Eksplozija municije u Smederevu 5. juna 1941.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Експлозија у Смедеревском граду, 5. јуна 1941. године

Сабирно место заплењене муниције
После окупације Србије, у априлу 1941. године, Немци су одлучили да у Смедереву ускладиште сво оружје и муницију коју су одузели од југословенских војника или су затекли у магацинима муниције и оружја Југословенске војске на подручју Србије.

Положај смедеревског града је за то био идеалан. Налазио се поред железничке станице, а био је на обали Дунава, те су Немци пробили тврђавско платно ка реци и поред тог отвора поставили штек преко кога су материјал утоваривали у бродове, који су експлозив даље транспортовали према Немачкој.

У смедеревском граду су складиштена бурад са барутом, кога је било на вагоне, пушчана муниција, авионске бомбе, гранате, парафин, пушке, митраљези, топови, запрежна возила, понтонски чамци и војничка одела. Осим тога ускладиштено је и преко 1.000 буради од по 200 литара бензина.
Трвдило се да је тврђава била препуна експлозивног материјала, јер Немци нису одвајали довољно бродова за транспорт. Вероватно им се није журило. Истовар из вагона и утовар у бродове вршили су ратни заробљеници. Они су сведочили да се барут често просипао из буради, као и бензин, те је земља у граду била готово импрегнирана експлозивом. А мај и јун 1941. године су били веома топли.

Експлозија
Петог јуна 1941. године у 14:00 сати железничка станица је била препуна путника, јер се тих година у фабрикама и предузећима радно време прве смене завршавало у два поподне, а воз према Великој Плани, које је одвозио раднике у поморавска села, полазио је у 14:12 сати. Између станице и тврђаве налазио се један рингишпил који је радио и забављао децу и омладину.

Баш око 14:12 сати из тврђаве се напре чула паљба пушчане муниције, затим појединачне експлозије граната, да би око 14:14 сати дошло до огромне експлозије. Јачина експлозије је била толика да је срушила две градске куле и део тврђавског платна према железничкој станици, односно према смедеревској вароши. Од делова тврђаве, камења и цигли, делова железничке композиције, од експлозивног материјала и ваздушног удара у Смедереву је три четвртине кућа било онеспособљено за становање, а погинуло је око 2.500 људи. То је број евидентираних жртава по имену и презимену, али се тачан број неће никад сазнати, јер се не зна ко је из других места Србије био случајно у Смедереву или је путовао железницом. Број рањених је свакако био неколико пута већи.
Тела погинулих путника, налажена су на по неколико стотина метара удаљености од железничке станице. Поред њих су пронађена и тела несрећних људи заједно са рингишпилском корпама. Од 2393 куће тадашњег Смедерева, само 25 је остало неоштећено.

Обнова града
Недићева влада је образовала Комисију за обнову, која је огромним напорима, уз масован рад добровољаца из целе Србије, обновила град до 1943. На молбу Централног одбора за збрињавање избеглица из бивших крајева Краљевине Југославије, као и за обнову Смедерева, комесар Министарства ПТТ је одобрио издавање пригодних марака и блокова са доплатним вишком у корист наведеног одбора.
Нацрте је урадио Сретен Грујић, а марке и блокове је штампала Државна маркарница у Београду. Мотиви на маркама су били: смедеревски град, гледан са Дунава, као и група избеглица.

Узрок експлозије
Узрок експлозије је до данас нерасветљен. Прва верзија је несрећни случај, јер је дан био изузетно топао, а тло у тврђави је било засићено барутним прахом и горивом, те постоји могућност да је муницијом нестручно руковано, те да није била добро складиштена.
Друга могућност је диверзија. Једна претпоставка, је да су комунисти направили диверзију, новија је да је Мустафа Голубић, обавештајац совјетског НКВД-а, био умешан у њу (наводно виђен у Смедереву тога дана, ухапшен 2 дана после). Обе верзије су прилично дискутабилне јер нису поткрепљене никаквим доказима, а СССР као њихов ментор/налогодавац је тад био у добрим односима са Немачком (чак се и уздржавао од акција које би се могле сматрати непријатељским).


Утовар муниције:














Град после експлозије

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puno hvala za te informacije i slike!

Ja sam poreklom iz okoline Smedereva i vec davno sam zeleo da znam vise o tome. Ali moja baba i pokojni deda koji su to kao deca doziveli retko su hteli o tome da pricaju!

Uzas me hvata kad se secam da sam pre nekog vremena na nekim od tih mesta stajao gde su te slike pravljene.
Nikad nisam zamislio, da bas tako uzasno bilo!

Jedno je prica koju cujes a drugo je kad vidis te slike!

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, husky, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Redovno sarađujem sa Regionalnim zavodom za zaštitu spomenika kulture. S velikom verovatnoćom je utvrđeno da je do zapaljivanja došlo usled nemačkog nemara. O čemu je reč? Sa jednog od zarobljenih topova nije skinut uveličavajući optički uređaj. Usled aljkavog i grubog lagerovanja dogodilo se da je taj uređaj (siguran sam da znate kako izgleda, jednim svojim delom podseća na snajpersko kućište) bude olabavljen i pod kosim uglom u odnosu na top. S obzirom na to da se on ponaša kao lupa (stvara žižu na određenoj daljini) dogodilo se ono što se moralo dogoditi - žiža (to smo svi kao mali probali s lupom, paleći šibice, papir, itd, itd) je učinila svoje . Ostalo znamo.

Zašto se o tome ćutalo? Nemci su veoma držali do ugleda svoje vojske , da ne kažem do imidža i ovako skandalozna aljkavost koja je prouzrokovala velike žrtve (što njih nije baš bilo briga) i prouzrokovala veliku materijalnu štetu na ratnom plenu (zbog čega se već strelja i lete glava) nije im išla u račun. Stoga su se trudili da to zataškaju kako znaju i umeju. O toj uzroku se saznalo slučajno na suđenju Leru koji je to usput ispričao.

Naravno, posleratna istorija se trudila da iz ovog događaja izvuče kakvu takvu korist, pa je nesreća objašnjavana prevelikom revnošću nekih skojevaca koji su napravili mnogo više štete nego što su mislili, ali sve je to otpalo kod ozbiljne istrage.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На сликама пре експлозије се заиста виде поређени топови, и муниција поред, што показује да је до паљења муниције могло доћи ефектом сочива.
Сириусе, како је утврђено да је то био начин паљења? Да ли су направили неки тест, или макар анализирали фотографије? Може ли се доћи до те анализе?

На првој слици после експлозије се види повећи кратер, што показује да је до главне експлозије дошло испод земље.
По изјавама сведока, прво је дошло до мањих експлозија пушчане муниције, па топовске, да би после 2 минута експлодирао и барут. Пошто се експлозија муниције чула изван зидина, врло је могуће да је до пожара дошло прво на отвореном, да би се брзо проширио и испод земље.

• 2Ovo se svidja korisnicima: VP6919, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitaću kolegu, no ono što znam jeste sledeće: takvi slučajevi su se već dešavali i to baš u tvrđavi. Eksplozija je mnogo opustošila, ali za forenzičare ništa nije nedokazivo. Smer udarnog talasa, trag paleži, itd, itd, sve to dobrom veštaku mnogo može da kaže. Sami Nemci su došli do tog nalaza. No, svakako ću posvati g. Pipera , mog dobrog prijatelja i saradnika na mom naučnom radu koji sam prezentirao u Podoljsku, da mi do potvrdi .

Dopuna: 26 Avg 2010 8:24

Замало да заборавим: извесно време историчари нису могли да утврде односно формално докажу тачан дан трагедије јер службених папира, односно записника није било јер су сву архиву однели Немци или је спаљена! Сведоци су лутали у датумима и данима у распону од по недељу-две дана. Чак се спомињала и недеља која је одувек била нерадни дан. Можете ли то да замислите?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли је било (да ли их има?) лагума испод тврђаве? Нисам успео да пронађем тај податак, а vathra каже "На првој слици после експлозије се види повећи кратер, што показује да је до главне експлозије дошло испод земље. " ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Замало да заборавим: извесно време историчари нису могли да утврде односно формално докажу тачан дан трагедије јер службених папира, односно записника није било јер су сву архиву однели Немци или је спаљена! Сведоци су лутали у датумима и данима у распону од по недељу-две дана. Чак се спомињала и недеља која је одувек била нерадни дан. Можете ли то да замислите?
У Војној енциклопедији је чак наведен 5. јул.

Dopuna: 26 Avg 2010 9:10

easy ::Да ли је било (да ли их има?) лагума испод тврђаве? Нисам успео да пронађем тај податак, а vathra каже "На првој слици после експлозије се види повећи кратер, што показује да је до главне експлозије дошло испод земље. " ?
И ја сам тражио тај податак, али га нисам нашао. Обзиром да је тврђава кориштена у доба артиљерије, морали су да имају неки укопан део.
Онакав кратер дефинитивно прави експлозија испод земље.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imali su. Smederevska tvrđava je po tipu ''vodena'' tvrđava (osnovu fortifikacione odbrane čine dva prirodna i jedan veštački vodotok) , ali ni jedan temelj ovog kolosalnog zdanja nije bio u samoj vodi, tako da je izvesno da graditelji nisu imali mnogo problema sa podzemnim vodama. Znajući da su veći deo gradnje (i dogradnje) radili Turci u čijim su fortifikacijama lagumi bili jednostavno obavezni deo objekta, sasvim sigurno je da su postojali. Znam da su kolege iz Zavoda objavile nekoliko monografija i mnogo separata o ovoj tvrđavi, pa kad budem u poseti kod njih tražiću nešto od tog materijala kako bih mogao i da dokumentujem ovo što sam napisao. Čak i da nisu postojali lagumi, i JKV (koja je tu lagerovala svoja ubojna sredstva) i Nemci morali su da po inžinjerijskim pravilima zaštite i ukopaju razorni materijal.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Znajući da su veći deo gradnje (i dogradnje) radili Turci

Колико знам,Турци су је само ојачали на неким деловима :

Citat:Према истраживањима која је спровео и објавио Леонтије Поповић, на Смедеревској тврђави се могу разликовати 4 различите фазе срспке и 1 фаза османлијске градње


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pored ljudskih života, meni je najžalije tvrđave...impozantna je bila. Da li je obnovljena poslije rata?