Wikipedija

• 3Ovo se svidja korisnicima: novii, Gama, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naletoh na ovaj forum guglajuci i videh da su cenjeni diskutanti istoricari i da barataju bas bas strucnum literaturom. Da li ima zainteresovanih za rad na wikipediji (nije nista teze od uredjivanja postova na forumu). Zelja mi je da wikipedija bude opsiran, objektivan i pouzdan izvor infromacija o DSR (i uopste o vojsci i istoriji). Nadam se da tema nije protiv pravila foruma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojan85 ::Naletoh na ovaj forum guglajuci i videh da su cenjeni diskutanti istoricari i da barataju bas bas strucnum literaturom. Da li ima zainteresovanih za rad na wikipediji (nije nista teze od uredjivanja postova na forumu). Zelja mi je da wikipedija bude opsiran, objektivan i pouzdan izvor infromacija o DSR (i uopste o vojsci i istoriji). Nadam se da tema nije protiv pravila foruma.
Поздрав Бојане,

Колико видим, на Википедији се ажурно постављају подаци, укљ. и оне који се ”премијерно” појаве овде. Рекао бих да део ваших писаца или уредника прати овај форум редовно

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ali taj deo može stati na prste jedne ruke i to bez da se guraju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dosta nas prepravlaj podatke na Wikipediji. Imamo dosta izvora i Wikipedija ih prihvata kao validne.
Pre bih rekao da mi odavde pišemo Wikipediju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2013 7:02

Ok, nisam stekao takav utisak, pa sam zato pitao. Može neki fidbek o (ne)kvalitetu?

Može li neko recimo da sredi članke o NDH, pošto su oni baš ruglo (autori koji su pisali o toj temi su baš emotivni - a tako se ne piše enciklopedija), sa ponekad drugorazrednim i trećerazrednim izvorima (Blic, Politika, RTS, RTRS, B92, Press, Novosti), itd, itd

Dopuna: 29 Maj 2013 10:36

Moze li neko da iskomentarise ovo ruglo od clanka

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: sombor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potpuno izmišljeno kao što je izmišljeno oslobađanje Kruševca 14. oktobra 1944. godine. Mislim na oslobađanje borbom. Kao što su se Nemci sami povukli iz Kruševca tako su se sami povukli i iz Čačka i to naravno bez borbe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Maj 2013 19:11

Bojan85 ::Naletoh na ovaj forum guglajuci i videh da su cenjeni diskutanti istoricari i da barataju bas bas strucnum literaturom. Da li ima zainteresovanih za rad na wikipediji (nije nista teze od uredjivanja postova na forumu). Zelja mi je da wikipedija bude opsiran, objektivan i pouzdan izvor infromacija o DSR (i uopste o vojsci i istoriji). Nadam se da tema nije protiv pravila foruma.

Radio sam poneke stvari an Wiki, posebno II sr tj ispravljao članke o četničkim vojvodama.
Moram da se pohvalimd a sam prilično dobro odradio posao, a moj rad je prošao ispit svih moderatora tamo.
Uz to napisao sam i članak o MVAC.

Tamo ima jedan Bojan urednik, da nisi ti?

Dopuna: 29 Maj 2013 19:20
Recimo o Urošu Drenoviću:


Nekada je ceo članak bio ovo:

Citat:Bojвoдa Уpoш Дpeнoвић-рођен 11. 11. 1911. на Ситници (Мањача), у угледној и имућној трговачкој породици.. Завршио је грађанску школу у Мрконић-Граду. Учитељску школу у Сарајеву и школу резервних официра у Билећи. Као угледна личност и угледан учитељ службовао је у Бараћима. Где се оженио свештеничком кћерком Надеждом Гојић 1939. године и стекао сина. У рат улази као резервни официр. Организатор је устанка на Мањачи, као и одреда "Петар Кочић" чији је био командант. Од одреда "Петар Кочић" Дреновић формира четнички пук "Мањача", а касније и четничку бригаду "Змијање" чији је био командант Павле Мутић. По одлуци Ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића 03. јуна 1943. године Урош Дреновић је постављен за четничког команданта корпуса, којим је командовао све до погибије на Чађавици до дејиства Британске авијације у Мају 1944. године. Војводу Уроша Дреновића сахрањују његови четници на врху Мањаче, његов гроб био је свето и тајно место и до пада комунизма непознаница за титоисте и комунисте који му убијају супругу Надежду са сином јединцем у селу Ситница.

Падом комунизма и доласком српске власти стекли су се услови да Војвода Урош Дреновић пренесен на Мањачу поред цркве Клисина испред које је кренуо у одбрану српске Отаџбине са својим четницима 1941. године. Дреновић је први војвода чије посмртне остатке сачуваше његови саборци од комуниста, а потом их сахранише поред цркве Клисина уз највеће почасти његових сабораца и Равногораца. Посебна част може се исказати Биби Радановић са Мањаче који верно сачува тајну Војводиног гроба све до 2002. године, када млади Равногорци пренесоше посмртне остатке Војводе Уроша Дреновића поред Православне цркве Клисина на Мањачи. Тим поводом на Светог Прокопију 21.07.2002. године открива се спомен обележје заслужном команданту Војводи Урошу Дреновићу уз благослов српске Православне цркве и борачке организације Републике Српске оснива се први Свесрпски Сабор на Мањачи који прелази у традиционални Свесрпски Сабор. Данас на Мањачу долазе Срби из свих крајева српске Отаџбине као и широм света, да покажу и одрже српско јединство.

Војвода Урош Дреновић је убујен али није умро, он пред Богом и српским патриотама наставља своју започету идеологију и уједињује српски народ како са Мањаче и Крајине тако и широм света где живе честити Срби и српски патриоти.

Uz upornost i reference izgelda ovako:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Uvod:

Citat:Урош Дреновић (Ситница, 11. новембар 1911 — Чађавица, 31. мај 1944) је био четнички војвода током Другог свјетског рата и сарадник усташког окупатора.

По капитулацији био је један од вођа устанка у западној Босни, али се одвојио од партизана и оформио четничке јединице. Убрзо, 1942. године приближио се усташама и НДХ те са са њима склапа споразум о лојалности и сарадњи а и сарађује са немачким окупатором. Учествовао је са трупама НДХ у рату против јединица НОВЈ, посебно у офанзиви на Козару. Погинуо је 1944. године приликом савезничког напада на немачке положаје.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Potpuno izmišljeno kao što je izmišljeno oslobađanje Kruševca 14. oktobra 1944. godine. Mislim na oslobađanje borbom. Kao što su se Nemci sami povukli iz Kruševca tako su se sami povukli i iz Čačka i to naravno bez borbe.

Treba biti oprezan.Prema Zapisniku iz Divaca pukovnik Kogard je rekao Drazi da je u Cacku licno doziveo borbu.

Citat:
ДМ: Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.

К: Ја сам[b] у Чачку и сам доживео једну такву борбу.[/b]

Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878, превод оригинала из Националне архиве у Вашингтону (National Archives, Washington, USA: National Archives Microfilm Publication T311, roll 1457, frames 1314—1329)



Prema Zivoti Markovicu u knjizi Partizansko cetnicki odnosi i privremena saradnja 1941 na str. 174 kaze da Zvonimir Vuckovic u knjizi Cacanski odred pise da su cetnici I PARTIZANI zauzeli Cacak posle borbe koja je trajala od pola noci do svitanja.

To bio bio krunski dokaz da su i partizani ucestvovali u napad na Cacak, jer dolazi iz cetnickog izvora (pod uslovom da je pravilno citiran)

Takodje formiranje zajednicke komande odmah po odlasku Nemaca tesko da bi bila moguca pa partizani nisu ucestvovali u napad.

Za razliku od cetnika koji su prisvajali uspeh sebi partizani su u "Vestima" BR.2 I BR. 3 iz oktobra 1941 rekli da su zajedno sa cetnicima oslobodili Cacak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski care vrlo sam detaljno pregledao nemačku arhivu u VA za period od maja do oktobra 1941. godine koja se odnosi na Srbiju i nisam našao tragova o borbi za Čačak prilikom njegovog oslobođanja. Bilo je sukoba u neposrednoj blizini Čačka prethodnih dana (zbog toga su se Nemci i povukli) tako da je Kogard mogao da misli na neki od tih sukoba. Sa skoro 100% verovatnoćom mogu da tvrdim da se jedinice Vermahta nisu tukle u Čačku prilikom njegovog oslobođenja. Isto važi i za landšicen jedinice. E sad ne mogu da garantujem da gradu nije ostala srpska žandarmerija ili neke nemačke paravojne formacije tipa TOT organizacije ili Nacionalsocijalističkog auto korpusa, možda čak i neka policijska jedinica. Uopšte neka jedinica koja nije ulazila u lanac komandi Vermahta jer nama su uglavnom sačuvana samo dokumenta Vermahta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::
Tamo ima jedan Bojan urednik, da nisi ti?


Jesam.