Tehnike sakrivanja, obmanjivanja, prikrivanja i maskiranja

• 1Ovo se svidja korisniku: powSrb
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlične slike a i ideja im je spram današnjih mogućnosti trefljena ,mada bi bolje pasovala ovde
https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Maskir.....a_143.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusi

• 1Ovo se svidja korisniku: powSrb
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svedjani


Citat:Шведский ОБТ Strv 122.

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam gde da udenem ovo što sam mislio da pitam, ali mislim da bi kao neka pod-tema mogla biti zanimljiva. Očekujem podršku @Voje64, ali i ostalih inžinjeraca i pripadnika KoV-a.
Naime, mnogo puta smo svi razmišljali o tome, šta bi bilo da su NATO-vci krenuli u kopnenu invaziju na tadašnju SRJ. Tada su uglavnom važile neke 2 glavne opcije.
Prva je bila da se ide u 2 pravca, jednim preko Albanije i Makedonije na Kosovo i Metohiju, a drugim preko Mađarske i eventualno Hrvatske prema Novom Sadu i naravno Beogradu.
Druga opcija je bila samo invazija na Kosovo i Metohiju.

Kako god bilo, naše snage bi bile u veoma nezavidnom položaju. U redu, imali smo tenkova, topova, haubica i ostale tehnike, ali svako otvaranje vatre, svaki pokret trupa bio bi nadgledan avijacijom i BPL i u velikoj opasnosti da bude napadnut uz velike ljudske žrtve.
Mislim da bi u tom slučaju inžinjerija igrala veoma, veoma važnu ulogu u pomoći osnovnim jedinicama u sakrivanju, obmanjivanju, prikrivanju, maskiranju.
Međutim, veoma važan deo bi bio ZAPREČAVANJE. Dakle, rušenje mostova, nadvožnjaka, brda i slično radi usporavanja i privremenog zaustavljanja invazionih jedinica da bi se dobilo na vremenu, ali i da se otvori mogućnost dejstava po tim mestima. Tu je naravno i miniranje terena i ostalo....

Eto...želeo bih da čujem neka mišljenja ljudi koji su u ovom polju puno stručniji od mene, o tome kakve bi bile mogućnosti jedinica inžinjerije uz sadejstvo sa minerima i naravno osnovnim jedinicama, u ovim aktivnostima koje bi, po meni, bile veoma važne kako za preživljavanje naše vojske, tako i za usporavanje napredovanja i nanošenje adekvatnih protivudara.....

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro pitanje. A odgovora koliko oces. Ja nisam ucestvovao u tom ratu ali da nabacim par hipoteza ako dozvolite.

Nato jeste intervenisao kopneno. Na Kosovu. Ne NATO trupe, vec proksi trupe podrzane (obavjestajno, tehnoloski, logisticki, iz vazduha) od strane NATO. Ovo jeste bila ogranicena intervencija, ali vazduhoplovna komponenta nije nicim bila ogranicena, cak naprotiv, tako da na osnovu tog iskustva mozemo da izvucemo neke zakljucke.

Momci sa Kosara nasli su se bas u takvim uslovima odbrane. Isto vazi i za siru zonu odbrane Kosara, pa i ostalih pravaca.

Ne znam detalje. Znam da im je jedno nase odeljenje minobacaca 120 zadavalo mnogo problema dok ga nisu nasli i poklopili.

Znas kako su prosli momci u rovovima na Kosarama nakon bombardovanja kasetnom municijom. Valjda su tad imali i najvece zrtve u jednom danu.

Tako da se na osnovu iskustava bitke za Kosare mogu donositi neki zakljucci.

Meni se ne cini da je NATO uspio da ostvari totalnu pokrivenost teritorije avijacijom 24/7 cak ni na granici. Drugi problem koji su imali, nisu smjeli da silaze ispod 5,000m zbog straha od trupne PVO, artiljerije i strela i igli. Trece, vremenski uslovi ometali su upotrebu avijacije skoro polovicu trajanja rata. U tim uslovima pokazalo se da je moguca uspjesna odbrana cak i u uslovima totalne nadmocnosti protivnika u vazduhu.

Maskiranje, prikrivanje, obmanjivanje neprijatelja, sigurno je koristeno. Sjecam se artiljerije koja dejstvuje iz sumarka. Samo cijev viri iz linije drveca. Nije to lako naci.

Sto se tice zaprecavanja, to je osnovni vid odbrambenih radnji kad se ima vremena da se izvrse pripreme. U pravu si, nema detalja, ali sam siguran da su napadni pravci (pogotovu na Kosovu)) bili dobro utvrdjeni i pripremljeni za odbranu. Za Vojvodinu ne znam, ali ni Tito nije bio planirao da brani Vojvodinu. Mozda zadrzavajuce borbe, ali ravnica nije pogodna za odbranu protiv visestruko jaceg neprijatelja.

Eto, voja64 sigurno zna vise. Ako su mostovi po Vojvodini punjeni eksplozivom, Voja ce to znati, tamo je ratovao tada.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da...taj severni i severozapadni pravac iz Mađarske i Hrvatske je bio veoma nepovoljan za odbranu. Ipak, procene su govorile da NATO ne bi mogao prikupiti dovoljno vojnika na tom pravcu do kraja oktobra ili početka novembra, dok je na južnom pravcu navodno mogao skupiti dovoljno vojnika za oko 90 dana, dakle negde krajem leta avgust/septembar. Zbog toga je verovatnija bila operacija ograničena samo na Kosovo i Metohiju.
Mislim, sve su ovo procene i nagađanja.
Ipak, ne treba zanemariti pravac sa severa. Krenu bukvalno auto-putem "za Beograd", okolo sve ravnica a iznad njih "leteće kolone" čiste put....Inžinjerija i mineri bi ovde bili od presudne važnosti čini mi se, zato sam i pokrenuo ovu temu....
Najveća dilema severnog pravca među NATO planerima je bila: "a kad dođemo pred Beograd, šta ćemo onda s njim?" ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::
Najveća dilema severnog pravca među NATO planerima je bila: "a kad dođemo pred Beograd, šta ćemo onda s njim?" ....
a do beograda bi dosli u kesama i najveci problem bi bio kako tolke smrdljive kese izbaciti sa nase teritorije .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto kese da zagadjujemo zivotnu sredinu? Kako kazu rusi, za sve ima parce zemlje od 2.5 m2

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, ikan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Sad bas citam specijalni prilog casopisa Odbrana "Srbija pamti" koji je Toni postavio na temi Heroji rata 1999. god.

https://www.mycity.rs/must-login.png

Na dva mjesta citat generala Lazarevica o izolaciji bojista. Najvise problema zadavala im je nemogucnost manevra po dubini. Po Lazarevicu, nisu mogli slati snabdjevanje na liniju. Navodi kako je odbio da posalje municiju majoru Iliji Todorovu:

Citat:Koga god da posaljete kao pojacanje, pojasnjava on, bio bi izlozen jakoj vatri. Poslao je na primjer pukovnika Trajkovica, nacelnika obavjestajnog organa korpusa, koji je tesko ranjen.

Nije jasno da li je vatra bila sa zemlje ili iz vazduha. Najvjerovatnije sa zemlje. Mozda one ubacene grupe, ili osmatrana artiljerijska vatra. Ili kombinacija i jednog i drugog. A ako te prikuju vatrom na marsu, za ocekivati je udar avijacije za podrsku u kratkom vremenu u situaciji apsolutne nadmoci protivnika u vazduhu.

Tako da cini se da je u odbrani pod apsolutnom vazdusnom prevlasti najveci problem manevar branioca po dubini. Fakticki po Lazarevicu bila im je prva linija odsjecena od pozadine u jednom trenutku. Ovo odsjecena misli se vatrom, ne fizickim zauzimanjem komunikacije od strane neprijatelja.

Ne znam koliko maskiranje moze tu pomoci? Ja mislim jako malo. Moze mozda pomoci lukavstvo, marsevi u pogodnim vremenskim uslovima, mozda u kombinaciji sa zadimljavanjem ili nekom drugom metodom, sta ja znam, pada mi svasta na pamet. Vise bi tu pomoglo snabdjevanje rastresitom metodom, male grupe sa tovarnim zivotinjama, nesto sto ne mora da ide putem, jer se putevi osmatraju i prate. Natovareni magarac se mnogo lakse maskira od BOVa ili Fapa. Ali problem je sto nema vise tovarne stoke, niti ima ljudi da ih timari i hrani.

Medjutim, sta god da se uradi, svako to improvizovano rjesenje je bas to - privremena i nedovoljna mjera koja moze trenutno da olaksa situaciju ali ne rjesava problem na duzi rok.

Snabdjevanje i komunikacija linija - pozadina je pod ozbiljnim pritiskom i zbog toga stavlja branioca u veliki problem. U tim uslovima nema ni izvlacenja ranjenika u pozadinu, sto sigurno utice na moral.

Dalje, popuna i smjena jedinica postaje problem u ovoj situaciji. A da ne govorimo o pokusaju koncentracije snaga za protivudar. Lazarevic tvrdi da je rjesio situaciju formiranjem kombinovanog odreda (bio je jaci od bataljona - Lazarevic) od nekih jedinica iz sastava 72. specijalne, 63. padobranske, 52. bataljona vojne policije i iz nekih drugih jedinica.

Citat:Odred je dobio zadatak da vestim manevrima, primenom ratnih lukavstava, nanese sto vece gubitke agresoru, da ga sto dublje vrati na njegovu teritoriju i time olaksa posedanje polozaja za odbranu nasih jedinica koje su bile po dubini, a nisu posele prvi pojas odbrane u okviru brigada..... Moja je ocena da smo formiranjem privremene jedinice, ciji je naziv Odred Specijalnih Snaga, presudno doneli stabilizaciju na frontu.

Za zaprecavanje (mislm da se odnosi na usku zonu odbrane na karauli Kosare) clanak kaze:

Citat:Cetvrta komponenta koja je znatno doprinela ojacanju fronta koji se sirio bili su inzinjerijski sastavi. Sve staze koje su mogle da vode ka dubini nase teritorije zaprecili su inzinjerci. Uz velike gubitke snage agresora nisu mogle dalje da kroce. Ali je taj deo fronta ostao otvoren. (ova zadnja recenica mi nije jasna

Eto kubovac, kao sto vidis po ovom zadnjem pasusu koji je napisan u slavnoj tradiciji Fronta i ostale JNA propagandne skole, inzenjerci su najjaci i super su, i nanijeli su velike gubitke agresoru, ali mi nismo saznali bas nista o zaprecavanju. Ni kako, ni cime, ni koje snage, ni po kom planu.

A to je jos jedan dokaz koliko se malo zna o tom ratu, i koliko je svaka informacija koja moze da se izvuce dragocjena, da ne potone u zaborav. Zato je ova tvoja podtema na temi po meni pravi pogodak.

• 6Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Kubovac, sasans23, mushroom, ikan, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја мало касним јер мора да се ради и чува оно од чега се живи.
Када је почела агресија у Војводини је испрва дигнута камара РЈ свих родова али се брзо показало да се због надмоћи у ваздуху иста мора поред уређенја ватрених положаја повући на безбедне локације одакле се може изаћи и посести сваки правац из кога се очекивао фронтални напад механизованих снага.Потом је извршено редукованје резервног састава и у стална дежурства су уз МПОАД и ХАД остали и сви лаки ПВО дивизиони уз редукцију/смену састава све време до краја рата.
Поседнут/израђен је план ватре и Војводина није баш остављена да се не брани а сијасет јединица инжинјерије је уз домобилизацију технике из разних ГРО и шећерана махом ноћу уз успешан маневар цивилне технике дању ,ноћом израдили како цео систем правих тако и камару лажних Ватрених положаја.Таквим приступом где су се све регуларне јединице привидно уклониле из видокруга данју ноћом редовно дорађивале ватрене положаје или би се премештали/ротирали а део активе Инжинјерије је уз саниранја оштећених мостова попут мојих ангажованја да се очува Жежељ и неки други мостови истовремено и већину Дунавских мостова према Хрватској припремио за онеспособљавање /рушење уз очекиванје напада из тог правца.
У склопу свих радова смо максимално користили све мере маскирне дисциплине па и до тада непримењиваних кроз пасивизацију војнихСМБ средстава а маневар дањом свели на активно кориштење средстава из пописа и симулиранје живота и рада предузећа која су шатро сличне радове и саме изводиле у склопу одржавања инфраструктуре и сл.
Узгред да не умањим допринос инжињеријског уређења одбране Кошара у МИРУ је тамо био у 4/5 активних старешина и мој искусни колега који и данас живи код Кубовца у комшилуку са чијим је радом како на изради бункера на истуреним положајима тако и на резервним а брез којих би и жртве биле далеко веће а запречавањем у изради минских полја су каналисали непријатеља до максимума.На сву срећу другар и многи из састава како их ја називам ПРАВИХ Кошараца је претекао па се и та фама ко је и колико дао свог доприноса у очувању наших линија упорне одбране а ко је само статирао или залудно гурао у погибељи која баш и није на част и ја би је прескочио у диванима.Како је рат одмицао тако смо и ми у инжињерији смањивали свој резервни састав и све свели на 1/3 резерве а 2/3 смо отпустили кући да се по потреби обављају даље смене но то је на срећу престало и са задњом смо сменом обавили повратак у мирнодопске реоне размештаја и извршили враћанје земљиштљ где смо израдили разне објекте за ватрено дејство и заштиту у употребљиво стање за обављанје сетве .
Све у свему мислим да су и наши агресори знали да би им упад из правца кошмилука био загорчаван до максимума и да би ту било кеса ЗОВ како је стајало на њима а вала сам их ја попунио поприлично у јесен-зиму 91/92.г.у асанацији Вуковара па знам и ту црну страну медаље из прве руке а то нико баш не узима у усти валда се боје уРОКА ил да ги неки не урока...
Кубовцу на подсећање да су наши инжињерци ускакали и за потребе система Куб и Нева било итекако забележено у многим натписима војне штампе и то за све објекте заштите и дејстава а није мали број наших средстава за транспорт дању са цивилним тегљачима а ноћу са свим служио за маневар тих снага али се о тем наравно није ударало на сав глас...И на крају са тим импозантним средствима/тегљачима смо узели учешће да се за што краће време изврши маневар и предислокација сачуваних средстава на КиМ у централну Србију и ка Црној гори а у кратко задатом року за извршење о чему је такође мало писано.
Ту сам за компом за викенд па изволите...