Branko Bilbija

Branko Bilbija

online
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 23118
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Пилоти су људи који су остварили своје снове.
Више пута смо чули ту мисао последњих година. Нажалост, само онда када неко од њих за сва времена одлети од нас, вине се за сва времена у само њему знане висине.
Много је драгих и добрих људи отишло с овог форума на неко боље место, или бар ми тако мислимо. Дужи је списак, не вреди га сада понављати.
На чело ове колоне легенди стао је наш Бранко Билбија, друг и господин генерал, човек који је са авионима, али и са свима нама који смо га поштовали био ''на ти''.
Многе је његово име, знање, таленат и искуство привукло авијацији, многи су хтели да постану као он, а он је био и остао само један. Сигурни смо да нема светског портала или авијатичарског гласила који га неће споменути.

Имали смо част да га познајемо . Много нас је, а то је његова највећа оставштина.
Бранко, сада изнад свих овоземаљских брига, олуја и облака, нека ти је мирно небо под тобом!



Бранко Билбија 1947-2022

Бранко Билбија је рођен у селу Подвидача, општина Сански Мост, република БиХ 03.02.1947. године, од оца Бошка и мајке Анђе рођене Рајлић као једно од шесторо деце.
После завршеног осмогодишњег школовања, љубав ка летењу и добри услови школовања су одвели Бранка 1962. године, у Мостар у Припремну Школу Ваздухопловне Војне Академије Ратног Ваздухопловства и Против Ваздушне одбране (ПШ ВВА РВиПВО), која је касније преименована у Ваздухопловну Војну Гимназију "Маршал Тито". Школа је тада била лоцирана на мостарском аеродрому Ортијеш испод брда Хум, где је базирала јединица наоружана авионима, домаћим двомоторним клипно елисним авионима Икарус 214, извиђач. Школа је формирана 1961. године а Бранкова генерација је била друга по реду.
Након завршене средње школе у Мостару, и селективних летова, Бранко се уписује у ВВА РВ и ПВО која се налази на аеродрому Земуник у Задру. У ВВА је завршио падобранску обуку, основну обука у летењу на клипно елисним авионима "Аеро-3" а затим на "522", а у трећој години ВВА, обука на млазним авионима Локид ТВ-2 и Ф-84Г Тандерџет дању и инстументално (ВФР и ИФР). ВВА завршио као други у рангу.
После завршене ВВА распоређен је на прво место службовања аеродром Петровац, код Скопља. За самопрегоран рад проглашен је за првог пилота који је био у "Златном оквиру"- листа Војска. Одмах затим ванредно је унапређен у чин поручника. На преобуку за суперсонични авион у Батајницу иде 1971. године а након успешне преобуке, бива прекомандован исте године на аеродром у Бихаћ, где је провео 9 година. Летео на надзвучним авионима МиГ21 ПФМ (Л-14), МиГ21бис (Л-17) и осталим подтиповима.
Уместо да оде у Пулу 1979. за првог комаданта новоформиране 129 надзвучне школскоборбене ескадриле на свој захтев добио прекоманду у Ваздухопловни Опитни Центар (ВОЦ) у Батајници. У ВОЦ-у је био од 1980 до 1991. године. Летео на више од 35 типова и подтипова авиона и једрилица, међу њима (Аеро-3, 522, TV-2, F-84G, Галеб , Јастреб, Крагуј, Курир, све Утве, све МиГ-21, МиГ-29, Мираж 2000, СФ-260, Супергалеб, Орао, Јак-40, ЛР-25 итд.). Био је на местима од пробног пилота до команданта ВОЦ-а. У то време први је радио ковит на Орлу и летео надзвучно на Орлу двоседу. За успехе у раду испитивању, руковођењу и командовању, ванредно унапређен у чин пуковника 1988. године. Због избора новог ловца за РВ и ПВО и учешћа у програму НА (Нови Авион), први је летео на МиГ-29 (1985.), затим на Миражу 2000 (1986.), због истог задатка, боравио је у АФБ Едвардс, УСА, Мохави пустињи (Мојаве десерт), Брајтону, УК, и Сингер Линк Мајлс. Судан. Учествовао је у стручној оцени и испитивању више савремених ваздухоплова, ваздухопловних програма, опреме, наоружања и сл. На крају свог стажа у ВОЦ-у 1991. године води последњи пут нашу екипу на ваздухопловну изложбу Ла Бурже, у Париз.
После ВОЦ-а Бранко је пребачен у Команду Ратног Ваздухопловства на место помоћника Команданта РВиПВО за летачке послове- тзв. инспекторат, а затим начелник одељења за ваздушну подршку у КРВи ПВО.Када почиње рат на простору бивше Југославије Бранко је постављен за команданта 5. ОАГ (оперативана авио група) неформално - први командант ваздухопловства Републике Српске 1992.године. са седиштем у Бања Луци. Од 1993-2001. године постављен је за директора Савезне управе за контролу лета (СУКЛ) (данас СМАТСА). Унапређен у чин генерал мајора 1997. а пензионисан 2001. године.
Још док је био у активној војној служби био је сарадник листа "Војно дело" и дуго година био рецензент за чланке који су обрађивали ваздухопловну тематику. Када је отишао у пензију постао је Главни и одговорни уредник ваздухопловног часописа АЕРОМАГАЗИН.

http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.p.....ko-bilbija



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Bili smo vojnici
  • Pridružio: 19 Maj 2009
  • Poruke: 5040
  • Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska








Knjige na kojima je Branko radio kao autor ili recenzent.


Eto juče 13. avgusta 2022. godine, završio sam s poslom, malo odmorio i izašao napolje na kafu. Nisam išao uobičajenim putem, već okolo do kafića.
U tom trenutku, zazvoni mi teleon. Uze isti u ruku i videh, da me zove Branko Bilbija. Ja se javih, onako kako sam mu se uvek javljao - "dobar dan", očekujući odgovor i pitanje s druge strane "dobar dan, gde si, šta se radi"?
Međutim, s druge strane nije bio Branko, već njegova uplakana supruga. Onako kroz suze, reče mi da je naš Branko umro.
U trenutku šok, neverica, nekako sam joj smogao snage izjaviti onako tiho, saučešće. Reče mi da me je nazvala, jer je Branko stalno pričao o našoj saradnji. Bio nam je više od moralne podrške, Željku, Dragom i meni, mnogo više od tog. Bio nam je naš recenzent. Neko ko je stao iza našeg rada.
Svojevremeno mi je Ljubo Đurđević, tokom našeg ličnog razgovora rekao, da je Branko jedan veliki gospodin.
Tako je Ljubomir video Branka.
Branko je bio jedan veliki čovek, poštovaoc našeg rada. Često bi tokom naših promocija, govorio da sam ja pešadinac sa ogromnim znanjem o vazduhoplovstvu.
Bio je tu uz nas, usmeravajući nas ka cilju.
Željko ga je nagovarao da zapiše svoja sećanja iz svog plodnog života. To je on i prihvatio, međutim, njegovi memoari neće videti svetlost dana. Otišao je, 13. avgusta 2022. godine, uskrativši nas za još jedno njegovo veliko delo.
Ali, to ne mora biti tako. Možda je Stvoritelj odlučio, da je on mnogo dao i da je vreme da se naš Branko odmori, od ovog teškog ovozemaljskog života.
Što reče vladika Grigorije; životi ljudi su slični, uglavnom proteknu sa jako malo smeha i mnogo suza.
Nekako mi je taj 13. avgust čudan, slučajno ili ne i moja je majka otišla na taj datum, pre dve godine.


Moj prijatelju, srešćemo se mi, ali ne još, ne još.



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 527 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 3 sakrivenih i 520 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: galijot, Mixelotti, stegonosa, zlaya011