Demineri - iskustva i problemi

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одговорићу господину Куки колико будем умео и могао.
Записивање самих радњи приликом разминирања је много. Све то је сасвим лепо и коректно написано, како у учбеницима, тако и у разно-разним брошурама, тако да је то већ позната ствар. Постоје различите методе коришћења самог алата и прибора за разминирање, као и различитих приступа самом разминирању. И све то је сасвим лепо записано и на лицу места проверено. Свака нова иновације, која даје добре резултате је добродошла и корисна.
Међутим, има једно велико АЛИ, а то је, што не постоји ни једна књига или брошура на свету, која те може психички припремити, за извршење самог проналажења и разминирања убојних средстава. Е ту је потребан прави професионалац, психички стабилан, искусан, који својим понашањем, осталима улива поверење и сигурност, јер је највећи непријатељ у овом послу, страх и неизвесност. Страх од губљења живота, до још већег страха од сасвим извесног и могућег сакаћења. Разминирање ПТ мина, је далеко простије, једноставније и на крају сигурније, од разминирања ПП мина, које код сваког деминера изазива тиху језу и сасвим нормално - страх.
Зато су ту потребни искусни ветерани у овом послу, како би долазећим, млађим кадровима, тај страх и несигурност претворили у позитивну енергију, са контролисаним страхом (страх никада не нестаје) који неће прерасти у панику и тако проузроковати могуће жртве, као и додатни опрез, који је у овом послу неопходан. Такви искусни ветерани, веома позитивно утичу на млађе кадрове, јер им сасвим озбиљно уливају огромну сигурност, коју они још увек немају. Само време и озбиљност, стварају добре и квалитетне деминере, као и свакодневне вежбе, а тога код нас, на жалост нема. Превременим пензионисањем и изузетно лошим односом власти, према оваквим кадровима, изгубили смо златну генерацију изузетних учитеља и инструктора, који су своје вештине калили у ратовима и немогућим послератовним условима, те тако ову грану, вратили много година уназад.

• 4Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, jazbar, vathra, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se ne bih slozio sa kolegom da su u deminiranju najopasniji strah i neizvjesnost. Po meni su to, ipak, dosada i jednolicnost posla. Kada covjek dovoljno dugo radi ovaj posao, pocinje da biva indiferentan na sasvim realne opasnosti. Tada prestaje postovanje procedura, gubi se oprez i slicno. A tada dolazi do nesreca... Svojevremeno je u VRS dijeljen mini podsjetnik za deminere gdje je u jednoj od tacaka stajalo da se vojnik treba pridrzavati svoje obuke a ne svog iskustva, jer je najcesce, upravo to iskustvo tupilo oprez.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Brat Srbin, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svašta sam čitajući današnju poštu naučio pa i to da su za većinu nesreća u razminiranju krivi dosada i jednoličnost posla.
Kad bi neki od mojih stradalih drugara ovo pročitali boim se da bi im u najmanju ruku ovo bilo neumesno...
Mnogo sam bliži tome da je uzrok za većinu nezgoda najčešće bilo popuštanje pažnje zbog dužine rada na takvim zadacima.
U svetu su se ovi poslovi vremenski ograničili i ljudski im je faktor na prvom mestu.
Nama je kada smo počeli sa razminiranjem Vukovara na smom početku decembra 91.g. u smrznutoj zemlji došao jedan od onih nadobudnih iz GŠ i lepo rekao da nam je dnevna norma./100/.sto...PP i PT mina.
Na opasku da je zemlja smrznuta i da se mnoge mogu samo uništavati na licu mesta on se samo okrenuo i otišao kao da mu ljudi ništa ne znače.
Gotovo da su sve mine bile različito i maskirane a i nejednako duboko ukopane.
Bez reda i zapisnika pa je isključeno da je bilo jednoličnosti a još manje dosade.
Neke od kolega na tim poslovima su mi lakše stradali najčešće od PMA-2 paštete dva ML.Of.i tri Rezerviste.
TMM je odneo život jedanom vojniku i jednom rezervisti od iste mine.
Ne znam zašto ali mislim da se i bez ozbiljnijeg iskustva nije baš ni moglo raditi.
Obuka je samo osnova a nadgradnja u vidu iskustva je ono što je moglo da da rezultate.
Ne bi da me neko pogrešno shvati ali sam siguran da se o ovom profilu u vojsci nimalo nije vodilo računa kao da je to neiscrpan resurs.
Posebno je bio katastrofalan odnos prema stradalim kolegama od strane države i mnogi su imali Tantalove muke dok nisu rešili kao osnovno pitanje adekvatnu Protetiku.
Potom i nimalo važnu stavku u vidu stambenog pitanja a ni sa penzionisanjem nije baš svima išlo najbolje. To je bio samo signal ostalima da smo nepoželjni ili nepotrebni...
Ja sam tako shvatio i lepo savio papir i rekao ćao vojsko...na samom isteku 1999.g. a nakon što sam časno sve postavljene ostatke Nato poklona uklonio.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po meni je za popustanje paznje kriva upravo jednolicnost posla sa kojim se deminer bavi. Pod deminer mislim na covjeka koji se bavi humanitarnim skidanjem mina. Pionir je, ipak, nesto drugo. Svijet deminera je velicine 0,5 m kvadratnih i napreduje brzinom puza. Iz dana u dan gleda istu sliku ispred sebe a na minu/NUS natrci jednom u mjesec dana (jasno je do ovo malo karikiram). Njegov glavni posao vise nije da vadi zlo iz zemlje vec da krci zemlju i trazi tzv. ''kriticnu gresku''. Takav nacin rada u kombinaciji sa ''pasjim zivotom'' poslije posla jednostavno otupi covjeka. Onaj razumni strah i oprez sa pocetka karijere se postepeno gube dok na kraju potpuno ne prestanu...
Sto se poginulih i povrijedjenih kolega tice, BH MAC redovno salje detaljne analize nesreca. Uvijek je za nesrecu bio kriv ljudski faktor. Najcesce je u pitanju vrlo grubo krsenje propisanih procedura rada. A tek kada razgovarate sa ocevicima, koji su vam ujedno i prijatelji/poznanici saznate jos poraznije cinjenice...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne знам како је прописано у другим државама и која им је сатница, али је у Војсци Србије по том питању све било коректно и у циљу заштите самог извршиоца претраге и уклањања МЕС-а. Бар док сам ја радио, сатница је била: пола сата радиш , 15 минута одмараш, а укупан радни дан је био 4 сата. То је сасвим подношљиво и објективно, није превише напорно. С тим што је свако, ко се у одређеном моменту није осећао тренутно способним, могао да прекине рад и додатно се одмори. При оваквом раду није било места за досаду и једноличност. Зато се и врше припреме и обука и указује на проблеме, који могу настати управо због спорости и једноличности овог посла. Зато је овај посао и сврстан међу најопасније послове на свету, после ронилачког посла. То што вас је неко терао да радите ван свих правила, дуже од прописаног и постављао пред вас немогуће задатке и норме, је типична злоупотреба положаја и потпуна нестручност наредбодавца. Таква наређења треба игнорисати и одбити, а и само такво наређење је кривично дело, јер угрожава живот и здравље извршиоца. Зато сам у претходном коментару и навео, да је неопходно, да овакве јединице имају искључиво образованог и искусног команданта инжињеријског ВЕС-а, који би био потчињен некоме на самом врху војне хијерархије и који је способан да одбије свако умоболно наређење неког пешадијског или артиљеријског високог официра, који се прави превише паметан, па издаје оваква дебилна наређења и поставља немогуће услове, пред извршиоце. Само мешање оваквих нестручних кадрова, условљена је искључиво због зависти дотичних, јер је овај посао сасвим добро и коректно плаћен. Зато ако нема доброг и квалитетног командира, који ће својим искуством пажљиво руководити радовима, не обазирујући се на неумесне и завидне инсинуације појединих високих официра, биће и несрећа у овом послу и наравно да је овде увек људски фактор у питању.

Још нешто морам да приметим: На смрзнутом тлу се никада не врши разминирање, осим ако су у питању борбена дејства и неопходност проласка кроз минско поље. Не знам ко је смео да вам уопште нареди да радите у таквим условима, а још више сам изненађен, да сте прихватали рад у таквим условима. Извините, али је то ваша грешка, због непознавања Правила Службе и Закона о Војсци.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Avg 2013 22:37

Kanda nam se bogz ovog EOD malko ućutao a ima i zašto sad je sigurno u poslu.
Prekinula mu ova engleskinja odmor pa je sad i mazi i pazi dok je ne opali....
Pozdrav drugaru a evo i zašto...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Avg 2013 12:44

Još malo vesti o planu evakuacije zbog te Engleske ale od 500ponda iz pretprošlog rata iz radio Sarajeva ba.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo je Vojo
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

cik pogodi ko je najblizi bombi

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima je mašala a da to nije drug EOD lično, samo se malko uozbiljio pa ga nisam oma prepozno.
Sve čestitke i da znaš da sam propratio sve članke iz tvog kraja i osluškivao jel pukla di i kad treba.
Ti i tvoj tim ste sve odradili za desetku.

• 4Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, voja64, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snajper na krovu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PMA 3 (klackalica), postavljali su pripadnici OVPBM u sumama iznad Trnovca. Tacan broj sam zaboravio kada sam umesto mine izvadio kutiju sa osiguracima.