Paljevina Narodne Biblioteke Srbije

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Деведесетих година сам становао код породице Рогић, г.Рогић је био библиотекар на катедри за историју уметности на филозофском факултрту у Београду, по његовом казивању запаљиве бомбе су у истом нападу пале на ѕграду патријаршије француске амбасаде ,саборну цркву и библиотеку.Домари патријаршије и саборне цркве су са крова цркве и патријаршије моткама оборили бомбе, онда су то исто одрадили и на француској амбасади. кренули и ка библиотеки али их дежурни жандар отерао.

• 10Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, sasa76, Kos93, Cvijo_ue, sekretar, Srna, bojank, zixmix, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тренутно се по медијима врти један наратив по ком је Народна библиотека изгорела практично случајно и да није била мета немачког бомбардовања. Тиме се покушава да се скине кривица са починиоца злочина, и да пребаци на нас као жртве, који нисмо могли да је сачувамо.
Ова теза има донекле упориште у догађајима - Народна библиотека као зграда није била директно гађана, и уз мало среће заисте је било могуће да се спасе. Међутим, морамо сагледати ширу ситуацију да бисмо видели прецизније шта се догађало.

Прво погледајмо шта је немачки војни аташе Тусен описао у свом извештају о немачком бомбардовању Београда у Априлском рату.

Citat:Dejstvo bombi
Male zapaljive bombe imaju neznatnu probojnu moć i probijaju najviše krovove pokrivene crijepom, rijetko prodirući dublje. Na ravnim krovovima s malim betonskim tavanima one se rasprštavaju i razgorjevaju. Ako je dejstvo u Beogradu bilo neposredno i vrlo jako, to je zavisilo od starog načina gradnje kuća, od neuklanjanja starudija, od zatajivanja službe za gašenje i službe za zaštitu iz vazduha, koja ni na koji način nije bila pripremljena. U poslanstvu je uspjelo da se za kratko vrijeme ugasi više zapaljivih bombi. Tek kada je u poslanstvo pala i jedna razorna bomba, bilo je nemoguće gasiti zapaljive bombe. Inače stara, isušena zgrada poslanstva bila je najzahvalniji objekt za napad zapaljivim bombama. Na bivšu zgradu češkog poslanstva, koja ima ravan betonski krov, palo je više zapaljivih bombi, a da nisu načinile štetu.
Dejstvo razornih bombi, takođe lakog kalibra, je uništavajuće u kućama sa starim tipom gradnje. Kuća se većinom stropoštava u sebi samoj i nagomilava se kao džinovska gomila krša preko podrumskih prostorija u kojima se zatim guše stanovnici koji su tu potražili zaštitu. To je slučaj koji se u Beogradu često događao. Bombe srednjeg kalibra probijaju do u podrumske prostorije i zatim uslijed prostorno zbijene eksplozivne snage dejstvuju naročito uništavajuće.
U nekim slučajevima moglo se konstatovati dejstvo padobranskih mina. Strahovito eksplozivno dejstvo dovodi i veće kuće do potpunog rušenja. Susjedne kuće uslijed vazdušnog pritiska pokazuju velika cijepanja tako da se moraju porušiti: ljudi u kućama sa pogocima bombi nisu u mogućnosti da se spasu. U XI gradskom rejonu nalazi se jedna neeksplodirana padobranska mina.
Broj mrtvih prema podacima gradske uprave iznosi 4000, od toga polovina zatrpana. Dva javna skloništa za zaštitu iz vazduha u parku su pogođena i porušena. Ona su imala samo mali zaštitni krov od zemlje. Jedna crkva, napunjena ljudima, dobila je pun pogodak.
Kao mjesna iskustva napada iz vazduha na Beograd mogu se konstatovati:
1. Napad iz vazduha na grad je najefikasniji ako se on izvrši potpuno iznenadno.
2. Između pojedinih napada glavnim snagama naročito su efikasni stalni napadi u cilju uznemiravanja.
3. Uništavanje vodovodnih i električnih instalacija je presudno za životnu sposobnost grada.
4. Noćni napadi su u pogledu morala efikasniji nego dnevni napadi.
5. Zapaljive bombe moraju pokazati izvjesnu probojnu moć.
6. Zapaljive bombe moraju istovremeno u sebi imati razorno dejstvo sa vremenskim paljenjem.
7. Zgrade poslanstva moraju se u tipu gradnje podizanja podesiti za napade iz vazduha. One moraju biti sposobne za odbranu i moraju raspolagati sa jednom prostorijom za zaštitu iz vazduha, sa jednim predajnim studijom i sa rezervom životnih namirnica i vode.

Tusen (Toussaint)

Остатак извештаја и прецизнији подаци о страдалим грађанима се могу наћи у књизи:
”Njemacka okupaciona uprava u Beogradu 1941-44”, Muharem Kreso

-----

У каснијим извештајима управе Општине града Београда можемо да видимо степен разарања у Београду. Водоводна и канализациона мрежа су биле прекинуте да више десетина места, тек неколико недеља касније је нормализован њихов рад. Било је прекида и у снабдевању струјом, трамвајске линије су биле прекинуте.
Велик број грађана је био рањен, а доста их је било затрпано у зградама које су се срушиле. У каснијим извештајима се спомињу десетине грађана које су још биле затрпани под шутом месецима касније.
Службе града нису биле довољно припремљене за катастрофу оволиких размера. Тек касније, под немачком управом, је организована "LuftSchuetz", Пасивна заштита, која је имала за циљ да припрема склоништа и рашчишћава рушевине, са већим бројем људи.

----

Посебно треба обратити пажњу на "починиоца" овог злочина запаљиву бомбицу, и опис њеног дејства у Тусеновом извештају. Ове бомбице су бацане из контејнера, и расипале су се на већој површини. Нису имале утицаја на мостове, инфраструктуру, новије зграде и утврђене положаје, али су на старим зградама, магацинима могле да изазову пожаре, који би их потпуно уништили.
Такође треба приметити да у Савезничком бомбардовању Југославије скоро никад нису биле кориштене запаљиве бомбе (над Београдом нису). Избор муниције је био сходно циљевима који су гађани, а запаљиве бомбе су користили углавном у Немачкој.

Јасно је да се ради о средству којем је циљ да изазове велику штету на цивилним зградама и панику. У ситуацији у којој су дежурне службе пренапрегнуте, снабдевање водом прекинуто, гашење таквих пожара, кад узму маха, је било практично немогуће.

-----

На крају се враћамо на Народну библиотеку.
У ситуацији кад је бачен велик број запаљивих бомбица на Стари град, врло је лако могло да се деси да било која друга зграда изгори, попут поменута Партијаршије, Саборне цркве итд. Одложено дејство ове бомбице је било довољно да завара присутне људе да нема пожара у Народној библиотеци, све док није било касно.

Из свега тога се види да то јесте био циљани злочин на један град. Могла је да буде било која друга историјски вредна зграда - циљано је било шире подручје са више знаменитих здања.
Намера и опис злочина се јасно виде из Тусеновог извештаја.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da uporedimo kako se cuva pisano blago tamo ,gde je visoka svest o ocuvanju narodne bastine..

https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Exhibi.....uselang=de

biblioteka ana amalija koja je pod zastitom uneska, osnovana je 1691 g u vajmaru na zahtev vojvode vilijema ernsta(Herzog Wilhelm Ernst von Sachsen-Weimar) .dobila je ime po vojvotkinji saksonije i vajmara ani amjiji(Herzogin von Sachsen-Weimar und Eisenach Anna Amalia von Braunschweig-Wolfenbüttel)koja je tu istu biblioteku 70g godina kasnije preuredila.u septembru 2004g buknuo je pozar.oko 30 hiljada knjiga je spaseno,a 60hiljada je izgubljeno.
obratite paznju kako se cuvaju nagoreli ostaci..sve cuvaju!nema bacanja.
inace,vojvoda vilijem ernst je poznat po tome sto je 4 sedmice drzao johana sebastijana baha,svog dvorskog kompozitora u tamnici,iz razloga,sto je ovaj hteo da predje na drugi dvor.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

na danasnji dan,1941g U bombardovanju,Uništeno je zdanje Narodne biblioteke Srbije - ustanove osnovane 1832 - sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, zixmix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.politika.rs/scc/clanak/454171/Aleksandr.....biblioteke
"Једини недостатак je, што испод овог изванредног текста не пише ко је срушио и запалио библиотеку... Неко је, није ми јасно због чега, уклонио билборде и, уместо њих, окачио на огради исти текст откуцан ситним словима на папиру формата А4."

Skidanje plastificiranog panoa sa nadahnutim rečima Svetlane Velmar-Janković i kačenje istog teksta na papiru A4, na 4-5 mesta na ogradi, nemaju direkte veze jedno sa drugim. Ti papiri A4 sa tekstom, u PVC foliji, okačeni su par godina nakon što je skinut veliki pano: mislim da je to delo pojedinca koji je verovatno ogorčen što tekst koji je napisan da bude tu, bar dok se zdanje u potpunosti ne obnovi, nije na svom mestu, vidljiv kako treba... Koliko znam, a često prolazim tuda, i ti papiri su se brzo skvasili i zgužvali, odavno nečitljivi.

Ako ovo nije zla namera, sa ciljem da se "opere" naš najvažniji evropski i trgovinski partner, onda je sigurno težak javašluk, i onoga ko je demontirao plastificirani pano a i svih nas koji za ovo znamo a ništa nismo preduzeli da se taj tekst vrati u punom formatu, tami gde mu je mesto.

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, Dorcolac, Bane san, amstel, sekretar, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na ćošku žičane ograde zarasle u bršljan, neko je postavio papire sa ovim slikama:

• 6Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, sekretar, aleksmajstor, zixmix, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Papire sa tekstom iz gornjih postova (u plastičnoj foliji, zavezani vrpcama) koje je neko okačio na više mesta na ogradu koja okružuje ruševine Narodne biblioteke, neko drugi je u medju vremenu pokidao, ostale su samo vrpce.
Kome li smetaju papiri sa istinom o prošlosti? Možda onima koji misle da je prošlost balast koga se treba osloboditi, zarad lakšeg puta u svetlu budućnost.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mesto na kome je bila Narodna biblioteka je malo uredjeno, stavljeni su novi panoi, tu je i nadahnuti tekst Svetlane Velmar-Janković.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Видећемо,колико дана ће ту стајати,док их неки идиоти не поцепају или склоне

• 3Ovo se svidja korisnicima: pericanet, Dorcolac, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Vladimir Pištalo: "Gradimo Memorijalni centar na Kosančićevom vencu"
"To je mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture", rekao je upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo


https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/aktuelno-kul.....evom-vencu