Problem sa vodom iz bunara

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, LUDI, amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da već imam spremnu smešu za dvotaktne motore

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, goxin, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar ja tu naslućujem dva moguća problema a oba su ispod zemlje.
Jedan je mogućnost da je na dubini tog vodotoka u tvojoj blizini došlo do izlivanja iz nekog naftnog rezervoara-bušotine pa se zato te naslage izdvajaju iz vode mada bi svako normalan pri iole manjem curenju ili padu pritiska trebalo da reaguje.I da spreči dalje zagađivanje tog i svakog vodonosnog sloja-vodotoka.
Drugi je mogućnost da je NIS u okviru svojih istražnih ili kakvih drugih radnji na dubini vodonosnog sloja imao prskanje ili prekid instalacije pa im je isplaka očla malo ka vami...
Treće bi bilo po kolezi da još malo zabušite i da se registrujete kao srećni nalazači NAFTE....

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kolega vojo64, ovo sam ja najviše i naslutio. Sumnjam da će se neko zainteresovati za iskopavanje nafte na našem placu, pošto je malo verovatno to, ali najpre treba da vidimo jesmo li u zdravstvenoj opasnosti, a ako jesmo, onda da tužimo odgovorne i da se dekontaminiramo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema podacima koji se mogu naći u ovom dokumentu, nafta se u rejonu Palića nalazi na mnogo većoj dubini. Od 4000 metara, pa na dole.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Mada, kao što Voja reče, možda su nešto zeznuli prilikom rada na nekoj probnoj bušotini ili prilikom istraživanja.

Može biti da i ovo ima veze sa problemom (pod uslovom da je tekst istinit)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamnu boju vode mogu da uzrokuju olovne cevi koje su se nekada koristile.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar ::Baš tako. Jedino je bilo jako indikativno to oko boje taloga, njegovog karakterističnog neprijatnog mirisa (nalik mirisu, koji sam osetio u rafineriji nafte u NS, kada sam tamo radio na praksi), kao i pojave te naftalinske boje na sudoperi. Naravno, crni neoperivi talog na emajliranim kupatilskim instalacijama i sudovima, truleks krpi i na prstima od moje supruge. Otuda i moje pitanje, otkud sve to na Paliću.

Da dodam i to, da nakon bušenja vode, u prvi mah, nije bilo nikakvih problema vezano za ovo gore navedeno. To se vremenom postepeno pojavilo. Na početku je sve bilo skoro idealno - voda na 70m dubine u sred sivog peska, ispiran bunar ceo jedan mesec, dole je potom sve bilo idealno u tom podzemnom bazenu, jer je davao bistru i čistu vodu i bez iakave filtracije peska.

Definitivno problem sa manganom, crni masnjikavi talog, barskog do metalnog (otužnog) mirisa, mala količina farba ruke i sve ostalo. Gvožđe daje narandžastu ili braon boju a mangan braon do crnu.

Inače, i bunari imaju svoj vek, poznat je fenomen "starenja" bunara kada se na zidovima filtera formira talog koji smanjuje priliv vode u bunar i menja kvalitet vode. Uspešno se rešava regeneracijom bunara.

Inače povećan sadržaj gvožđa i mangana se otklanja u postrojenjima za preradu vode različitih kapaciteta, klasičnom aeracijom, oksidacijom i filtracijom.

PS ne postoje arterski ni arterijski bunari, postoje "arteski" ili "arteški" bunari dobili ime prema francuskoj pokrajini Artoa gde su u 11. v. prvi put izbušeni i izraz se koristi ISKLJUČIVO za bunare koji ističu pod pritiskom. Bušeni bunari se mogu nazivati i "cevasti", a "Reni" bunari su nešto sasvim treće.

PPS I ne filtrira se pesak nego se filtrira voda kroz podzemne slojeve peska.

Nadam se da sam bio od pomoći. U prilogu linkovi o manganu u vodi.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dm24 ::Kaplar ::Baš tako. Jedino je bilo jako indikativno to oko boje taloga, njegovog karakterističnog neprijatnog mirisa (nalik mirisu, koji sam osetio u rafineriji nafte u NS, kada sam tamo radio na praksi), kao i pojave te naftalinske boje na sudoperi. Naravno, crni neoperivi talog na emajliranim kupatilskim instalacijama i sudovima, truleks krpi i na prstima od moje supruge. Otuda i moje pitanje, otkud sve to na Paliću.

Da dodam i to, da nakon bušenja vode, u prvi mah, nije bilo nikakvih problema vezano za ovo gore navedeno. To se vremenom postepeno pojavilo. Na početku je sve bilo skoro idealno - voda na 70m dubine u sred sivog peska, ispiran bunar ceo jedan mesec, dole je potom sve bilo idealno u tom podzemnom bazenu, jer je davao bistru i čistu vodu i bez iakave filtracije peska.

Definitivno problem sa manganom, crni masnjikavi talog, barskog do metalnog (otužnog) mirisa, mala količina farba ruke i sve ostalo. Gvožđe daje narandžastu ili braon boju a mangan braon do crnu.

Inače, i bunari imaju svoj vek, poznat je fenomen "starenja" bunara kada se na zidovima filtera formira talog koji smanjuje priliv vode u bunar i menja kvalitet vode. Uspešno se rešava regeneracijom bunara.

Inače povećan sadržaj gvožđa i mangana se otklanja u postrojenjima za preradu vode različitih kapaciteta, klasičnom aeracijom, oksidacijom i filtracijom.

PS ne postoje arterski ni arterijski bunari, postoje "arteski" ili "arteški" bunari dobili ime prema francuskoj pokrajini Artoa gde su u 11. v. prvi put izbušeni i izraz se koristi ISKLJUČIVO za bunare koji ističu pod pritiskom. Bušeni bunari se mogu nazivati i "cevasti", a "Reni" bunari su nešto sasvim treće.

PPS I ne filtrira se pesak nego se filtrira voda kroz podzemne slojeve peska.

Nadam se da sam bio od pomoći. U prilogu linkovi o manganu u vodi.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovaj naš bunar je bio nepune dve godine u upotrebi. Izbušen i ispiran u avgustu 2016. Filtraciju peska sam spominjao zbog usisne korpe na kraju usisne cevi. U pravu si, pesak je trebalo da bude filter.

Inače, hteo sam pitati: sada smo na gradskoj vodi. Bunar smo otkačili i koristiće se za zalivanje, pranje kola i razne druge stvari, ali nikad više njegova voda neće ići u kuću. Kako sada sa gradskom vodom da se rešimo do kraja tog crnila? Kakav postupak primeniti? Primetno je da je voda daleko kvalitetnija, jer nema više gvožđa, tj. ono žutilo se ne hvata. Pride smo zamenili i bojler. Sad bi trebalo da je sve ok, ali ipak nije skroz ok. Supruzi se i dalje hvata crno po prstima, a to je indikator da tog vraga još ima u cevima. Čime to isprati? Mi možemo zavrnuti ventil od gradske vode, otkačiti cev od ventila i usuti neko sredstvo za ispiranje cevi, samo ne znamo koje.

Bio bih jako mnogo zahvalan na bilo kakvoj pomoći, savetu, bilo šta.

Pišem javno o ovome, jer možda će nekome koristiti ko bude kroz ovo prolazio, pa da ima makar neki trag, zapis o problemu.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Kaplar, ssekir75, voja64, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zavisi od stanja, materijala i starosti kućnih instalacija. Logično je da će posle dve godine taloženja da ostane materijala u cevima, posebno ako se neke grane ređe koriste pa se u tom "slepom" kraku deponuje materijal. Ne bih se ja igrao sa sipanjem bilo čega u mrežu zbog toga što nisam siguran da i to sredstvo neće da ostane po nekom džepu pa da vas truje lagano.

Najbolje je, po meni, ispirati instalacije tako što ćete napraviti niz hirauličkih udara. Otvorite sva mesta za isticanje u mreži i na glavnom ventilu u više navrata uključite i isključite vodu što je moguće naglije. Dok voda teče mirno tj. laminarno kroz cevi, voda praktično struji kroz tanak sloj vode tako što je najveća brzina u centru cevi a na zidovima teži nuli. Zato se talog pokrene samo kada odvrneš česmu i onda prestaje da se kreće. Cilj je da izazoveš turbulenciju da ti spere talog sa zidova cevi.

Možes i da proveriš instalacije endoskopskom kamero koju ćeš kroz otvor za ventil da ubaciš u mrežu. Ima da se nađe za oko desetak evra (USB na laptop) ili je ima neka firma koja se bavi instalacijama.

A probaj da izvadiš pumpu i cevovod iz bunara da ih malo opereš, daće efekat a auto i trava će ti biti zahvalni. I, da, nije na odmet imati rezervno vodosnabdevanje ukoliko je voda bakteriološki ispravna.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ssekir75, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ovo si me lepo podsetio na dinamiku fluida, koja je jako važna i kod hlađenja električnih mašina - što turbulentniji prolaz je garant da se i same površine bolje hlade. Sad smo u subotu radili baš to - mada smo mi zapravo samo naglo odvrnuli vodu u najdaljoj tački mašeg sistema cevi i odveli vodu u dvorište, pošto imamo septičku jamu, pa da ne zovemo kamion svaki čas i plaćamo 2000din. Ceo postupak je trajao oko pola sata.

Dakle, par naglih puštanja vode. Da li je hlor u gradskoj vodi dovoljan da doprinese tom ispiranju? Verovatno je to dovoljno uz sve hidrauličke udare.

Da li možemo probati simulirati "vodeni čekić"? To je nešto što mi sa turbindžijama u hidrocentralama stalno pratimo, odnosno, mi naše generatore računamo na brzinu pobega, a podatak nam daje turbindžija, kao rezultat njegovog proračuna za postepeno zatvaranje ventila u postupku gašenja hidrocentrale. Mi bi mogli ovde to namerno stvoriti naglim puštanjem i zatvaranjem vode.

PS

Napravili smo mi "T" račvu i dva ventila, pa tako jedan je od gradske vode, a drugi od bunara. Ako slučajno duže ne bude gradske vode, samo zavrnemo ventil od gradske, a odvrnemo od bunara. Sve je to lepo spakovano u šahti pored kuće.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Da li je hlor u gradskoj vodi dovoljan da doprinese tom ispiranju?"

Hlor nema nikakvog uticaja na ostatke mangana i eventualno drugih metala u tvojoj instalaciji. On služi isključivo za osigiranje mikrobiološke ispravnosti.

Sad sam malo guglao... Svuda se piše o manganu u vodi, njegovoj štetnosti i raznim sistemima filtracije. Nisam video ni jedan savet za način ispiranja i čišćenja cevi mada sam pronašao na par mesta da tvoj problem nije usamljen.

E sad, šta bih ja radio - osim saveta za naglim puštanjem vode na ventilu na početku tvoje instalacije, možda bi mogao da probaš i sa mehaničkim struganjem unutrašnjosti cevi: postoje takozvane električarske sajle za provlačenje kablova. One na vrhu imaju kuglicu koja im omogućava da prodju kroz krivine. Kupio bih najdužu koja postoji (ja imam od 5m, verovatno ima i dužih), obmotao bih dvadesetak cm iza kuglice nečim što bi strugalo unutrašnjost cevi (ona metalna vuna za ribanje sudova?) poskidao sve slavine i ventile i napao instalaciju sa svih strana. Naravno pazi dobro kako pričvršćuješ i šta pričvršćuješ kao materijal za struganje da ti se ne otkači i zapuši instalaciju. Posle ovog struganja puštaj vodu na mahove da sve ispereš.

Pozovi i one firme za snimanje cevi i otpušavanje zagušenja, možda postoji neka standardna metoda za ovo što sam predložio da ne koristiš moju improvizaciju.

I na kraju - ako mangana ima toliko da tvoja supruga i sad koristeći vodovodsku vodu vidi tragove taloga na rukama, ja se sa tim ne bih zezao. Zovi lokalni zavod za zaštitu zdravlja da ti urade hemijsku analizu vode ili sam odnesi uzorak u neku laboratoriju da znaš dal nešto imaš, kolko ga imaš i koliko je opasno.

Srećno.