O demografiji Srbije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sever su Vojvodina I Beograd

• 4Ovo se svidja korisnicima: boyce, GnaeusDomitiusAhenobarbus, amstel, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I tako...

Citat:Pare za demografski razvoj opštinari Gadžinog Hana podelili među sobom

Više od pola miliona dinara namenjenih pojačanju nataliteta u Gadžinom Hanu, funkcioneri ove opštine podelili su među sobom i svojom familijom. Državni revizor je utvrdio da je deo ovih para otišao sekretaru Skupštine, pomoćniku predsednika Opštine, opštinskom većniku, ocu predsednika Skupštine, ocu i majci većnika.

• 2Ovo se svidja korisnicima: x9, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://balkanskapravila.com/12-miliona-gradjana-sr.....-29-godina


1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode iz zemlje! Od toga su 450.000 mladi od 18 do 29 godina
By Balkanska Pravila / 02/11/2018


Nataša Pavlović ima 26 godina, diplomu osnovnih i master studija molekularne biologije i dve godine je bliža zvanju doktorke nauka.

Kofere je spakovala 2016, nakon studija u Beogradu i krenula put Švedske, na petogodišnji doktorat.

Bavi se molekularnom biologijom kancera jetre i iz ove severnoevropske zemlje ne planira da se vrati.

Za odluku da prvo ode, a onda i da se ne vrati – kriv je odnos prema nauci u Srbiji, kaže Nataša za BBC na srpskom.

Nataša je samo jedna od brojnih mladih koji su otišli i ne planiraju da se vrate.


Početkom godine, istraživanje rađeno na 11.000 studenata pokazalo je da svaki treći student planira da ode u inostranstvo posle završetka sudija, a da polovina njih ne razmišlja da se vrati.

Drugo istraživanje, koje je tokom jula sprovela organizacija Srbija 21, pokazuje da 1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode. Od ukupnog broja onih koji bi da odu, gotovo polovina ne planira da se vrati.

Kofere bi da spakuje 450.000 mladih – 36 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina.

Mnogi od njih ne planiraju povratak.

Nataša Pavlović kao razlog za ostanak u „belom svetu“ navodi stanje nauke i mogućnost nastavka karijere.

„Nauka u Srbiji nije ni na jednoj listi prioriteta. Čak i u najboljem slučaju da sam dobila doktorandsku poziciju u nekoj beogradskoj laboratoriji, perspektiva je daleko ispod onoga što želim“, priča Nataša za BBC na srpskom.

Ona nije odlučila koju će poziciju tražiti nakon doktorata, ali je sigurna da će naći prostor za sebe u Švedskoj ili nekoj drugoj zemlji zapadne Evrope.

„Na osnovu sadašnje slike i pozicije nauke u Srbiji, ne verujem da će se u narednim godinama stvoriti uslovi u kojima će biti moguće graditi karijeru u ovom polju“, kaže Nataša.

S druge strane, dodaje da je Srbija u velikoj meri izolovana od evropskih i svetskih mreža u oblasti nauke, što dodatno ograničava mogućnost nastavka karijere.
Bolji standard i uređeno društvo

Oni koji su u istraživanju organizacije Srbija 21 izjavili da razmišljaju o odlasku, za to uglavnom navode ekonomske razloge.

„Pre svega standard, bolja plata, mogućnost zaposlenja, mali procenat njih navodi i uređenu državu“, priča za BBC na srpskom Nenad Konstantinović iz organizacije Srbija 21.

Slično istraživanje je tokom leta sprovedeno i u dijaspori. Učestvovalo je 2.200 ispitanika, a čak 46 odsto njih je navelo da ne planira da se vrati.

„Kada ode u penziju, planira da se vrati trećina njih, ali na ključno pitanje – da li vide život svoje dece u Srbiji – 90 odsto njih odgovorilo je negativno“, priča Konstantinović.

Precizni podaci o tome koliko trenutno broji srpska dijaspora – ne postoje.

Pominju se brojke od dva ili tri, pa čak do pet miliona ljudi.

Oni koji žive u inostranstvu imaju i drugačije razloge za ostanak, od onih koji tek planiraju da odu.

„Ljudi koji su već u inostranstvu kao razloge za ostanak navode pre svega perspektivu, izvesnost, sigurnost, bezbednost, uređenu državu i sistem u kome znaju šta mogu da očekuju.

Ukoliko imate obrazovanje određenog nivoa, znate gde možete da se zaposlite i kakva će vam biti plata.

U Srbiji, kada završite studije, ne znate da li ćete uopšte naći posao, a kamoli kako ćete biti plaćeni“, objašnjava Konstantinović.

Iz Srbije ne odlaze samo visokoobrazovani, već i svi drugi radnici, naročito visoko kvalifikovani.

Svako ko u Beogradu koristi javni gradski prevoz, trpi posledice toga, pošto je zimski red vožnje dočekan uz manjak od oko 200 vozača autobusa.

Najviše odlaze u Nemačku, Austriju i Sloveniju, gde dobijaju i četiri puta više plate.

Situacija je ista i sa medicinskim osobljem. Oni se poslednjih godina upućuju najviše ka Nemačkoj, a sve je beći broj studenata medicine, ali i medicinskih sestara na početku karijere koji uče nemački jezik.

Odlazak u ovu zemlju još više bi mogao da podstakne novi nemački zakon o useljeništvu.

Prema najavama, zakon koji stupa na snagu 1. januara 2019. godine, liberalizovaće mogućnost dobijanja zaposlenja u Nemačkoj radnicima sa Zapadnog Balkana.

Kako prenosi agencija Anadolija, od 1. januara do 30. juna ove godine u Nemačkoj je zaposleno 144 medicinskih sestara i tehničara iz Srbije.

Prošle godine u Nemačkoj je posao našlo 439 medicinskih radnika iz Srbije.

Među onima koji odlaze su i varioci, te građevinci.

Konstantinović kaže da, kada je o mladima reč, neće otići svi koji planiraju. Međutim, svi oni ne osećaju nikakav kontakt sa državom, nemaju poverenje u nju, niti u njene institucije, ne vide perspektivu u domovini i zato razmišljaju da odu.

„Ti ljudi neće raditi na tome da naše društvo postane bolje. Devedesetih godina je jedan deo mladih odlazio, ali je drugi ostajao i pokušavao nešto da promeni i na kraju donekle u tome i uspeo.

Danas mladi kao odgovor na situaciju koja nije dobra nalaze da odu, a ne da se angažuju da naprave neku društvenu promenu. To je ono što treba da se menja“, dodaje.
Jedan od onih koji bi da ostane

Aleksandar Jakovljević je među onima koji su se vratili.

On je Natašin vršnjak i u inostranstvu je proveo šest godina.

„Otišao sam u Ameriku 2010, da završim četvrtu godinu srednje škole. Zatim sam upisao studije u Njujorku, pa master u Nemačkoj i pre nešto više od dve godine, u septembru 2016, vratio sam se u Srbiju“, prepričava Aleksandar za BBC na srpkom put kojim se kretao u inostranstvu.

Imao je prilike da ostane i u Americi i u Nemačkoj, ali i razloge da to ne uradi.

„Tamo nisam mogao da se bavim onim čime sam želeo, prepoznao sam Srbiju kao mesto koje će se tek razvijati i gde svi mi možemo da budemo pioniri razvoja. Ljudski kapaciteti u modernom poslovanju ovde su nedovoljno razvijeni.

Mislio sam da ovde imam više prilike da razvijam nešto novo, umesto da budem deo nekog postojećeg sistema“, kaže Aleksandar.

Nakon manje od godinu dana se zaposlio i kaže da nije razočaran što se vratio.

„Ukrašću izreku prijatelja – moja druga najbolja životna odluka je što sam odlučio da se vratim, a moja prva najbolja životna odluka je što sam odlučio da odem“, kaže.

Prema Aleksandrovim rečima, ljudi koji se iz inostranstva vrate u Srbiju se uglavnom razočaraju jer ne znaju šta ih čeka po povratku.

„Ljudi koji se vraćaju često zaborave kako ovde stvari funkcionišu, pa doživljavaju šokove.

Ja sam svakog leta bio u Srbiji na praksi i znao sam gde se vraćam. Zato mi je prilagođavanje bilo lakše“, dodaje Jakovljević.
Iz Nemačke u Srbiju – ima i toga

Natašin i Aleksandrov vršnjak je i Florijan Langof.

Za razliku od brojnih mladih iz Srbije koji hrle put Nemačke, on je odlučio da ide u suprotnom smeru. Privremeno.

Iza sebe ima master iz ekonomije, rad u banci i „ludu“ odluku – da studira medicinu u Srbiji.

Želeo je internacionalno iskustvo i smireniji život od onog u Nemačkoj ili drugim zemljama Zapadne Evrope. Prvu godinu je završio u Rumuniji, sada je u Novom Sadu i misli da će tu ostati do kraja studija.

„Ovdašnje škole medicine su vrlo cenjene u Nemačkoj. S druge strane, u Nemačkoj je malo mesta na fakultetima medicine. U čitavoj zemlji imamo oko 10.000 mesta, a na početku svakog letnjeg i zimskog semestra prijavi se oko 150.000 ljudi“, priča Langof.

Kao prednost studiranja u Srbiji navodi kvalitetnu nastavu, ali i jeftine studije.

„Ljudi su druželjubivi, dobri, govore engleski, predavanja su kvalitetna, sve to me zadržava ovde.

I, znate, medicinski radnici iz Srbije su vrlo traženi u Nemačkoj“, kaže Langof.

Za sada nije u potpunosti siguran da li će završiti studije u Srbiji ili će se nakon druge godine vratiti u Nemačku.

U jedno je siguran – Nemačka ga čeka nakon završetka studija. Zbog bolje specijalizacije i daleko veće plate.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U 449 od ukupno 556 općina i gradova u Hrvatskoj u nepunih sedam godina - od travnja 2011. do kraja 2017. godine - zabilježen je ukupni pad broja stanovnika, a u njih čak 105 pad je iznosio 15 ili više posto!
Pokazali su to podaci Državnog zavoda za statistiku koji je procijenio broj stanovnika po općinama i gradovima uzimajući u obzir podatke o prirodnom prirastu, odnosno razlici između umrlih i rođenih u tom periodu, te službene podatke o iseljavanju koji su, prema objektivnim procjenama, kad se radi o iseljavanju u inozemstvo, manji od realnih podataka.

Na razini države najveće postotno smanjenje broja stanovnika doživjele su manje općine, s pretežno staračkim stanovništvom: u Erveniku, Civljanama i Biskupiji, općinama u Šibensko-kninskoj županiji, broj stanovnika smanjio se za oko 40 posto u odnosu na broj zabilježen tijekom Popisa stanovništva 2011. godine.
No, broj stanovnika smanjio se i u velikim gradovima. Od četiri najveća, porast je zabilježen samo u Zagrebu, i to skroman - od 1,8 posto stanovnika. Ostala tri hrvatska grada s više od 100.000 stanovnika zabilježila su pad - Split od 3,8 posto, Osijek od 4,5 posto, a Rijeka od 7,4 posto. Među županijskim središtima najveći je pad broja stanovništva pretrpio Vukovar, koji je u promatranom periodu izgubio svakog 6. stanovnika: u Vukovaru je, na temelju podataka za proteklih sedam godina, umiralo dvostruko više ljudi nego što se rađalo djece, a iseljenika je bilo trostruko više nego doseljenika. Posebno je vidljiv val odseljavanja u inozemstvo nakon ulaska Hrvatske u Europsku uniju: 2012. godine iz Vukovara su se u inozemstvo odselila 34 stanovnika, a lani njih 473. I to 473 osobe koje su uredno odjavile boravište i prijavile se u inozemstvo - one koji su otišli bez službene odjave službena statistika ne bilježi.
https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/alarmantn.....PziJKeIcUs

• 1Ovo se svidja korisniku: x9
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Je li Bojs, taj Aleks Jakovljević studiječega je završio tamo ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U novosadskoj Betaniji proteklog vikenda rođene su 44 bebe – 28 devojčica i 16 dečaka.
http://nsuzivo.rs/novi-sad/u-novom-sadu-za-vikend-.....iFYiTJb3A0

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Nov 2018 8:29

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018.....id=1465645

Brojke ne lažu: Srbi umiru, rađaju se Bošnjaci i Albanci

Beograd -- Od 169 opština u Srbiji samo šest njih je u 2017. godini imalo pozitivan prirodni priraštaj - Novi Pazar, Bujanovac, Sjenica, Novi Sad, Preševo i Tutin.
Izvor: Tanjug utorak, 6.11.2018. | 07:47


Sa izuzetkom najvećeg vojvođanskog grada, reč je o opštinama sa znatnijim udelom bošnjačkog odnosno albanskog stanovništva, navodi "Politika", pozivajući se na statističke podatke.

Demografski grafikoni upozoravaju i da Srbija ima najniži prirodni priraštaj u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike.

S druge strane, svega 32 od 233 države na planeti beleže pad broja stanovnika, dok negativni prirodni priraštaj ima samo 18 zemalja sveta, od kojih se 17 nalazi u Evropi.

Od tih 18 zemalja koje beleže smanjenje broja stanovnika, njih 13 se suočava sa negativnim prirodnim priraštajem i migracijama, a među njima je i Srbija, upozorava dr Ivan Marinković, naučni saradik Instituta društvenih nauka.

U našoj zemlji, upozorava on, godišnje od 35.000 do 38.000 ljudi više umre nego što se rodi, pa ne treba da čudi što smo između dva popisa stanovništva "izgubili" između 350.000 i 380.000 stanovnika.

Uz to, zbog emigracije mladog stanovništva imamo veoma nepovoljnu starosnu strukturu - prosečna starost stanovnika naše zemlje je, kaže, skoro 43 godine.

Ako se nastave aktuelni demografski trendovi, 2061. godine imaćemo tri miliona ljudi manje nego danas, upozorava dr Marinković.

Demografi, inače, strepe da će doći do egzodusa mladih ljudi u zemlje EU kada Srbija postane njena članica, napominje beogradski dnevnik.

Citat:Oluj2.1
Poslao: 06 Nov 2018 01:10 Je li Bojs, taj Aleks Jakovljević studiječega je završio tamo ?
Ne znam šta ti kažem, ne poznajem čojeka!

Dopuna: 06 Nov 2018 8:52

Koliko je bolje državi, toliko će biti bolje i građanima, tako je rekao ministar za rad Zoran Đorđević. Za televiziju Prva kaže da radnici ne mogu da traže visoke plate jer u Srbiji nema radne snage koja može da odgovori određenim zadacima. “Kada budemo malo kvalitetniju radnu snag, poslodavac će onda da plati više”, kaže ministar. “Problem zbog koga se odlazi iz Srbije je visina plata kada su u pitanju medicinske sestre. Veliki broj majstora odlazi iz zemlje. Jedina stvar na koju mi možemo da igramo je da je Srbija njihova domovina i da im je ovde najbezbednije. U Srbiji se najviše poštuju ljudska prava, oni su ovde građani prvog reda, što u inostranstvu nisu”, rekao je Đorđević.

Ovaj je član MenZe...

• 12Ovo se svidja korisnicima: boyce, hatman, ikan, GnaeusDomitiusAhenobarbus, pein, 037, x9, Luka, Oluj2.1, Bane san, Georgius, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlicno, skresati mu platu na 20ak hiljada jer ni on ne moze vise da ponudi svojim kvalifikacijama i radom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, 037, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaže mi jedan klinac što radi samnom da mu matori kroz koji dan ide u Dojčland da konobariše a on će na proleće sa kevom.
Merkuri nemoj da si takav što samo njemu skresati platu na 20 +/- somića svim skupa počev od glavnokomandujućeg pa nadalje, pa ih onda pitati kako se može živeti lepo sa tom platom.
Usput oduzeti im sva dokumenta osim LK da ne mogu bežati van.

• 4Ovo se svidja korisnicima: x9, kuntalo, Bane san, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blast From The Past:

Simpsons Already Did It

Citat:Poslanici nisu mogli da izdrže
10.4.2004.

Od ukupno pet poslanika koji su prihvatili da u eksperimentu TV produkcije VIN pokušaju da umesto od poslaničke mesec dana žive od prosečne srpske plate, samo je Branka Bošnjak, poslanik G17 plus, na putu da izdrži ceo mesec.

Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke sa 12.700 dinara uspeo je da preživi samo deset dana i on je prvi izašao iz eksperimenta. 'Sa dvoje male dece ne može duže ako nećete da ih ostavite da gladuju', kaže Vučić.

Poslanici DS-a Anita Beretić, NDS/DSS-a Boris Karaičić i SPS-a Milan Janković izdržali su po dvadeset dana. Beretić, koja je morala da se stara o tri sina, nije uspela da plati račune, ali to nije uradio ni Karaičić, koji živi sam. Poslanik SPS-a smršao je nekoliko kilograma pošto je za večeru jeo samo jabuku, za ručak najjeftinije varivo u Skupštini, a doručak je često preskakao. Sličan jelovnik imala je i njegova supruga. Ćerke su dobijale minimalan džeparac, a morale su da se odreknu farmerki. Karaičić se često vozio gradskim prevozom, a manje taksijem. Jedini je koji je imao po tri obroka, verovatno zato što nije morao da izdržava i porodicu. Ipak je vikendom jeo kod roditelja. Kod majke se za hranu 'grebao' i poslanik SPS-a. Karaičić bi, da je u pitanju stvarni život u kom ima zaista platu 12.700 a ne 40.000, koliko poslanici dobijaju u Skupštini, na kraju meseca bio u minusu oko 6.000. Lako je izračunati da bi se taj dug za deset meseci popeo na 60.000. Sreća, te nemamo dužničko ropstvo.

Branka Bošnjak je takođe uglavnom jela jednom dnevno. Ona će jedina ući u četvrtu nedelju, sa tri hiljade dinara, koliko joj je još ostalo. Svi poslanici su trošili isključivo za hranu i ponekad dopunu za mobilni. Pozorište, bioskop, garderobu, popravku bojlera ili, ne daj bože, putovanje za vikend, mogli su samo da sanjaju. Kao uostalom i milioni ljudi u ovoj zemlji. Priznaju da život sa prosečnom platom nije život dostojan čoveka.

Sada kada su videli da se od prosečne plate ne može živeti, poslanici kažu da će pokušati da u okviru svojih moći nešto urade. Poslanik SPS-a kaže da će preko svoje poslaničke grupe pokušati da utiče na Vladu da poveća proizvodnju i zapošljavanje i da uopšte stvori privredni ambijent koji bi omogućio rast standarda. Anita Beretić iz DS-a obećava da će se založiti da se promeni odnos države prema radu žena-domaćica.

Boris Karaičić smatra da je paket zakona koji nova vlada najavljuje poput smanjenja poreza na plate i povećanje akciza na luksuzne proizvode biti doprinos borbi za poboljšanje standarda. Vučić je obećao da će se kao opozicioni političar truditi da na zakonske predloge koji su u Skupštini daje amandmane i na taj način ih poboljša. On i poslanica DS-a nisu optimisti kada je reč o tome kada ćemo živeti bolje.

Boris Karaičić ne veruje da ljudi zaista žive od 12.700 dinara. On veruje da većina ima dodatne prihode. Stručnjaci, međutim, kažu da samo 35 odsto građana dodatno zarađuje uključujući i prihode od rentiranja nekretnina ili dotacije od rođaka iz inostranstva. Uspešnost svake vlade trebalo bi da se meri upravo time koliko je uspela da poboljša standard građana jer građanima je zapravo jedino to bitno. Cilj ovog eksperimenta je bio da se skrene pažnja političarima koji odlučuju o našim sudbinama na tešku ekonomsku situaciju u zemlji i da njih stavimo u situaciju u kojoj se nalaze milioni ljudi u ovoj zemlji koji se pitaju kako da prežive.

https://www.blic.rs/vesti/reportaza/poslanici-nisu-mogli-da-izdrze/6e4hl5b

Prema NBS, srednji kurs je tog 10.4.2004. bio 69,9429 te je tih 12700 dinara iznosilo 181,57 evra, a kada se uračuna pad vrednosti evra od 10.4.2004. do danas (26,7% prema Eurostatu) dobijamo 230,05 današnjih evra.