Kreću tri forumaša automobilom na lokaciju "X". Igrom slučaja na zadnjem sedištu se nalazi neispravan rešo. Usput nailaze na četvrtog i stanu da ga pokupe.
Nakon kraće dramske pauze kreće spontani razgovor ...
Član foruma:
- matori šta kažeš za organizaciju. Besplatan prevoz, koža, klima, muzikica ... evo možeš i kafu da skuvaš ako hoćeš (pokazuje na rešo).
Četvrti putnik:
- svaka čast za organizaciju. Neka hvala za kaficu, više volim "tri u jedan"
Član foruma:
- pa bilo bi mnogo baš i to da ti organizujemo
Na jednom pokretnom logorovanju (Imali smo ih dva godišnje, po mesec dana), kao i na svim prethodnim, pročitaju nam naredbu o zabrani ribolova u Vardaru. Ni štapovima, a kamoli ... Svaki komandant logora odredio patrolu koju vodi "pouzdan" starešina. Kod nas u puku - stariji vodnik Batko. Vrlo efikasno radi svoj posao. Niko ne sme ni da pogleda prema reci, ne dao Bog da podje tamo.
Na gadjanju, mi vezisti postavimo bočnu osmatračnicu i na njoj vežbamo radio saobraćaj. Ja paćenik pored osmatračnice za goste, muku mučim sa razglasom. I gledam gužvu na "našoj" osmatračnici. Tu su i oni koji na takvo šta nikad ne izlaze. Niti imaju šta tamo da traže.
Za vreme pauze stiže mi kurir i zamena. Kolega linijaš. Oči mu se cakle, veseo. Kurir mi prenese poruku komandira da mu se javim na osmatračnici.
Na našoj osmatračnici popijem kafu, dobijem ljutu rakiju i veliku pečenu ribu. Batko navatao ribe za tri puta veću bateriju i organizovao pripremu na osmatračnici, na koju niko ne izlazi, kada su gadjanja. Do kraja logorovanja, a svaki dan su se smenjivale baterije, nisi mogao da hodaš od ribljih kostiju.
Sve ulovljeno sportski, na udicu. Tiho, u zoru. Kako je Batko voleo da kaže "po ladu da te ne poznadu" i značajno podigne kažiprst.
Na kraju logorovanja, pohvaljen Batko, za savesno obavljanje dopunske dužnosti.
Dolazi moj kolegakomandir mosnog voda na posao i na kapiji sretne svog komandira čete koi je bio dežurni oficir kasarne i oma počne naglas da plače i da traži da ga odvede kod komandanta kasarne na službeni razgovor.
Dežurni se pogubio i hoće da sazna šta se desilo.
Utim stiže i poveća grupa starešina iz Beograda koja je putovala busom na posao i tek onda nastaje pravi cirkus.
Svi pokušavaju našeg Nišliju da umire i da saznaju šta se desilo.
On prvo poče da optužuje svog komandira čete da ga namerno šalje na teren i da ga odvaja od supruge i onemogućava ga u vršenju bračnih dužnosti.
Dežurni i neznajući kakvu mu je ovaj igranku spremio počne pred svima da se brani da to nije istina i da on sa njegovom suprugom nema ništa i sve tako.
Nato ti moj drugar i dalje kroz plač povika kako od noćas ima i dokaz.....
Dežurni samo što nije pukao i počne da se kune da nije mrdnuo iz kasarne kad se plačljivi provali da mu se supruga porodila i da je dobio ćelavu ćerku i bez zuba baš kao i njegov komandir čete.
Malo je falilo da ga komandant kasarne zbog tog štosa kazni a i inače je dotični do skoro u Obrenovačkom garnizonu važio kao najveći šeret i malo ga ko nije upamtio.
Mislim da će Kuzmar znati o kome se radi.
Možda ja baš i nisam talentovan za ova pisanija ali tada i u tom trenutku ja sam se uz pola starešina garnizona valjao na kraju od smeha mada smo isprva svi bili pogubljeni jer je gluma bila izuzetno uverljiva...
voja64 ::
Mislim da će Kuzmar znati o kome se radi.
.
Mislim da znam i da je to isti onaj koji je krenuo sa posla pola sata ranije i na kapiji mu vojni policajac kaze da ima jos pola sata do kraja radnog vremena. A on mu odgovara: posto sam dosao pola sata kasnije sad iidem pola sata ranije.
Tačno Kuzmar o njemu se radi a imao je i biser kada se 84 pravila velika ZTV i neki od generala je polagao za čin.
Taj naš tajanstveni il još bolje zagonetni šeret je u ekipi sa nas nekoliko radio imitaciju dejstva avijacije a iz drugih jedinica artiljerci su radili svoju imitaciju dejstva artiljerije.
U pauzi pred samu realizaciju vežbe su artiljerci započeli neku svoju igru u u određivanju parametara i elemenata za gađanje što se mom drugaru nije svidelo.
Da im unese malo dinamike on je iz svog ranca izvadio eksplozivni topovski udar od 500g mlevenog TNTa sa dugačkim sporogorećim štapinom.
Upalio ga i na zgranute sapatnike dodao prvom do sebe i rekao aj da se igramo malo naših inžinjerijskih igara pa kome pukne taj je ispao.
Naravno da su se svi razbežali a onaj nesretnik kome ga je dodao u ruke je pao u nesvest.
Moj genijalac se lepo sagao i uzeo topovski udar i presekao mu štapin.
Sve se brzo raščulo pa sam imao i jako neprijatnu scenu kada se pred celim strojem brigade čitao ukaz o njegovom degradiranju sa čina stariji vodnik na čin vodnika I klase.
Inače je bio nekoliko klasa stariji od mene i super smo bili drugari i komšije u susednim zgradama.
To njemu nije bio nauk i sa sličnim se zajebancijama vazda bavio i svi su ga znali kao šereta a u Obrenovcu je ostao od škole do penzije i skoro sve vreme u istoj jedinici što je bila prava retkost.
Prve godine kada sam i ja počeo da radim bio kod nas u putnoj jedinici na ispomoć u reonu sela Šljivovica gde se i oženio.
E sad dal zbog naziva sela ili njihovih proizvoda kuj će ga znati...celog je života vezan za ŠLJIVOVICU.selo na raskršću puteva Užice -Čajetina -Višegrad...
Beše kod nas u jedinici neki major, artiljerac, iz Kraljeva. Sa njim su stalno pravili neke fore jer im je davao dosta materijala za sprdačinu. Lik je živeo u nekom svom svetu. Elem...jednom dođe sledovanje potrošnog materijala, između koga se našlo i dosta rolni WC papira. Kad je video major WC papir reče nekom podoficiru:''Vla..o, daj mi jednu rolnu. Ali onaj za vojnike, grublji, ne onaj za starešine. On je mekan, stalno mi probija prst kroz njega...''
Наредио нам командир да извадимо лишће из неких заклона, јесен већ почиње хладно време а лишће само пада пада. Извадили ми то лишће и сад логично да га однесемо до сметлишта, однели бацили. Међутим командир нас нагази зато што смо однели, јер хтео је да остави на стази да види комадант кад буде дошао у контролу да је то нешто рађено. Поврх подуже лекције коју нам је читао између осталог је рекао: РАДИ САМО ОНО ШТА ТИ СЕ КАЖЕ.
Прошло пар дана, ударио снег, почели ми да ложимо ону војну котларницу, била је ваљда на лож уље па је преправљена на дрва. Завршио ја дневну смену, крећем кући, кад командир каже. Иди погледај ватру и слободан си...
Ја одем отворим врата, погледам ватру, затворим врата, и одем кући
то је негде око 8 сати увече, око 11 звони мени телефон, држим га метар од уха и чујем вику Па јеси ти ложио ватру сунце ти је*ем, ево угасило се начисто не можемо да подложимо никако.
Господине старији водниче РЕКЛИ СТЕ МИ ДА РАДИМ ШТА МИ СЕ КАЖЕ, ПОГЛЕДАО САМ ВАТРУ, нисам је ложио
Kako nisam sluzio vojsku pa nemam anegdote ispricacu jednu koju sam doziveo dok sam bio u poseti drugaru koji je bio vojnik. Iz Kraljeva sam, a drugar je sluzio u auto jedinici u Ribnici. Bili smo cimeri u studenjaku pa on stariji ranije zavrsio faks i krenuo sa odsluzenjem vojnog roka, pa za vikend odem da ga posetim. Inace njega su zvali Uca u vojsci jer je tada u svojoj spavaoni imao jedini zavrsen fakultet. Normalno spremim torbu svega i svacega, valja se. Sedeli smo u kasarni na nekim klupama pricali kad je pored nas prolazio neki oficir. Vidim ovaj moj drug skace ko zapeta puska u stav mirno, solutira mu, ja da napravim foru skocim i ja i solutiram onako u civilu. Mlad i naivan. Samo je njemu otpozdravio a mene popreko pogledao. To je bio neki mnogo zaheban drcan kapetan koji ga je posle zvao na raport. Za kaznu dve nedelje je svako jutro isao da mu kupuje novine i sta je jos trebalo sa tim da je morao da se vrati u roku od 15 minuta. Ispalo je glupo decko naheba ni kriv ni duzan zbog mene. Porucio mi je da mu vise ne dolazim u posetu I nismo, vidjali smo se kada dobije izlaz. Jbg uvek sam imao problema sa autoritetima...
