offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Napisano: 20 Okt 2013 17:32
Комисијско уништавање?
Бивши цимер, завршио средњу угоститељску, келнерски смер, био је у ЈНА употребљен на прави начин- служио је у хотелу , у једном од реномираних војних одмаралишта, на плавом Јадрану! 
Имали су само једну узбуну ( што је за њих значило-обући се, некако, па прећи десетак метара! ).
Кад тамо, била свадба у великој сали, остало брдо хране и пића, а греота бацати.
Манијак је ПИО алкохолно сирће, као сок или воду, па му је мајка по туристима слала балончиће од 5 литара. Замислите шок разних надлежних, који су очекивали неку домаћу дестилацију, кад тамо...
Претпостављени официр им је био мали растом, и није му, очигледно било право. Дошла нова екипа, кувари и остала тевабија са обуке, постројио их је са џомбама, па почео пригодни говор о реду, раду, дисциплини. Између осталог паде и изјава "Немојте да подцењујете мој раст-и отров се држои у малим флашама!"
А џомбе из позадине "И мокраћа за анализу!" (или беше оно друго?) 
Старији другар, био возач у јединици. Имао неке силне вожње и заспао као заклан. У једном моменту, у ситне сате, пробуди га неприродна тишина. Никог осим њега у спаваоници! Скочи са кревета, онако у пиџами (светло плава, за неке причају да су имале и дугмад!) у папуче југопластика, трк у ходник- све празно, само његова опрема! Мученик набаци шлем, опасач, упртаче са фишеклијама, пушку и трк на полигон.
Тамо читав гарнизон постројен, неки чика са жбуњем на раменима води реч...
Јесте мрачно, али у гомили СМБ светло плаво боде очи!
"Војниче, да, ТИ У ПИЏАМИ, десет корака напред!"
Шта ће, отшљапка, онако у пиџами, стане пред читав гарнизон.
"Погледајте, другови, овог војника!"
Стоји он, онако неглижирано наоружан, само трепће.
"Шта је он прво узео? Лично наоружање! Добро је, али други пут , потруди се да се и обучеш!" 
Него, све нешто о другима, а ја:
Нас новембараца било је десетак у читавом дивизиону. још учили основне ствари, кад негде десету ноћ у ЈНА, узбуна! Бар да је почела ваљано, него дежурни био неки смотан, ушао у спаваону, упалио па угасио сбветло и изашао.
Срећа, неко од старе војске пошао у умиваону, кад на ходнику општи кркљанац, навлачење опреме и остале веселе активности. Врати се и пробуди стажу. Стажа нам препоручи да се спремамо док се он обукао и пошао да види шта се заправо збива.
На ходнику, за столом дежурног Командамнт! Приђе стажа, обрати се по ПСу и приупита да ли је ТО узбуна, па ако јесте, важи ли за читав дивизион? Била је, наравно.
Врати се момак и узбуни нас. Ту крене тарапана, стара војска како тако, а ми обеућени, како, шта, ГДЕ? Покушах да натрпам у ранац оно што нам рекоше да мора бити у њему, обукох се, којекако, па на ходник- тражи чизме, а за дивно чудо би гомила разбацаних. Нађем десну, леве ни од корова. Пребирам тако по дечјим чизмицама, кадли иде ћата,и крене да ме тера"Бежи, мере нам време све ћеш сје&ати... "
"Али чизма?"
" Узми који било!"
навукох (бар покушао) нешто на леву па одћопах до возног парка.
Хангар, црни се нешто, неко се и миче...
"Прва 57?"
"Јок, твоји су право, па у четвртак десно"
Одћопесам по инстукцијама, и онако ћорав ипак спазим нешто црње од мрака, па обиђем, за сваки случај. Тако два пута. Касније се испостави да је то био шахт, па још и без поклопца. Један од мученика који су трчали успео је да упадне у оба!
Коначно дођем до мојих, кад команда "Скидај цераде!"
Куку, испаде да се од наше посаде тренутно на лицу места затекосмо само нас 3 весела гугија. Истина, јесмо видели како изгледа ЗСУ 57/2, чак упамтили број наше, и то је било све. Навлачење цераде, и то по дану беломе, било нам је непознато, а скидање смрзнуте, по мраку?
Срећом, прискочише џомбе, иначе ништа.
А и онај упад у шахт је смиље са босиљем, шта се десило побратиму момка у пиџами.
Узбуна, трка, упадне у септичку јаму. Стигао је само да пушку дигне изнад главе. Добио је 10 дана наградног- због бриге о личном наоружању!
Дође му другар у посету, на пријавници екипа као из топа "Онај што је упао у го%на?"
Dopuna: 21 Okt 2013 10:48
Септембар '85.
Ми на рту Камењак, шпиц Истре, круна обуке, гађање циљева у ваздуху.
Логор, топла јесен на мору, ма весеље! Купање у СМБ боксерицама ЈНА. Једна од забавнијих ствари тада, водник "Струја" глуми пливача, бауља четвороношке по плићаку, пуна колена и дланови бодљи морског јежа.
Далматинци у великој лименки за маст (или нешто слично? ) направили царску бузару од мушљи!
Помоћничимо ( за млађе: помоћници дежурног дивизиона тј батерије, конкретна смена 00-06! ), један Вуковарац и ја, седимо за склеопаним столом у мраку, пијемо кафу, пушимо и причамо. Мени нестало дувана (тада пушио, као буљук јањичара, 3 до 5 кутија за 24 часа!), нишка Драва без филтера (плава Драва заборава, крџа због које сам пар пута био умало приведен, много љуто!), па у теренској кантини купих чувени "57". Ставим цигарету у уста, запалим а оно, гадно за причу! Као да сам замотао узвриштали контејнер, који избегавају и ловци секундарних сировина! ПУ, мајку му? Није ваљда да Словенци нису у стању да направе цигарете бар за степен боље од Румуна? Наравно, пурњам упорно, и тек када сам угасио скопчах у ком грму је чучала крава: уредно сам запалио, па и попушио ФИЛТЕР! Као вишегодишњем конзументу безфилтеруша, мрве дувана директно у устима нису ми упалиле никакав аларм.
|
) koje se Stoj..tu podiglo ispod ćebeta. Nažalost po Stoj..ta-to nije bilo koleno, nego njegova ''alatka''. Čovek kriknu, podiže se napred i pade u krevet ponovo od bola... 
A ko ne bi??? 
