod bugarskim vlastima postajali Petrovi, Ivanovi, Jovanovi...Danas ima nekih ljudi koji se tako prezivaju, samo je njihove pretke mrzelo da nanovo 1918. godine menjaju prezimena.
U Drugom svetskom ratu ponovilo se isto zlo. Bugari su u pocetku dobili pirotski i vranjski okrug. Zatim im Nemci, radi veceg agazmana u Bosni i Hercegovini dodeljuju leskovacki, krusevacki i zajecarski okrug, a pocetkom 1943. godine gotovo cela Srbija juzno od Save i Dunava postaje bugarska okupaciona zona.

E, sada, Vojin nije u pravu kada kaze da je Bugarska trebala Jugoslaviji da placa reparacije jer je upadom Sovjeta u Bugarsku 1944. godine stvorena tzv. "otecestvena" Bugarska koja se angazmanom njenih vojnika na Sremskom frontu svrstala na stranu Saveznika. Eticki jeste problematicno, ali Saveznici su Bugarsku tretirali na kraju rata kao silu pobednicu.
Takodje, Vojine, mi smo u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine bili agresori (jedini put u srpskoj modernoj istoriji) i u tom ratu smo tesko potuceni na Slivnici. Bugari su u kontraofanzivi zauzeli Pirot i nije nikakva ruska intervencija spasila Bugare, nego je austro-ugarski poslanik u Beogradu intervenisao i spasao Srbiju vecih nevolja. Bugari su imali otvoreni put ka Nisu, Srpska vojska je bila u rasulu, kralj Milan i Milutin Garasanin su panicno pobegli iz Pirota itd. Jako zanimljiva tema, ali je off.

offline
  • Pridružio: 10 Jan 2012
  • Poruke: 49

Ne bih se složio sa Vama oko ratnih reparacija. Na konferenciji na Bledu 1947.,delegacija FNRJ se jasno odrekla reparacija koje je Bugarska bila dužna da joj isplati. To je potvrđeno i mirovnim ugovorom u Parizu od 10.02.1947. E sad,tokom 1946.,KPJ je odlučila da podrži Georgi Dimitrova u odnosu na seljački pokret Nikole Petkova. Ali da ne idemo u OFF.

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5475

Takodje off-topick, ali ne mogu se sloziti da je Samuilovo carstvo bilo bugarsko.
Kao prvo, Samuil je bio sin kneza Nikole, koji je vladao na teritoriji slavenske Sklavinije Berzatije (Sklavinija-nezavisna ili vazalna teritorija na kojoj su ziveli i vladali sloveni).
Kao drugo, sinovi kneza Nikole su podigli ustanak bas protiv bugara, kada su se ovi povlacili sa teritorije Berzatije.
Kao trece, u pocetku su snage brace Komitopula ratovale bas protiv bugara.
Kao cetvrto, tada veliki politicki igraci iz Vizantije su igrali bas na karti medjusebnog ratovanja bugara i tadasnje sklavinije, pa su zato i poslali Borisa II da preuzme presto, kao zvanicni car Bugara.
I jos nesto, Prestonica Samuilovog carstva je bila daleko od prestonice Bugarskog carstva, Samuil je osnovao svoju Prespansku patrijarsiju od koje je krunisan (krunu dobio preko rimskog pape Grigora V), dok je sediste crkve bugarske drzave bilo Trnovska Patrijarsija.
Kao zakljucak, Samuilovo carstvoje bilo slovensko carstvo, dok je bugarsko carstvo imalo sasvim druge korene, barem kod vladara tog carstva.

Kraj off-topicka.

offline
  • Pridružio: 10 Jan 2012
  • Poruke: 49

Slažem se sa Vama,nisam hteo da pišem u širem kontekstu istorije,jer neminovno dolazimo do OFF. S Poštovanjem,Vojin.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Napisano: 14 Maj 2012 17:58

Da ne idemo mnogo u istoriju, ali ako se gleda sve drugo, bugari su nama Srbima, najblizi narod. Po svim merilima. Nosnji, muzici, hrani, veri, obicajima ...
Blizi nego bilo koji ex-yu narod. Very Happy

Dopuna: 14 Maj 2012 18:00

6.lickadivizija ::Tema je krajnje zanimljiva i kod nas nedovoljno istrazena. Mada, ne bih se u startu slozio sa naslovom teme. Prvi od ta tri pokusaja, zapravo i nije bio pokusaj. Posle oslobodjenja i sticanja autonomije u okviru Turske 1878. godine Bugari su bili mnogo vise okrenuti ka istoku, da oslobode svoje sunarodnike u Istocnoj Rumeliji, nego ka zapadu, odnosno Makedoniji. Istina, Rusi su imali zamisao o "Sanstefanskoj Bugarskoj", ali za njeno sprovodjenje u delo na Berlinskom kongresu nisu imali snage.
Ova druga dva pokusaja, zapravo, nisu pokusaji, nego su uspesne realizacije. Bugarski teror u Prvom svetskom ratu bio je mnogo gori od austro-ugarskog, pa su se stanovnici iseljavali u austro-ugarsku okupacionu zonu zbog bugarskih zverstava. Zato je i izbio Toplicki ustanak 1917. godine, koji je u krvi i uz mnogo svirepih zverstava ugusen. Izaslanika srpske Vlade sa Krfa Bugari su zarobili i zivog spalili u Nisu. Poseban vid okupacije bilo je zatiranje srpskog kulturnog nasledja. Srpski popovi su izbacivani iz crkava i ubijani, a sluzba je drzana na bugarskom jeziku. Prezimena u kjnigama su menjana, pa su Petrovic, Ivanovici, Jovanovici...u krajevima pod bugarskim vlastima postajali Petrovi, Ivanovi, Jovanovi...Danas ima nekih ljudi koji se tako prezivaju, samo je njihove pretke mrzelo da nanovo 1918. godine menjaju prezimena.
U Drugom svetskom ratu ponovilo se isto zlo. Bugari su u pocetku dobili pirotski i vranjski okrug. Zatim im Nemci, radi veceg agazmana u Bosni i Hercegovini dodeljuju leskovacki, krusevacki i zajecarski okrug, a pocetkom 1943. godine gotovo cela Srbija juzno od Save i Dunava postaje bugarska okupaciona zona.

E, sada, Vojin nije u pravu kada kaze da je Bugarska trebala Jugoslaviji da placa reparacije jer je upadom Sovjeta u Bugarsku 1944. godine stvorena tzv. "otecestvena" Bugarska koja se angazmanom njenih vojnika na Sremskom frontu svrstala na stranu Saveznika. Eticki jeste problematicno, ali Saveznici su Bugarsku tretirali na kraju rata kao silu pobednicu.
Takodje, Vojine, mi smo u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine bili agresori (jedini put u srpskoj modernoj istoriji) i u tom ratu smo tesko potuceni na Slivnici. Bugari su u kontraofanzivi zauzeli Pirot i nije nikakva ruska intervencija spasila Bugare, nego je austro-ugarski poslanik u Beogradu intervenisao i spasao Srbiju vecih nevolja. Bugari su imali otvoreni put ka Nisu, Srpska vojska je bila u rasulu, kralj Milan i Milutin Garasanin su panicno pobegli iz Pirota itd. Jako zanimljiva tema, ali je off.


Jeste bio pokusaj,samo sto se odnosio samo na okolinu Vranja. Jer je to bio jedini deo koji je potpadao pod skopski sandzak, na koji se odnosio egzarhijki ferman.

Dopuna: 15 Maj 2012 9:13

Vec sam "rekao" da je egzarhina pokusala da napravi "moravske bugare". Zato je u Vranje bio doveden egzarhijski vladika.
Ali, svestenici Srbi, narod pa cak i pojedini Turci, nisu hteli ni da ga pozdravljaju, a kamoli nesto vise.
Istovremeno, grubo su skrseni napori da se osnuje novi crkveni i skolski odbor. (Posto su u turskoj skolski odbori "nacionalnih manjina" imali odredjenu samostalnost, to se turci nisu mesali u ove dogadjaje). "Vladika" je ispario iz grada i vise se nikad nije vracao.

Slicno se desavalo u svim krajevima koji su se granicili sa Knezevinom Srbijom, koja je obilato (novcem i knjigama, pre svega) pomagala rad pomenutih odbora.

Juznije, gde je stanovnistvo bilo, najblaze receno, izmesano, pritisak egzarhista se osecao do pred balkanske ratove.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Zanimljivo je da Ilija Garasanin u "Nacertaniju" vidi Srbiju kao ravnopravnog takmaca Rusiji u bugarskoj interesnoj sferi. Za Bugare kaze da su podanicki raspolozeni i da se nikako sami ne mogu osloboditi od Turaka i da ce ih Rusi osloboditi. (Uzgred, to se i desilo 1877. godine). Takodje, kaze za Bugare da su veliki rusofili. A kao savete za srpsku akciju u Bugarskoj navodi skolovanje Bugara u Srbiji, veci uticaj na bugarske svestenike i stampanje knjiga na bugarskom jeziku uz Srbiji. Cilj ovako zamisljene Garasaninove akcije, koja je trebala da bude dugorocna i konstantna, bio je stvaranje prijateljskih odnosa sa Bugarskom, u kojoj je Srbija trebala da ima dominantan uticaj. Naravno, Rusi nista nisu zeleli da prepuste slucaju, njima je Bugarska bila potrebna zarad izlaska na Dardanele.
Kada su u pitanju bugarski zlocini iz Prvog svetskog rata i iz Drugog svetskog rata, treba reci da su oni sprovodjeni sa istim ciljem i istim metodama. Cilj je bio odnarodjavanje stanovnistva i njihova ubrzana bugarizacija. Od metoda kojima su se Bugari sluzili valja istaci: paljenje sela, svirepo mucenje zatvorenika, teror nad porodicama ustanika, ubistva ucenih ljudi (popova i ucitelja, pre svega), velike rekvizicije, uvodjenje bugarske nastave u skolama, paljenje knjiga stampanih na srpskom jeziku itd.
Naravno, svaki teror izaziva i nezeljene posledice po okupatora, pa su tako i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu na tom podrucju buknuli narodni ustanci. Realno, posle sloma Uzicke republike 1941. godine juzna Srbija postala je najvece zariste Narodnooslobodilackog pokreta u Srbiji. Na masovnost partizanskog pokreta u tim krajevima uticao je bugarski teror koji je bio nesnosljiv.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Bice kasnije reci o dve "prave" okupacije. Samo da prikupim neke cinjenice.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

dobri covek ::Bice kasnije reci o dve "prave" okupacije. Samo da prikupim neke cinjenice.
Meni je knjiga o bugarskoj okupaciji u Prvom svetskom ratu kuci. Detaljno ima opisano sta su radili po juznoj Srbiji. Steta sto mi nije pri ruci.
O bugarskom teroru u Drugom svetskom ratu i danas ima dole zivih svedoka koji mogu da posvedoce sta je i kako bilo. Cini mi se da je prica o bugarskim zlocinima zapostavljena. U komunizmu to je bilo iz "bratske internacionalisticke solidarnosti", a od pre 20 godina smo se, zarad dnevnopolitickih ciljeva posvetili obracunu sa drugim nacijama. Cini mi se da i SPC, zarad visih ciljeva, ne zeli da eskalira sukobe sa drugim pravoslavnim narodima, pa se mnoge stvari i dalje precutkuju.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 658 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 5 sakrivenih i 611 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, aludjekic, Apok, asknoone84 2, bato, bojank, bulovic, chester_perry, Gama, Georgius, goxin, Hektor, indja, Kenanjoz, Krusarac, Kubovac, MarKhan, mačković, MB120mm, mean_machine, MegaVLAdaR, Mercury, MiG-29M2, Mihajlo, Mixelotti, mrkanidja, Oluj2.1, rmandaric, sakota79, Snorks, SsssssNOVI, Suva planina, username, versus, Vik, VJ, Vlada1389, vlvl, Voja1978, vukdra, W123, Wisdomseeker