offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25481
|
Neposredno nakon prestanka nato bombardovanja 78 uzastopnih dana nad Srbijom je ostalo:
Касетна муниција налази се на 165, а авио-бомбе и ракете на 44 локације a evo i slika iz kraja Jula 99.
Šta o ovoj problematici kaže Glas Rusije:
Београд – У Србији је само за последње три године пронађена и уништена скоро 21.000 неексплодираних авио-бомби, ракета и осталих убојних средстава заосталих из времена Другог светског рата и Нато агресије. А локални деминери своју земљу црнохуморски описују овако : У срећним земљама они који клопају – нађу злато, а у Србији – пронађу бомбу.
Према подацима Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије само прошле године је деактивирано 12.230 бомби, ракета, граната и мина великих разорних моћи. То је била рекордна година, пре свега захваљујући руском „Емеркому“ и специјализованим приватним компанијама, чији су стручњаци открили 9.440 неексплодираних убојних средстава. Остатак пројектила, скоро 3.000, случајно је пронађен приликом извођења грађевинских и пољопривредних радова. Међу нима је било и 154 авио-пројктила тешких од 50 до 1.000 килограма. Ове године из земље је извађено 2.700 бомби.
Уопште, велика је непознаница колико се још неексплодираних бомби крије у тлу Србије, јер ни полиција ни војска немају тачне податке о томе колико је и на којим локацијама остало неексплодираних пројектила из претходних ратова. Једино је сигурно да велико истраживање и чишћење Србије тек предстоји.
Званично су потврђене 44 локације са 64 авио-бомбе, али постоји и још око 90 потенцијалних места где се вероватно налазе пројектили. Само америчких касетних бомби из времена Нато агресије има на преко 800 хектара, углавном на југу и западу Србије, и то у 15 општина, без Косова и Метохије: Медијана и Црвени Крст у Нишу, Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот. У септембру је од касетних бомби очишћено 16,7 хектара њива и шума у непосредној близини војног аеродрома Лађевци код Краљева, који би убудуће требало да се користи и за цивилне летове.
Пронађено је 11 веома опасних америчких касетних пројектила типа „блу 97А/Б“ са још доста делова ове, међународним конвенцијама забрањене муниције. Касетне бомбе се у Нато арсеналу још називају и „жуте убице“, јер приликом сваке употребе намерно се 30 одсто њих остави да не експлодира одмах, како би касније биле детониране као нагазне или мине изненађења. Веома су осетљиве и могу да експлодирају при најмањем померању, а посебно подмукло дејствују јер су жуте боје и личе на лименку пива, па лако преваре онога ко набаса на њих.
Бомба из Другог светског рата тешка 900 килограма, пронађена пре неки дан у строгом центру Београда, само је један од пројектила који су након ратова остали широм земље. Не може се са сигурношћу утврдити где је завршио сваки од пројектила, ако се узме у обзир неколико бомбардовања територије Србије током 20. века. У Београду је, према званичним подацима, након НАТО бомбардовања заостала још само једна неексплодирана авио-бомба, тешка око 900 кг са 420 кг експлозива, и налази се на Звездари. А како је Београд само у последњем веку неколико пута бомбардован и у Првом и у Другом светском рату, никога не треба да изненади ако се при неком новом грађевинском подухвату поново ископа неексплодирани пројектил. Нажалост, од 1914. до 1945. године нико није водио евиденцију о заосталим бомбама, и не постоји писани траг где се која неексплодирана направа налази. Опасност од неексплодираних авио-бомби посебно вреба у градовима који су у Другом светском рату били на мети Немаца 1941.године, а 1944. су страдали од америчког савезничког бомбардовања. Ниш је бомбардован 16 пута, Београд 11 пута, Нови Сад три пута…
Нешто је боља ситуација за лоцирање америчких пројектила из времена Нато агресије 1999. године, али само зато што су Американци били толико“љубазни“, па су Србији касније дали прецизније податке о количини употребљених бомби и локацијама које су гађали.
Прошле године је у београдској општини Барајево извађена бомба од 500 килограма, а испод писте аеродрома Поникве код Ужица у мају је деактивирана Нато бомба „МК 84“ тешка једну тону. Уз административну линију с Косовом и Метохијом налазе се локације неексплодирних мина на 120 хектара, уз сумњивих још 200 хектара. Велика количина пројектила се налази и у коритима Саве и Дунава, заосталих још из аустро-угарских напада 1914. и 1915. године, па преко немачких бомби из Другог светског рата, све до до НАТО ракета у близини београдских и новосадских мостова. Низводно од хидроелектране „Ђердап 2“ потопљени су једни поред других ратни бродови немачке Црноморске флотиле, пуни наоружања и експлозивних средстава.
Статистика каже да после сваког борбеног дејства, остане најмање десет одсто неексплодираних убојних средстава, што је за малу Србију и те како много, када се узме у обзир колико су пута на њеној територији вођени сукоби у 20. веку.
Велики проблем код разминирања су и финансије. За вађење једне авио-бомбе потребно је 250.000 евра, па се за чишћење често траже донације, јер новца нема довољно. Пројекат разминирања Аеродрома Лађевци од касетних бомби коштао је око 200.000 долара које је, по принципу „кума бомбардовла – кума чистила “ – донирала Влада Сједињених Америчких Држава.
Кусур је остао грађанима Србије у виду загађења, а радијацију да и не спомињемо, јер су Американци на Србију током НАТО бомбардовања бацили и 15 тона осиромашеног уранијума, који је и у најмањим количинама изузетно канцероген, и од кога је до сада умрло више хиљада људи. Посебно је трагично то што осиромашени уранијум доводи до генетских мутација и рађања потомака са психофизичким деформацијама, а права катастрофа по Србију и регион је што ће он остати на овом терену вечно, јер је његово време распадања чак четири и по милијарде година.
Игор Гојковић / Глас Русије
Herman po pronalasku i natovaren..
Kasetna CBU 87...
Nombardovanja Niša i Srbije.
Disperzija kasetnih bombi..
Sve ovo sam okačio samo da pokažem koliko je kompleksan posao ekipa za uništavanje NUSa a uz bedne plate i bolje plaćene poslove za strane izvođače radova na uništavanju mina na drugim prostorima sve su šanse da će se i na ove čekati još podugo na razminiranje-potpuno uklanjanje ili po civilnom nazivu Deminiranje...
EOD je na prvoj liniji ovog posla u BiH i sigurno može više da pomognejer sam ja nakon kraja 1999 svesno izašao iz ovog tako pogubnog zanimanja...
|
