|
Prvo da pozdravim sve moje kolege deminere i da im poželim srećne penzionerske dane, pošto je većina već u penziji, mlađi su napustili taj rod ili pobegli iz vojske, a najmlađi će biti, nažalost, samo meso za jednokratnu upotrebu, jer onih iskusnih, koji su prošli sve strahote tog posla, više u vojsci nema, pa samim tim i nema instruktora, koji bi najmlađima preneli svoja iskustva, kako tehnička, tako i psihološka. U ovom poslu, najstrašnija je neizvesnost, prilikom traženja MES-a, a tom prilikom se stvara ogroman psihološki pritisak kod deminera i ako borac nije dobro psihološki pripremljen, može doći i do stvaranja panike kod pojedinca, a to utiče na celu jedinicu. Zato i služe dobro obučeni veterani u ovom poslu, kako bi umanjili strah kod početnika i mlađih izvršilaca, jer smirenost veterana, njihova lepa reč i podrška su od ključnog značaja u pripremi dolazećih naraštaja. Tih veterana, više nema, jer su nekim čudom ili nečijim prosto neshvatljivim potezima, naprasno penzionisani ili najureni iz vojske, različitim pritiscima. Što se tiče same opreme, ona je danas izuzetno dobra, pogotovu čizme za deminere, koje su i stvarane upravo na par nesreća, koje su se dogodile nekim našim kolegama. tu uopšte ne zaostajemo ni za jednom zemljom na svetu. Što se tiče naredbodavaca, to je prava katastrofa, za ove mučenike, jer većina njih nema ni osnovna znanja iz profesije inžinjeraca, pa su naređenja obično, prave nebuloze,bez ikakvog smisla, pa i fizičkih nemogućnosti izvršavanja datih zadataka. Ovaj rod i ovi poslovi deminera, prvenstveno moraju da dobiju jak i kvalitetan komandni kadar, koji bi bio potčinjen direktno nekome na samom vrhu komandne hijerarhije i tako sačuvati živote i zdravlje samih izvršilaca ovakvih poslova.
Kuzmo, za tebe poseban pozdrav od tvog druga.
|
)
