Globalno odmeravanje snaga medju svetskim silama

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

China launches new AIIB development bank as power balance shifts

Citat:BEIJING (Reuters) – Chinese President Xi Jinping launched a new international development bank seen as a rival to the U.S.-led World Bank at a lavish ceremony on Saturday, as Beijing seeks to change the unwritten rules of global development finance.

Despite opposition from Washington, U.S. allies including Australia, Britain, German, Italy, the Philippines and South Korea have agreed to join the Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB) in recognition of China’s growing economic clout.

“Asia’s financing needs for basic infrastructure are absolutely enormous,” Xi said in a speech at the launch, adding the bank would aim to invest in projects that were “high-quality, low-cost”.

In order for Asia to continue to be the most dynamic region for global growth, it needs to invest in infrastructure and connectivity, Premier Li Keqiang said, during the afternoon session of the opening ceremony.

The AIIB is expected to lend $10 billion-$15 billion a year for the first five or six years and will start operations in the second quarter of 2016.

Можда треба променити им теме у глобално одмеравње сила...или тако нешто...или отворити неку нову сличну тему...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemezisx ::

Можда треба променити им теме у глобално одмеравње сила...или тако нешто...или отворити неку нову сличну тему...
Mozda si u pravu.Dajte ideju za naslov pa ce lako da je prekrstimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па само да није ограничено на амере и русе.Може...светских сила.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CHARLIE JA., nemezisx, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na predlog clana nemezisx zamolio bih modove da ovoj temi promene naslov u "Globalno odmeravanje snaga medju svetskim silama"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma što komplikovati?
Samo "Globalno odmeravanje snaga".
Karatko, jasno i sve sa globalnog nivoa što nema svoju temu spada tu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobar tekst

+ Zapadna rusofobija i treci svetski ratЗападна русофобија и трећи светски рат




Емил Влајки
недеља, 06. март 2016.
Напокон је један предсједник Владе Србије изговорио, хисторијски, крајње апсурдну реченицу: „Потребан нам је НАТО као савезник да заштити Србе на Косову.“ Народски речено: „Потребна нам је лисица да чува кокоши“, или „Потребан нам је вук да чува јагњад“.
Пошто ми је мајка била Јеврејка, мени се одмах наметнула мисао: „Потребна нам је СС организација и концентрациони логори да би се сачували Јевреји.“ Све у свему, чини се да је, у овој луђачкој реинтерпретацији хисторије НАТО 1999. извршио агресију на Србију, бомбама разнио неколико хиљада људи, разрушио земљу, уништио привреду, откинуо јој 15% територије и створио другу албанску државу како би сачувао Србе на Косову! Ово ни Орвел не би смислио!
Али оставимо се морализирања. Јасно је да онај ко је такву апсурдну реченицу изговорио да није имао избора, да је био присиљен да управо то каже! И то не (једино) због фактичког препуштања Космета непријатељу. Улог је много већи. Запад тестира Путинову одлучност и припрема ограничени (?) трећи свјетски рат у Сирији, окупљајући јасно деклариране савезнике на свим дијеловима планете.
Израз "трећи свјетски рат", који као да потјече из неког петпарачког таблоида, стравична је и реална могућност и резултат је западне смртоносне геополитике која се у овом часу спроводи на планетарном нивоу. Већ шездесетих година прошлог стољећа, трећи свјетски рат замало је био започео и није се десио само захваљујући мудрости бившег совјетског челника Хрушчова, који је одустао од инсталирања ракетног система на Куби, мада су у Турској, на граници са СССР, биле инсталиране ракете сличног типа. Након тога, у два наврата, рат двају блокова избјегнут је за длаку када су амерички рачунари повезани са радарима замијенили јата птица са руским ракетама.
Након што се Русија повукла у току кубанске кризе, Запад, са САД на челу, приглупо је то схватио као своју побједу и за читаво вријеме Хладног рата наставио је звецкати оружјем, сматрајући да се Русија (с правом) боји нуклеарне конфронтације, гдје не би било побједника и гдје би човјечанство било уништено.
Смртоносна препотенција Запада посебно је нарасла у доба распада социјалистичког блока којег је изазвао засигурно најнеспособнији политичар у свјетској хисторији: Горбачов. У тим тренуцима, Буш – отац, тадашњи предсједник САД, побједоносно је најавио „нови свјетски, амерички, поредак“, који медиокритети и плаћеници Запада, у позитивном смислу, називају „глобализацијом
Мислећи да владају свијетом и да им нико ништа не може, Американци су уништили међународно право својом самовољом и бахатошћу, сијући терор по свијету војним, политичким и економским интервенцијама. При том су имали три приоритетна циља: ставити под контролу најважније енергетске и минералне ресурсе планете, доминирати главним геостратешким подручјима и нуклеарно опколити Русију, имплантирајући се у њеним сусједним државама.
У својим акцијама, највише су, посебно преко „арапског прољећа“ уништавали муслимане на Блиском и Средњем истоку, имајући за образац Хантингтонову теорију о сукобу кршћанске и исламске цивилизације. Међутим, „да се Власи не досјете“, они су уништавање и окупацију исламских држава „компензирали“ подршком муслиманским ентитетима на Балкану: у Србији, БиХ, Македонији и ЦГ.
Крајње макијавелистички, САД су прије неколико година натјерале неке источноевропске земље, посебно Пољску и Чешку, да прихвате инсталирање америчког нуклеарног потенцијала, који је еуфемистички назван „антибалистичким штитом“ и службено се састоји од радарских система и ракета за пресретање непријатељских пројектила, а (тајно) укључује додатни нуклеарни арсенал, што је равно стављању ножа под грло Русији.
Америчка прича о томе да тај „антиракетни штит“ служи као превенција против пријетњи које долазе из Сјеверне Кореје, смијешна је. Та земља не посједује ни вриједно пажње нуклеарно наоружање, ни адекватан логистички систем, ни икакву далекометну ракетну технологију која би иоле била равна западној. А и кад би је и имала, евентуалне фантомске ракете морале би прелетјети Русију да би стигле до Западне Еуропе, па онда до Америке. Та је конструкција минхаузенска и апсурдна у тој мјери, да личи на особу која лијевом руком чеше десно ухо!
Али, овога пута на челу Русије нису ни приглупи Горбачов, ни алкохоличар Јељцин, већ један од највећих руских државника свих времена, Путин. Он је, као и предсједник Кенеди шездесетих, који је поводом кубанске кризе натјерао СССР да устукне, рекао Западу: „Доста“, а упозорио је у више наврата Пољску, Чешку и остале, да се од сада налазе на нишану руских ракета.
Заједно са овим, а видјевши ситуацију у Ирану који је на путу да произведе нуклеарно оружје и спреман је да се бори на руској страни, ситуацију у Украјини у којој се води грађански рат, мигрантску кризу свјетских размјера, интервенцију, на позив сиријске владе, руских војних снага које се боре против 'Исламске државе', а гдје већ нелегално дјелују САД, оружани сукоби у споменутим неуралгичним точкама пријете да се претворите у нуклеарни рат Запада и Русије.
Непосредни ратни сценариј је слиједећи. Војне снаге Турске и Саудијске Арабије нелегално интервенирају у Сирији. Русија, као савезница те земље се овој интервенцији супротставља заједно са Ираном и у сурадњи са Кином. НАТО интервенира у корист Турске, и тако даље.
У ствари, надајмо се да неће бити оног „ и тако даље“. Надајмо се, такођер, да ће разум превладати и да се овај конфликт уопће неће одиграти. А ако се он деси, да ће се, ма колико је трагично казати тако нешто, ограничити само на Сирију. Даље од тога ни не ваља размишљати, јер нити ће више бити људи на Земљи, нити, консеквентно томе, икаквих размишљања!
Све у свему, чак и у најбољој варијанти, Србија је овим сврставањем уз НАТО, непоправљиво кренула путем духовног уништења (уништења православља које ће се утопити у западни папински екуменизам), као и путем моралне и територијалне дезинтеграције. Све у свему, кренула је путем „хуманог“ уништења свеколиког српства.




Izvor
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, vranjanac29
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

+ Hoce li na Balkanu ponovo poceti kontrolisani ratХОЋЕ ЛИ НА БАЛКАНУ ПОНОВО ПОЧЕТИ КОНТРОЛИСАНИ РАТ?
петак, 18 март 2016 14:34
rusijasirijanapad12ЉУБАН КАРАН

Србија је сувише дуго изложена нападима сваке врсте са Запада да би судбину своје земље и народа могла поверити НАТО


Сви који су учили класичне војне науке знају врсте рата. Контролисани рат, међутим, у војној науци не постоји, а у пракси итекако. Могло би се рећи да је то један од новијих изума САД, где иницирају ратове у којима директно не учествују као зараћена страна, али потпуно или делимично контролишу све учеснике.

Највеће светске силе САД и Русија имају одавно заједнички проблем који фигурира још из периода најжешћег хладног рата и Кубанске кризе – проблем реалне могућности тоталног уништења у неконтролисаном међусобном сукобу. Такав сукоб, наравно, избегавају и једни и други. Зато, кад помислимо да је директна конфронтација међу њима неизбежна, да ће се све отети контроли и да предстоји катаклизма, они седну и договоре се. Агресивна политика и стратегија САД је таква да договор о окончању неког ратног сукоба и успостављање примирја прихватају само када схвате да не могу остварити циљеве које су зацртали или да би то био превелики ризик. Истовремено, стварају услове да губитак одређених позиција надокнаде супериорним наступом у неком другом региону, у неком новом рату.

У садашњим условима опасност од директне конфронтације повећава америчка стратегија опкољавања Русије и преотимање баш сваке зоне руског утицаја. Таква агресивна политика не може се у потпуности реализовати само специјалним дејствима него је рат неопходан. Решења која су пронађена у циљу смањења опасности од дирекног сучељавања са Русијом су потпуно контролисани мали локални и регионални ратови. Механизми и полуге за пуну контролу планираних малих ратова претходно се инсталирају у поједине државе и владе обавештајним дејствима. За активирање таквих планских ратних жаришта претходна обавештајна обрада и припрема комплетне територије која ће бити захваћена ратом је неопходна.

КАДА РАТ ГУБИ УНУТРАШЊУ ЛОГИКУ
Идеални услови за активирање контролисаног рата јесу када се потпуно контролишу све стране у сукобу. Тако је под контролом све што се дешава у рату, али исто тако мировни процеси за окончање рата. САД и НАТО обично нису директно зараћена страна иако индиректно итекако учествују у сукобу. Коначни мировни споразум састављају искључиво они, а он би требало да дефинише остварене циљеве САД и НАТО због којих су и активирали ратно жариште. Зато ти споразми често личе на ултиматум по систему узми или остави, без права да учесници рата промене и један зарез.

sirijaalepo01Противници у сукобу се по потреби јачају наоружавањем, логистиком и увојничавањем, а то је истовремено добра прилика да се рат наплати и да стварне иницијаторе ништа не кошта. Чак може бити и профитабилан. Друга страна медаље овако контролисаног рата, који је за САД и НАТО идеалан, јесте да он постаје право проклетство и пакао за мале земље и нестабилне регионе, где народ преживљава вишегодишње патње. Постаје уништавајући и по питању губитака у људству и по питању економског потенцијала.

Ради маскирања сопствене улоге у тим прљавим и непотребним ратовима, најбоље је да у сукобу има што више супростављених страна са својим интересима – којекаквих војски, милиција, покрета, политичких партија, добровољачких састава и ко зна чега све не. Нешто слично као што се данас дешава у Сирији и на Блиском истоку уопште, где је тешко и побројати учеснике, а камоли њихове интересе. Негативна страна рата са великим бројем учесника јесте отежана контрола и све израженија самовоља учесника. То постаје још већи проблем ако се у сукоб умеша и нека друга светска сила која у том хаосу пронађе и контролише своје присталице. Тада сукоб више није под потпуном него делимичном контролом, где расте могућност директне конфронтације великих сила. Када развој ситуације дође у фазу да је конфронтације великих сила близу, такав рат је најбоље (са њиховог становишта) прекинути. То се управо дешава у Сирији.

Како на први поглед препознати контролисане ратове? Тако што се у њима дешавају многе ствари супротне војној науци и логици. Тада имамо офанзиве типа крени-стани. Тада нападамо када треба да се повлачимо и обратно. Напуштају се чврсте и лако одбрањиве линије фронта, а брани се неодбрањиво. Премешта се главнина снага у „слепа црева“, а важан стратегијски простор остаје отворен и небрањен. Авијација се не користи када је то неопходно и погрешно користи када за то нема потребе. Напуштају се тешко освојене позиције и наређују нелогична повлачења итд., итд. Многима који су учествовали у ратовима на Балкану ово ће се чинити познатим и већ виђеним.

ВЕЗЕ СИРИЈЕ СА БАЛКАНОМ?
Садашња два највећа ратна подручја се постепено затварају, бар тако тренутно изгледа – рат у Сирији и рат у Украјини. Не укидају се зато што су проблеми решени, него зато што је директан сукоб великих сила и ескалација сукоба сасвим могућа. Нормални људи се томе радују, без обзира у којем крају света живе, али у окончању тих ратова крије се нешто што истовремено изазива зебњу. Наиме, без обзира колико САД то негирале, чињенице најбоље говоре да су ратови које непрекидно воде у разним деловима света у директој вези са стабилношћу привреде САД. То опет значи да затварањем једног или два ратна жаришта неминовно мора да се активира бар једно ново. Где? У томе је највећи проблем и наш разлог за бригу. Балкан је врло повољан и обавештајно припремљен за вођење контролисаног рата.

balkangeopolitika01Најновијим мировним иницијативама и догађајима у Сирији сви су помало изненађени. Вуку се потпуно неочекивани потези, који на први поглед делују нелогично. На пример? Русија је прогласила велику победу и одлучила да повуче главнину снага из Сирије. Ко је то очекивао? Нико, бар за дужи период, зато што се данас ствари приказују као да је проблем решен, а јуче је изгледало да дуго неће бити. До јуче је изгледало да је могуће само војно решење ситуације, а данас дипломатија доминира.

Ако би Сирију и шири регион гледали само са војног становишта, одлука Русије није логична. Где се то војни победник повлачи одмах пошто је остварио победу? Учвршћивање војних позиција и фактичког стања траје годинама. Све помало личи на ситуацију Кумановског споразума између Србије и НАТО, када је проглашена велика војна победа Србије, а добро знамо шта се након тога дешавало. Ипак, ситуација није иста, јер Русија није Србија.

Војна дешавања потпуно губе примат над снагом дипломатије две највеће светске силе. Сада је далеко значајније оно што се договори на мировним преговорима о Сирији, него шта се стварно дешава на ратишту. Можда делује као апсурд, али није, да је далеко теже и опасније Турској да сада уђе тенковима у Сирију него док су Руске снаге у тој земљи биле у пуном саставу. Када би Турска то сада урадила, био би то далеко глупљи и неразумнији потез него када су оборили руски авион. Последице по Турску биле би погубне. У реалним условима дипломатски пораз који би тада доживела Турска био би погубнији од војног.

Само у први мах се учинило да се Русија стварно повлачи из Сирије и са Блиског истока. Врло брзо су сви схватили да је у питању само велика дипломатко-политичка игра. Наравно да ће Руси остати у Сирији, а повлачење дела трупа је само представа за светску јавност. Чини се да је Запад руске војне базе у Сирији прихватио као чињеницу, коју не могу променити. Чини се да неће моћи наметнути ни режим какав су хтели. Зато је Путин у праву када каже да су постављени циљеви војне интервенције остварени. Дакле, ово се стварно може гледати као једна од највећих победа Русије против НАТО још од завршетка Хладног рата. Победа је утолико већа што је остварена далеко од граница Русије и у периоду наметнутих санкција.

ФАКТОР ЕРДОГАН
По некима, САД су забринуле самовоља и непослушност Турске. Плашили су се ескалације сукоба услед евентуалног самовољног уласка турских копнених снага у Сирију без одобрења НАТО, што би могло изазвати светски рат и зато иду на дефинитивни договор са Русијом. Мој утисак није такав. Од почетка рата у Сирији САД су вршиле отворен притисак на Турску да тенковима уђе у Сирију, јер само за такву ситуацију у то време Руси нису имали адекватан одговор. Само то је водило комплетан развој догађаја према руском поразу. Ердогана су и уцењивали тако што ће напаравити договор са Курдима ако не послуша (то су на крају и урадили). Турска није подлегла притисцима све до избора, када Ердоган, да није прихватио америчке услове, не би ни победио на изборима. Тада почиње преокрет обарањем руског авиона. Ипак, преокрет у турској политици је дошао прекасно, јер је Русија већ толико изменила ситуацију и учврстила позиције да их нико не може пољуљати без отвореног провоцирања светског сукоба. То је условило промену расположења Запада и договор.

isisbalkan03Није се Запад уплашио само могућности нуклеарног рата. Руси су добро искористили прилику да пред очима целог света демонстрирају могућности свог конвенционалног оружја, где су доминирали: домет, прецизност и убојитост. О некаквом технолошком заостајању више нема говора. Демонстрирали су могућности својих обавештајних служби (и шпијунских сателита), јер су бирали виталне, најосетљивије и најзначајније објекте противника. Руси су целом свету демонстрирали још нешто, а то је основна порука НАТО – одлучност без колебања да се остваре постављени циљеви. Све то заједно резултовало је дефинитивном одлуком да Запад повуче ручну.

Од периода завршетка хладног рата САД су навикле да воде ратове које не могу изгубити. Чак би се могло рећи да су то били за њих профитабилни ратови. Бирани су слаби и рањиви противници на које би се сручила комплетна НАТО армада. Њихове агресије на суверене земље више су личиле на вежбе и маневре у реалним условима него на рат који би и њима наносио тешке губитке. Витештво се изгубило јер противнику није давана никаква шанса.

Из ратова које непрекидно воде САД и неке земље НАТО, извукли су врло важну поуку коју ће, по свему судећи, убудуће користити. Широким обавештајним обухватом и обавештајним дејствима створили су услове да реално могу водити потпуно контролисане ратове. То значи, да имају потпуни утицај на све или скоро све учеснике рата. Наравно, то ће бити мали локални али и регионални ратови, за шта је Балкан идеалан. Мало је држава и влада на Балкану на које америчка администрација нема пуни утицај. О делимичном утицају да се и не говори. Сем тога, где утицај није довољан, надокнадиће га класична уцена и реална претња. У томе је наш проблем и зато имамо разлога за забринутост.

ШТА ТРЕБА ДА УЧИНИ СРБИЈА?
Мала је шанса и скоро немогуће да ће у новом глобалном односу снага Србију војно угрозити НАТО. Међутим, чини се да се увелико врши припрема региона за неке нове локалне или регионалне сукобе. Понашање неких земаља у региону, пре свега Хрватске, на то указује. Наоружавање, претње, арогантна политика, малтретирање мањина, одбијање руке помирења и потпуна деструкција добросуседских односа само наивнима ништа не говори.

putinbg02У исто време Србију би требало дезоријентисати и успавати. Читаве теорије се разрађују и испробавају како то урадити. Репертоар НАТО лобиста је све шири, а објашњења о неминовности уласка Србије у НАТО све уверљивија. Суштина објашњења је да добијамо све: од уласка у ЕУ до територијалне целовитости и сигурности, а не губимо ништа. Јер, по њима, шта ми можемо изгубити? Самосталност? Па одавно је немамо. Суверенитет? Одавно га немамо. Целовитост? Ми смо држава која не контролише део своје границе и део територије. Значи, по њима, ништа не може да се изгуби и само може да се добије уласком у НАТО.

Наравно да Србија никада не може бити сигурна да неће и против своје воље бити увучена у делимично контролисани рат. Њено окружење са становишта активирања рата врло је повољно. Бројни су неспоразуми, нерашчишћени рачуни, којекакве територијалне претензије, непоштовање мањинских права и друге ствари које могу бити иницијална каписла сукоба. Јасно је да у садашњим политичким околностима Србија може ући у рат само ако буде нападнута. Такорећи не постоје довољно јаки разлози а поготово потенцијали да Србија покрене било какав рат сем одбрамбеног.

КО И ШТА УГРОЖАВА СРБИЈУ
У садашњим геостратешким условима Србију у војном смислу угрожава искључиво понашање само једне светске силе, која не прихвата нашу актуену политику војне неутралности. Шта може учинити Србија у циљу одвраћања актера од агресивних намера. Нема ту много филозофије – или тотално одрицање од суверенитета и војне неутралности, или јачање одбрамбене способности као фактора одвраћања. Фактор одвраћања у овом тренутку може да буде (поред политичких и дипломатских активности): чврсте везе са пријатељским земљама, наоружавање модерним средствима (пре свега ПВО), јачање војске у бројчаном и сваком другом погледу, јак резервни састав по основу обуке војно способног становништва, јачање јединства и одлучности у намери одбране земље, чврст и јасан став по питању било какве агресије итд.

Тренутно су врло активни центри који врше обавештајну припрему наше територије за све могуће варијанте. Обавештајним дејствима анулирају и слабе баш оне сегменте у којима би Србија требало да јача. Сталним нападима слабе наше службе безбедности како нико не би ометао њихову деструктивну кампању. Слабе свеокупну одбрамбену моћ Србије, коју приказују као непотребну и неефикасну, где је једино решење да нас штити и брани неко други. По њима, нема потребе да јачамо војску, јер она никада неће бити у стању да се супростави НАТО. Предлажу чак да се војска још смањи. Виде велику предност у томе да постанемо чланица НАТО пакта, јер тада бригу о нашој безбедности преузима најјача војна сила на свету. Тврде да само тако можемо очувати мир и просперитет, јер НАТО контролише и оне земље које би нас могле угрозити.

rogozin05Србија је сувише дуго изложена нападима сваке врсте са Запада да би судбину своје земље и народа могла поверити НАТО. Ко нам гарантује да одлука о распарчавању Србије већ није донесена? Ко нам гарантује да нашим суседима није нешто обећано? Сем тога, ако некоме није јасно како живе народи без државе, требало би да се распитају код Курда и Палестинаца. Оно што је свето и што се мора чувати и бранити, то су слобода и независност. Једино то нема цену. На срећу, то су нам преци оставили, и то су скупо платили. Ко смо ми да то продајемо за неке безбедносне услуге некоме ко обећава да ће нас заштити од себе.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па наравно да хоће. Посао још није готов. Сачекајте само још коју годину и биће рата сигурно.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Luka, sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko i pomislio na rat imao ga u svojoj kući a neka nama nas u miru na brdovitom Balkanu....
НЕНАД ПОПОВИЋ i његова предвиђања о даљој сарадњи са Русијом
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pentagon: Ruska artiljerija i tenkovi jači od američkih, i to nam se ne sviđa

Прпа...
Citat:Načelnik Generalštaba američkih kopnenih snaga general Mark Mili izjavio je da Rusija prevazilazi SAD u naoružanju, piše „Difens njuz“.

„To nam se ne sviđa, mi to ne želimo, ali, zaista, oni imaju više cevi i veći domet“, rekao je Mili na sednici Komiteta za oružane snage Senata, govoreći o ruskoj artiljeriji i ruskim tenkovima.