offline
- Pridružio: 03 Okt 2011
- Poruke: 3580
- Gde živiš: Tanhauser Gate
|
Kad sam ono za Goražde iš’o, nosio cigare, izgubim se u šumi. Stadoh da pišam, a oni otišli. Pođo’ ih tražit’, al niđe nikak’e staze. Veze ne’am đe sam. Skontam izgubio se. Niđe ni vodiča, ni Meše, nikog. Ma usr’o se ja. Znam da smo prošli linije i da smo neđe na njihovoj teritoriji! Hodam tako kad naiđem na bajtu, dimi iz sulunara, ovce okolo. Otkočim pušku, stavim na rafal, jebi ga ne znam ko je unutra. Kontam da zazovem domaćina. Neću, vidjeće me na livadi i skinut k’o zeca. Kad zalaja ker. Izađe n’akav dedo s papovkom. Ja ga odma’ uzmem na nišan, viknem:
- Baci pušku!
On baci. Uvedem ga nazad u bajtu kad tamo, jarane, koka, dobraaa ko avion. Jes’ Allaha mi i Boga. Ja ogladnio, a i oni lanč paketi mi dodijali, vidim ovce okolo, u bajti kace, kontam imaju sira i kajmaka garant. Reko onom čiči:
- Daj ti meni, stari, šta da jedem!
- Čega ćeš?
- Daj mi svega!
Iznese mi, stare mi, ona mala svega, kuhanih krompira, i stelje nareza, i suhog mesa, i sira, pravog ovčijeg, i kajmaka zdjelu, i pogače, i nasječe luka...jes' Allaha mi i Boga.
- O’š kisela mlijeka?
- Daj.
Pojedoh ja, nasu mi deda rakiju. Pa još jednu. Al’ ne smijem krenut. Reko' šta ako stari pošalje kak’u vojsku za mnom. Ne znam ni čiji je. Kontam da ja sad njega ispitam da v’dim jel Vlah, il’ je naš.
- A čiji si ti, stari?
- A čiji si ti, mali?
Kontam zajebava me. Garant ima kak’e vojske okolo pa ih čeka da me smire, kad u jednom ćošku vidjeh mala slika Alije Izetbegovića visi k’o Titina, reko’ ovaj je naš garant.
- Šta će ti, svega ti, Alijina slika?
Konta sad on ja zajebavam njega, ko ja četnik pa ga provociram. Neće ništa da kaže. Reko’ mu:
- Vidiš ove oznake, ja sam ti, bolan, iz Armije BiH. Poš’o za Goražde, pa se izgubio. Nosim cigare dole za vojsku.
Odma’ ga ja ponudim cigarom. Uze on, zapali, kaže:
- Vidi Drina! Baš naš!
- E, fala, reko’, kurcu na udarcu...
- Kažeš za Goražde?
- Ja.
- Pa đe si vamo skreno? Neš’ vamo za Goražde, vamo ‘š pravo četnicima.
- Uh, jebo te, kako ću se vratit’ na put?
- Evo mala će te odvest, nije daleko, nema tri kilometra.
Dok smo pričali jesmo i litru one rakije smirili, ma iz mrtvih diže, jes Allaha mi i Boga. Ostavim mu ja šteku cigara. Tad je u Goraždu kutija bila 100 maraka. Požali mi se da nema municije, ostavim mu i metaka, dam mu i dva tromblona, pokažem mu kako će ono s njima, i bombu, meni tegoba bilo nosit i nako sam pun ranac im’o cigara i pošte i lanč paketa.
Uze mala onu papovku, povede me. Ja idem za njom i sve joj u guzove gledam. Digoooo mi se...uh.
- Ima’l momaka?
- Otkud momaka u ratu?
- Pa šta ja znam, kako sam ja naiš’o? Naiđu’l vam četnici?
- Ma jok, oni su ti tamo prema Trnovu, đe su linije.
- Pa ku’ ću ja proć?
- Čekaće tvoji mrak da pređu cestu, stićeš ih lako, to ti je 7-8 kilometara odavde, možeš vala do mraka da si kilav.
- A jel ti ono čo’ek?
- Jok.
- A imaš li čo’eka?
- Što pitaš?
- ‘Nako. Reko da ne naletimo na njega...
- Ne sekiraj se!
E tu je ja odma’ ufatim za guzicu. Baci ona onu papovku, reko’ kad sad kak’u čakiju izvuče, al’ skoči mala na mene k’o metak. A ni ja nisam dugo jebavo, kako sam onu kuharicu ono u Pazariću u kasarni. Popnem ti se ja na nju, ko dijete na ašlamu, a sve žurim da stignem do ceste do mraka. Jebavo ja nju tako, jebavo, a uspuhala mi se mala u uho, jes’ matere mi, Allaha mi i Boga, da ste je samo čuli. Ma vrišti nenormalno, a što ona više vrišti to ja jače zadajem, a sve me čupa za kosu. A i ja samo gledam kako ću je za sisu uf’atit, dobre sise, beton, a guzove joj gnječim, ne znam đe bi’. Kad čujem nekak’e glasove i korake. Dovikuju se:
- Rade, oooo Rade...dole, dole...
Jebo te, kol’ko je vrištala čuli nas četnici. Kad i mala zavika:
- Vamo, vamo...evo ga ovdje, ovdje je Turčin!
Zajebali me i ona i deda jebem li im majku kroz majku da im jebem! Mala skoči uze trčat ja se prevrnem na stomak, uzmem pušku, pripucam na nju al je fulim. Zatresla mi se, jarane, ruka čim sam žensko nanišanio. Ufatim trčat niz potok. Skontaju me oni i za mnom i sve rafalaju. Ja bježim kraj nekak’og groblja, izletim na livadu, malo zašveram da me ne pogode, dođem opet do šume, okrenem se, vidim jedan debel k’o krmak na po’ one ledine. Nanišanim, presječem međeda rafalom i opet okrenem niz brdo. Veze nisam im’o kud idem, al u neka doba ugledam onog našeg vodiča, piša uz bukvu. Zagalamim da da me moji ne ubiju, jebiga nikad ne znaš u šumi, kad vidim Mešu. Skonto da me ganjaju, razvuko Zolju, opalio po četnicima. Ma, jarane, prošla mi je na po’ metra od glave, jes' Allaha mi i Boga. Ja se bacih, oni zarafalaše, u to se i ja okrenuh, kad bradonja na metar od mene. Dignem pušku i potrefim ga taman tamo đe mu se redenici ukrštaju. Kako sam ga rafalo tako se on tres’o ‘nako stojeći. Stade pucanje, zove me Meša:
- Jesi živ?
- Ma živ sam, buraz.
- Haj’ onda vamo.
Dođem ja tamo, Meša me izgrli, izljubi, kaže svi mislili da sam pogino il’ na minu stao, il’ su me četnici ufatili. On se taman htio vratit da me traži, kad ono izbih iz šikare. Smrkne se u to, pređemo cestu, kad pita Meša šta mi to viri? Kad ono kako me diglo s trebe nisam ni stigo vratit’ ćunu u gaće neg’ mi je sve vrijeme landarala nako kroz šlic. Jebote, mog’o mi ga je metak odbit!!!
Ovaj doživljaj H. je ispričao septembra 1994. u spavaonici trećeg voda, druge čete na koti 764 u okolini Sarajeva. Zapisao sam ga kako sam ga čuo, nemada ni sam ne znam zašto. H-u svakako nije svaku vjerovati. Ipak u svojim je pripovijestima bio muškarčina iz dječačkih snova, ženama neodoljivi borac za pravdu i vlastiti ćeif koji ne pita za cijenu, junak našeg doba u cjelonoćnoj švaleraciji nakon krkanluka i oblokavanja, gentleman istančanih birtijskih manira na ostrvu pečenja u moru žestokog alkohola naručenog gospodskom frazom: Daj nam sveg, glavni lik akcija duboko u neprijateljskoj pozadini ili kafanskih tuča, šakama, hladnim ili vatrenim oružjem, protiv najmanje bataljona spoljnjih i unutrašnjih neprijatelja, biće iz bajke, James Bond, Rambo, Mad Max, Đerzelez Alija i Kraljević Marko istovremeno i lično koji na kraju uvijek odlazi u legendu, sasvim slučajno u smijeru zalazećeg sunca.
SV aka EOD
|
