offline
- HrcAk47
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Mar 2017
- Poruke: 2886
|
Da nastavimo sa suvom egzotikom.
Jugoslovenski program za unapređenje PAT 40/1 Bofors L70 40 mm - moguće da je ovo projekat AS-83 iz velikog spiska projekata bivše države.
Rešio sam da na jedno mesto sastavim sav relevantan materijal o ovom interesantnom topu, koji je inače kod nas "debitovao" u štampi posle izlaganja na Partneru 2005 (od kojeg baš i nema nešto mnogo slika nažalost). Sam top je jako zanimljiv, zato što na njemu debituje automatski punjač od 101 granate koji može da se vidi ovih dana na HARPASu. Zanimljiva je i nišanska sprava, koja definitivno nije BOFI, nego nešto novo.
Na sreću, postoji prospekt ovog čuda. Ne izgleda mi baš kao Contraves Gun King, ali izgleda najmanje jednako sposobno. Od svih stvari mi najviše liči nišanska sprava na Bofors TRINITY.
Ista naprava je kačena na Pragu sa izuzetno obećavajućim rezultatima.
ljubasav ::
Međutim, početkom '80, i kod nas (u JNA) je bila ideja da se na šasiju tenka (tada je bila opcija T-55, a u perspektivi M-84) postavi dvocevna varijanta L/70 "Bofi". Da li je neuspeh američkog projekta uticao da se odustane, neznam, ali je ideja bila dobra.
Nemamo slike, a nisu ni objavljivane, oko modernizacije PAST 30/2mm. Umesto NRH J-171A, postavljena je NS sa "Bofi". Prisustvovao sam probnim gađanjima. Niđandžija je bio neki iskusni zastavnik, nije izlazio iz "1" i "2" zone (sva zrna su bila u okviru cilja). Bilo je to milina gledati. Zašto se odustalo od toga to niko nezna. Svakako da neko zna, samo se ne oglašava.
ljubasav ::
Ovo oruđe ovakvo, kakvo je prikazano i ispitano, imalo je efikasnost kao 12 osnovnih oruđa PAST 30/2mm M53/59/70/ J-171A F010A, koja su paraleno uvođena u naoružanje. Znači pod istim uslovima upoterebe ovo oruđe moglo je da zameni dve baterije lsab PVO 30/2mm. Ili, da se jednoj bateriji sa 6 ovakvih oruđa poveća učinak-verovatnoća obaranja 36x. Takvo oruđe u okviru jedinica PVO imalo bi u odnosu na predhodno (sa NRHU J-171A) verovatnoću pogađanja 0,366 sa jednim zrnom, pa bi u jednom naletu kod kratkih rafala bila obezbeđena verovatnoća obaranja -uništenja cilja, koja se izračunava P= p/m
p - verovatnoća pogađanja
m - potreban broj pogodaka za uništenje cilja (zavisi od količine eksploziva u granati)
Ovo je iz Teorije gađanja.
Stabilizacija:
Kod samohodnih oruđa postoje više sistema stabilizacije. Evo kod gore pomenutog, postoji "blokiranje gibnjeva" i to u situacijama kada se gađa sa kratkih zastanaka (a to je dominatno za samohodne PVO sisteme) odnosno kada se gađa sa mesta. U JNA je vršena provera gađanja baterijom sa kratkog zastanak, i rezultati su bili povoljni. Inžinjeri su izračunali da kod rafalne paljbe oscilujuća masa ima tendenciju uravnoteženja, odnosno kompenziranja odskočnih uglova cevi, tako da taj problem nije bio presudan. U ostalom, bio je to period izbacivanja tenkova T-34, pa je "postolja" za guseničnu platformu bilo na pretek.
Sledeće, postojala je mogućnost konverzije automata, sa već spomenutim M86, koji je imao hranjenje redenikom. Znači moja diskusija je usmerena na kritiku, odbacivanje veoma uspešnog rešenja, a ne samo favorizovanja jednog topa.
Ako pogledate projekte JNA iz oblasti PVO, vidite da ih je bilo dosta u poodmakloj fazi razvoja, a da su se volšebno ugasili. Neka teorija objašnjava to reorganizacijom JNA. Naime Uprava ARj PVO, je bila uprava pri GŠ JNA, koja je imala svoje sektore i odeljenja za razvoj. Negde 1987-88. ova uprava prelazi pod RV i PVO, i više nikad na njenom čelu nije bio starešina roda ARJ PVO (čak ni zamenik), ako neko nije osetio miris baruta topovskih cevi, teško će to zastupati tamo gde se dele, i onako male pare.
Ne znam ko sad vodi referat ARJ PVO, ali ovo što je ostalo od roda, sigurno nije za veće projekte.
Par komentara od ljubasava na ovu temu.
Jel ima još ko koji podatak ili sliku vezanu na ovo topče? Jako je interesantno u sklopu cele priče o Boforsu na ovim prostorima.
Update - još 3 slike sa Palube, postovao Rašo 2011.
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
