Italijanska armija u Drugom svetskom ratu

• 6Ovo se svidja korisnicima: cikadeda, Jezekijel, Bane san, Sirius, Jovan Nenad, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Iako se tu i tamo spominju Italijani i njihovo ucesce u Drugom svetskom ratu je relativno slabo obrađeno na forumu. Naprimer na o temi o Staljingradskoj bici u kojoj je ucestvovalo preko 200 000 italiana se njihovo ucesce maltene i ne spominje dok je rat na Mediteranu u kome je Italijanska mornarica i imala veoma veliku ulogu izuzetno slabo obrađen. Verujem da su svi culi za Bizmark a za Italijanske bojne brodove i njihove ucesce u ratu retko ko.

Evo za pocetak nesto osnovno o njihovoj armiji. Vrhovni Komadant Italijanske vojske bio je kralj Viktor Emanuel III koji je pored titule kralja Italije nosio i titule kralja Albanije i Cara Etiopije. Iako je Hitler trazio od Italije da se ukljuci u rat 1939 ona ulazi u rat tek 11 jula 1940 posle Nemačkog osvajanja Pariza.

Italijanska armija je bila podeljena na osnovu regiona baziranja na Zapadnu, Albansku, Libijsku, Istocno Africku i Egejsku grupu armija. Armije su se najcesece imale dva korpusa koji su u svom sastavu imali dve ili vise divizija.Kopnena vojska je ukupno imala 59 pesadiskih, 5 alpskih, 3 mobilnih, 2 motorizove i 3 oklopne divizija. Pored ovih jedinca postojale su i brojne druge jednice ukljucujuci i brojne kolonijalne trupe kao i 3 divizije Musolinijeve licne stranacke vojske poznate pod nazivom crnokosuljasi.



Za razliku od oklopnih jedinica nekih drugih zemalja koje su koristile tenkove najveci deo Italijanskih oklopnih divizija je bio naoruzan tanketama naoruzanih mitraljezima . Pored tanketa oklopne jedinice su imale i oko 100 modernih tenkova. Najace oklopno vozilo na pocetku rata im je bio tenk M11/39 proizved u oko 100 primeraka. Ovaj tenk je imao male dimenzije i prednji oklop debljine 30 mm koji ga je štitio od dejstva topova kalibra 20 mm. Naoruzanje mu se sastojalo od jednog topa kalibra 37 mm smestenog u trupu i dva mitraljeza kalibra 8 mm smestenih u kupoli. Od oklopno vozila najbrojnije je bilo tanketa L3/35. Ova tenketa sa dva clana posade proizvedena u preko 2000 primeraka je imala izuzetno male dimenzije i visinu od svega 1.3 m. Na pocetku rata najveci deo ovih tanketa bio je bio naoruzane sa 2 mitraljeza kalibra 8 mm dok je nekoliko pretvoreno u lovce tenkova naoruzane topom kalibra 20 mm.



Tankete L3/35

Mornarcia je pred Drugi svjetski rat toliko ojačala da je mogla biti ozbiljan protivnik Francuskoj i Britanskoj mornarici. Time je postala 3. po snazi u Europi a njeni najaci bojni brodovi po naoružanju nisu zaostajali za bojnim brodovima drugih mornarcima toga vremena. Najkvalitetniji dio mornarice zasigurno su činile diverzantske jedinice, tzv.ljudi žabe, koje su tokom rata imale brojne uspešne akcije.


Bojni brod Roma

Musolinijev je režim jednako veliki napor uložio u stvaranje kvalitetnog i relativno modernog vazduhoplovstva koje se 1930-ih moglo meriti s većinom velikih sila jer je smatrao da će upravo avijacija biti ključan faktor pobede u budućem ratu. Pred pocetka rata Italija je imala 3 296 aviona. Deo ovih aviona je pred pocetak Drugog svetkog rata ucestvovao u invaziji na Etiopiju kao i u Spanskom građanskom ratu gde su se pokazali superiorni u odnosu na protivnicke avione oborivsi u vazdusnim borbama preko 500 neprijateljskih aviona uz gubitak 86 aviona.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Njihova vojska u WW2....nije vredno pomena
Salim se. Svaka cast za temu, stvarno se malo prica u "javnosti" o italijanima.

• 8Ovo se svidja korisnicima: cikadeda, Jezekijel, bojank, Bane san, Slobodan Filipović, Jovan Nenad, miodrag, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Musssolini je bio bolesno ambiciozan čovjek, koji je, najprije, loše procijenio mogućnosti talijanskih oružanih snaga, kojima je postavio ne samo pretjerano velike ciljeve, već i previše njih. Već je uvažen, i u principu, posve točan, stav da velika većina talijanskih oružanih snaga, napose kopnene vojske bila potpuno nespremna za zahtjeve drugog svjetskog rata u pogledu naoružanja, mobilnosti, logistike, organizacije i zapovjedanja/komandovanja, ali, nije ni da su ostale vojske bile baš sasvim spremne za ono što će se događati. Ali, dodatan, i po meni, ključan problem kod italijanskih vojnih snaga je bio Mussolini, koji je talijanske oružane snage koristio kako mu se prohtjelo, umjesto da odredi jasne ciljeve što želi, on se kao zadnji kokošar pokušavao u svakom trenutku na što lakši način dočepati nekog novog pljena ili političkog benefita.

Talijanske vojne snage 41 su bile raspršene po: Balkanu, sjevernoj Africi, istočnoj Africi, zašto još i postoji razumijevanje u političkom kontekstu, ali, bile su i na istočnom frontu, u okupaciji Francuske... talijanski lovci su sudjelovali u bici za Britaniju, talijanske podmornice su napadale konvoje na sjevernom Atlantiku. Mussolinijeva želja da se nametne Hitleru kao saveznik ga je koštala nepotrebnog rasipanja snaga.

Apsolutni prioritet Italije u 2. svjetskom ratu je morala biti pobjeda nad Britancima u Sjevernoj Africi. Samo uništenje britanske vojske u Egiptu i kontrola Sueskog kanala bi značilo uspješno ostvarenje talijanskih imperijalnih ambicija i kontrolu Mediterana. Italijani su šansu za time realno i imali u ljeto i ranu jesen 1940. kad su britanske snage u Egiptu bile brojčano puno slabije od talijanskih u Libiji. Međutim, Mussolini sa svojim kokošarskim pristupom jednostavno nije shvaćao važnost ofenzive na Egipat, već je gledao kako ugristi pljen na sve strane. Umjesto da svu vojnu silu usmjeri na taj pohod, on je paralelno napao i Grčku. Kolebljivo talijansko napredovanje u Egipat je dalo Britancima vremena da se pojačaju, i krenu u protuofenzivu imenom Ofenziva Kompas koja je dovela do prve, ali ne i zadnje talijanske katastrofe u 2. svjetskom ratu.

Mussolinijeva (ali i Hitlerova) naknada pamet je došla prekasno, '41 već je krenula Barbarossa, i snage Osovine u sjevernoj Africi jednostavno nisu mogli dobiti dovoljno ljudi i sredstava da izbace Engleze iz Egipta i sa kanala. U 11 mjesecu '42, rat je bio izgubljen, sile Osovine su izgubile svaku nadu da će se domoći izvora nafte na Bliskom Istoku i na Kavkazu, a time je praktično sve bilo odlučeno, naravno, ne i riješeno.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po meni najveći problem im je bio relativno slab moral. Uostalom dovoljno je pogledati strukturu njihovih gubitke u Severnoj Africi gde im na zarobljenike otpada preko 90% ukupnih gubitaka i usporediti ih sa Japancima koji su se iako višestruko nadjačani borili za Ivo Džimu do samoga kraja. Iako je ukupan broj poginulih Japanaca u toj bici bio sličan kao broj poginulih Italijana u Severnoj Africi tokom celoga rata samo se 200 Japanaca predalo što je zanemariv broj u poređenju sa preko 250 000 Italijana koje su zarobili saveznici u Severnoj Africi.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Jezekijel, Jovan Nenad, kenny74, voja64, Pera Ždera, prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja ne mislim da su Italijani slabi borci, naprotiv. Odmah da se razumemo nemam nikakvih lepih osećanja prema tom narodu od 1204. god. pa nadalje a posebno od kada je Ustaška vojnica formirana na njihovoj teritoriji; zatim oni su doselili 284 000 Albanaca na Kosovo i Metohiju tokom IIsvr.
Međutim meni je zapalo za oko nešto drugo što je dovelo do tako loše slike njihove vojske ukupno. Njima kao da se desila negativna selekcija višeg oficirskog kadra, a vojna oprema je bila među najgorima.
U Zonenblume-u Italijani srednjeg kadra (Santamaria, Fabris, Mauro i drugi) iznose na sebi i svojim vojnicima kvantitativni deo bitke, nosporno da Nemci iznose kvalitativni. I taj srednji kadar i vojnici se pod nemačkim grupama bore dobro čak žestoko. Za to vreme visoki oficiri vrište *nemojte dalje* ne pomerajući guzice iz daleke pozadine. A alfu i omegu operacije, napad i logistiku organizuju Nemci a ne dotični.
Prlikom Brevitija Herfova grupa na kraju (posle gadnih gubitaka) beži a mrtvu zaštitnicu, dobrovoljno po svojoj odluci, drže Italijani praktično ginući do poslednjeg i boreći se sa Matildama na *point blenku* uništavajući ih najmanje 5 komada.
Prva i druga bitka kod Bir el Gubija, da čak i druga, je izneta na Italijanskim leđiima, druga je stvar nemačka kukumavčenja na Arijete kada je već sve bilo gotovo. Ista ta Arijete će sa ostalima Trijeste, Trento, itd. da izvede perfektno vrlo komplikovano i teško izvlačenje početkom decembra 41. i da primi i izdrži u bici kod Alam Hamze u kritičnim momentima, istina sa rešavajućim udarima Manijeve nemačke grupe na pustinjskom boku. Ali gle tu nema rasula i haosa niti predaje kao godinu dana ranije prilikom Kompasa, i iako im je neprijatelj bukvalno za petama nema ni panike i opet jak otpor, bitan, na Džeble all Akhdaru. I pe toga, možda Arijete kasni (srećom obzirom na veličinu Romelove greške *trka na žicu*) ali se bori isitna prepucavanjem na Tajeb el Esemu i zatim veštom i hrabrom obmanom potiskuje Novozelanđane što je bio jedan od početnih uslova da se uđe u Drugu bitku kod Sidi Rezega. Jesu izvukli sedalni deo na Totenstag ali to je uradila i 5 laka nemačka i pokazalo se da je Krivel bio manit tipični nemački *vepar*.
Bardija, Halfaja predeo među njima i Omarima, Savona drži do poslednje, pazite sad, kapi vode i posle ispucane sve municije (a nisu pucali na svadbi). Predali su se kada i Nemci zapravo zajedno sa njima. A upravo taj otpor je bio ključan da Romel krene 21.01.42 u kontranapad i da Kruzejder svede na mnogo manji uspeh. I tada Manevarski korpus ide bez problema u bitku kod Saunua zajedno sa Nemcima dok komanda opet peva istu pesmu. Čak su i pešadijske divizije krenule za Afričkim korpusom i Manevarskim korpusom i pre formalne dozvole svoje komande čim su živnule sa auto trenom.
Nesporno i pored svega nabrojanog nisu bili kao Nemci, nisu uglavnom bili u stanju da izvedu odlučujući napad većim sastavom. Ali sa čime ? Anemičnim M13/40, anemičnim 47 mm PT topom, slabijom artiljerijom za podršku. Oprema im je bila loša sa retkim izuzecima.
Ipak većina grupe Heker koja je probila posle toliko neuspeha linije Legije stranaca i zauzela Bir Hajkem su bili Italijani, istina elita, Folgore, a opet vođe još elitniji Nemci.
Dakle kada god su ih vodili lavovii oni su i pored loše opreme bili barem panteri. Tu očito nije problem vojnika i srednjeg kadra već vođa.
A tu je bio i zaista još jedan faktor koji se može slobodno nazvati ni manje ni više nego kukavičlukom. Dok su se piloti lovci borili hrabro istina jedva obzirom na lošu tehniku piloti bombarderi su skoro pa primer kukavica. Isto važi i za admirale koji su vodili najače brodove flote. Te dve mrlje su se prosto razlile preko cele armije a skoro cinično je da je 6 hrabrih ljudi podmorskih diverzanata uradilo više nego cela italijanska flota i mornarički bombarderi zajedno, ukupno uzevši.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Mar 2019 10:15

Италијанске оклопне снаге, у основи изграђене на конзервативним принципима, у Другом свјетском рату су се прилично добро бориле без обзира на лошу и често непоуздану опрему. На основу искуства из Шпанског грађанског рата, од 1936. године крећу да организују веће оклопне формације како би се до максимума развила моћ планираног тешког пробојног тенка (у то вријеме), који је касније добио ознаку М11/39. Прва механизована бригада имала је батаљон с двије чете танкета, пук берсаљера, артиљеријску батерију и инжињерски вод. Касније су формиране и двије оклопне бригаде које су у свом саставу имале по пук од три или четири батаљона танкета, моторизовани пук берсаљера, противтенковске, противавионске топове и инжињерце. Италија је 1940. године имала око 1500 тенкова од којих је само 100 било нови средњи тенк М11/39, нешто старих Фијат 3000 и најбројније танкете L3. Масовна производња М13/40 најпотетнијег италијанског тенка једва да је и почела, а одмах су пребачени у јединице које су се налазиле на активном дијелу фронта. Уз застаријелу доктрину, лошу поузданост технике и катастрофалан официрски кадар оклопне снаге Италије нису могле да се равноправно носе са противницима који су били супериорнији, мислим на Англоамеричке трупе.

Свакако занимљива тема, треба посебно обратити пажњу на трупе које су биле разпоређене на нашим просторима као и њихове специјалне снаге које су одударале од распрострањеног мишљења о италијанским војницима.

Dopuna: 15 Mar 2019 13:06

Нешто више о тенку М13/40.. Први прототип израђен 1940. године, након чега је армија наручила још 1900 комада. Топ од 47mm постављен је у покретну куполу, што је било новина у односу на предходну серију. У наоружању тенка налази се и коаксијалани митраљез Бреда од 8mm, уз могућност постављања још једног митраљеза на кров куполе тенка ради одбрне од непријатељских авиона. Још два митраљеза била су постављена на десни дио чела тенка. Тенк је био грађен од оклопних плоча причвршћених на челични оквир. Оклоп је имао неугодну склоност да пуца када би био погођен, што је последица недовољно развијене италијанске металургије. Посаду су чинили: возач, митраљезац, пунилац и артиљерац који је уједно био и командир тенка. Унутрашњи распоред посаде био је лоше ријешен, али је овај тенк тенк по стандардима 1940. године био добар тенк. По стандардим може се поредити са њемачким тенком Панцер III.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ladro, Bane san, kenny74, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Meni lično najznaimljivije italjinasko oruđe je svakako mali đavol Brixia model 35. Čudni, mali minobacač kalibra 45mm.

Ono što ga odvaja od svih ostalih lakih minobacača je njegova specifična konstrukcija, pa može da gađa pod uglovima od 10 do 90 stepeni, realtivno velika brzina paljbe od 18 mina u minutu (kod dobrih posada) i okvirom sa manevarskim metcima koji su korišćeni za ispaljivanje.

Imalo jei mane (kao i većina italijanske opreme),granta je bila mala iloše se rasprskavala, a samo oruđe je bilo realtivno komplikovanoza upotrebu.

Pešadijski bataljon je imao dva voda sa po devet Brixia, svaki podeljn na tri odeljenja od po tri oruđa. Dodeljivani su četama po potrebi.

Mina, verovatno najslabiji deo minobacača.




Metkić.



Šema



Jedna terenska modifikacija tankete L3/35




I poropagandni snimak.

• 3Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz priča starih partizana može se zaključiti da su se najviše bojali italijanskih minobacača. Dobra oruđa i dobro obučene posluge.

• 3Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Iz priča starih partizana može se zaključiti da su se najviše bojali italijanskih minobacača. Dobra oruđa i dobro obučene posluge.

A propos gorenavedenoga, iz dnevnika Sava Orovića za 16.12.1941. (Zbornik/III/4/84):

Citat:Необично је ово гађање талијанске артилерије. У недостатку
топова код нас, Талијани поставе своје батерије на потпуно откривеном положају, гледали их како се комотно шеткају око
топова као на вежбалишту и, држећи се напомене ,,Не штеди
муницију", која је била стављена на њиховим мунициским кутијама, гађају по цео дан. На тај начин, кад не би имали овако
растресите и ретке циљеве као што су наши малобројни партизански редови, сигурно би постигли добар успех, а овако само
разбише ове стене и обрстише гору, без већих резултата. Али
смо зато доста страдали од њихових бацача, који гађају из мале
даљине на добро уочене циљеве и по заклонима.

K.

• 5Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., VJ, Koca Popovic, voja64, Pera Ždera
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koca Popovic ::A propos gorenavedenoga, iz dnevnika Sava Orovića za 16.12.1941. (Zbornik/III/4/84):

Citat:Необично је ово гађање талијанске артилерије. У недостатку
топова код нас, Талијани поставе своје батерије на потпуно откривеном положају, гледали их како се комотно шеткају око
топова као на вежбалишту и, држећи се напомене ,,Не штеди
муницију", која је била стављена на њиховим мунициским кутијама, гађају по цео дан. На тај начин, кад не би имали овако
растресите и ретке циљеве као што су наши малобројни партизански редови, сигурно би постигли добар успех, а овако само
разбише ове стене и обрстише гору, без већих резултата. Али
смо зато доста страдали од њихових бацача, који гађају из мале
даљине на добро уочене циљеве и по заклонима.

K.
На мети тих топова била је и наша кућа, пошто су мислили како се партизани заклањају иза ње. После те дарежљиве канонаде, успели су да одвале читав један отесани камени стуб прозора.
Самокритичко признање наших-срећа па је брдска, тежа оруђа направила би озбиљнију штету!