offline
- Pridružio: 18 Apr 2009
- Poruke: 74
|
Od početka Drugog svetskog rata u Istočnoj Srbiji nije bilo nekih značajnijuh borbi,mada je tu otpočeo napad na Jugoslaviju 1941g.
U toku noći 6 aprila ,specijalne Nemačke jedinice,koje su stacionirane na rumunskom ostrvu Gol,prešle na Jugoslovensko ostrvo kod Karataša.Sa njega su se prebacile na obalu i izbile na put Kladovo-Tekija.Tu su presekle telefonske žice,napale bombama tek mobilisane vojnike koji su bili u kućama,i napali vod koji je branio Sipski kanal.Druga grupa Nemaca je krenula sa ostrva Ada-Kale.Nemci su zauzeli Sipski kanal,zauzeli brod “ Vitez“ koji je vuko dva šlepa i koji su u toku noći plovili ka kanalu sa namerom da potope šlepove pune cementa.U ovome im je pomogao sreski načelnik Leonida Čudnovski,koji je bio belogardejac i nemački agent.On je veče pre priredio oficirima ,koji su obezbedjivali sipski kanal pijanku,i tako ih onemogućio da budu spremni.Tako su nemački vojnici bili na tlu Jugoslavije i pre napada na Beograd.
------------
Nemcima su u Srbiji bili od velike važnosti rudnici u Boru i Majdanpeku,plovidba Dunavom i komunikacija Beograd - Niš.Pored ovoga na planini Rtanj su bili rudnici uglja.Tako da su oni sa jakom snagama zauzeli ova mesta,i tu zadržali vojsku.Nisu zadržali veće vojne snage u Srbiji,pa su odgovornost za mir predali Nedićevi državnoj straži,Ljotićevcima,i Četnicima (u početku su to bili Koste Pećanca).
Kako se rat odvijao tako je ovo područje bilo interesantno saveznicima. Zbog mogućeg pravca povlačenja iz Grčke,zbog ometanja plovidbom Dunava,i zbog avijatičara koji su iskakali iz svojih aviona. Od 1943g su počeli i sa vojnim misijama.Prvo su Britanci želeli da shvate situaciju na terenu,ko se skim borio.Drugo,poslali su svoje diverzante da pomognu lokalnim borcima u divezijama.To se naročito odnosilo na rudnike (Bor,Majdanpek) i plovidba Dunavom,i presecanje komunikacije Skoplje- Niš – Beograd.
---------
Vlada u Londonu je učestvovala u slanju misija kod Četnika pukovnika Dragoljuba- Draže Mihajlovića.Medjutim njihovi odnosi su bili vrlo složeni.Isprva je u istočnu Srbiju trebalo da se spuste padobranima početkom 1943g i o tome puk.Mihajlović obaveštava svoje oficire Ocokoljića i Piletića 5 januara –Citat:„ kod vas će doći kao padobranac engleski kapetan Grinvud.Govori dobro Ruski,a i srpski uči...Biće kao oficir za vezu kod vas,a i opštiće direkno i sa šefom engleske vojne misije u štabu naše Vrhovne komande“(knjigaTimočka krajna –SlbodanBosiljčić).Medjutim major Erih Grinvud se padobranom spustio tek 18 aprila 1943g kod Siniše Ocokoljića – Pazarca sa radistom narednikom Andersonom i rezervnim oficirom bivše jugoslovenske vojske Lončarić Brušlija – bivši geometar. Spustili su se na mestu zvanom Breza u ataru sela Loznica na Homolju.Od aprila su stizale i ostale britanske vojne misije u Srbiju,ukupno devet.
U istočnu srbiju su u maju i junu su stigli sa komandanta majora Velimirom Piletića(komandant Krajnskog četničkog korpusa) i Ljubomir Ljubo Jovanović (komandant Timočkog Četničkog korpusa).Noću 18/19 maja major Džesper Rutem (Jasper Rootham, koji je bio sekretar Nevila Čemberlena-britanskog premijera),kapetan Edgar Hargrivz(Hargreaves – zvan Miki,oficir kraljevske garde) i kapetan Holi radista sa radiostanicom Grk Mihales.Oni su se spustili na istom mestu Breza u blizini sela Madanpeka.Zadatak ove grupe Britanaca je bio da organizuje sabotaže u Borskom rudniku i na Dunavu.
A 15 juna padobranom stižu poljski oficir kapetan Jozef Mariaga (u ovom slučaju se zvao Jan Neš ili Naš- Nash) i britanci oficir Dejvid Rasel i telegrafista sa radio stanicom Rejvud.Oni su se spustili u blizini sela Rudna glava kod Majdanpeka. U Jugoslaviju je Jan Neša uputila poljska emigrantska vlada iz Londona. Ušao je u sastav britanske vojne misije kod Četnika i bio potčinjen britanskom majoru Džesperu Rutemu (Jasper Rootham). Imao je zadatak da, preko Rumunije, uhvati vezu sa Poljskom. Osim toga, trebalo je da skupi poljske radnike koji su bili na radu u borskom basenu i od njih formira poljski odred koji bi bio pod komandom britanskih oficira, a radio bi u zajednici sa četnicima.
Džesper Rutem je došao kod Četnika jer je u Kairu stiglo obaveštenje da imaju plan za napad na Bor.Medjutim na terenu je to bilo drugačije, pa komandant Jovanović saopštava svojim komandantima brigada 20 juna 1943g- Citat:„Mi smo desetkovani,mali i goloruki,pa se koristimo primerom i čekamo naš momenat.Naredjujem da se u slučaju neprijateljskih potera izbegava namerna borba“.
Četnicima nije odgovaralo da prave bilo kave sabotaže,pa ih o tome obaveštava puk.Mihajlović .9 juna šalje poruku Piletiću –Citat:„ Njima je glavno da šalju agente,a šiljanje po malo oružija je maska“.A 3 jula – „Engleske misije koje se nalaze kod vas,pokušaće na svaki način da kupuju ljude za izvodjenje neodgovornih sabotaža“.
U knjizi William Deakin: EMBATTLED MOUNTAIN se može naći.
Citat:„Prema sporazumu što ga je Bejli sklopio s Mihailovićem, devet britanskih misija sa samostalnim radio-vezama s Kairom spušteno je iz aviona u Srbiju počev od aprila 1943. Cilj je bio da se dobije celovitija slika o vojnoj snazi Mihailovićevog pokreta na srpskoj teritoriji kao celini. Izveštaji tih misija bili su skoro bez izuzetka nepovoljni za Četnike kao borbene snage. I pošto su one imale neposredne radio-veze s Kairom, bez ikakvog uticaja Mihailovićevog štaba ili Bejlijevih i Hadsonovih ocena, ove poruke su upotpunile kritične utiske stvorene i kod SOE i kod britanske Glavne komande Srednjeg istoka o Mihailovićevom pokretu čak i u Srbiji. Iskustvo ovih misija — katkad tragično — svedočilo je da nije bilo mogućno navesti lokalne četničke komandante u Srbiji da preduzmu napade na neprijateljske baze, rudnike ili komunikacije, niti da dejstvuju na teritoriji koju su kontrolisali Bugari u južnoj Srbiji i Makedoniji, gde nije bilo rejona pod sigurnom četničkom kontrolom, izuzev onih pod "zvaničnom" kontrolom Koste Pećanca, koji je radio po nemačkim direktivama. (Pećanca su docnije uhvatili i streljali Mihailovićevi četnici)“.
Štab Brzopalanačke četničke brigade obaveštava 17 avgusta Krajnski korpus o problemima sa Britancima. –„ Delegacija traži za svoju ishranu vrlo skupe namirnice,zatim u velikoj količini,i najzad namirnice koje se vrlo teško nabavljaju“.Ubrzo su nastale i svadje oko subordinacije opreacija,oko napada na Nemce(da li ih napadati ili ne),pa čak i o političkim pitanjima.Tako je pomoćnik Mlavskog korpusa ušao u otvoreni sukob sa majorom Erih Grinvudom,pa mu je 27 septembra napisao – „Juče na dan 26 ovog meseca na posednutom položaju ,kota 1191, Vi ste engleski delegati bili i otkrili naš položaj.Usled vašeg postupka nemačka kolona otvorila je vatru...Vi ste zahtevali od mene da svojom jedinicom napadnem nemačke jedinice,da ih uništim i da napadnem Bor...Vi ste svi u jedanglas rekli... Vaši se vojnici kriju po potocima i pevaju pesme... Vi se gospodo oficiri zaboravljate da ponekad ovde pokušavate da se nametnete kao neki operativni komandanti.... Vi nam šaljete amerikanske puške sa po 100 metaka.Šta dar radimo sa ovim oružijem kada ispalimo municiju?“ –
O ovom dogadjaju je šef Britanske misije razgovarao sa puk.Mihajlovićem
Citat:ZAPISNIK
sa konferencije Načelnika štaba Vrhovne komande i šefa britanske misije na dan 17/XII 1943
Početak u 15 časova
Đen. Mih.: Obraća se svojim potčinjenim. Ukoliko ko bude imao neko pitanje da se izloži kratko i vojnički. Nikakvo političko pitanje ne dozvoljavam sem članu C.N.K.2
Đen. Arm.: Pretstavlja majora Grinvuda.
Major Grinvud došao ovamo da predloži napad na ž. prugu u dolini V. Morave. Pomenuta pruga je van reona puk. Pavlovića. Moli da se izda naređenje majoru Radojloviću i Mihailoviću koji su mesni kdti na terenu.
Đen. Mih.: Na ovo ću dati pismeni odgovor. Radojlović je premešten kao nepovoljan.
Đen. Arm.: Takođe moli da se izda potrebna naređenja puk. Pavloviću za napad na izvesne ciljeve u Homolj-skom kraju da se onemogući izvoz iz Borskog rudnika, a naročito put: Bor—Žagubica—Petrovac i pruga Bor—Metovnica—Zaječar—Prahovo
Đen. Mih.: Odgovoriću pismeno.
Đen. Arm.: Želi da pomene slučaj u selu Crnajki. Nemci došli u selo Crnajku a sledeći dan zapalili su nekoliko kuća. Ppuk. Piletić i majori Grinvud i Rutem bili su u neposrednoj blizini. Nemci su bili jačine oko 80. Piletićeve trupe znatno nadmoćnije. Piletić odbio napad i ako mu je na to skrenuo pažnju major Grinvud. Piletić molio majora Grinvuda da izdejstvuje preko Kaira da se preko radio. Londona objavi ovaj teroristički akt Nemaca. Đeneral moli da slični slučajevi koji se ponove da kdti dobiju instrukcije da pod takvim okolnostima vrše akciju u cilju zaštite seljaka.
Đen. Mih.: Do sada mi ništa nije poznato. Prikupićemo podatke. U pogledu radio London da je njegov neprijateljski stav takav da ja nikad ne bih tražio zaštitu.
Đen. Arm.: Slučaj se odigrao u mesecu avgustu. Hteo bi da. zna da li je major Mihailović pod neposrednom k-dom S. Vrh. kde ili pod kdom nekog drugog Kdta.
Đen. Mih.: Major Mihailović je pod neposrednom mojom komandom — upravo oba majora Mihailović Joca i Ljuba Mihailović.
Đen. Arm.: Dobio depešu od majora Flada koja nije jasna jer je previše kratka. Naišao na teškoće da obiđe oficire na terenu Đurića**. Moli da se izda potrebne instrukcije da majoru Fladu izađe u susret i omogući obilazak engleskih oficira na reonu Đurića .
Đen. Mih.: Odgovor sledovaće pismeno.
Đen. Arm.: Da li ste doneli neke odluke u pogledu molbe kdta na Srednjem istoku za akciju protiv vitalnih komunikacija neprijatelja.***
Đen. Mih.: Moj odgovor sledovaće pismeno.
Đen. Arm.: Traži ime sela gde ćemo sutra ići da bi javio oficirima koji će doći, da ne bi imali teškoće da nas nađu.
Đen. Mih.: Nije daleko odavde. Sve veze će ići preko ovog mesta. Ne želimo objavljivati mesta, pošto Nemci već znaju ovo mesto. Ovde ćemo ostaviti naše organe.
Đen. Arm.: Zaključuje da putuju zajedno sa Štabom. V. K.
Đen. Mih.: Jeste. Novo mesto da se ne označuje nego da ostane samo ovo mesto.
Đen. Arm.: Hteo bi da se vrati na pitanje direktive Vilsona. Da li će odgovor obuhvatiti imena kdta kojima će zadatak biti poveren, pošto bi to moglo da tangira i naše oficire.
Đen. Mih.: Odgovor pismeni biće konkretan.
Đen. Arm.: Bio spremio jedno pismo pre nego je saznao za konferenciju. Predaje pismo.****
Đen. Mih.: Pismo primljeno.
Zaključeno u 15 časova 30 min.
Đeneral Dra. M. Mihailović
Đeneral CD. Armstrong
Brigadir Tumačio:
A. Beli. Colonel G. S.
Arhiv vojnoistoriskog instituta
** Na području Komande »Južne Srbije« (Komanda 110), kojom je komandovao major Radoslav Đurić, bilo je više britanskih vojnih podmisija. Prva je došla aprila 1943.U depešama majora Đurića od 30. novembra upućenim Vrhovnoj komandi, pored ostalog, kaže se: »Ne znam zašto mi šaljete i tog Engleza Floda. Kod mene u štabu ima ih 7. Osmi od Vas dolazi i deveti je-najavljen iz Kaira.Veza Vaša br. 989 i 990. Ja sam mojim Englezima sprečio vršljanje po terenu pod izgovorom sigurnosti. U mom reonu nalaze se Engleski oficiri: Pri Niskom štabu na Suvoj planini 3, na Kukavici kod Južnomoravskog korpusa 3, na Skopskoj Crnoj gori 3, kod Topličkog korpusa 3, kod 2. kosovskog korpusa 2, kod mene u štabu 7« (Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 7/1, depeša 11499-50).
*** Depešu generala Henri Vilsona (Henry Wilson) predao je general Armstrong 9. decembra Draži Mihailoviću. U depešama Draže Mihailovića od 24. decembra upućenih Dragoslavu Pavloviću i potpukovniku Dragutinu Keseroviću, pored ostalog, kaže se: »Na imperativno traženje generala Vilsona, k-ta trupa na Srednjem Istoku, a u cilju poboljšanja odnosa i olakšanja naše politke kod Saveznika, potrebno je da bude srušen želj. most kod s. Cerova 10 km zap. od Deligrada. Ovo rušenje ima biti izvršeno između 1. i 15. januara. Ovaj zadatak poveravam potpukovniku Keseroviću sa svojim korpusom i pukovniku Pavloviću sa Deligradskim korpusom... Hitno me obavestite da ste ovo naređenje primili na znanje (Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. la/1, depeše 840—843).
Pukovnik Pavlović je 12. januara 1944. izvestio Dražu Mihailovića da će se rušenje moći izvesti najdalje do 19. januara i da ga dalje ne bi trebalo odlagati (Arhiv VII, Ča, k. 276. reg. br. 11/1, depeša 659).Međutim, njemu je Draža Mihailović 21. januara odgovorio da je od Armstronga obavešten da će Pavlović noću 20/21. januara izvršiti rušenje mosta, pa je naredio da se rušenje odloži (Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. la/1, depeša 623).A 2. februara 1944. Draža Mihailović je poručio Dragoslavu Pavloviću sledeće: »Ako se borite za Kralja kao što stalno tvrdite i naglašavate onda ne padajte u pogrešku koju ja vidim. Izgleda da je Vama mnogo stalo da zadovoljite Engleze. Rušenje objekata izvršiće se kada ja to budem naredio a ja znam kada ću to narediti. Vi treba da znate da su Kralj i vlada saglasni sa mojim radom« (Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 3/1, depeša 1537).
**** Pismo je datirano sa 17. decembrom. U njemu Armstrong podeseća Dražu Mihailovića na ranije dogovore za rušenje objekata na komunikacijama u Srbiji koji su od vitalnog interesa za sile Osovine, zatim na transporte oružja i opreme doturane četnicima u Srbiji i zahteve generala Vilsona za rušenje mostova kod Cerova i na Ibru. U jednom delu pisma kaže se:»Godina se brzo primiče svome kraju. Gledam oko sebe da pravim Pogled onoga što je postignuto protiv okupatora — neprijatelja, a pitam sebe da li smo došli do cilja — zadatak koji smo sami sebi postavili.Da govorim bez okolišenja duboko sam razočaran« (Arhiv VII, Ča, k. 20, reg. br. 35/4).
----------
Medjutim ,Britanci i daje šalju specijalce ,pa tako polovinom oktobra, opet kod sela Rudna Glava, padobranom spustio inžinjer Skordži ,specijalista za eksplozive.Pored opreme koja je poslata vojnoj misiji na tom terenu ,poslat je i eksploziv.On se priključio vojnoj misiji sa zadatkom da organizuje diverzije u Borskom rudniku, i rušenje komunikacija.
Još jedna misija se spustila 20 septembra 1943g kod Majdanpeka u reon sela Rudna Glava,britanski oficir Peterson,Verkou i jedan Škot .Prilikom pada Verkou je polomio i ruke i noge,a Škot je povredjen.Nisam saznao šta je bilo sa njima.
Britanci su 25 oktobra sami organizovali napad na nemačke bunkere u Djerdapu,i napad na nemački konvoj sa šlepovima kod sela Boljetin,i uspeli da privremeno obustave saobraćaj.
Sukob se pojačao pa je Piletić 15 novebra 1943g posebnom naredbom zabranio svaki privatni kontakt sa britanskom misijom,držeći se zvaničnog uputstva puk. Mihajlovića. Najzad je sukob kulminirao u decembru 1943g. kada je komandant Timočkog četničkog korpusa Jovanović,obavestio svoju Vrhovnu komandu o Englezima. – Citat:„Već tri meseca kako ne dobijamo materijal...sa njima sada nemamo nikakve veze...,“- a 10 decembra -„ zahtevaju komoditet,luksuz,osiguranje sa jakim snagama“ - .A od puk. Mihalovića su decembra 1943g dobili naredbu –„Saopštiti svim vašim komandantima da engleskoj delegaciji koja je kod vas ne izlaziti u susuret ni u čemu....“
Deveta sroska I.Gligorijević
-------------------
Krajem godine su Nemci napokon pronaši Britance.Oni su uhvatili radio poruke koje su ovi slali,pa su najzad uspeli i da ih dešigruju .Iz Bora je poslata jedna pokretna radio-geometriska stanica koja ih je tražila.Tako su saznali da iz okoline Bora (selo Luke)neko vrši redovan kontakt sa bliskim istokom,iz jedne seoske kuće. Kako su se Britanci još u septembru odvojili od Četnika,pošto su ovi odbili da napadaju Nemce, bili su sami i jako slabo branjeni. Neci su ih napali 11 decembra 1943g u 8 ujutru,sa jednom bataljonom “Fon Koenena“ iz divizije „Branderburg“,po gustoj magli,koja im je pomogla da ostanu neprimećeni,i to u trenutku kada su britanci bili u radio kontaktu sa Kairom.Nemci su opkolili kuću i potpuno ih iznenadili .Uspeli su samo da pošalju poruku,“čekajte,čekajte“,i nisu stigli da obaveste komandu da su napadnuti. Branili su se jedno kraće vreme,kada jepoginuo kapetan Neš(poljski oficir Jozef Mariaga) i tri seljaka koji su im pomagali(u nekim knjigama piše dva Četnika i selljak).Zarobljeni su bili britanski kapetan Edgar Hargrivs dva Grka, i poljak,i jedan Srbin.Sve zarobljene,zajedno sa radio stanicom i zaplenjenim materijalom ,Neci su sproveli u Beograd i predali Komandi za Jugoistok.Posle saslušanja Hargrivsa su oterali u logor kod Berilna,a ostale u organizaciju TOT na prinudni rad.
-----------------------
Na zahtev Četničke Vrhovne komande Pukovnik Dragoslav Pavlović šalje izveštaj za istočnu Srbiju o primljenom vojnom materijalu od Britanca u toku 1943g.
1.) Mlavski Korpus — Simeon Siniša Ocokoljić 154 puške, 12 Zorki, 18 mitraljeza, 51000 metaka 7,9 mm, 15000 metaka za englesku pušku, 9 protivoklopnih pušaka, 780 metaka za p.okl. pušku, 1 talijanski mali bacač, 60 bombi za bacač, 625 r. bombi, 232 para cokula, 181 čakšire, 2 topa 20 mm, 900 metaka za top, 5 kanti sanitetskog materijala, 290 olovki, 100 kapisli, 12 magnetnih mina, 108 žabica, 58 nagaznih mina, 18 frikcionih upaljača, 48 ručnih tempiranih bombi, 8 trenutnih zapaljivih bombi, 24 običnih zapaljivih bombi, 800 metara štapina, 1050 kapisli, 410 detonatora.
2.) Timočki korpus — Ljubomir Ljubo Jovanović 112 pušaka, 7 Zorki, 24 mitraljeta, 20.000 metaka 7,9 mm, 23,700 metaka za eglesku pušku, 77000 metaka za mitraljetu, 5 protivoklopnih pušaka, 375 metaka za p.okl. pušku, 1 bacač Stoks, 66 metaka za bacač Stoks, 2 talijanska bacača, 357 metaka za talijanski bacač, 250 ručnih bombi, 230 čakšira, 170 bluza, 28 pari cokula, 3 kante sanitetskog materijala.
3.) Krajinski Korpus — Velimir Piletić 223 engleske puške, 15 Zorki, 89 mitraljeta, 19,000 metaka za mitraljetu, 50,000 metaka 7,9 mm, 18,000 metaka za englesku pušku, 2 protivoklop-ne puške, 265 ručnih bombi, 134 para cokula, 1 top 20 mm, 50 metaka za top, 1 bacač Stoks, 48 metaka za bacač stoks, 5 kanti sanitetskog materijala.
4.) Ivankovački Korpus — Borivoje Stanisavljević Svega jedan transport i to: 4 Zorke, 18 mitraljeza, 100 pari cokula, 10.000 metaka 7,9 mm.
5.) Jedan transport samo eksploziva za sve komandante napred iznete, koji je podeljen od strane ovd.fašnje engleske misije i to: 450 Kanti eksploziva magnetnih mina, štapina, detonatora itd.,
6.) U jednom transportu došao je jedan gumeni čamac koji je na zahtev engleske misije predat počivšem poljskom kapetanu Nešu. - AVII
---------------------
Preživeli članovi vojne misije su i dalje bili u sukobu sa Četnicima i početkom 1944g je na skupu u selu Luka javno izrazili negodovanje – “što Četnici ne vode borbu protiv Nemaca“.Napokon 5 aprila britanska vojna misija sa majorom Džasper Rutem(koja je bila u četničkoj komandi za istočnu Srbiju) ,prekida vezu sa Četnicima u istočnoj Srbiji i po naredjenju svoje komande odlazi u reon Majdanpeka odakle će biti evakuisan. (Dr Milan D. Šijački,Naš put ,Čikago 1969g)
Kako su saveznici odlučili na Teheranskoj konferenciji od 1944g –“da jugoslavenskim partizanima treba pružati pomoć u oružju i opremi i takođe vojnim operacijama“,počinje slanje pomoći avionima.Da bi mogli da dobiju pakete oružija i ostale vojne opreme,morali su da budu u neposrednom kontaktu sa vojnom misijom.Kako u to vreme u istočnoj Srbiji nije bilo takvih misija odlučeno je da jedan bataljon iz 9 srpske brigade krene u susret vojnoj misiji koja se nalazila kod Vranja,sa kojima je bio i Vukmanović Svetozar- Tempo član Glavnog Štaba NOVJ.Na Teritoriji Crne Trave se nalazila vojna misija od 10 decembra 1943g,u kojoj su bili major Dejvis Moston i kapetan Tomson.(maj.Dejvis i 2 člana njegove misije Nik i Šein ginu u borbi sa Bugarima aprila 1944g kod sela Bainac).
Posle par dana su tu prvi put dočekali avionsku pošilku,gde su bačeni tovari oružija i odeće.Posle desetak dana marša i neprekidne borbe bataljona sa Nemcima,Nedićevcima,Četnicima i Bugarima uspeli su da dovedu vojnu misiju u selo Plavce ,gde se nalazio glavni štab Srbije.Već 3 maja 20 aviona donosi oružije , municiju i odeću u okolini Lebana.Posle ovoga čete su imale po 6 puškomitraljeza (partizanski nazivi – “Brno“ ili „Zorki“)sa dosta municije,štabovi automatasko oružije,svaki borac „Mauzerku“,a u brigadi je bilo 2 minobacača sa po 50 mina.Svi su dobili nove uniforme i engleske cokule.
--------------------------
Ali još ranije je stigla jedna misija u Makedoniju. Krajem novembra po nalogu druga Vukmanovića-Tempa iz Makedonije, Udarni i Kosovski bataljon kod sela Reljinca na makedonskoj teritoriji sačekuju spuštanje prve engleske misije koja je bila određena za Drugi južno moravski odred. Prvi transport primljen je kod sela Reljinca 28 novembra 1943g. Iste noći primili su četnici Draže Mihailovića transport municije i eksploziva (pušaka,puškomitraljeza, automata, municije) s tom razlikom što je njima bačena veća količina eksploziva (oko 100 kg), ali pošto ga nisu upotrijebili, eksploziv su kasnije zaplenili partizanski odredi. Preko engleske vojne misije na našu slobodnu teritoriju uskoro je spušteno još nekoliko vojnih misija, od kojih je jedna bila određena za bugarske partizane.(Svo vreme rata su komunisti pokušavali da okrenu bugarske komuniste protiv Nemaca,ili da predju na stranu Partizana,medjutim bilo je samo pojedinačnih prelazaka na stranu Partizana.)
Kako su saveznici često nadletali istočnu srbiju ,sve više se pojavljuju avijatičari koji su prinudno,zbog oštećenja aviona, morali da iskaču i spuste se padobranom .Tada je stiglo i naredjenje Glavnog Štaba NOV I PO Srbije, 24 juna 1944g ,štabovima divizija i komandantima područija na teritiriji Crne Trave ,Rasine ,Jablanice,Toplice,Kopaonika, i Timoka za ukazivanje pomoći savezničkim avijatičarima i prikupljanju podataka o neprijateljskim avionima i aerodromima.
------------------------
Citat:GLAVNI ŠTAB NARODNO OSLOBODILAČKE VOJSKE I PARTIZANSKIH ODREDA U SRBIJI Br. Sl./24-U1-1944
ŠTABU XXIV DIVIZIJE NOV
U vezi savezničkih vazduhoplovnih akcija u Jugoslaviji i preko Jugoslavije, dobio je naš štab pismo od saveznika sledeće sadržine:
,, Mi stvarno želimo imati ubeleženo, koliko je moguće, podatke o našim avijatičarima, tako da možemo obavestiti njihove roditelje da su ili poginuli, zarobljeni ili živi. Mi ne mislimo ostaviti naše izginule vojnike raštrkane po svetu u nepoznatim grobovima, već čim se za
to ukaže "prilika, mi ćemo početi sakupljati, premeštati njihova tela u jedno centralno groblje ili prenositi u Ameriku.
Amerikanci su neizmerno sentimentalan narod. Mi nerado šaljemo naše vojnike u tuđe zemlje i nerado šaljemo naše avione da bombarduju druge narode, osim kada smo na
to prisiljeni. Mase našeg naroda koje žive hiljadama milja daleko od fronta, nemaju ni pojma o ovome ratu.
Njima je ovaj rat kao rđav san, jedan grozan san, u kome odlaze njihovi sinovi u nepoznate države da se nikada ne povrate. Ali je sasvim sigurno, oni će biti neizmerno zahvalni onima koji su pomagali njihovim sinovima ili dali podatke gde su oni pali i sahranjeni ".
Na temelju ovoga pisma
Naređujemo:
1. Da nastojite da spasite svakog avijatičara koji se može spasiti. To je vrlo važno, jer svi spašeni avijatičari sakupljaju se i transportuju natrag u svoje baze, uključuju u svoje jedinice i na taj način produžuju borbu protiv neprijatelja.
2. Da hitno podnosite izvještaj iznad koga se mesta vodila borba, u koliko sati, sa kakvim neprijatelkskim snagama a po mogućnosti i sa kojih su položaja došle neprijateljske snage.
3. Kolika je pogodaka i koje je objekte pogodilo savezničko vazduhoplovstvo u gradovima.
4. Ako je avijatičar živ predati ga najbližim savezničkim oficirima.
Ako je ranjen, izvestiti: datum i sat kada je avion pao,ime i broj vojnika, tip aviona, tačno mjesto gdje je pao pilot i avion, izjavu avijatičara ili lica koja su videla pad aviona, a ranjenika uputiti u najbližu bolnicu.
Ako je avijatičar mrtav izvestiti odmah datum i sat kad je avion pao, pod kakvim okolnostima je avion pao,je li pilot skakao s padobranom, mesto gdje je pilot pao,tip aviona. Oduzeti od pilota sve privatne stvari, naročito limenu legitimaciju koja pilotu visi oko vrata. kao i legitimaciju sa fotografijom i sve ovo predati najbližem savezničkom oficiru. U izvještaju navesti tačno mjesto gdje je pilot pao.
5. Redovito podnositi izvještaje o svim borbama u vazduhu. Izveštaj treba obuhvatiti sljedeće:
a - datum i sat borbe,
b - tačno mesto borbe,
v - koliko aviona i koga tipa je sudelovalo u borbi.
g. - čiji je avion pao i gde,
d - koliko se padobrana videlo i gde su pali.
6. Kad je moguće podnesite odmah izveštaj o neprijateljskim aerodromima i avionima. Izveštaj da obuhvati sledeće:
a - tačno mesto aerodroma, po mogućnosti sa skicom na kojoj će se u isto vreme videti gde se nalaze protivavionski položaji a gdje se skrivaju neprijateljski avioni.
b - koliko ima aviona,
v - koji je broj napisan na avionu (brojevi su obično napisani na obe strane aviona i na repu),
g. - pokret aviona (vreme uzdizanja i spuštanja aviona),
d - koja vrsta aviona i kakvu taktiku primjenjuje.
7. Kad je moguće podnositi izveštaj o protivavionskim položajima. Izveštaj da obuhvati:
a - točno mesto položaja. ako je moguće sa skicomi koliko ima protiv-avionskih oruđa,
b - avionske svetlosne signale, njihov broj i mesto,
v - radio stanica, mesto stanice sa skicom, je li stanica stalna ili pokretna i kojim sredstvom.
8. Podnositi izvještaje o bombardovanim gradovima i objektima. Izveštaj da obuhvati: kolika je pričinjena šteta, šta su bombe pogodile. jesu li oštetile komunikaciske linije, koje su fabrike i mostovi oštećeni i koliko, koliko je žrtava bilo i čijih, procena po mogućnosti stručnjaka koliko će vremena trebati da se uništeni objekti podignu ili oštećeni oprave, datum i sat bombardovanja.
9. Podnijeti izvještaj o pogodnim mestima za spuštanje oštećenih aviona koji ne mogu nastaviti svoj let. U izveštaju naznačiti veličinu mesta (da li je mesto livada,njiva, utrina, zasejano, da li je ravno ili talasasto). U obzir dolaze naročito mesta 150 m.. širine i 1.000 m. daljine.
Sve naprijed navedene izvještaje dostavljati kao najhitnije i odmah preduzeti sve, da se svi podaci odmah prikupljaju i sređeni dostave tačno kako je naprijed naređeno. Naročito podatke o bombardovanju odmah dostaviti jer se isti najlakše prikupljaju.
SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
Dostavljeno:
svim štabovima divizija,
odredima i kdma područja.
K o m a n d a n t
P. Stambolnć
- VII
Tako su se 4 maja 1944g,u blizini Bora kod sela Šarbanovca,spustili padobranom iz oštećenog američkog bombarera šest avijatičara.Pohvatali su ih Četnici i odmah sproveli u svoj štab.Posle kraćeg zadržavanja predati su Nemcima.Nešto kasnije ,18 maja u blizini Boljevca u ataru sela Mali Izvor na mestu zvanom Bujinska Čuka pao je saveznički bombarder.Posada je na vreme iskočila i spustila se padobranima izmedju sela Planinice i Valakonja, isto u blizini Boljevca.Sve su ih pohvatali Četnici i nešto kasnije sve postreljali u blizini sela Jablanice.
Krajem maja još jedan avion se srušio izmedju Bora i Zaječara na mestu zvanom Baba Jona.Koliko je avijatičara uspelo da iskoči i njihova dalja sudbina je nepoznato.U isto vreme uhvaćena su dva Britanska pilota u okolini Zaječara.Nešto kasnije u selu Sikola kod Salaša ,četnička trojka Timočkog četničkog korpusa ,zaklala je ta dva pilota i Stanoja Živkovića ,železničara iz sela Trnavca(u okolini Zaječara) Istočna Srbija-hronologija 1941-1945 Nikola Račić
Sipski kanal(nalazio su u Dunavu ,na tom mestu je Dunav bio najplići pa je kroz stenje prokopan kanal da bi brodovi mogli da proiaze,ali je bio veoma brz pa su brodove vukle parne lokomotive.Podizanjem brane na Djerdapu prestao je da bude problem) je za Nemce bio veoma značajan,pa su i njega bombardovali saveznički avioni noću 31maja/1 jun.Po nemačkim podacima učestvovalo je 15-30 aviona koji su izbacili 50-100 bombi,poginulo je nekoliko vojnika i uništene su barake za smeštaj vojnika i magacini,ali postrojenja za vuču brodova i ložionica nisu uništeni.
Kod Sokobanje u okolini sela Milušinac je pao jedan američki avion, verovatno lovac.Pilot Timing Gare se spasio padobranom i spustio u blizini četničkih jedinica.Po spuštanju je, videvši naoružane
ljude, povikao – “Tito ,Partizani“-,ali Četnici su ga odmah ubili.
Istočna Srbija-hronologija 1941-1945 Nikola Račić
-----------------------------
Medjutim i narod je mogao i da nastrada zbog pomoći saveznicima,kao ovaj primer u južnoj Srbiji. Prvog avgusta1944g srušio se jedan američki teški bombarder koji se, oštećen, vraćao sa bombardovanja Ploeštija. Seljaci su četiri oficira, preživjele članove posade, doveli partizanima, zbog čega su Nemci strijeljali deset seljaka iz sela Suvojnice i Dekutnice. Avijatičari su ostali sa partizanima dok ih tokom 1944g,sa improviziranog aerodroma u Pustoj reci nisu prebacili za Italiju. U znak zahvalnosti za ratno savezničko zauzimanje i gostoprimstvo od strane partizana i naroda ova grupa savezničkih oficira držala se vrlo korektno i prijateljski neprekidno nudeći svoje skromne mogućnosti partizanima. Istočna Srbija- Slobodan Bosiljčić
Kod Niša u selu Cerje je 12 juna stigla britanska misija u 9 srpsku brigadu i Niški odred koji su se tu nalazili.(ova misija je pripala 9 brigadi,a ona od ranije pristigla iz Vranja je ostala u Jablanici)Misiju su sačinjavala tri Britanca kapetan Dajmond,jedan podoficir –radista i kapetan Sendi Glend,koji je bio vrlo obrazovan i dobro upoznat sa stanjem u Jugoslaviji.Nešto kasnije je stigao i major specijalista za diverzije u Djerdapu(Dunav je Nemcima bio izuzetno važan vodeni put,kojim je dopremana nafta iz Rumunije,pšenica,rude,a iz Nemačke su snabdevali vojsku ratnim materijalima).Četnici su znali da sada vojne misije dolaze kod Partizana i postali su nervozni i prema svima sumnjičavi.Tako je komandant Deligratskog četničkog korpusa sumnjao u pukovnika Piletića,a za majora Vasića je tvrdio da je u neposrednoj vezi sa Partizanima,mada su obojca bili najuporniji u borbi sa njima. sedma srpska brigada -
[url=http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=114113_51130489_soko%20vojna%20misija.jpg]
Štab 7 srpske brigade sa vojnom misijom, kapetan Sendi Glend stoji u sredini, avgust 1944g
Da nije uvek bilo lako doći do savezničke pomoći pokazuje se 13 juna.Naime Nemci su u istočnoj Srbiji skoro isključivo prepuštali Četnicima borbu sa Partizanima.Ipak osetili su njihovu nemoć pa su ponovo tražili da se angažuju Nedićeve oružane snage,koje su u ovom delu Srbije izgubile bilo kakav značaj.Ovi su to videli kao šansu da povrate primat pa su pokrenuli sve svoje snage u moravskom,alekinačkom , sokobanjskom i niškom srezu. Partizani su znali za napade i bili su spremni ali im je nedostajala municija.Tako je vojna misija preuzela na sebe da obezbedi dotur municije i ostale vojne opreme avionima. U toku noći poslat je jedan odredu selo Rsovac da pripremi sugnalne vatre a vojna misija je aktivirala radio stanicu.Medjutim ovaj odred je naleteo na veliku četničku kolonu na putu za Rsovac pa je bio primoran da se povuče.Ali su uspeli da zarobe jednog četničkog oficira kod koga su pronašli zapovest ,iz koje se vidi da ka njma idu velke četničke snage.Saznanjem da na njih idu velike nedićeve i četničke snage nije bilo vremena ni uslova da se pomoć primi.Odmah je sa savezničkom radiostanicim obavešten Glavni štab Srbije,koji je naredio da se povuku na levu obalu Južne Morave.
---------------------
GLAVNI ŠTAB
NARODNO OSLOBODILAČKE VOJSKE
I PARTIZANSKIH ODREDA U SRBIJI
Br. sl.. / 16 VI 1944
ŠTABU 24 DIVIZIJE N.O.V.J.
Pošto se raspolaže dovoljnom količinom eksplozivnog materijala, nastojati da se on racionalno iskoristi.Intenzivno poduzeti rušenje pruga na svima mestima i pravcima rušenje mostova na prugama i suhoputnim komunikacija (putevi). Na slučaj napuštanja mesta gdje se nalaze naši magacini, kao i ostalih zgrada, ova mesta minirati kako bi se neprijatelju naneli što veći gubici.
Pošto kod naših jedinica postoje engleske misije u čijem se sastavu nalaze i stručnjaci u izvođenju rušenja objekata, ovima dopustiti da sudeluju u ovome radu kao tehnički rukovodioci.
Isto tako omogućiti članovima engleske misije – kada ovi izjave želju - da prisustvuju akcijama naših jedinica. Skrenuti pažnju komandantima jedinica kod kojih
budu članovi misije, da prilikom izvođenja akcija ne padnu neprijatelju u ruke.
SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
komandant
P. Stambolić arhiv VII
Jedan od značajnih terena u istočnoj Srbiji,na kojem će nastati i aerodrom je Sokobanjska kotlina.Kako su partizani zauzeli Sokobanjsku kotlinu pristupili su organizivanju savezničke pomoći.Prvi put su od 23 do 26 juna 1944g na tromedji sela Čitluk,Bogdinac i Orečac ,partizani uz pomoć naroda iz ovih sela pripremali teren za prijem pošiljki.Noću 26/27 juna je ta pošiljka stigla,bilo je 20 aviona i padobranima su se spustila još dva Britanca.Stiglu su puškomitraljezi „Brengal“,minibacači 82mm,protivtenkovske puške 12mm i bacači „Džonbul“.(britanskki bacač koji je minu izbacivao pomoću jake opruge,močno oružije pri napadu na utvrdjene zgrade)Stiglo je i nekoliko radi stanica,i dosta odeće.Ovaj transport je imao i veliki propagandni efekat.Posle ovoga kod Četnika je opet nastala nervoza i više im narod nije verovao da Britanci i Amerikanci ne priznaju NOP.Iz Četničkih jedinica je bilo sve više dezerterstva,pa je tako u toku noći i rano ujutru 27 juna stiglo 50 prebega sa oružijem.A šef vojne misije kapetan Sendi je primio pismo četničkog majora Velimira Piletića u kome mu ovaj poručuje kao –Citat: „Savezničkom delegatu Velike Britanije kod komunističko-anarhističkih odreda“- savetuje da napusti partizanei dodje kod njega,- Citat:„komandanta operacija jugoslovenske vojske u otadžbini“-.Kapetan je pismo odmah predao štabu 23 divizije i nije želeo ni da odgovori.deveta srpska I.Gligorijević
------------------
U to vreme nastaju trvenja medju četničkim komadantima u istočnoj srbiji oko rukovodećeg položaja,dovela su do grupašenja i samovolju pojedinaca koje dotada nije bilo.Do toga je dovelo i vest da je komandant Gorskog štaba 110(komanda južnomoravske grupe korpusa) major Radoslav Djurić prešao na stranu Partizana ,i izdao proglas ostalim komandantima da ga slede.Sudeći po Djurićevom pismu puk. Mihajloviću od 10 marta 1944g, ovoj odluci je predhodio dug proces u koji je umešana i vojna misija na čelu sa američkim majorom Rumom.
Jedan dogadjaj je bio veoma neobičan,30 juna 1944g na Južnom Kučaju na mestu Velja Pojanje ,komandant četnika sela Podgorca ,Aleksa Barbulan preko veze dolazi u Boljevački partizanski bataljon,i saopštava da se nedelju dana ranije spustilo padobranima nekoliko avijatičara,on ne zna šta je sa ostalima ali jednog ,teže ranjenog u nogu sklonijo je u svoju pojatu(nešto kao baraka) u planini.Odmah su otišli po njega i na nosilima ga odneli ka Sokobanji.Bio je oduševljen što je dopao Partizanima u ruke,pa im je davao šta je imao( sat,cigare..) i tako su saznalo da je iz Njujorka.
Jedan britanski major je 3 jula padobranom spušten u okolini sela G. Krupca kao pojačanje grupi kapetana Stendija koji se nalazio u štabu 23 divizije.Sovjeti su dugo bili rezervisani po pitanju priznanja NOP-a ,i svoju politiku su usladjivali sa Bitanskom.Tako je prva Sovjetska vojna misija u Srbiji došla 10/11 jula 1944g.Oni su došli iz Barija(Italija) sa Kočom Popovićem i ostalim članovima štaba i sleteli su u blizini Leskovca (selo Kosančića).U toku jula u okolino Sokobanje su saveznici bacili novu pošiljku oružija,kojom su naoružani novopridošli borci.A u toku noći 27/28 jula su saveznici u okolini Boljevca bacili pošiljku vojne opreme.Zahvaljujući njoj 7 i 14 brigada su dobile dovoljne količine municije,a borci su zamenili dotrajalu odeću i obuću.
Noću 28/29 jula dogodio se neobičan dogadjaj kod sela Vine zapadno od Knjaževca.Dok su se partizani 9 brigade odmarali na položaima,začuli su se avioni,i ubrzo su izbacili tovar.Svi su bili zbunjeni,neki su misli da su avijatičari pogrešili i bacili Četnicima ,neki su mislii da se tu nalaze partizani 7 i 14 brigade.Ali saveznička vojna misija nije bila u blizini a i nisu ni najavljeni letovi.Medjuim kada je svanulo saznali su da su tovar stvarano primili Četnici i da su u njemu bile i uniforme crvene armije.Štab je zaključio da su Sovjeti greškom bacili pomoć Četnicima i poslao dva bataljona da ih napadne i preotme tovar.Medjutim oni su već otišli i pronadjeno je nekoliko postolja za nemačke puškomitraljeze,minobacačke granate,mine ,nekoliko protivtenkovskih pušaka, nekoliko sanduka municije i metalne cilindre u kojima je bačena pomoć.Neki od Četnika su obukli uniforme i pokazivali narodu kako ih sada pored Engleza i Amerikanaca pomažu i“ braća Rusi“. Ovaj slučaj nikada nije do kraja razjašnjen.
Po izveštaju rukovodioca 23 divizije oni su primili pomoć od Sovjeta,ali preko savezničke misije koja je kod njih.Te večeri ,kada se začuo avion nad planinom Devicom,Četnici su upalili vatre u obliku petokrake,i na njihovo iznenadjenje avion je izbacio tovar.Da su bili iznenadjeni sudi se po tome što nisu uspeli da odne su sav tovar.Sledeće noći se ponovo začuo avion u okolini sela Zubetinac.Kako avion nije najavljen niti je imao vezu sa štabom brigade,naredjeno je da naprave vatru u obliku petokrake.Medjutim i Četnici ,kojima je jednom uspelo,ponovo pale vatre u istom obliku u susednom selu.Avion je dva puta nadletao ovo područije i nakraju otišao ne bacivši ništa.Nije se više dogodilo da u ovom područiju avijatičari pogrešno iporuče tovar
--------------------------
Medjutim postoji i druga verzija ovog dogadjaja.Po njoj su tovar bacili Amerikanci i to sa namerom.To se povezuje sa dolaskom američke misije u četničku Vrhovnu komandu 26 avgusta 1944g na čelu sa Mak Daula.(kada je Draža Mihajlović javljao potčinjenim oficirima da je sa njim – “izradio detaljan saveznički politički i vojni plan „-mada misija nije ovlašćena da pregovara niočemu sem o spasavanju pilota ) Dogadjaj povezuju i sa pojavom dva Američka oficira u štabu Timočkog korpusa od 28 avgusta,koje četnički major Ljuba Jovanović,ostavlja u selu Mirovo(blizu Boljevca) sa naredbom da ga komanda mesta čuva,sa napomenom –“ da ih drže u najvećoj tajnosti „- i dobro hrani.Postojale su i priče kako su ti oficiri stigli noću 28/29 jula,kada su Četnici dobili avionsku pošiljku.
Kolika su bila očekivanja četničkih komandnata vidi se iz cirkularnog saopštenja štaba Draže Mihajlovića izdato početkom septembra 1944g po dolasku šefa američke misije u četničku vrhovnu komadu-
Citat:SLUŽBENO SAOPŠTENJE
ŠEF AMERIČKE MISIJE KOD VRHOVNE KOMANDE KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI, PUKOVNIK MAK DAUL SLUŽBENO JE SAOPŠTIO SLEDEĆE.
1)Partizanima u Jugoslaviji je ukinuta svaka saveznička pomoć, jer je nisu upotrebili protivu okupatora već za postizavanje svojih partiskih ciljeva;
2) U Kraljevini Jugoslaviji uskoro iskrcaće se samo Američke trupe, koje će omogućiti narodu da bez ičijeg pritiska izrazi svoja demokratska načela; i
3) Saveznici su doneli rešenja da se odmah razoružaju i raspuste partizanski odredi u Francuskoj i Italiji, a da oružane snage mogu biti samo redovna vojska.
VRHOVNA KOMANDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI
arhiv VII
U okolini sela Nikolinac koji se nalazi nedaleko od Sokobanje 29 jula se srušio savezniki avion.Četnici su uhvatili narednika telegrafistu Antonija de Gutana i narednika Hari Edvin Vitman i odveli ih u Sokobanju.Jedan od avijatičara iz ovog aviona se spustio padobranom kod sela Seselca,i njega su uhvatili Četnici.Nije utvrdjeno šta je dalje bilo sa njima.Možda su iz tog aviona i dvojca avijatičara koje su Patrizani početkom avgusta držali u selu Trberevac,odakle su ih prebacili preko sela oko Sokobanje na slobodnu teritoriju Toplice.Jedan je bio pilot a drugi telegrafista,pogodjeni su kada su se vraćali od Ploeštia.Druga dvoica koji su bili sa njima ,su uhvatili četnici i ,po kazivanju seljaka ,ubijeni su. istična srbija -hronologija N.Račić
Negde u isto vreme su kod sela Zagradje u blizini Zaječara ,meštani(pristalice NOP a ,kako stoji u knjizi Istočna Srbija- S.Bosiljčić) i spasile jednu posadu američkog bombardera,koja se spustila padobranima.A u ataru sela Brestovca na mestu zvanom Banjske Šume kod Bora,pao je jedan savezniki pilot zajedno sa avionom.Pilot je poginuo i sahranio ga je Vlajko Janković iz sela Brestovca.
istična srbija -hronologija N.Račić
Na padinama Južnog Kučaja su saveznici 3 avgusta bacili pomoć od koje su polovina ljudstva u 23 diviziji obukla.A 5 avgusta 1944g komadant Timočkog četničkog korpusa,potpukovnik Ljuba Jovanivić Patak izveštava svoju vrhovnu komadu da je u istočnoj Srbiji -“ ceo teren prepušten sudbini“-„ da je čitav narod protiv njih ,da pomaže partizane,da narod puca na njih iz kuća i zaseda“.Piše da narod sabotira Četnike i da – Citat:„meštani naše izginule i ranjene vojnike do gole kože svlačili i ostavljali ,a partizane kolima prevozili i sahranjivali“.-Medjutim u partizanskim dokumentima nigde ne ne može naći da su seljani ovako nešto radili. deveta srpska Gligorijević
U blizini sela Čitluk na putu Sokobnja –Knjaževac su dve brigade 23 udarne divizije NOVJ primile savezničku pomoć,bačenu padobranima.Noću 21/22 avgust bacaju vojni materijal kod sela Bogdinac i u blizini sela Resnik oba u blizini Sokobanje.A 23 avgusta su 7 i 14 brigada , 23 udarne divizije su dobile zadatak da naprave letelište za savezničke avione u okolini Sokobanje.Za tu svrhu delimično su mobilisani meštani okolnih sela,i na mestu gde se odvaja put za selo Trubarevac,na putu Sokobanja-Bovan,su raskrčili teren i po uputstvu britanskog inženjera koji je bio u vojnoj misiji,napravljeno letelište dužine 1200m i širine 300m.Vrlo brzo su sleteli prvi avioni,donoseći dragocenu pomoć.26 avgusta sleću dva sovjetska transportna aviona,pored oružija i opreme doneli su i jedan top 45mm.Po povratku avioni su prevezli 30 partizanskih ranjenika iz raznih jedinica.Kasnije je ovaj aerodrom više korišćen i ukupno je sa njega samo ranjenika prevezeno oko 70.
Krajem avgusta kod sela Grlište u blizini Zaječara,Četnici su uhvatili sedam avijatičara koji su se spasili padobranima iz američkog aviona i predali ih Nemcima.Preostalu dvojicu avijatičara je uhvatila jedna partizanska desetina.U isto vreme iznad Svrljiške klisure,je iskočilo 9 avijatičara iz oštećenog aviona i spustili se iznad rudnika Podvis.Četnici knjaževačkog korpusa su uhvatili osmoricu i odveli u svoj štab.Njihova dalja sudbina je nepoznata.Devetog su prihvatili seljani iz Rgošta,Bočko Vidojković i Jelen Pavlović i posle mnogo teškoća ,predali ga partizanskoj porodici Svetozara Miletića u selu Čitluk.On ga je posle prebacio kod Partizana.
U štab 23 udarne divizije stigla je 15 septembra britanska vojna misija na čelu sa kapetanom Sendi Glend.Oni su imali nekoliko zadataka,trebali su da povade mineiz Dunava, da pronadju i bezbedno prebace u Italiju oko 50 avijatičara koji su se nalazili na prostoru uzvodno od Kladova prema Beogardu i kapetan je trebalo da uspostavi vezu sa Crvenom armijom.Saveznici su redovno miniriali Dunav avionima,zbog toga su Nemci 1944g jednu eskadrilu Ju-52 za protivminska dejstva prebacili u Zemun koja je samo u toku juna napravila 411 letova.
Partizani su uspeli i da obore neki avion,tako je 19 septrembra 1944g na putu Bor –Žagubica 7 srpska brigada čekala u zasedi nemačku kolonu.Pored kamiona i jednih bornih kola koje su uništili,oborili su i jedan sanitetski avion.I dalje su primali savezničku pomoć ,pa je 19/20 septembra 23 udarna divizije primila transport oružija i municije u blizini Bora ,selo Gornjana.Kako se situacija na ratištu razvijala povoljno po Partizane ,saveznička pomoć je postala redovna pa je i povećana.Tako su Sovjeti krajem septembra poslali jednog hiruga i lekarku u sastavu svoje vojne misije.
I nemci su svoje vojnike pomagali iz vazduha,tako su noću 8/9 oktobra dobijali pomoć u naoružanju i municiji jednoj opkoljenom puku (99 puk borbene grupe „Štajner „koja se spremala za proboj kroz otvor Vrace).Borci 9 brigade su izbili na reon Vrace,u nameri da zatvore prolaz,i osmatrači su primetili signalne vatre u okolini crkve u selu Vrace.Bili su iznenadjeni ,jer su mislili da će se Nemci predati ili će ih lako savladati.Nemcisu bili tako dobro organizovani da su cele noći primali pomoć iz vazduha,a Partizani nisu tada napadali jer su mislili da će suta to ionako da zarobe.A u knjizi Deveta Srpska-Ivan Gligorijević stoji-„ A veština sa kojom su na tako uzanom prostoru,okruženi sa svih strana,organizovali prijem transporta iz vazduha,upravo je primer koji treba prostudirati”-Naravno Nemci su dobro naoružani stvarili uspešan proboj.U toj bici je 9 brigada imala najveće gubitke (63 borca izbačeno iz stroja) od svog nastanka.
Nažalost nepostoje podaci koliko i šta su saveznici isporučili u okviru pomoći Partizanima u istočnoj Srbiji.
Kako su se Nemci užurbano izvlačili iz Srbije ,tako da avionski dotur vojne opreme više nije bio neophodan.Snabdevanje Partizana u Srbiji je na sebe preuzela Crvena armija i to suvozemnim putem.
Korišćena literatura
Rootham Jasper- Missfire
Slobodan Bosiljčić – istočna Srbija
Slobodan Bosiljčić –Timočka krajna
William M.Leary –Fueling the Firestor Resistance
William Deakin: EMBATTLED MOUNTAIN
Nikola Racić – Hronologija istočne Srbije
Ivan Gligorijević – Deveta Srpska
Brian Jeffry Street –the parachute ward
Djura Zlatković ,Miloš D. Bakić –sedma srpska brigada
ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA NOR-a. tom I - DOKUMENTI NOVJ - BORBE U SRBIJI
ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA NOR-a. TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA
|
